Nasilje u porodici nad osobama starije životne dobi

1. Nasilje u porodici nad osobama starije životne dobi Ana Mickić CSR, Niš

2. Starenje i teškoće treće životne dobi Starenje- funkcija vremena, fiziološko stanje koje zahvata svako živo biće i kome se ne može izbeći. Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek se produžavao, te je masovna starostpojava savremenog doba Svetska Zdravstvena Organizacija: 1995.god – 542 milijona ljudi starijih od 60 godina ; 2025.god -1 do 2 biliona Popis stanovništva iz 2008.god u Srbiji: 17,18% stanovništva starijeg od 65 godina; udeo starih do 2025 u ukupnom stanovništvu 27,5% “Još u 2002. godini, popisni podaci su pokazivali da je prvi put u istoriji Srbije broj stanovnika starijih od 65 godina premašio broj mlađih od 18 godina” (prema Pejčak, 2006) Ministarstvo rada i socijalne politike navodi da je do 2005. godine brojumrlih godišnje veći za više od 30.000 u odnosu na broj rođene dece. To predstavlja gubitak jednog manjeg grada svake godine. Statistički godišnjak Grada Niša,2011: Prema popisu iz 2002.godine broj starijeg stanovništva sa 65 i više godina iznosi procentualno 14,93%

3. Postoje tri glavne teškoće koje ljudima može da donese starost, a to su nemoć, usamljenost i siromaštvo • Povlačenje iz profesionalnog života • Pogoršanje materijalnog položaja • Pogoršanja stambenih uslova • Gubitak socijalnih veza • Gubitak socijalnog statusa

4. Porodično nasilje i određenje nasilja nad starom osobom Po definiciji usvojenoj u Velikoj Britaniji i od strane organizacije INPEA (International Network for the Prevention od Elder Abuse) zlostavljanje starih lica se definiše na sledeći način: Zlostavljanje starog lica je pojedinačno ili ponavljajuće postupanje ili nedostatak odgovarajućeg postupanja, koje se događa u bilo kom odnosu očekivanja i poverenja, a koje uzrokuje štetu, bol, nepriliku i/ili nevolju staroj osobi” Posledice nasilja nad starom osobom mogu biti dalekosežne, od oštećenja već narušenog zdravlja, fizičkog i mentalnog, gubitka ono malo materijalne sigurnosti ako se materijno iskorištavaju, pa sve do smrti. (www.inpea.net/home.html)

5. Posledice izloženosti nasilju su brojne i bitno utiču na mentalno zdravlje onih koji su im neposredno izloženi, ali i onih koji ga posmatraju. Žrtve nasilja pokazuju veću učestalost depresije, anksioznosti i posttraumatskog stresnog poremećaja i lošije opšte zdravstveno stanje (Edvards i sar., 2009) Dakle, nasilje povređuje žrtvu ne samo u trenutku kada se dogodi, već i dugoročno ostavljajući duboke psihičke ožiljke.

6. Oblici ispoljavanja nasilja nad starim licima 1. Psihičko zlostavljanje- nanošenje duševnog bola, podcenjivanja starih • pretnje o korišćenju nasilja, • pretnje o napuštanju, • namerno zastrašivanje (npr. da neće dobiti hranu), • laganje, • ruganje, • nedopuštanje proveravanja tvrdnji o njihovom zlostavljanju. 2. Fizičko zlostavljanje- nanošenje bola ili povrede ili fizičku prisilu ili fizičko ograničenje • udaranje, • guranje, • šamaranje, • prisiljavanje stare osobe da ostane u krevetu ili sobi, • uskraćivanje lekova ili preterano davanje • ograničavanje slobode)

7. 3. Finansijsko ili materijalno zlostavljanje- neadekvatna eksploatacija fondova ili izvora prihoda ostarele osobe • krađu novca starije osobe, • prodaju nekretnina bez pristanka, • zloupotrebu punomoći, • nedopuštanje smeštaja u ustanovu socijalne zaštite kako bi raspolagali prihodima stare osobe, • potpisivanje dokumenta umesto njih 4. Seksualno zlostavljanje- uključuje različite oblike seksualnog ponašanja, iskorišćavanja i uznemiravanja • seksualno maltretiranje, • napadanje, • sramoćenje bez njihove volje i pristanka. • Uključuje neželjeno doticanje, silovanje, razgolićavanje, fotografisanje 5. Zanemarivanje ili nebriga-predstavlja loše ispunjavanje obavaza staranja prema ostareloj osobi • zamenarivanje može, ali i ne mora, sadržati svesni i namerni pokušaj da se ostareloj osobi nanosi fizički ili emocionalni bol.

