IV OSNOVE TEORIJSKOG MIŠLJENJA O BILANSU

1. IVOSNOVE TEORIJSKOG MIŠLJENJA O BILANSU

2. 22. SHVATANJA (TEORIJE) BILANSA – USLOVLJENOST TEORIJA CILJEVIMA BILANSA razvoj bilansa pod uticajem zahteva i potreba prakse stalni porast broja korisnika i stalno povećanje njihovih potreba prvobitna funkcija – utvrđivanje garantne supstance (odgovarala je nerazvijenim oblicima preduzeća i inokosnom vlasništvu)

3. sa razvojem korporativnih preduzeća: zahtevi uprave (u bilansu vidi instrument upravljanja), akcionara (utvrđivanje raspodeljivog dobitka) i fiskusa (izračunavanje oporezivog dobitka) nametanje obaveze sastavljanja bilansa od strane države kao posledica širenja kruga adresata bilansa

4. odredba nemačkog zakona iz 1861. godine: "kod utvrđivanja inventara i bilansa svi imovinski predmeti i potraživanja treba da se procene po vrednosti koja im je pripadala u trenutku utvrđivanja" prvi pokušaj teorijskog objašnjenja bilansne prakse preduzeća od strane pravnika, koji su bilans tumačili kao pregled imovine, a u godišnjem zaključku videli samo bilans stanja – imovinskateorija ili starije statičko shvatanje bilansa

5. Šmalenbah – "Dinamički bilans" (1919. godina) – dinamičko shvatanje bilansa primarna svrha bilansa prema Šmalenbahu: periodiziranje rezultata

6. istarije statičko i dinamičko shvatanje: novčano (nominalno) definisanje dobitka organsko shvatanje bilansa – tvoracŠmit ("Organski bilans", 1921) organski bilans: ukazuje na organsku povezanost preduzeća sa nacionalnom privredom

7. teorija eudinamičkog bilansa (Zomerfeld), varijanta organskog shvatanja – zahtevane samo otklanjanje efekata inflacije, već i eliminisanje svih rizika i obezbeđenje razvoja preduzeća novije statičko shvatanje(L'Kutr i Nikliš) – primarna svrha bilansa je maksimalno jasan uvid u strukturu imovine i kapitala, što se postiže svrsishodnim raščlanjavanjem bilansnih pozicija

8. finansijski orijentisano, pluralističko shvatanje bilansa, koje nastoji da integriše statičko i dinamičko shvatanje svrhe bilansa

9. 23. GLAVNA OBELEŽJA BILANSNIH TEORIJA • Bilansne teorije tangiraju: • raščlanjavanje – forma bilansa (formalni aspekt) ili • procenjivanje – sadržina bilansa (materijalni aspekt). • Svaka teorija bilansa je istovremeno i teorija održavanja novčanog (nominalnog) kapitala ili teorija održavanja supstance.

10. Starije statičko shvatanje – primarna svrha je utvrđivanje imovine (neto imovine) kao potencijala za pokriće dugova. Utvrđivanje neto imovine može da se shvati na dva načina: • pod pretpostavkom likvidacije preduzeća i unovčavanja svih imovinskih delova ili • pod pretpostavkom nastavljanja poslovanja.

11. Dinamičko shvatanje bilansa – godišnji zaključak služi utvrđivanju uspeha. Bilans stanja je pomoćno sredstvo koje preuzima rashode i prihode koji se odnose na buduće periode. I starije statičko i dinamičko shvatanje se bave sadržinom bilansa (zahtev istinitosti), pa su to teorije procenjivanja.

12. I starije statičko i dinamičko shvatanje zastupaju održavanje nominalnog (novčanog) kapitala. Prema starijem statičkom shvatanju, svaka promena neto imovine u odnosu na prethodni period predstavlja dobitak (gubitak), a prema dinamičkom shvatanju rezultat proizilazi iz razlike prihoda i rashoda.

13. Organsko i eudinamičko shvatanje • dominantnost računa periodičnog rezultata • zahtevaju naknadu potrošenih dobara • procenjivanje rashoda po cenama ponovne nabavke (reprodukcione cene) • dobitak: višak prihoda preko rashoda obračunatih po cenama na dan bilansiranja • zahtev za održavanje supstance

14. Novije statičko shvatanje: • bavi se problemom raščlanjavanja • svrha bilansa: obezbeđenje sigurnog uvida u strukturu imovine i kapitala • akcenat na jasnosti bilansa (formalni aspekt) • zastupa koncept održavanja nominalnog kapitala