KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA

1. KONTEKSTI RAZVOJA TOKOM RANOG DETINJSTVA Porodica kao kontekst za razvoj Kros-kulturna istraživanja porodične organizacije i socijalizacije Medijikojipovezujuzajednicu i dom Televizija: Šta je stvarno? Šta je izmišljeno? Knjige Malodete u zajednici Različiti oblici dnevnog smeštaja Razvojni efekti dnevnog smeštaja Obdaništa

2. Porodica kao kontekst za razvoj • Faktori koji utiču na život dece - povezani niz konteksta, set koncentričnih struktura-svaka se sadrži u sledećoj • Različiti nivoi konteksta recipročno utiču jedan na drugog. Porodica • oblikuje ponašanje dece u okviru porodičnog konteksta • bira deci druge kontekste u kojima će boraviti • Varijacijestrukture- nuklearne, jednoroditeljske, proširene, poligamne

3. Porodica kao kontekst za razvoj • Kros-kulturna poređenja porodičnog života i strukture ličnosti – deca se razvijaju u skladu sa opštim zahtevima ekonomskih aktivnosti i društvenog života njihove kulture odgovornost-zavisnost; intimnost-autoritarnost/agresivnost • Uloga braće i sestara- značajno, zavisno od kulture; • prihvatanje - odbacivanje, dominacija, imitacija; • ambivalencija, kompeticija, podrška • kompatibilnost temperamenta, pol, • odnos roditelja, mešanje roditelja u sukobe povećava sukobe...

4. Obrasci porodične socijalizacije Dimenzije roditeljskog ponašanja: • kontrola (strogost-permisivnost/autonomija) • afektivnost (toplina i briga- hladni i nezainteresovani) varijacije u okviru svakog društva, zavisno od faktora, kao što su vrednosti, verovanja, obrazovanje, prihodi i ličnosti članova. Obrasci socijalizacije: • Autoritarne porodice koriste postavljene standarde i naglašavaju konformizam. • Autoritativne porodice naglašavaju održavanje kontrole kroz razgovor i objašnjavanje, visoki zahtevi, recipročna komunikacija • Permisivne porodice izbegavaju otvorenu kontrolu i veruju da bi deca trebala sama da donode svoje odluke. • Neangažovane – zanemarivanje, bez kontrole, nezainteresovaje

5. Efekti obrazaca porodične socijalizacije • Deci autoritarnih roditelja nedostaje socijalno umeće snalaženja sa drugom decom, često se povlače iz socijalnih kontakata i retko preuzimaju inicijativu, traže spoljni autoritet da bi odlučili šta je ispravno, nedostaje spontanosti i intelektualne radoznalosti • Deca autoritativnih roditelja imaju više samopouzdanja, samokontrole i želje za istraživanjem i zadovoljnija su. Roditelji postavljaju visoke standarde za svoju decu, oni im i objašnjavaju zašto su nagrađeni ili kažnjeni, što poboljšava dečije razumevanje i prihvatanje socijalnih pravila. • Deca permisivnih roditelja su relativno nezrela; imaju teškoća sa kontrolom svojih impulsa, prihvatanjem odgovornosti za socijalne postupke i nezavisnim ponašanjem. Drugi faktori • polne razlike u efektima uticaja • oprezno zaključivanje o stepenu efekata roditeljskog stila kao uzroku ličnosti deteta • razlike između dece u istoj porodici- stil nema uticaj ili varira zavisno od deteta

6. Jednoroditeljske porodice Jednoroditeljske porodice- 30-60% Rizik za razvojne teškoće? Mlade, neudate majke su često: • manje emocionalno zrele, • manje zainteresovane za materinstvo, verbalni kontakt • nepovoljni sredinski, finansijski i obrazovni resursi Deca su često: • agresivnija, sa slabijom samo-kontrolom • slabije kognitivno napreduju od dece starijih bračnih parova.

7. Posledice razvoda • Deca često ispoljavaju negativne reakcije- strah da će biti napuštena, lična odgovornost za razvod, želja za pomirenjem roditelja, slabljenje školskog uspeha, depresivnost, poremećaj spavanja, nervoza, agresija • Promene roditelja- materijalne teškoće, manje vremena, više obaveza, opadanje spoljne kontrole i zahteva prema detetu- slabljenje samo-kontrole, manje stimulacije,slabljenje spoljne podrške • Poremećaji u ponašanju - razvod kao uzrok teškoća? početak pre razvoda, zbog roditeljskog konflikta (longitudinalne studije- pre i posle razvoda, uzrast 7 i 11g.; polne i uzrasne razlike) • Kasnije se obično gube posledice i deca se ne sećaju

8. Posledice razvoda Ozbiljnost i trajanje krize izazvane razvodom zavise od različitih faktora: • uzrast, • pol dece, • temperament • efekata razvoda na roditelja sa kojim dete živi, • porodičnih prihoda, • kvaliteta razvoda i roditeljske saradnje, • strukture nove porodice (novog braka roditelja sa kojim dete živi).