8. Nasilje nad starim ženama i njegove karakteristike Kategorizacija slučajeva nasilja nad starim ženama je problematična, tj. većina njih se svrstava u podtip nasilja nad ostarelim licima. Starost se sama smatra glavnim okidačem za nasilje što za posledicu ima ignorisanje razlika između muškaraca i žena. Maskiraju se napadi od strane partnera, pa se žrtve ne prepoznaju kao zlostavljane žene, već zlostavljane starije osobe. Umesto toga, na ove žene se gleda kao na slabe, ranjive i kao na osobe kojima je teško pomoći i koje zbog toga zahtevaju dosta pažnje što iscrpljuje njihove staratelje, njihove partnere. Na ovaj način podcenjuje se ozbiljnost nasilja u porodici, pa se zbog toga žrtve ne odvajaju od počinilaca niti se preuzimaju direktne mere protiv nasilja, već se starateljima, tj. partnerima prepisuju lekovi i daju preporuke u cilju smanjivanja napetosti i stresa. Dakle, nasilje se nastavlja.

9. Statistički podaci iz Španije, Kanade, Australije, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije ukazuju na to da su stare žene izložene nasilju u porodici u istoj meri kao i mlade, ali ono češće ostaje neprijavljeno(Mounton i sar., 2004; Orte i Sánchez, 2012) • Ispitivanje razloga zbog kojeg ove žene ne prijavljuju nasilje ukazuje na to da su oni uglavnom u vezi sa polnim i starosnim predrasudama. Drugačiji politički, kulturni i društveni faktori koji su bili aktuelni pre osamdesetih godina, podsticali su opravdavanje i toleranciju partnerskog zlostavljanja. Zbog toga žene koje danas imaju 60 i više godina gledaju na zlostavljanje kao na nešto normalno ili nešto što moraju da trpe. • Kada je reč o našoj zemlji, među žrtvama porodičnog nasilja, tj. licima oštećenim krivičnim delom nasilja u porodici, najviše ima žena (oko 80%). Među ženama koje su žrtve porodičnog nasilja 12% je maloletnikog, 32% je u kategoriji od 18 do 40 godina, 16% ima od 41 do 50 godina, 22% od 50 do 65, a sa preko 65 godina registrovano je oko 6% žena (prema Spasić, 2006)

10. Stare žene koje su zlostavljane razlikuju se od mladih u pogledu tri faktora (Davis, 2002; Seaver, 1996) 1. Postoji razlika u pogledu usvojenih vrednosti koja potiče od činjenice da stare zlostavljane žene imaju tradicionalna shavatanja u pogledu polnih uloga. One su sklone submisivnom ponašanju . Žrtve nastavlja kriju nasilje koje se nad njima čini pokušavajući da postignu mir po svaku cenu. 2. Ekonomski problemi se umnožavaju u starijoj životnoj dobi što povećava ekonomsku zavisnost. Ovo se dalje komplikuje smanjenjom mogućnošću zaposlenja i smanjenom fizičkom spoosbnošću za rad (Hightower i sar., 2001; Wiehe, 1998). 3. Problemi vezani za zdravlje dalje povećavaju zavisnost ili posvećenost fizički onesposobljenom partneru (Seaver, 1996; Wolf, 2000). Na prethodno navedene faktore se nadovezuje opadanje neformalne i formalne podrške budući da prijatelji i članovi porodice umiru, a socijalne službe su usmerene na mlade (Wolf, 2000)

11. Jedna studija novijeg datuma primenila je fenomenološki pritup u proučavanju jedinstvenog iskustva starih zlostavljanih žena u Izraelu (Band-Winterstein i Eisikovits, 2010). Autori su svoju analizu ograničili na ispitivanje sledeće tri dimenzije: telo, vreme i prostor. Teloima centralnu u logu u načinu na koji stare zlostavljane žene doživljavaju, pamte i suočavaju se sa nasiljem. Doživljavaju svoje telo kao nešto najbliskije što se menja i razvija tokom godina . U starijoj životnoj dobi se javljaju deformiteti i ograničenja koji su posledica procesa starenja (npr. bore, pege, ćelavost, nestabilnost pri hodu, tremor i promene u težini). Telesni integritet i celovitost opadaju i često nije sigurno da li je ovo posledica starenja ili zlostavljanja. Dok mlade žene jasno razlikuju bol i patnju izazvanu nasiljem od posledica bolesti, kod starih zlostavljanih žena granica između bola izazvanog nasiljem i bola izazvanog starošću je nejasna i ta razlika je nevažna u njihovom iskustvu.

