SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA

1. SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA Igre i regulacija unutar grupe Igre i pravila Igre i život Razmišljanjaiaktivnostivezanezarazličitapravila Ti nećeš: Razmišljanja o kršenjumoralnihnormi Ti ćeš: Razmišljanja o pravilimapravednosti Razmišljanja o socijalnimkonvencijama Odnosisadrugomdecom Prijateljstvo Vršnjačkiodnosiisocijalni status Promenaodnosa sa roditeljima Nova svest o sebi Pojmovi o sebi Socijalnopoređenje Samopoštovanje

2. IGRE I REGULACIJA UNUTAR IGRE Igre i pravila • Pravila postaju suština igre – ne pridržavanje pravila= varanje, pravila kao zakon, a ne kao konvencija • Simbolička igra male dece počiva na ulogama, mada ima i pravila u službi • Zahtevaju više kognitivnih sposobnosti: pamćenje, pažnja na sveukupne zahteve zadatka, redosled, tuđa perspektiva • Svrha igre– pobediti u takmičenju regulisanom pravilima, ne samo igrati se • Trajanje i veličina grupe - igraju satima, i do 20 učesnika u igri Igra po pravilima kao priprema za život (Pijaže) • Manifestacija konkretnih operacija u socijalnoj sferi (opadanje egocentrizma, konzervacija, reverzibilnost,...) • Daje strukturisane uslove u okviru kojih deca stiču praksu usklađivanja sopstvenih želja i pravila društva – model društva: • Socijalne instutucije, pravila se ne mogu menjati • Naučiti da podrede svoje želje i ponašanja socijalno prihvaćenom sistemu • Akomodacija (usvajanje pravila) i asimilacija (igranje uloga)

3. RAZMIŠLJANJA I AKTIVNOSTI VEZANA ZA RAZLIČITA PRAVILA Polne razlike: • dečaci - više učesnika igre, pravila, takmičarske igre; vežbanje veština, vođstva • devojčice -manji broj učesnika, jednostavnija pravila, bliskija druženja, saradnja, razgovor ; usmerenost ka humanosti, bliskosti Različiti tipovi pravila: moralna pravila, socijalne konvencije, grupne norme i lična pravila Moralna pravila: socijalne norme zasnovane na pricipima pravde i dobrobiti, kao i zabrana- definisanje prestupa Stadijumi razvoja moralnosti- shvatanjekršenja moralnih normi Pijaže- heteronomna moralnost (moralnost prinude, spoljna pravila) i autonomna moralnost (unutrašnji, autonomni principi, uzimanje u obzir namere, ne posledica)

4. Stadijumi razvoja moralnosti- Kolberg 3 nivoa podeljenih u 6 stadijuma • Predkonvencionalni nivo- heteronomna moralnost, egocentričnogledište, predoperacionalni stadijum - suđenje zavisi od direknih fizičkih posledicapostupka, zasnovano na kazni- rano detinstvo (1 i 2 stadijum) • Konvencionalni nivo- suđenje zavisi od toga šta drugi misle, pravila i odobravanja; konkretno-operacinalni stadijum- srednje detinjstvo (3 i 4 stadijum) • Postkonvencopnalni nivo- apstraktni principi, formalne operacije- adolescencija (5 i 6 stadijum)Kritika Carol Giligan! Stadijumi • Stadijum 1 (predškolski,): poslušnost radi izbegavanja kazne • Stadijum 2 (početak školskog doba): instrumentalna svrha- poslušnost kada je u ličnom interesu, ponašanje u skladu sa potrebama • Stadijum 3: zajednička očekivanja, interpersonalnasaglasnost, briga za druge: dogovor važniji od ličnog – Zlatno pravilo “što ne želiš sebi, ne čini drugome”

5. Razmišljanja o pravilima pravednosti Pozitivna pravda- raspodela sredstava i nagrada • do 4 god: izražavanje želja, bez objašnjenja • 4-5 god: pravdanje egocentrične odluke pozivanjem na aribitrarne kategorije (ko je veći, stariji, pol, snaga,..) • 5-6 god : svi imaju pravo na jednake nagrade- jednakost • 7-8 god: neki imaju legitimno pravo na više- recipročnost-ko više doprinese, u skladu sa zaslugama • 9-10 god: uzimanje u obzir i okolnosti, mogućnosti- pravedno je dati više siromašnima, osobama sa invaliditetom i sl. • Preko 10god: jednakost i recipročnost i specifičnost situacije se kombinuju

