PREDAVANJE 8 ROB A I PRED Z AKLJU Č NA KNJIŽENJA PROF. Dr Jovica La ziĆ

1. PREDAVANJE 8ROBAIPREDZAKLJUČNAKNJIŽENJAPROF. Dr Jovica LaziĆ

2. TEMA: ROBAIPREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA • Cilj obrade teme: ROBAnekog preduzeća kako nastaje i zašto se knjiži na levoj strani Bilansa stanja – Dugovna. PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJAzavisno od vrste preduzeća (trgovinsko, proizvodno i dr.) razlikuju se računovodstveni postupci prilikom obrade ovih knjiženja. • Roba je predmet kupoprodaje. Računovodstvenoposmatrano, pod robom se podrazumevaju oni proizvodi, koji najpre bivaju kupljeni, a zatimpreprodani od stranetrgovinskih preduzeća.

3. Korekcijesa ciljem usklađivanja knjigovodstvenog i stvarnog stanja imovine, nazivaju se predzaključna knjiženja. Posmatraćemo viškove i manjkovePrilikompopisa imovine,zatim Sumnjiva i Spornapotraživanja, postupakPoravnanja, Dekomponovanje salda Kupaca i Dobavljača, kao IRashodovanjeOsnovnih sredstava.

4. Sadržaj predavanja: • Nakon izučavanja osmog poglavlja, moći ćete da: • Uočite osobenosti trgovinskog poslovanja. • Zapamtite najvažnije račune u Trgovinskom računovodstvu. • Razlikujete fakturnu i nabavnu od prodajne cene. • Upoznate osnovne oblike razlike u ceni. • Saznate bitne pojedinosti vezane za Porez na dodatu vrednost • (PDV). • Savladate postupak knjiženja nabavke i prodaje robe. • Razlikujete Sumnjiva od Spornih potraživanja. • Savladate osnovna knjiženja Sumjnivih i Spornih potraživanja. • Razjasnite postupak knjiženja pri rashodovanju Osnovnih sredsta.

5. Proizvodiljudskog radanamenjeni prodajinazivajuseroba. PrеduzećaKupujurobuodproizvođača - proizvodnihpreduzećai prodaju је kupcima. Ukolikosе robaprodajenа velikodrugim preduzećima, radisе о trgovininа veliko, а аkо sе prodaje potrošačima, o trgovininа malo. Kretanjetrgovinskerobe prikazano je na šemi.

6. 8.1. Roba • Kupovinom i prodajom robe se bave trgovinska • preduzeća. Cilj poslovanja ovih preduzeća je da kupe robu • po jednoj, nižoj ceni i da je prodaju po drugoj, višoj ceni. • Razlika u ceni predstavlja njihov dobitak (profit). • Zbog specifičnosti poslovanja trgovinskih preduzeća • (nabavka i prodaja velikog broja različitih roba), • trgovinsko računovodstvo se delimično razlikuje od • računovodstva proizvodnih i uslužnih preduzeća. • Najčešće korišćeni računi stanjau trgovinskom • računovodstvu su: • Roba(Roba na zalihama, odnosno u prodavnici), zatim • Dobavljači(Obaveze prema dobavljačima) i • Kupci(Potraživanja od kupaca).

7. Poslovni ciklus trgovinskog preduzeća sastoji se od sledećih poslovnih promena: nabavke trgovinske robe, 2) prodaje trgovinske robe i 3) naplate potraživanja od kupaca. Novcem dobijenim od kupacaisplaćuju se dobavljači, odnosno nabavlja se nova roba. Time trgovinski ciklus kreće ispočetka. Za razliku od opisanog ciklusa trgovinskihpreduzeća, poslovni ciklus proizvodnih firmi je složeniji, zato štoje prva poslovna promena (nabavka trgovinske robe) zamenjena velikimbrojem promena koje su uključene u proizvodnju proizvoda (nabavka raznih vrsta materijala, postojanje nedovršene proizvodnje i si.).