12. “Da nisam držala ruku iznad glave, polomio bi je. Bila sam slomljena cele nedelje. Moje telo je i onako već bilo slomljeno” (Band-Winterstein i Eisikovits, 2010).

13. Postojanje u vremenu ima i objektivnu i subjektivnu dimenziju. Sa starošću, ljudi se orijentišu u vremenu češće s obzirom na smrt, nego s obzirom na rođenje. Budućnost postaje sve više ograničena, a prošlost počinje da preovlađuje. Nit koja dominira u načinu na koji ove žene doživljavaju vreme je osećaj protraćenosti života koji je izgubljen u vremenu.One na svoj život gledaju kao na rutinu uz preodvladavajući doživljaj nepravde koji potiče od stalnog davanja i nedobijanja ničega za uzvrat. Ipak, i nakon sveg ovog emotivnog i fizičkog lišavanja, i dalje ostaje vreme za snove. One imaju slične iluzije i “kada bi” misli koje se tiču idealnog muškarca koji bi im pružio nežnost i starao bi se o njima. Takve misli one ne prezentuju kao puke snove, već kao realistične želje koje pomažu u širenju vidika i stvaraju makar iluzije budućnosti.

14. Još jedan vid zarobljenosti ovih žena u vremenu ogleda se u njihovom stavu prema smrti. Dok prepoznaju potrebu da se suoče sa smrću i prihavate je, one zataškavaju ovaj problem površnim gledanjem na smrt kao na deo životnog ciklusa bez suštinskog suočavanja sa njenom neizbežnošću i blizinom. One se na prvi pogled ne boje smrti, već se fokusiraju na strah od toga da ne postanu nekome teret, što zapravo predstavlja zamenu za strah od smrit. U tom smislu, nasilje drži ove žene zauvek zarobljene u sadašnjosti, što ne rešava njihov problem, tj. potrebu za sigurnošću kroz znanje kuda ih život vodi.

15. Treća dimenzija prostor. Prostor označava mesta, delove, odnose između delova, koordinate, ali takođe granice, poredak, organizaciju i strukturu. Takav prostor je u funkciji načina na koji ljudi reaguju na njega. Kada prostor dobije lične biografske i relacione elemente, on postaje životni prostor. On više nije prostor, već mesto. Prostor se opaža kroz telo, s obzirom na to da je telo medijator između prostora i svesti, tj. između fizičkog prostora i individue. Deo tog životnog prostora je i naš telesni prostor.

16. Ilustracija kršenja granica telesnog prostora sedamdesetsedmogodišnje žene koja je opisivala povređivanje svog telesnog prostora od strane supruga: “Jednog dana, on se razbesneo, a ima bronhijalnu astmu i dosta šlajma. Približio mi se, a ja nisam shvatila šta je hteo da uradi, i onda je pljunuo u moje uvo. Jedno uvo nije bilo dovoljno – pljunuo je u oba. Duboko me je to povredilo. On je u stanju da to uradi. Nisam regovala, ustala sam i otišla. Htela sam da budem sama. Otišla sam daleko i tumarala do jutra, vratile sam se i osetila gađenje i počela da se perem. Dugo sam se prala. Postoje stvari koje idu duboko i teško je otarasiti ih se. Kada sam se vratila, pitao je zašto sam se vratila. Nisam sama, ali sam sama sa sobom… Vratila sam se bez stvarnog povratka. Ne samo to, već imam nešto nalik teškom kamenu u duši… Kad ostariš, nedostaju ti ljudi, zato što izgubiš mnogo prijatelja i članova porodice. “ Ova žena opisuje pljuvanje u njeno uvo kao prodiranje u dubinu njenog intimnog prostora, što za posledicu ima potrebu da se opsesisvno pere, kao da je silovana. Rezultat ovakvih surovih oblika zlostavljanja je usamljenost i otuđenost.

