1 / 20

BIHEJVIORALNI ASPEKTI PO ČINIOCA KRIVI ČNOG DELA UBISTVO U PORODICI

BIHEJVIORALNI ASPEKTI PO ČINIOCA KRIVI ČNOG DELA UBISTVO U PORODICI A u t o r i: Mr. sci. med. dr Svetlana Nikši ć, psihijatar , sudski veštak , Specijalna zatvorska bolnica, Beograd Prim. dr med. Vlado Batnoži ć, hirurg , sudski veštak

reeves
Download Presentation

BIHEJVIORALNI ASPEKTI PO ČINIOCA KRIVI ČNOG DELA UBISTVO U PORODICI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. BIHEJVIORALNI ASPEKTI POČINIOCA KRIVIČNOG DELA UBISTVO U PORODICI A u t o r i: Mr. sci. med. dr Svetlana Nikšić, psihijatar, sudskiveštak, Specijalna zatvorska bolnica, Beograd Prim. dr med. Vlado Batnožić, hirurg, sudskiveštak MSc International Health, MajaNikšić, dipl. psiholog, doktorantpsihološke medicine, King's College London, Guy's Hospital Campus Vrnjačka Banja, maj 2013.

  2. U V O D • PORODICA • Porodicapredstavljaosnovnioblikljudskezajednice, zasnovanenabiološkim, psihološkimisocijalnimprincipima. Kao takva, porodica je u funkcijiočuvanjaintegritetačovekaiodržanjakontinuitetaljudskogroda. U određenimslučajevima, pod uticajempsihopatoloških, sociopatološkihfaktoraispecifičnihindividualnihmotiva, porodicamožeda se izobliči u svojusuprotnost, kadapostajesurovopoprištezasukobljavanjeljudskihstrasti, porivaiinteresa. Ishoditakvihprocesamogubitirazličiti, odpermanentnogpatološkogbitisanja, do dezintegracijeidestrukcijeporodice.

  3. REZULTATI RANIJIH ISTRAŽIVANJA AGRESIVNOST U razmatranjufenomenaagresije, poznata je Fromovapodelanabenignuimalignuagresiju. Benignaagresija je biološkiadaptivna, ona je u službiživotaipredstavljaodgovornavitalnuugroženost. Filogenetski je programiranaizajednička je ljudimaiživotinjama. Malignaagresija je karakterističnasamozačoveka, nijefilogenetskiprogramirana, nijebiološkiprilagodljivainije u službiživota (Fromm, 1984). Malignaagresija je dubokoukorenjena u temeljimaljudskeegzistencije.

  4. UBISTVO U PORODICI Ubistvonastajekadapočinilacsvojeagresivnepotencijalenećeili ne možedaobuzda, većihusmeravanažrtvu. Porodicaiubistvosudvapotpunorazličitafenomena. Porodica je kolevkaživota, a ubistvonjegovagrubanegacija (Kovačević & Kecman, 2006). Rezimevišeispitivanjaukazujena tri vodećahomicidogenasimptoma: paranoidneideje, anksioznostiimperativnehalucinacije. Specifičnostizvršiocahomicida u odnosunaostaledelinkvente, jestedasuizvršiocihomicidačešćeusamljeni u svomdelu, ideločešćevrše u porodičnomokruženju, štosugerišemanjuuloguvršnjačkegrupe, a većuporodicekaoprediktoraubistva.

  5. CILJ RADA Ovajrad je posvećenproučavanju tog fenomena, kojiparadoksalnonarušavajedinstvoiprimarnoznačenjeporodičnezajednice, saanalizombihejvioralnogaspektapočiniocakrivičnogdelaubistva u porodici. Ispitivane su specifičnostiličnostiiponašanjapočinioca u porodičnomkontekstu u preddeliktnomperiodui u deliktnojsituaciji, kaoinakvalitetodnosasažrtvom, načinizvršenjakrivičnogdelaiviktimološkidoprinosžrtve.

  6. METOD RADA • Korišćen je metodstudijeslučaja, iprikazanasu tri slučajaizkliničkeprakse, u komesužrtveroditeljiispitanika. Istraživanjenavedenihupečatljivihprimeraubistva u porodicisprovedeno je u Odsekuzasudsko-psihijatrijskaveštačenjaSpecijalnezatvorskebolnice u Beogradu.