8. Postupak obračuna rezultata poslovanja trgovinskih firmi • konceptualno je isti kao i kod proizvodnih preduzeća: • oduzimanjem rashoda od ostvarenih prihoda iznalaze se • dobitak ili gubitak. • Međutim, prodaja trgovinske robe uvodi novi veliki • trošak poslovanja - trošak nabavke robekoju • trgovinsko preduzeće prodaje svojim kupcima. • Taj trošak se naziva • Nabavna vrednost prodate robe(Cost of good sold), • obračunava se po ceni koštanja (tj. vrednosti po kojoj je • roba nabavljena) i u okviru internog stava prodaje robe • knjiži kao rashod. Nasuprot Nabavnoj vrednosti prodate • robe, u okviru eksternog stava prodaje, knjiži se račun • prihoda pod nazivomPrihodi od prodaje robe. • Vrednost prihoda od prodaje robe obračunava se po • prodajnoj ceni, koja je po pravilu viša od cene koštanja, • omogućujući tako trgovinskoj firmi ostvarenje dobitka.

9. Trgovinska preduzeća često imaju velike iznose novca uložene u svoju robu. • U stvari, Roba na zalihama jedna je od najvrednijih • imovinskih pozicija u bilansu stanja većine trgovinskih firmi. • Međutim, budući relativno likvidna, roba se po pravilu brzo rasproda (u prošeku do 60 dana, mada ima izuzetaka, u zavisnosti od vrste robe i intenziteta tražnje na tržištu). • Trgovinska delatnost se može odvijati namaloi na veliko. Trgovine na malo(ili maloprodaja) su preduzeća koja prodaju raznovrsnu robu krajnjim potrošačima. • Smatra se da delatnost trgovina na malo obuhvata najveći broj preduzeća (pretežno malih privatnih trgovinskih radnji, mada se trgovinom na malo često bave i lanci velikih robnih kuća).

10. Trgovine na veliko(ili veleprodaja) bave se prometom velikih količina istovetne ili homogenihvrsta robe, kupujući od proizvođača i prodajući trgovinama na malo. Zbog velikih količina i nižih transportnih troškova, prodajne cene u trgovinama na veliko su niže nego u trgovinama na malo. U trgovinska preduzeća na veliko spadaju stovarišta građevinskog i drugog materijala i si.

11. Cene koje se javljaju u trgovinskom (robnom) prometu su sledeće: Fakturna cena- ona koja je naznačena u fakturi dobavljača; Nabavna cena- zbir fakturne cene i zavisnih troškova nabavke; Prodajna cena- cena po kojoj se roba prodaje kupcima Fakturnu cenu robe određuju dobavljači. Množenjem fakturne cenesa isporučenomkoličinom robe, dobija se fakturna vrednost robe, koja se uvećava za procenat obračunatog PDV (poreza na dodatu vrednost) Nabavna vrednost robese dobija dodavanjem iznosa zavisnih troškova nabavke (osiguranja, prevoza, instalisanja i si.) na fakturnu vrednost bez PDV-a.

12. Konačno, prodajnu vrednost robečini uvećana • nabavna vrednost i to najpre za određen procenat • razlike u ceni, a zatim i za obračunat PDV. Zavisno • od vrste trgovinskog preduzeća, prodajna vrednost • robe može biti veleprodajna ili maloprodajna. Kod • oba oblika, najpre se na prethodnu nabavnu vrednost • (bez PDV-obračunava razlika u ceni (marža ili • rabat), a zatim se tako dobijen iznos uvećava za • procenat poreza na dodatu vrednost. • Razlika u ceni može biti: • (1)  slobodno određena od strane trgovinskog preduzeća ili • (2)  limitirana od strane državnih organa ili proizvođača.

13. Maržaje oblik razlike u ceni koja se javlja najčešće kod roba široke potrošnje (npr. hleb ili gorivo za automobile). Procenat marže određujudržavni organi sa ciljem očuvanja standarda života stanovništva. Odgovarajuća visina trgovinske marže omogućuje pokriće svih troškova poslovanja i ostvarenje zarade za trgovinske firme.Ona je na taj način prihvatljivai za proizvođača i za trgovca i za potrošača. Trgovinska marža bi se izračunala putem sledeće formule:

14. Dakle, marža je dodatni element kalkulacije vrednosti robe, jer se dodaje na nabavnu vrednost. Rabat je takođe vid razlike u ceni. Javlja se kod robe sa jedinstvenom cenom, koju propisuju najčešće proizvođači (npr. dnevne novine).

15. Maloprodajna cena dnevnih novina će biti jednaka u svakoj prodavnici, a svi trgovci tom robom će ostvarivati istu razliku u ceni (dobitak). Rabat se obračunava na sledećinačin: Za razliku od marže, rabat predstavlja odbitni element kalkulacije vrednosti robe, jer se odbija od prodajne cene.

