OP ŠTENAUČNE METODE

1. OPŠTENAUČNE METODE

2. Hipotetičko-deduktivna metoda • Statistička metoda • Metoda modelovanja • Aksiomatska metoda • Analitičko-deduktivna metoda • Komparativna metoda

3. Koriste se za sticanje naučnog saznanja u svim naučnim disciplinama i oblastima. • Njihovu osnovu čine osnovne naučne metode: analiza, sinteza apstrakcija, konkretizacija specifikacija, generalizacija dedukcija, indukcija

4. HIPOTETIČKO-DEDUKTIVNA METODA (HD)

5. POJAM • Metoda provere i izgradnje aksioma. • HD metoda je iskustvena metoda – OSNOVA joj je ukupno društveno i naučno iskustvo. • ISKUSTVO ona shvata kao složenu celinu i racionalnog, i duhovnog, i opaženog (empirijskog). • ISKUSTVO je opšte, provereno i proverljivo

6. BITNI ČINIOCI STRUKTURE HD METODE • PREDMET – ukupna stvarnost • POJMOVI, STAVOVI, SUDOVI I ZAKLJUČCI • PROCEDURE • AKSIOMATIZOVANI STAVOVI

7. PREDMET HD metode je ukupna društvena stvarnost. • Njen finalni proizvod su aksiomatizovani stavovi, odnosno aksiomi. • Postulaciona osnova: aksiomatizacija i standardizacija iskustva.

8. FORMIRANJE POSTULACIONE OSNOVE HD METODE • Evidentiranje različitih iskustava o određenom predmetu i njihovo kritičko upoređivanje. • Saznanje o pravilnostima predmeta i konstituisanje definicije pravilnosti. • Kritičko upoređivanje sa važećim znanjima, uverenjima, teorijama. • Smeštanje u određeni saznajni sistem, a paralelno sa tim formiranje stereotipa. • Na osnovu utvrđene pravilnosti delovanja u vremenu i učestalosti, pridaje joj se aksiomatsko važenje ( “UVEK AKO” ).

9. PROBLEMI OSNOVANOSTI I POUZDANOSTI SAZNANJA STEČENIH HD METODOM • Vrlo visok stepen primenljivosti. • Neposredno najproduktivnija opštenaučna metoda u istraživanju političkih pojava. • Isključivo koristi valjano zasnovane početne hipoteze, čiji je osnov višestrana, vipestruka i viševremenska provera iskustva - pa su i njeni rezultati naučne hipoteze. Zato ima visok stepen OSNOVANOSTI. • Nameće stabilne i precizno utvrđene procedure istraživanja – izbor problema i predmeta, projektovanje istraživanja, prikupljanje, obrada i analiza podataka, zaključivanje i izrada izveštaja o rezultatima istraživanja. Zato ona ima visok stepen POUZDANOSTI.

10. METODA MODELOVANJA

11. POJAM • Modelovanje je metoda predstavljanja bitnih odredaba nekog predmeta kao jedinstvene celine. • Model je imitacija, prototip ili projekcija predmeta – prošle, postojeće i moguće buduće realnosti. • Modeli mogu biti IDEALNI i STVARNI

12. OSNOVNE VRSTE MODELA • Modeli - imitacije - predstavljaju realitet • Modeli - prototipovi - predstavljaju realitet koji će tek biti proizveden • Projektivni modeli - modeli zamisli budućeg realiteta

13. Praktični (stvarni) model – možemo ga naći u praksi • Idealni model – ne možemo ga naći u praksi • Idealizovani model – delom su činioci društvene stvarnosti, a delom norma, uputstvo, zahtev, usmerenje prakse (pravni akti)

14. Modeli političkih nauka • Modeli: - političkih sistema - političkih odnosa - političkih ponašanja - političke moći - političke vlasti - političkih organizacija - političkih procesa - političkog grupisanja - političkih interesa - poltičke ideologije i orjentacije

15. Prema ciljevima i svrsi modela: • Naučno-istraživački modeli, koje konstruišemo radi sticanja naučnog saznanja. • Modeli konstruisani na osnovu naučnog saznanja da bi bili primenjeni u pol.nauci ili praksi.

16. IZRADA MODELA • Svaki model u sebi ima deo idealnog i deo realnog. • Idealno u modelu: ideje, vrednosti, uverenja, “Trebalo bi da bude”, prognoza • Realno u modelu: činjenice stvarnosti • Apstraktno u modelu: početni činilac su apstrakcije – aksiomi, postulati, zakoni, kategorije, teoreme, parcijalne pravilnosti. Model je tako njihova konkretizacija.

