Pokretaci lanca snabdevanja

1. Pokretaci lanca snabdevanja Prof. dr Mirko Vujo�evic Laboratorija za operaciona istra�ivanja �Jovan Petric� mirkov@fon.bg.ac.yu

2. Sadr�aj Faze lanca snabdevanja Prikazivanje lanca Strate�ka uskladenost Tra�nja Transport Zalihe Informacije

3. 3 �ta je lanac snabdevanja Lanac snabdevanja se sastoji od svih aktivnosti i faza koje su, direktno ili indirektno, ukljucene u proces zadovoljavanja potreba potro�aca. Faze lanca snabdevanja povezane su tokovima proizvoda, informacija i novca.

4. 4 Faze lanca snabdevanja su: Potro�ac Maloprodaja Distributeri (veleprodaja) Proizvodjaci Snabdevaci sirovinama Lanac ukljucuje vi�e ucesnika u svakoj fazi, tako da se mo�e govoriti o mre�ama snabdevanja ( supply network ili supply web)

5. 5 Cilj lanca snabdevanja Maksimizacija ukupne generisane vrednosti. Generisana vrednost se defini�e kao razlika izmedju cene finalnog proizvoda ili usluge i napora koje treba ulo�iti u lancu da bi se ti proizvodi ostvarili. Profitabilnost lanca predstavlja se razlikom izmedju prihoda ostvarenih prodajom proizvoda ili usluga, i ukupnih tro�kova u lancu.

6. 6 Faze odlucivanja Projektovanje ili definisanje strategije lanca snabdevanja- defini�e se konfiguracija lanca i procesi koje ce obavljati svaka od faza Planiranje lanca-definisanje politika koje uredjuju kratkorocne operacije Operativno planiranje- odlucivanje o pojedinacnim porud�binama Faze odlucivanja su podeljene u zavisnosti od frekvencije odlucivanja i vremenskog perioda na koji se odluke odnose.

7. 7 Prikaz procesa lanca snabdevanja Ciklicni prikaz � procesi u lancu su podeljeni u serije ciklusa koji se nalaze na dodiru dve susedne faze �Push/pull� prikaz � procesi su podeljeni u dve grupe u zavisnosti od toga da li se izvr�avaju kao odgovor na zahtev kupaca ( procesi �pull� - vuci), ili su rezultat anticipacije potreba potro�aca (procesi �push� � guraj)

8. 8 Ciklicni prikaz lanca snabdevanja

9. 9 Ciklus porud�bina potro�aca Nalazi se na dodiru faze potro�aca i faze maloprodaje. To je pocetni ciklus za svaki lanac snabdevanja.

10. 10 Ciklus popunjavanja zaliha Nalazi se na dodiru faze maloprodaje i faze distribucije

11. 11 Ciklus proizvodnje Nalazi se na dodiru faza proizvodnje i distribucije

12. 12 Ciklus nabavke sirovina Nalazi se na dodiru faza snabdevanja sirovinama i proizvodnje

13. 13 �Push/pull� prikaz lanca snabdevanja �Pull� procesi su oni koji nastaju kao odgovor na tra�nju kupaca, koja je poznata kao sigurna. To su reaktivni procesi. �Push procesi� nastaju kao anticipacija tra�nje kupaca, koja je nepoznata i mora se predvidjati. To su �pekulativni procesi.

14. 14 Performanse lanca snabdevanja i postizanja strate�ke uskladjenosti Kompetitivna strategija defini�e skup potreba potro�aca koje ce kompanija poku�ati da zadovolji kroz svoje proizvode ili usluge. Strategija lanca snabdevanja defini�e nacin snabdevanja sirovinama, njihivog dopremanja, proizvodnju i distribuciju proizvoda ili usluga do potro�aca zajedno sa pratecim uslugama. Povezanost kompetitivne i strategije lanca snabdevanja se prikazuje preko lanca vrednosti.

