Prof.Dr Predrag Nikić

1. Joga kao put ka socijalnoj inkluziji dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom Prof.Dr Predrag Nikić Međunarodno društvo za naučna interdisciplinarna istraživanja iz oblasti joge, Beograd Marija Zulić Škola za osnovno i srednje obrazovanje “Milan Petrović” sa domom učenika, Novi Sad

2. Joga je disciplina samorazvoja čijom se primenom podstiče vitalnost tela i oplemenjuje osećajni i duhovni život čoveka. Reč 'joga' znači: ujediniti ili spojiti

3. Joga je nastala u Indiji pre više hiljada godina Joga predlaže čoveku skup moralnih, etičkih i praktičnih smernica koje mu pomažu da živi zdravim i uravnoteženim životom.

4. Joga preporučuje svakodnevnu negu telesnog zdravlja joga položajima (asane), tehnikama disanja (pranajama), ali i negu emocionalne, intelektualne i socijalne dimenzije života tehnikama koncentracije, tehnikama relaksacije.

5. ? Kako joga deluje na organizam? Rezultati naučnih istraživanja ukazuju da praktikovanje joge može pomoći u unapređenju zdravlja i sprečiti, lečiti ili ublažiti pojavu bolesti . (M.Segal, 2011).

6. Rezultati istraživanja ukazuju da pravilno i redovno praktikovanje joge utiče na poboljšanje rada: • kardiovaskularnog sistema (Bihari, 2011), • bolju ishranu tkiva, • harmonizaciju rada endokrinog sistema (Novaković, 2011); • limfnogsistema • stimulaciju rada digestivnog sistema (D.Judin, 2012) • respiratornog aparata (Tomić & Novaković & Gačić), • bolje funkcionisanje organa za izlučivanje; • postizanje bolje gipkosti lokomotornog aparata (S.N.Omkar, 2012); • razvoj psihomotornih funkcija (Janjušević&Nikić, 2012) • smirujeiunapređujestanjenervnogsistema- utičenaublažavanjeanksioznosti, amortizaciju stresa (N.Lazarević&M.Bailon, 2012); • ubrzanjemetabolizma, jačanjeimuniteta, normalizacijutelesnetežine • poboljšanje pažnje, povećanje ishoda učenja (S.Šinkari, 2012), • povećanje kreativnosti, poboljšanje opšteg raspoloženja (S.Deo&S.Vinod, 2011), • donosiunutrašnjimir, osećajsreće, ispunjenosti. • povećanje samopouzdanja, otvorenosti prema drugim ljudima, buđenje životne radosti.

8. Joga položaji podstiču autonomnu ravnotežu između dva dela nervnog sistema koja su potpuno suprotni: simpatički i parasimpatički. Delovanje na simpatički nervni sistem povezano je sa stimulacijom i aktivacijom, dinamikom, a dejstvo na parasimpatički sistem je povezano sa relaksacijom, odmorom.

9. Kod dece je praktikovanjem joge zapažen brži razvoj psihomotorike: • postiže se svesnost o sopstvenom telu- doživljaj telesne celovitosti • poboljšava orjentacija u prostoru • stabilizovanje lateralizovanosti • ujednačavanje tonusa i osamostaljivanje pokreta • poboljšanje koordinacije pokreta • poboljšanje kvaliteta pažnje • pospešuje se učenje, kreativnost i mašta • vežbanjem u parovima i u grupi razvija osećaj timskog rada, porodičnog jedinstva • Kod učenika koji vežbaju jogu primećena je bolja disciplina, bolje ocene i bolja kondicija, kao i više samopoštovanja i samopouzdanja.