17. Osnovni činioci modelovanja • Situacija (uslovi) modelovanja • Subjekt modelovanja • Objekt (predmet) modelovanja • Sredstva modelovanja

18. MODELNI EXPERIMENT • Može biti praktičan (empirijski) i misaoni (teorijski) eksperiment. A) Model se proverava praktičnim experimetnom. B) Model je grubo određen, a experimentom se dalje razrađuje. C) Model je i teorijski zasnovan i praktično primenjen, ali traže se mogućnosti njegove izmene.

19. Velika bliskost i prožetost metode modelovnaja i statističke metode. • Vrlo velika prodornost i saznajna moć modelnog experimenta. • Bitni uslovi pravilnog izvođenja: a) Komunikabilnost i realističnost modela b) Uvažavanje ograničenosti modelovanja * svaki model je samo naše predstavljeno shvatanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti = parcijalnost, ograničenost.

20. AKSIOMATSKA METODA

21. POJAM • Vrlo stara metoda. • Ona je opštenaučna, misaona, nepostredno neempirijska metoda naučnog saznanja. A) U njenoj osnovi se nalaze dedukcija i procedura deduktivnog zaključivanja. B) Ona se razlikuje od drugih metoda, pa je tako posebna. NADISKUSTVENOST – bitno svojstvo

22. SASTOJI SE U: • Postavljanju ili izboru aksioma jednog naučnog sistema. • Postavljanju definicija koje igraju ulogu osnovnih istina sistema i aksioma. • Izvođenju svih drugih stavova tog sistema iz aksioma i definicija.

23. Paradoks ljudskog saznanja • Euklidova geometrija (aksiomi) Proizvod niza povezanih i poznatih teorema. Tako su aksiomi nastali posle teorema, iako ovima logički prethode. • Teoreme se ne izvode nužno iz aksioma, ali aksiomi nastaju izvođenjem iz poznatih višestruko i viševremenski proverenih istina nižeg reda i njihovim povezivanjem u sistem.

24. Tri odredbe aksiomatske metode: • Neizbežno je povezana sa HD metodom u procesima postavljanja aksioma. • Aksiomi ne mogu biti bilo koji dedukovani stavovi, već bitni, osnovni, sa nužnim stepenom istitnitosti, zasnovani na HD rezultatima. • Aksiomatska metoda gradi aksiomatske sisteme.

25. Aksiomatski sistemi se nalaze u osnovi zasnivanja čitavih naučnih sistema, posebno logike i matematike. • Tri pravila svakog aksiomatskog sistema: a) KOMPLETNOST b) KONZISTENTNOST c) NEZAVISNOST

26. Struktura aksiomatskog sistema: • Nužni aksiomi, teoreme i drugi stavovi izvedeni iz aksioma • a) Pravila formacije osnovnih istina sistema. b) Aksiomi c) Pravila transformisanja stavova d) Pravila aksiomatizacije i formalizacije

27. ANALITIČKO-DEDUKTIVNA METODA

28. POJAM • Samostalno o njoj govori samo B. Šešić. • Ona je prikaz Marksove metode istraživanja ekonomije, posebno robe, cene i tržišta. • Teorijska i dijalektičko-analitička i materijalistička metoda. • Marskisti je smatraju metodom objašnjenja pojava na osnovu oštih zakona.

29. Tri bitna momenta: • Naglašavanje apstrakcije – “domišljanje” • Cilj je otkriće zakona pojava – “idealnizovani zakoni” • Zakone višeg reda opštosti nije potrebno odvajati od realnosti – oni su proverljivi

30. PROCEDURA • Formulisanje principa • Konstatovanje empirijskih činjenica • Višestepene apstrakcije empirijskih činjenica i njihovo povezivanje • Otkrivanje apstraktnih zakona i objašnjenja • Konkretizacija i vraćanje na praksu

31. KOMPARATIVNA METODA

32. POJAM • Komparacija je sastavni deo svakog mišljenja. • Predmet komparacije su: IDENTIČNOST SLIČNOST RAZLIČITOST iste pojave u raznim vremenima i na raznim prostorima.

33. OSNOVI PRISTUPI KOMPARATIVNIM ISTRAŽIVANJIMA • DIFUZIONIZAM – jedna konstanta u jednoj zemlji koja se potom širi na druge. • KORELACIONA ANALIZA – posmatranje političkih aktera koji toga nisu svesni; statistički podaci, pisani izvori... • KOMPARATIVNE STUDIJE – area studies Geografska celina kao osnova. • SA ORJENTACIJOM NA DIFERENCIRAJUĆE KLASIFIKACIJE I TIPOLOGIJE – prevladavnje starih modela i tipova države, nacije i sl.

34. Poseban zahtev: • Precizno utvrditi komparable (odredbe koje će se porediti). • Odrediti kriterijum(e) poređenja • Longitudinalna, panel istraživanja i kontinuirana istraživanja pojava daju visoku vrednost rezultatima komparativnih istraživanja.