17. Stare žene ponekad napuštaju prostor u kome žive, ali se uglavnom vraćaju, a kada se vrate osećaju da taj prostor više nije njihov. Nasilje je stvorilo kontekst u kome je njihovo mesto izgubilo značenje. One ne pripadaju tu, same su i nemaju sigurno mesto gde bi mogle da odu.

18. Dve paradigme u konceptualizaciji nasilja nad ostarelim licima Pokušaji definisanjanasilja nas starim osobama dolaze iz dve različite tradicije. Jedna je u vezi sa nasiljem u porodici, pa na nasilje nad starim licima gleda kao na lično partnersko nasilje koje opstaje tokom vremena. Drugim rečima – mlade zlostavljane žene postaju ostarele zlostavljane žene. Paradigma nasilja u porodici stavlja naglasak na društvene strukturne faktore koji utiču na živote žena. Druga tradicija polazi od nasilja nad ostarelim osobama i na partnersko nasilje među starim licima gleda kao na deo šireg društvenog problemazlostavljanja osoba starije životne dobi. Zlostavljanje starih osoba je društveni fenomen koji je nastao kao posledica demografskih uslova koji si rezultat dramatičnog uvećanja populacije starih ljudi čije su ekonomske i zdravstvene potrebe uvećane. Paradigma nasilja u porodici je delovala iz pozicije ideologije društvene promene Paradigma zlostavljanja odraslih delovala iz perspektive medicinskog modela. Zato je prva paradgima usredređena na pol i sticanje prava i moći dok je druga usredređena na starosno doba i ranjivost.

19. Druga strana ogledala – nasilje starih osoba nad starateljima Nasilje u institucijama za brigu o ostralim licima zabeleženo je na globalnom nivou. Tako je ova pojava utvrđena i ispitivana u sledećim zemljama: Danskoj, Finskoj, Norveškoj i Švedskoj (Banerjee i sar., 2012), Kanadi (Wierucka i Goodridge, 1996), Nemačkoj (Goergen, 2001), Velikoj Britaniji (Manthrope, 2002), Australiji (Eley i sar., 2007) i Sjedinjenim Američkim Državama (Nachrenier i sar., 2007). Oblici nasilja koji se najčeće sreću su: gađanje, udaranje, štipanje, probadanje, grebanje, guranje i šutiranje. Takođe je često uvrtanje ruke i čupanje kose. Istraživanja pokazuju da je takvo nasilje često, ali retko prijavljeno . Nasilje u ovim institucijama je postalo nešto što se očekuje, toleriše i prihvata kao neizbežni deo posla staranja nad ostarelima.

20. Istraživanja su pokazala vezu između nasilja nad staraocima u insitucijama i karakterisitka korisnika kao što su pol , bol i demencija. Agresivno ponašanje je uobičajena posledica demencije. Jedna longitudinalna studija u trajanju od deset godina je pokazala da 96% pacijenata ispoljava agresivno ponašanje tokom bolesti (Keene i sar., 1999). Većina incidenata se dešava u toku aktivnosti koje uključuju direktnu brigu, kao što su kupanje, oblačenje, hranjenje itd.

21. Zaključna reč – Oblici borbe protiv nasilja nad starim licima U svom izveštaju iz 2002. godine, Svetska Zdravstvena Organizacija navodi više faktora rizika za pojavu nasilja nad starima (WHO, 2002). Na prvom mestu su napeti porodični odnosi kao posledica pojačane zavisnosti starih članova, zavisnost startatelja u pogledu smeštaja i finansijske podrške, društvena izolacija i emigracija mladih parova koji ostavljaju ostarele članove svoje porodice iza sebe. U skladu sa različitim fatkorima rizika su i različite preporuke za prevenciju. U izveštaju su svi oblici intervencije podeljeni u 3 oblasti: • Društvene službe, tj. institucije kao što su skloništa za hitno zbrinjavanje i S.O.S. telefoni • Institucije zdravstvene zaštite • Obrazovanje i podizanje svesti javnosti kroz kampanje. Kalache naglašava da pristup mora biti isti i u razvijenim i u nerazvijenim zemljama: primarna zdravstvena zaštita mora biti prva borbena linija, a ako to zataji, socijalni radnici su ti koji moraju da intervenišu podržani većom svešću javnosti u čemu mediji imaju važnu ulogu (WHO, 2002).