11. Motivi bavljenja jogom • Održati vitalnost tela • Poboljšati psihofizičko zdravlje • Prevazići stres i napetost • Poboljšati raspoljoženje • Oplemeniti emocionalni život • Poboljšati koncentraciju • Povećati stepen svesnosti • Poboljšati pamćenje • Donositi ispravne odluke • Povećati stepen kreativnosti • Povećati sportske sposobnosti (uvećati spremnost) • Sposobnost pronalaženja suštine (smisla) • Sposobnost razlikovanja bitnog od manje bitnog • Ojačati samopoštovanje • Ojačati oslonac u sebi

12. Joga i osobe sa invaliditetom Posebno izdvajamo rezultate istraživanja koja se odnose na osobe sa invaliditetom ili hroničnim oboljenjima jer ukazuju na važnost praktikovanja joge kao dopunske aktivnosti, pored već uspostavljene medicinske nege i terapije. (J.S.Ćitor, 2011). Utvrđeni su blagotvorni učinci praktikovanja joge kod dece i mladih sa smetnjama u razvoju. (Complementary and alternative medicine use in families of children with cerebral palsyEdward A Hurvitz; Christina Leonard;Rita Ayyangar MD; Virginia Simson Nelson MD MPH, Department of Physical Medicine and Rehabilitation, PediatricSection, University of Michigan MedicalCenter/Charles Stewart Mott Children’sHospital, Ann Arbor, MI, USA)

13. Kod osoba sa poremećajem pažnje i hiperaktivnošču , asane, tehnike disanja i duboka relaksacija smiruju nervni sistem i pomažu polazniku da se poveže sa svojim telom. (An exploratory study on the use of hatha yoga asanas with children having hyperkinesis; Daya Bonnie Glugover, 1978.) Kod dece sa autizmom, - sticanje novih motornih radnji, - poboljšanju komunikacije i socijalnih veština. (Yoga for children with autism spectrum disorders : a step-by-step guide for parents and caregivers; Dion E Betts; Stacey W Betts, 2006.)

14. Kod osoba sa Daunovim sindromom joga asane istežu i jačaju celo telo. Poseban značaj imaju u normalizaciji funkcije endokrinog sistema, tako da osobe sa Daunovim sindromom sporije dobijaju na težini. (Yoga for the Special Child: A Therapeutic Approach for Infants and Children with Down Syndrome, Cerebral Palsy, and Learning Disabilities. (Sumar, Sonia)

15. Osobe sa paraplegijom koje praktikuju jogu imaju smanjen nivo stresa, napetosti i anksioznosti, bolji kapacitet pluća, bolju stabilnost tela i funkcionalnost gornjih ekstremiteta, osećaj povezanosti sa svojim telom, bolji san...

16. Kod osoba sa kongenitalnom artrogripozom : joga poboljšava pokretljivost, smanjuje zamor, nivo anksioznosti, stresa, utiče na bolji san, poboljšava kreativnost...(Enhancing Arthrogryposis Multiplex Congenita Function through Physical Therapy, Maureen Donohoe PT, DPT, PCS)

17. Kod osoba sa cerebralnom paralizom, joga značajno redukuje visok mišićni tonus i podiže oslabljen mišićni tonus (u zavisnosti od vrste cp). • Redukcija pritiska na međupršljenske diskove i korene nerava • Smanjenje nevoljnih pokreta i mišićne napetosti • Veća mogućnost pokreta i koordinacije • Veća samostalnost osobe sa CP.

18. Vođenječasajogeza decu sa smetnjama u razvoju iosobesainvaliditetom: • Joga položaji se prilagođavaju mogućnostima i potrebama polaznika i mogu se izvoditi uz pomoć instruktora ukoliko je potrebna • Asane: aktivne, pasivne, potpomognute • Iako instruktor pomaže ipak je polaznik taj koji izvodi vežbe.

19. Joga u logopediji Disanje-za fluentan govor neophodno je uspostaviti pravilno govorno disanje. Ovde su od velike pomoći: troslojno jogijsko disanje, uđaji dah, nadi šodana, kapalabati i bastrika, bramari pranajam, šitali, šitkari, simhasan Razvoj artikulacionih organa - vitalizacija mišića lica - uđaji dah, bramari, šitali, šitkari, simhasan. • Pravilna artikulacija glasova • vokalno disanje (A, E, I , O, U) • artikulacija glasa S – izvođenje kobre, • glasa Z- bramari pranajam; • položaj utkasane sa ispuštanjem glasa ‘paa’ je odlična za voljni izdisaj i ispuštanje glasa, kao i stojeći položaj sa raskoračnim stavom i uzvikom ‘jaa’ ili ‘paa’. Kod ove dece jako važno napraviti prijatnu atmosferu, da se osećaju opušteno u našem prisustvu. Relaksacija, kontrola disanja i pravilno doziran čas jogeimaju veliki značaj .