9. Siromaštvo • Utiče na porodični život na mnogo načina, povećavajući stres roditelja i istovremeno smanjujući raspoloživa sredstva za rešavanje problema. • Stres je, povratno, povezan sa autoritarnimvaspitnim stilom- adaptibilan u odnosu na rizične uslove života; zanimanje koja traže poslušnost, tačnost, preciznost, rutinu. • Cirkularno se potkrepljuje, transgeneracijski prenosi • Proširene porodice predstavljaju jedan od načina suočavanja sa siromaštvom. Prisustvo nekoliko odraslih smanjuje stres za roditelje i obezbeđuje više sredstava za rešavanje uzroka stresa.

10. Siromaštvo Rizik za zanemarivanje i zlostavljanje • Povećanje svesti ili zlostavljanja? • Nepouzdani podaci, nejasna definicija • Deca- uzrast, zdravlje, temperament, pol za seksualno zlostavljanje; • Zlostavljači- ličnost, mentalni poremećaj 10%,istorija zlostavljanja samo 30%; • Rizici-socio-ekonomski, gubitak posla, sukobi, kulturno prihvatljivo telesno kažnjavanje, razvodi, promiskuitet; • Efekti-emocionalni, socijalni, kognitivni. • Prevencija- smanjenje siromaštva, organizovana podrška/socijalna mreža, obuka za roditeljstvo

11. Uticaj medija • Uticaji društva na porodični kontekst kroz medije, kao što su novine, televizija, radio i knjige- posredovano iskustvo. • Sadržaj i oblik prezentovanja- za svaki medij komunikacije pretpostavlja se da utiče na razvoj deteta na poseban način. • Glavni faktor uticaja televizije na razvoj dece je velika količina vremena koju deca provode gledajući je. • Konfuzija oko realnosti-Televizijski potencijali za realizam otežavaju deci razlikovanje stvarnog i izmišljenog, mogućeg i nemogućeg (ponekad i odrasli!) • TV forme- razumevanje sadržaja i sleda događaja je otežano filmskim tehnikama, kao što su brzi kadrovi, zumiranja, flešbek., brzina smenjivanja sadržaja. Uticaj na ponašanje- nema vremena za razmišljanje, refleksiju; očekivanja o manjim naporima • Televizijski sadržaji utiču na osnovna verovanja ljudi o svetu. Stereotipi- etnički, rodni, uzrasni,.. U meri u kojoj je raelnost iskrivljena na televiziji, deca stiču pogrešna verovanja o svetu.

12. Uticaj medija • Brojni podaci pokazuju da nasilje na televiziji povećava agresivnost dece- direkno i indirekno (malostimulacije i pažnje) • Roditelji mogu posredovati u uticaju televizije na dete, kontrolišući šta deca gledaju, gledajući sa njima TVi razgovarajući o tome šta gledaju. • Čitanjedeci pruža jedan rani model aktivnosti koje će biti važne u školi- pismenost i pažnja. Zona narednog razvoja. Roditelji imaju daleko veću kontrolu nad brzinom i sadržajem materijala koji se čita deci, nego onog koje dete vidi na televiziji. • Uticaj bajki- (ne)primerenost sadržaja? simboli, konflikti- B.Betelhajm- nerealnost daje bezbednu distancu i potvrđuje granicu ka realnom

13. Malo dete u zajednici • Kada deca počnu da provode vreme van kuće, njihovo iskustvo se značajno menja. • Kućni smeštaj – manje promena, manje iskustva • Porodični dnevni smeštaj- manja kontrola uslova • Centri za dnevni smeštaj se razlikuju s obzirom na socijalno okruženje, filozofiju- program i disciplinovanje, fizičku opremljenost- roditeljske preferencije • Veličina grupe je od posebnog značaja za kvalitet uslova: što je manja grupa, bolji su uslovi za brigu o deci i individualizovani tretman (manje od 15 dece); kulturne specifičnosti (kolektivizam vs. nezavisnost) • Efekti- dnevni smeštaj ima jasnije efekte na socijalno ponašanje dece, nego na kognitivni razvoj. Priključivanje i prilagođavanje grupi. Kratkotrajni efekti.

14. Malo dete u zajednici • Glavni efekti : • povećana samostalnost i manje povinovanje roditeljskim željama, relniji odnos prema sebi • veća sposobnost učestvovanja u vršnjačkim grupnim aktivnostima- odbacivanja i prihvatanja, grupni identitet, popularnost • Obdaništa/predškolsko -nastala tokom 20. veka, kao sredstvo unapređivanja razvoja dece koja se moraju suočiti sa složenošću života u gradu i priprema za školu. • Podsticaj motorike, kognicije, talenata, igra i zabava. • Od ranih 60-tih godina, predškolsko obrazovanje je predstavljano kao sredstvo borbe protiv školskog neuspeha siromašnih ljudi (Head Start program). Pozitivne promene i dugoročnost efekata; specijalni dodatni programi podrške