15. 15 Lanac vrednosti

16. 16 Kako se posti�e strate�ka uskladjenost Strate�ka uskladjenost podrazumeva da kompetitivna strategija i strategija lanca snabdevanja imaju isti cilj, tj. zahteva konzistentnost izmedju prioriteta potro�aca za cije je zadovoljavanje definisana kompetitivna strategija i kapaciteta i sposobnosti lanca snabdevanja koje strategija lanca �eli da postigne. Strate�ka uskladjenost se posti�e kroz tri osnovna koraka: Razumevanje kupca Razumevanje lanca snabdevanja Dostizanje strate�ke uskladjenosti

17. 17 Razumevanje potro�aca Tra�nja varira u zavisnosti od nekoliko atributa: Kvantitet potrebnih proizvoda u svakoj konkretnoj kupovini Vreme isporuke koje su potro�aci spremni da cekaju Broj razlicitih proizvoda koji su potrebni Cena proizvoda �eljena stopa inovativnosti proizvoda

18. 18 Neizvesnost tra�nje Neizvesnost tra�nje podrazumeva neizvesnost tra�nje kupca za odredjenim proizvodom. Implicitna neizvesnost tra�nje je rezultantna neizvesnost za lanac snabdevanja, koja uzima u obzir deo tra�nje koji lanac treba da zadovolji i atribute tra�nje potro�aca.

19. 19 Spektar implicitne neizvesnosti tra�nje

20. 20 Uticaj zahteva potro�aca na implicitnu nesigurnost tra�nje Potrebe potro{a~a Uticaj na implicitnu neizvesnost tra`nje

21. 21 Razumevanje lanca snabdevanja Responzivnost podrazumeva sposobnost lanca da: Odgovori na �irok raspon kvantiteta tra�nje Izadje u susret kratkim rokovima isporuke Radi sa velikim asortimanom proizvoda Izradi visoko inovativne proizvode Izadje u susret visokom nivou zahtevane usluge Efikasnost lanca snabdevanja predstavlja tro�ak izrade i dostavljanja proizvoda kupcu

22. 22 Odnos responzivnosti i efikasnosti lanca snabdevanja Kriva pokazuje najni�e moguce tro�kove za dati nivo responzivnosti

23. 23 Spektar responzivnosti

24. 24 Postizanje strate�ke uskladjenosti Strate�ka uskladjenost podrazumeva uskladjivanje sposobnosti i mogucnosti lanca snabdevanja sa potrebama ciljnog tr�i�nog segmenta, a prikazuje se pomocu mape nesigurnosti i responzivnosti.

25. 25 Uskladjenost kompetitivne i funkcionalnih strategija Strate�ka uskladjenost podrazumeva konzistentnost svih funkcionalnih strategija sa kompetitivnom.

26. 26 Poredjenje responzivnog i efikasnog lanca snabdevanja Efikasan lanac Responzivan lanac

27. 27 Ostali faktori od uticaja na strate�ku uskladjenost Vi{e proizvoda i vi{e tr`i{nih segmenata @ivotni ciklus proizvoda Promene u strategijama konkurenata

28. 28 �irenje obima strate�ke uskladjenosti Obim strate�ke uskladjenosti podrazumeva sve funkcije i faze u lancu snabdevanja koje razvijaju jedinstvenu strategiju sa zajednickim ciljem. Obim strate�ke uskladjenosti se prikazuje pomocu dvodimenzionalnog grafikona cija horizontalna osa predstavlj faze lanca snabdevanja, a vertikalna funkcionalne strategije.

29. 29 Intrakompanijski intraoperacioni obim � minimizacija lokalnih tro�kova Intrakompanijski intrafunkcionalni obim � minimizacija funkcionalnih tro�kova Intrakompanijski interfunkcionalni obim � maksimizacija profita kompanije Interkompanijski interfunkcionalni obim � maksimizacija vi�ka vrednosti lanca snabdevanja Fleksibilni interkompanijski intefunkcionalni obim Obim uskladenosti

30. 30 Intrakompanijski intraoperacioni obim Svaka operacija u okviru faze lanca snabdevanja razvija samostalnu strategiju

31. 31 Intrakompanijski intrafunkcionalni obim Obim strate�ke uskladjenosti je pro�iren na sve operacije u okviru jedne funkcije

32. 32 Intrakompanijski interfunkcionalni obim Obim strate�ke uskladjenosti obuhvata sve funkcije u okviru jedne faze lanca snabdevanja. Sve funkcionalne strategije su uskladjene medjusobno, kao i sa kompetitivnom strategijom.