16. 8.2. Porez na dodatu vrednost • Od 01. januara 200_. godine, u našoj zemlji • se zvanično primenjuje porez na dodatu • vrednost (PDV). Porez na dodatu vrednost • predstavlja vodeći oblik oporezivanja • prometa proizvoda i usluga u zemljama • razvijene tržišne privrede. • U stranoj stručnoj literaturi ovaj porez jepoznat pod • skraćenicama: engl. VAT (Value Added Tax), ili franc. • TVA (Taxe sur la Valeur Ajouter)14

17. PDV je porez koji je uključen u cenu • proizvoda ili usluga i koji plaćaju krajnji • potrošači. • U našoj poslovnoj praksi, PDV jezamenio • dosadašnji porez na promet. • To je učinjeno iz više razloga. Generalno se • smatra se daje PDV pravedniji od poreza na • promet, jer iako su stope PDV-a nešto niže • od stopa bivšeg poreza na promet, PDV • pogađa daleko širi krug obveznika i na taj • način se znatno više novca sliva u državnu • kasu (budžet).

18. Postoje dve poreske stope za PDV. Opšta stopa od 18%(stopa ranijeg poreza Napromet iznosila je 20%) primenjuje se na najveći broj proizvoda i usluga. Posebnastopa od 8%, primenjuje se na Prometosnovnih životnih namirnica, koje ranije nisubile oporezovane, poput hleba, mleka, brašna,jestivog ulja, voća, lekova, novina, knjiga,komunalnih usluga.

19. Pored popunjavanja državnog budžeta, doslednom primenom PDV-a Srbija bi trebalo da ispuni jedan od najvažnijih preduslova za učlanjenje u Evropsku Uniju. Novina koju donosi PDV je obračunavanje poreza na isporuku dobara i pružanje usluga u svim fazama prometai to tako da pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata («ugrađena» ili «nazidana») od strane učesnika u prometu.

20. Na taj način svaki učesnik u trgovinskom lancu, prilikom prodaje robe, ima pravo na povraćaj (oslobađanje od plaćanja) PDV-a koji mu je zaračunat prilikom nabavke te iste robe. • Na primer, ako uvoznik kupi robu po ceni od • 100 dinara (80 dinara + 25% marža), • obračunava mu se PDV na uvoz od 18 dinara.

21. U narednoj fazi veleprodavac kupuje tu istu robu oduvoznika po ceni od 118 dinara, a svoju maržu od50% obračunava na uvoznu cenu bez PDV-a (100dinara + 50 % marža) = 150 dinara.

22. Na tako uvećanu cenu se najpre obračunava PDV na prodaju, a zatim sabira sa njom, dajući veleprodajnu cenu od 177 dinara (18% od 150 dinara = 27 dinara; i na kraju 150 din + 27 din = 177 din). Ovde treba zastati i naglasiti da nakraju godine veleprodavac zaista plaća državi porez na dodatu vrednost od svega 9 dinara, budući da se od obračunatih 27 din. njegovogPDV-a na prodaju, oduzima 18 dinPDV-a na uvoz, koji plaća uvoznik.

23. Treća faza, maloprodaja, odvija se na isti način. Prodavač na malo nabavlja od veleprodavca istu robu po ceni od 177 dinara. Nakon togaprodavač na malo najpre obračunava svoju maržu od 10% na veleprodajnu cenu bez PDV-a (150 din. + 15 din. marže = 165 din), azatim na tako dobijenu prodajnu cenu bez PDV-a, obračunava PDV od18% (29,7 din.).

24. Konačno, tako obračunatu vrednost PDV-a dodaje naprethodnih 165 dinara, dobijajućimaloprodajnu cenu od 194,7 dinara,koju plaća krajnji potrošač. U ovom slučajuprodavač na malo zaista Plaćaporez nadodatu vrednost od svega 2,7dinara (29,7din. – 27din.), pošto od ukupno obračunatih29,7 dinara, 27 dinara su već platili veleprodavac (9 din.) i uvoznik (18 din.)

25. Na kraju ovog, poprilično zapletenog primera, možemo konstatovati da krajnji potrošač, kupujući robu u maloprodaji, plaća robu po više nego dvostrukoj većoj ceni (194,7 din.) od one koju je platio uvoznik (80 din.). Jedan od zaključaka koji se krajnjim potrošačima sam po sebi nameće, jeste da treba kupovati pre svega domaću robu i to po mogućstvu direktno od proizvođača.