  7. OPISI SLUČAJEVA Primer 1. • Ispitivanipočinilackrivičnogdelateškogubistvamajke. • U izveštajukonzilijumapsihijatara, od 09.01.2012.g., evidentiranisususpektnipsihopatološkifenomenitipaslušnihhalucinacijaisumanutihidejaproganjanja, što bi odgovaralokliničkojsliciakutnepsihotičnereakcije. Postavljenesu Dg. F 19/F 23 in obs. - štooznačavazloupotrebuvišepsihoaktivnihsupstanciiakutnuprolaznupsihozu u opservaciji. • U vremekritičnogdogađaja bio je u fazinestabilneapstinencijeodopojnihdrogai pod uticajemalkohola.

  8. Umišljenjusudsko-psihijatrijskogveštačenja,naosnovurezultatasprovedenihispitivanja, utvrđeno je da se radi o osobiprosečnihintelektualnihsposobnosti, sagraničnimporemećajemličnosti, kojabolujeodduševnebolestivrsteakutnogiprolaznogpretežnosumanutoduševnooboljenje. Ovooboljenje se kodispitanika tempore criminisispoljiloprisustvomakustičkihhalucinacija, sumanutihidejaodnosaipersekucije, psihotičnomanksioznošćuidezinhibicijomnagonskihagresivnihimpulsa, pod čijimuticajem je izvršiopredmetnokrivičnodelo. Usled toga, njegovesposobnostishvatanjaznačajadela, kaoimogućnostiupravljanjapostupcima, bile suisključene.

  9. Primer 2. Ispitivaniučinilackrivičnogdelaubistvaoca. Nalazimišljenjepsihologa: Na osnovupsihološkeeksploracijemože se zaključitida se radi o prosečnointeligentnojličnostislabijeefikasnostiizazvanepovišenomanksioznošćuistrahom, kodkoje je usledprolongiranostresnihsituacijadošlo do aktivacijeaktuelnojakeemocionalnerazdražljivosti, anksioznostiipreplavljenostinegativnimosećanjima, pre svegadepresivnim. Povišenaemocionalnanapetostsanaglašenimdepresivnimraspoloženjemiemocionalnominkontinencijom, aktuelnonemapsihotičnikvalitet.

  10. U zaključcimamišljenjasudskomedicinskogveštaka je konstatovanoda je ispitanikosobaprosečnihintelektualnihsposobnostisaemocionalnonestabilnomstrukturomličnosti. U vremeizvršenjakrivičnogdelaispitanik se nalazio u stanjupovišeneemocionalnenapetostisapsihološkimsadržajemafektabesavisokogintenziteta, kaoistanjualkoholneopijenosti, pa sunjegovesposobnostishvatanjaznačajadela, kaoimogućnostiupravljanjapostupcima, bile bitnosmanjene. Kodnjeganismoregistrovaliduševnubolest, duševnuzaostalost, privremenuduševnuporemećenost, nialkoholnuzavisnost, pa nije predložena merabezbednostimedicinskogkaraktera.

  11. Primer 3. Ispitivaniučinilackrivičnogdelateškogubistvaoca, izvršenognakonšto je u proteklojgodinigotovosvakodnevnofizičkimaltretiraooca. • Nalazimišljenjepsihologa: Na osnovupsihološkeeksploracijemože se zaključitida se radi o psihotičnojorganizacijiličnosti, kojuodlikujuprosečniintelektualnipotencijaliinaglašeneparanoidneidejekojeumanjujunjegovusocijalnufunkcionalnostidovode do apragmatičnosti.

  12. U zaključcimamišljenjasudskomedicinskihveštaka je navedenoda je ispitanikosobaprosečnihintelektualnihsposobnosti, kojabolujeodduševnebolestivrsteparanoidneshizofrenije. Kodnjegasuregistrovane u sferipercepcijeakustičkehalucinacije. U sadržajumišljenjaprodukovao je bizarne, paranoidnostrukturisanesumanuteidejeodnosa, persekucijeiuticaja. Na emocionalnomplanukonstatovana je afektivnanivelacija, uzfenomenideoafektivnedisocijacije. Krivičnodelokojeje izvršio pod impulsimaisadržajimaoveduševnebolesti, pa su mu sposobnostishvatanjaznačajadela, kaoimogućnostiupravljanjapostupcima, bile isključene. S obziromnaozbiljnuopasnostdaponovisličnailitežakrivičnadela, Suduje predloženo damu se izreknemerabezbednostiobaveznogpsihijatrijskoglečenjaičuvanja u zdravstvenojustanovi.