33. 33 Interkompanijski intefunkcionalni obim Sve funkcije u oviru svih faza lanca snabdevanja razvijaju zajednicku strategiju kako bi se na najbolji nacin zadovoljili zahtevi potro�aca.

34. 34 Fleksibilni inerkompanijski interfunkcionalni obim Sa povecanjem dinamike okru�enja fleksibilnost lanca snabdevanja postaje sve znacajnija. Potrebno je ostvariti strate�ku uskladjenost u uslovima kada se saradnici u lancu snabdevanja i potrebe potro�aca menjaju tokom vremena. Strate�ka uskladjenost se mo�e odr�ati ukljucivanjem u druge lance snabdevanja.

35. 35 Pokretaci i prepreke lanca snabdevanja Pobolj{anje performansi lanca snabdevanja ostvaruje se dejstvom na ~etiri osnovna uslova, tj. pokreta~a lanca: Zalihe Transport Skladi{ta Informacije

36. 36 Strukturiranje pokretaca lanca

37. 37 Zalihe Uloga u lancu snabdevanja: Zalihe u lancu snabdevanja postoje zbog razlika u nabavci sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda i tra�nje za njima. Tok materijala kroz lanac: Vreme toka materijala je vreme koje protekne od trenutka kada materijal udje u lanac do trenutka kada iz njega izlazi. Zalihe uticu i na brzinu prodaje i isporuke krajnjem kupcu: I = RT I � zalihe Littlov zakon R � brzina prodaje T � vreme toka materijala Razlicite klasifikacije: Operativne zalihe Sigurnosne zalihe Sezonske zalihe

38. 38 Transport Uloga u lancu snabdevanja: Transport pomera proizvod i sirovine izmedju razlicitih faza lanca snabdevanja. Tipovi transporta: Vazdu�ni Kamionski �eleznicki Brodski Cevovodi Elektronski transport Ruta je put kojim se proizvod transportuje. Mre�a je skup ruta i lokacija kroz koje proizvod mo�e biti transportovan.

39. 39 Skladi�ta Skladi�ta su lokacije u koje ili iz kojih se zalihe transportuju. Skladi�ta, sa njihovim kapacitetima su osnovni pokretaci responzivnosti i efikasnosti lanaca snabdevanja. Elementi skladi�ta va�ni sa aspekta odlucivanja: Lokacija (centralizacija ili decentralizacija) Kapaciteti (velika ili mala) Metodologija proizvodnje (proizvodno ili funkcionalno fokusirana) Metodologija skladi�tenja (za dr�anje zaliha, za dr�anje komponenti ili sa �crossdocking�-om)

40. 40 Informacije Uloga u lancu snabdevanja: Veza izmedju faza lanca Planiranje Komponente informacija va�ne sa aspekta odlucivanja: Guraj (�push�) nasuprot vuci (�pull�) informacijama Koordinacija i razmena informacija Prognoziranje i planiranje Dostupne tehnologije Elektronska razmena podataka (EDI � Electronic Data Interchange) Internet Planiranje resursa preduzeca (ERP � Enterprise Resource Planning) Upravljanje lancem snabdevanja (SCM � Supply Chain Management)

41. 41 Prepreke u realizaciji strate�ke uskladjenosti Povecanje varijeteta proizvoda Skracenje �ivotnog ciklusa proizvoda Sve zahtevniji potro�aci Fragmentacija vlasni�tva nad lancem snabdevanja Globalizacija Te�koce u sprovodjenju novih strategija