26. Na taj način se sasvim legalno izbegava plaćanje prethodno pokazanih «ugrađivanja» veleprodavaca, maloprodavaca i države. Inače, Zakonom o porezu na dodatu vrednost je regulisano pravo na oslobođenje od plaćanja PDV-a. Najprivilegovaniji su izvoznici, diplomatska i konzularna predstavništva, međunarodne organizacije, strani državljani i međunarodni prevoznici putnika u vazdušnom i rečnomsaobraćaju, zato što ne moraju da plaćaju PDV, a uz to imaju pravo na odbitak prethodnog poreza.

27. Malo manje su privilegovane banke, posrednici • Uposlovanju akcijama, kreditori, osiguravajuća • društva, zdravstvene institucije (osim apoteka) i • obrazovne institucije. Oni takođe ne plaćaju • PDV, alinemaju pravo na odbitak prethodnog • poreza.17 • Knjigovodstveno iskazivanje PDV-a, propisano • jePravilnikom o kontnom okviru i sadržini • računa uKontnom okviru za preduzeća, • zadruge i preduzetnike.

28. Prema odredbama pomenutogPravilnika, otvorene • su dve nove grupe računa: Porez na dodatu • vrednost i Obaveze za porez na dodatuvrednost. • Računi iz grupe Porez na dodatu vrednost su aktivni • računi na kojima se iskazuje prethodni PDV, koji je • plaćen prilikom nabavke robe, materijala ili usluga. • Računi iz grupe Obaveze za dodatu vrednost su • pasivni računi na kojima se iskazuje obračunati PDV • po osnovu izvršenog prometa robe, proizvoda ili • usluga.

29. 8.3. Knjiženje nabavke robe • Trgovinska preduzeća mogu da nabavljenu robu vode • u knjigovodstvu po: • (1) nabavnoj vrednosti • (2) veleprodajnoj vrednosti i • (3) maloprodajnoj vrednosti.

30. Ukoliko bi se roba vodila po nabavnoj vrednosti, obračun bi bio sličan kao kod nabavke materijala. Račun Roba na zalihama se zadužuje za nabavnu vrednost kupljene robe (tj. Fakturnuvrednost uvećanu za zavisne troškovenabavke).

31. Za vrednost obračunatog PDV-a, dugovaćeračun Porez na dodatu vrednost. Sa druge strane, potraživali bi, za fakturnu vrednost, račun Dobavljači (ili ukoliko faktura nije stigla Dobavljači za nefakturisanu robu), kao i Dobavljači, Blagajna ili Tekući račun (za zavisne troškove nabavke).

32. Primer: Dobavljači su isporučili 100 kg robe čija je fakturna cena 10 din/kg. Troškovi prevoza od 100 din. plaćeni su gotovinom. PDV po opštoj stopi od 18% obračunavaju dobavljači.

33. Obaveza premadobavljačima se povećava za iznos obračunatog PDV-a, dok se ista vrednost knjiži na dugovnoj strani računa Porez na dodatu vrednost. Trgovinska preduzeća koja se bave veleprodajom prodaju robu po veleprodajnoj ceni, ukoliko je ona predmet dalje prodaje ili ukoliko služi za potrebe reprodukcije. Ova preduzeća mogu da vode robu na zalihama po nabavnoj ili po veleprodajnoj ceni.

34. Primer: Dobavljači su isporučili 100 kg robe čija je fakturna cena 10 din/kg. Troškovi prevoza od 100 din. plaćeni su gotovinom. Prema kalkulaciji razlika u ceni robe iznosi 300 din. PDV na nabavku po opštoj stopi obračunava dobavljač, a PDV na prodaju obračunava veleprodavac. Roba na zalihama se vodi po veleprodajnoj ceni. • Kalkulacija veleprodajne cene robe je sledeća:

35. Trgovinska preduzeća koja se bave maloprodajom, prodaju • Robukrajnjem potrošaču. Maloprodajna cena je viša od • velikoprodajne zavrednost maloprodajne marže, kao i za • iznos PDV na maloprodaju. • Obe ove dažbine obračunava trgovac na malo, s tim što iznos • maloprodajne marže zadržava za sebe, dok iznos obračunatog • PDV-a na prodaju odlazi u državni budžet. Nabavku robe koja • se vodipo maloprodajnoj cenićemo i ovaj put pokazati na • primeru.