6. Razvoj socijalnih konvencija Eliot, Truel: moralna pravila i socijalne konvencije imaju zaseban razvoj Razvoj socijalnih konvencija: • Najraniji stadijum: socijalne konvencije odražavaju prirodan raspored stvari • Drugi stadijum (8-9 god.): odbacuju potrebu za socijalnim konvencijama • Treći stadijum: svest da socijalne konvencije, iako arbitrarne, regulišu socijalni život; u ranom zrelom dobu shvataju ih kao pozitivnu snagu

7. PRIJATELJSTVO Funkcije prijateljstva: • sticanje i razvijanje osnovnih socijalnih veština; • izvor informacija o sebi, drugima i svetu; • zabavljanje; • emocionalna i kognitivna sredstva za suočavanje sa teškoćama; • model prisnih odnosa za kasnije uzraste Uzrasne promene u prijateljskim odnosima (Junis): • 6-7 godina: prijatelj je saigrač • 9-10 godina: osobe koje dobro poznaje, zajednička interesovanja, slične sposobnosti, slaganje karaktera, pomoć, lojanost • 11-12 godina: trajnost odnosa, uzajamna odgovornost, podrška, briga i posvećenost

8. PRIJATELJSTVO Faktori koji utiču na formiranje prijateljstva: • Blizina (komšiluk, škola, porodica) • Sličnost (uzrast, rasa, pol, odnosa prema školi, sklonosti) • Zajedničke aktivnosti, jasna komunikacija, razmena informacija, rešavanje konflikata, recipročnost (Džon Gotman) Kulturne razlike • dete to treba razume postojeći niz saveza i neprijateljstva • dete treba da integriše poznanstva u svoju neposrednu grupu (siblinzi) • poslovi, zadaci, obaveze koji treba da budu urađeni sa prijateljima Šta prijatelji rade zajedno: idu u školu, provode vreme posle škole, igraju se, “ne rade ništa”

9. PRIJATELJSTVO Teme pripadanja i prijateljstva: • neslaganje i usaglašavanje; • takmičenje; • ogovaranje kao način da deca otkriju šta prijatelji misle o temi koja nije pokrivena kulturnom normom i da se sa tim usklade Dečaci i devojčice kao prijatelji Polno razdvajanje- susreti - upadi u tuđu teritoriju, polna konotacijaIgraju se zajedno kada je izvor potencijalnih drugova ograničen • Devojčice: manje prijatelja od dečaka, ali bliskija prijateljstva, saradnja • Dečaci: veće grupe prijatelja, različitog uzrasta, takmičarske igre

10. PRIJATELJSTVO Prijateljstvo i socijalna kompetentnost -veštine uspešnog socijalnog funkcionisanja sa vršnjacima Viši nivo razmišljanja o interpersonalnim odnosima obezbeđuje deci mehanizme socijalnog popravljanja Strategije koje omogućavaju prijateljima da to ostanu i kada ih ozbiljne razlike privremeno razdvoje: • povlačenje pre eskalacije neslaganja u svađu; • ostajanje blizu nakon svađe; • minimaliziranje sukoba kada je završen

11. VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUS Sociometrijski podaci: sociogram (procedure imenovanja i rangiranja) • Stepen popularnosti : fizička privlačnost, pomaganje drugima, konstruktivnost u grupi, usmerenost na grupu, sposobnost prkiljučivanja već postojećoj grupi • Odbačena deca - agresivna, više pričaju, lutaju sami, loše ponašanje u školi; manje dostupne socijalno značajne informacijae teškoće u tumačenju interakcija, teškoće da se priključe • Dečja socijalna kompetenca je relativno stabilna • Dečja socijalna reputacija je samopotkrepljujuća Roditeljski uticaji: obrasci ponašanja i socijalne norme; niski socijalni status deteta: nasilni, prinudni obrasci u porodici, majke ispoljavaju negativno i kontrolišuće ponašanje; deca nailaze na više neslaganja i neprihvatanja; visoki socijalni status deteta: majke pozitivnije, prihvatajuće, uzimaju u obzir njihova osećanja

12. VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUS Takmičenje i saradnja unutar grupe: kultura utiče na obrazac socijalizacije- kohezija vs. individualizam pod uticajem socijalne organizacije- kompeticija vs. saradnja; prekid takmičenja preko zajedničkog zadatka Vršnjačka interakcija u srednjem detinjstvu važna za dalji razvoj socijalno-kognitivnih veština: dečja prijateljstva-prethodnik intimnih interpersonalnih odnosa; problematični odnosi sa vršnjacima i kasnija prilgođenost: • agresivna deca – kasniji problemi dečaka, delinkvencija; • odbačena deca - napuštanje škole

13. PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA Roditelji u ovom periodu strožiji i kritičniji prema deci • Ideje o uzrastu kada deca treba da urade određene stvari: odgovornost za kućne poslove, vreme bez nadzora odraslih; - razvijene zemlje: škola; - manje razvijene zemlje: briga o mlađoj deci, eknomski zadaci • Strategije vaspitavanja se menjaju: - roditelji veruju da su starija deca svesnija rđavog ponašanja i da zato zaslužuju strože kazne; - više raspravljanja sa decom, humor, pozivanja na samopoštovanje, odgovornost, izazivanje osećanja krivice,

14. PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA Deca: • ređe otvoreno ispoljavaju besi prinudna ponašanja; • raspravljaju se; • posle sukoba ili kada se naljute - ne prolazi ih tako brzo Koregulacija: roditelji sve više dele kontrolu nad svojom decom • saradnja roditelja i deteta; • roditelji nadgledaju i podražavaju, ojačavaju dečje razumevanje; • deca obaveštavaju o svom kretanju, aktivnostima, problemima Superego: Frojd

15. NOVA SVEST O SEBI Pojmovi o sebi: sa uzrastom se menja težina koju pridaju različitim karakterstikama i složenost pojma o sebi: • predškolska deca- kategorijalna procena- aktivnosti, fizičke i socijalne karakteristike (plave oči, imam 5 god.,); • od 8 god.- komparativna procena- (veći sam, uspešniji i sl.) • od 12 god. – interpesonalne implikacije osobina – (na osnovu toga što sam..., drugi o meni misle,.. ) Socijalno upoređivanje: uspeh se određuje u odnosu na socijalnu grupu; postaje važno oko 8 godine Samopoštovanje – na osnovu fizičke, socijalne, kognitivne kompetentnosti-opšte samovrednovanje (dobar, siguran, sposoban) Erikson, srednje detinjtvo: samopoštovanje vs. inferiornost

16. NOVA SVEST O SEBI Ključni pokazatelj mentalnog zdravlja: • visoko samopoštovanje u srednjem detinjstvu – zadovoljstvo, sreća u kasnijem životu; • nisko samopoštovanje – depresija, anksioznost, loša prilagođenost Usložnjava se sa uzrastom – opšti pojam o sebi u odosu na druge oko 8 god. na osnovu sposobnosti i prihvaćenosti Tri roditeljske karakteristike vode do visokog samopoštovanja: • prihvatanje dece, • jasno diferencirana ograničenja; • poštovanje individualnosti

17. Bio-socijalno-bihejvioralni preokret • Socijalna sfera: nove socijalne uloge i situacije, veći zahtevi, važnost vršnjačke grupe (koordinisanost sa vršnjacima, pravila); moralna pravila i socijalne konvencije • Kognitivni razvoj: misaoni procesi su više logični, konzistentni i namerni; razmišljanje o akcijama i njihovim posledicama, pamćenje, namerno učenje bez neposredne nagrade, uviđanje stanovišta drugih, inhibicija postupaka – “lepo vladanje” • Biološka promene: veći, jači, bolji, koordinisaniji, završetak razvoja CNS • Sve kulture ga izdvajaju kao poseban period razvoja; značajne razlike između kultura u načinima shvatanja i organizacije života dece  Distinktivan period života