  13. DISKUSIJA: Prvianaliziraniispitanik je osobakodkoje je primarnifaktorhomicidalnogponašanja u njegovojspecifičnojpersonalnojorganizaciji (graničniporemećajličnosti), samanifestacijamanabihejvioralnomplanu. Njegovaponašanje tempore criminisispoljeno je pod uticajempsihopatološkihsadržaja u okvirupsihotičnedekompenzacije, pod deklanširajućimdejstvomzloupotrebepsihoaktivnihsupstanci. To je sveuticalonapotencijalnoagresivnoponašanjeispitanika, koje je manifestovaonaizrazitobrutalannačinpremamajci u deliktnojsituaciji. Brutalnostčinaubistvaevidentna je ponačinuizvršenja, mehanizmunanošenjapovredaikorišćenomoruđu (nožičekić), kaoi u nanošenjubrojnihpovredainakonsmrtižrtve.

  14. U drugomslučaju, homicidalnoponašanjeispitanika, ispoljeno je u konfliktnimporodičnimodnosima, sanedostatkomadekvatneemocionalnepovezanostisaocem. Prema tome, negativnaemocionalnaporodičnaatmosferaidugotrajnadispozicioniranostočevomagresivnomponašanju, kodnjega je rezultiralaiznenadnimhomicidalnimponašanjempremaocu, koje je tempore criminisimalokarakteristikeafektivno-impulsivneradnje, praćenesuženjemsvestiiremećenjemlogičkograzmišljanja.Viktimološkidoprinosžrtve je bio izražen u visokomintenzitetuiprolongiranomtrajanju. Prisutan je uticajalkoholanapočiniocahomicida u vremeizvršenjaistog, kaofaktorarizikakoji je modifikovaonjegovopsihičkoisocijalnoponašanje u vremepredmetnogkrivičnogdela.

  15. Trećiopisanislučajukazujedasuhomicidalneradnjepočiniocakrivičnogdela, bile psihopatološkimotivisane, odnosnoizvršenesu pod uticajemparanoidnostrukturisanihsumanutihidejaodnosaipersekucije, sahalucinatorno-interpretativnimmehanizmomnastanka. Duševnabolest-paranoidnashizofrenija, nelečena, odnosnoneadekvatnolečena, kompromitovala je psihičkeisocijalnefunkcijeispitanikatakoda je on, nabihejvioralnomplanu, ispoljioopasnoponašanjesahomicidalnimishodom, nastalouslednjegovogotuđenjaizdruštva. U nastankuhomicidabilisuzastupljenisledećifaktori: psihopatološkisindrom, strukturaličnostiiviktimološkidoprinosžrtve (alkoholizamoca).

  16. ZAKLJUČAK U sva tri analiziranaslučajabila je ozbiljnokompromitovanasposobnostsvesnograsuđivanjapočinioca, kaoinjihovamogućnostkontroleponašanja u vremeizvršenjapredmetnihkrivičnihdela. Uzrok tome je u dvaslučajabiladuševnabolest (akutnaihronična), sapotpunimisključenjemuračunljivosti, a u jednomslučajuafektivnosuženjesvesti, sabitnosmanjenomuračunljivosti. Zajedničkakarakteristika u sva tri analiziranaslučaja je poremećenostporodičnihodnosa, neadekvatnaemocionalnapovezanostsaroditeljem-žrtvom, kaoibrutalnost u načinuizvršenjakrivičnihdela, pričemusukorišćenaoruđa (nož, čekić, sekira, utičnicaod stone lampe) ifizičkasnaga. Homicidogenidoprinospsihoaktivnihsupstanci, bio je prisutan u dvaslučaja, u jednom u smisluzavisnostiodopojnihdrogaistanjualkoholisanostipočinioca u vremedela, a u drugomslučajualkoholisanostanjepočinioca, kaoižrtve.

  17. Na osnovu analizenavedenihfaktora u psihodinamicideliktnihradnjipočinioca, evidentno je dasu u svimispitivanimslučajevimapostojalirizikfaktori, kojisupostojali u preddeliktnomperiodu. Izabraniuzorakod tri slučaja je nedovoljanda bi se mogliizvestigeneralizovanizaljučci o uticajunavedenihfaktora u širojpopulaciji. Da bi se to postiglopotrebno je analiziratidovoljnovelikreprezentativniuzorak, da bi se boljerazjasnilifaktoriiokolnostinastankahomicidalnogponašanja u porodici. To je preduslovzaorganizovanuprevencijuitretmantakvihpojavakojidovode do destrukcijenanivouporodice, sareperkusijamainanivouličnostipočinioca u smislupotenciranjadezintegracijeidepresije. Zbog toga je odvažnostirasvetljavanje tog psiho-sociopatološkogfenomenasakarakterističnimbihejvioralnimobeležjima, radipravovremenogpreduzimanjamedicinskih(psihijatrijskih) isocijalnihmeraprevencijeiterapijeistih.

  18. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

More Related