20. Priprema za izvođenje joge za decu/odrasle sa invaliditetom: • Obavezna pismena saglasnost/preporuka lekara za vežbanje joge • Obavezna saglasnost osobe koja vežba (kao pristupnica), odn.saglasnost roditelja ili staratelja ukoliko je osoba maloletna ili mentalno ometena • Pre prvog časa- upoznavanje sa podacima polaznika: o starosti, osnovnom oštećenju ili oboljenju, težini oštećenja, o opštem psihičkom stanju, specifičnostima ponašanja, zanimanju… • Prostoriju za časove joge prilagoditi potrebama polaznika, što podrazumeva i prilaz do vežbaonice, prilagođen toalet… • Koncepciju časa prilagoditi fizičkom i mentalnom uzrastu polaznika • Dužinu časa prilagoditi fizičkom i mentalnom stanju polaznika • Vaspitna usmerenost (zaštitna i obrazovna uloga instruktora prilikom vežbanja)

21. Materijalni uslovi za realizaciju časa joge za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom • Prostor za praktikovanje joge: • Otvoreni prostori: • Parkovi, plaže, veliki čisti tereni ili pokriveni pokošenom travom ili utabani zemljom koja nije vlažna, sportski tereni, rekreativni tereni. • Zatvoreni objekti: • Kućni uslovi, joga centri, fiskulturne sale, sportske hale i sale Rekviziti: - podloga koja se ne kliza: gumena prostirka, gumene strunjače, tatami pod.. - urolana prostirka ili ćebe, jastuci, stolica, zid, kaiševi od gume i lastiša za pridržavanje ekstremiteta - papirne maramice za čišćenje lica i nozdrva. - lagano ćebe ili neka dukserica - didaktička sredstva za čas joge sa decom

22. Holistički pristup prisutan u jogi omogućava da se svakoj osobi pristupi na jedinstven način, da se sagleda sa svim njegovim potrebama i potencijalima. Invaliditet je samo jedan od mnogih aspekata ličnosti osobe i ne definiše ko je ona stvarno i šta može da postigne.

23. Inkluzija Inkluzija kao pojam znači biti uključen, prihvaćen, biti sa drugima. Cilj inkluzije je sveobuhvatno uključivanje osoba sa razvojnim i drugim „teškoćama“(invaliditetom) u širu socijalnu sredinu i sve sadržaje života u zajednici, te izjednačavanje njihovih prava sa pravima „prosečne populacije“. • Konvencija o pravima deteta, usvojena od strane Generalne skupštine UN 1989. Sva prava iz ove Konvencije se odnose na svu decu. • Salamanka dokument, donesen u Španiji 1994, a organizovan od strane UNESKO-a, sadrži standardne propise UN o izjednačavanju šansi lica sa ometenostima.

24. Inkluzija je pristup u kome se naglašava da je različitost u snazi, sposobnostima i potrebama prirodna i poželjna. Ona zahteva razvoj osetljivosti i stvaranje uslova za artikulaciju i zadovoljavanje različitih individualnih potreba, a ne samo potreba osoba sa oštećenjem. Ali, bez obzira na individualne različitosti svi želimo da budemo voljeni, da osetimo pripadnost, želimo da radimo i budemo poštovani.

25. Primer inkluzije u praksi : ravnopravno učešće dece sa smetnjama u razvoju, zajedno sa svojim roditeljima, braćom, sestrama, drugarima i instruktorom joge na 4. Međunarodnom festivalu joge „Srbija 2013.“

26. Hvalanapažnji!