22. U razvijenim zemljama u otkrivanju nasilja nad ostarelim osobama važnu ulogu imaju tzv. kućni negovatelji koji koji rade pri zdravstevnim ustanovama. Oni izlaze na teren i pružaju pomoć ostarelim licima koja se otežano kreću ili su nepokretna, hronično bolesna ili iz nekog drugog razloga imaju potrebu za stručnom pomoći. • Negovatelji moraju da znaju kako da prepoznaju znake nasilja u porodici i kako da intervenišu. • Između ostalog, njihov je zadatak da, nakon što ustanove postojanje nasilja, upute klijenta i njegovu porodicu na odgovarajuće društvene institucije i izvore podrške.

23. Kao pomoćno sredstvo u prepoznavanju nasilja oni se služe listom indikatora nasilja u porodici (Drake i Freed, 1998).U ove indikatore spadaju: • Ponovljene povrede ili traume, • Povrede koje nisu u skladu sa datim objašnjenjima, • Povrede glave, vrata, grudi, stomaka ili genitalija, • Opekotine koje su različitog stepena zaceljenosti, • Tragovi vezivanja na ručnim zglobovima, gležnjevima ili vratu, • Prelomi podlaktice (koji su česti kada žrtva podigne ruke da zaštiti lice i glavu), • Neverbalno ponašanje (npr. slab kontakt očima, nesiguran govor, trzanje ili skakanje na najmanji zvuk koji može ukazivati na prisustvo zlostavljača), • Uporne somatske žalbe nepoznatog porekla (npr. gastrointestinalni problemi, pormećaji sna i ishrane, učestale glavobolje) i • Promene u ponašanju koje ukazuju na depresiju (npr. anksioznost, suicidalne ideje, poremećaj sna, promene u težini, povećana upotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci).

24. Da zaključimo, jedan od glavnih problema u vezi sa nasiljem nad starim licima je da znatan procenat nasilničkog ponašanja ostaje neprijavljen iz različitih razloga. Zbog toga je odgovornost na zdravstvenim i društvenim institucijama da preduzmu mere u cilju prevencije i brzog i efikasnog prepoznavanja i sprečavanja nasilja nad ostarelim licima, umesto da čekaju da im se žrtve same obrate za pomoć.

25. “The biggest part of elderly people don´t live, just survive. And survive without living it’s a kind of death”

26. - 2.023 million people over 65 years (19% of the total Portuguese Population) - 400,964 live alone - 804,577 live in the company of other people equally elderly - Nearly 2,900 elderly people found dead at home in 2011 2011 INE STATISTICS WHO “European Report on Preventing elder maltreatment”, 2011 from 53 European countries, Portugal is in the group of the five worst in the treatment of elderly people (Serbia, Austria, Israel, Macedonia) In Portugal, 40% of elderly people are victims of abuse.

27. Measures against violence and negligence From Government • Law – Civil Code: Art. 152ª • Helpline Assistance to elderly people • Social Security Measures: Nursing Home; Economic help in disease an disability; Social Pension; Immunity of paying fees in the hospital. From NGO's NGO based in Bairro Alto, Lisbon: Program Inter-Gerações: -Inquiries door to door in Lisbon municipalities. 331 lonely eldery people were identifyed by volunteers and policy. Now they have Domiciliary Support, Social and health aid from Santa Casa da Misericórdia. Monthly activities with volunteers and elder people in Centro Social Paroquial de Santa Catarina. • Dancing afternoon in Bar/Disco Frágil Travel in Portrait – picture exhibition NGO Fundacao Porto Social e FAP Social, Porto: - Warmth Program: 166 seniors and students moved in together. Boys and girls are welcomed into the home of an elderly person who lives in the city, contributing with only a symbolic 25 euros to help with water and electricity expenses. In exchange the youngsters make company and are committed to help e elderly people in case of emergency.

28. The goal of Project Intergeracional Solidarity is to garantee more dialogue and help between generations. With the help of volunteers, already existing Organizations can provide more support to aid and entertain eldery people. • Activity: • Dancing afternoon in Bar/Disco Frágil • http://maiscidadania.eu/blogue/imprensa/associacao-mais-cidadania-na-rtp-e-no-correio-da-manha/#more-1027