36. Primer: Trgovina na malo nabavlja robu od veletrgovine pofaktumoj ceni bez PDV-a od 1.400 din. Maloprodajna maržaiznosi 20%. Roba se vodi na zalihama po maloprodajnojceni. • Kalkulacija maloprodajne cene robe je sledeća:

37. 8.4. Knjiženje prodaje robe • Prilikom prodaje robe knjiže se dva stava: eksterni stav • (po prodajnoj ceni) i interni stav (po nabavnoj ceni). • Uzavisnosti od toga da li se roba vodi po nabavnoj, • veleprodajnoj ili maloprodajnoj ceni, razlikovaće se i • način knjiženja prodaje. • Ukoliko se roba na skladištu vodi po nabavnoj ceni, • eksterni stav bi obuhvatio knjiženje prihoda od prodajei • povećanje stanja gotovine ili potraživanja od kupaca, a u • okviru internog stava bi se knjižila nabavna vrednost • prodate robe i smanjenje stanja robe na zalihama. Radi • lakše ilustracije poći ćemo od istog primera.

38. Primer: • 1.  Dobavljači su isporučili 100 kg robe čija je • fakturna cena 10 din/kg. Troškovi prevoza od 100 • din. su plaćeni gotovinom. • PDV na nabavku obračunava dobavljač. Roba se • vodi po NV. • 2.  Prodato je (na kredit) robe kupcima u iznosu • od 1.500 dinara. Nabavna vrednost prodate robe • iznosi 1.000 dinara. • PDV na prodaju obračunavamo kupcima po • opštoj stopi.

40. Prilikom prodaje robe, trgovinsko preduzeće može da zahteva od kupca avansnu uplatu (uplatu pre isporuke robe) dela potraživanja. U tom slučaju trgovinsko preduzeće ispostavlja kupcu avansni računna koji se takođeobračunava PDV. Kada kupac isplati avans, uvećan za PDV, vrši se sledeće knjiženje: Najpre se za vrednost avansne uplate, uvećanu zaPDV zadužuje Tekući račun u banci, a odobravaju se računiPrimljeni avansi i Obaveze za PDV. Potom se zadužuju računi Kupci i Primljeni avansi a odobravaju računiObaveze za PDV i Prihodi od prodaje robe (eksterni stav). Konačno se zadužuje račun Nabavna vrednost Prodaterobe a odobrava Roba na zalihama, (interni stav).

41. Primer: • Trgovinsko preduzeće »Dućan« treba da isporuči • preduzeću »Rotor« robu u vrednosti od 400.000 • dinara. • Preduzeće »Dućan« zahteva od preduzeća • »Rotor« avansnu uplatu od 200.000 dinara i • ispostavlja preduzeću »Rotor« avansni račun • na 200.000 din, sa obračunatim PDV poopštoj stopi • u iznosu od 36.000 dinara. • Preduzeće »Rotor« je uplatilo svoiu obavezu na • tekući račun preduzeća »Dućan«.

43. Zapazimo iz prethodnog primera, da se pri Knjiženjuavansne naplate potraživanja od kupaca Poklapajuvrednosti prihoda i rashoda, odnosno knjiži se istavrednost i na računu Prihodi od prodaje robe i na računuNabavna vrednost prodate robe. Na prvi pogled bi semoglo pomisliti da ova Poslovnapromena ne donosiprodavcu nikakvu zaradu. Međutim,sama činjenica daprodavač dobija polovinu novcaunapred (pre isporuke robe), daje mogućnost prodavcu dataj novac iskoristi nanajsvrsishodniji način.

44. Primer: • Privatno preduzeće za promet naftnih derivata "Energija“ • prodaje gorivo na svojim pumpama u maloprodaji. Prema • gotovinskim računima kupca "Prevoz", naplaćene su • sledeće vrednosti: Proknjižiti eksterni stav prodaje goriva u zbirnom iznosu. D Blagajna 7.080 P Prihodi od prodaje robe 6.000 P Obaveze za PDV 1.080 Iz prethodno navedenih primera za prodaju robe, može se izvesti zaključak da obračunati PDV na prodaju ne povećava prihode, već povećava stanje u blagajni, na tekućem računu, odnosno na računu potraživanja od kupaca, zavisno od načina prodaje.

45. ROBA Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe: • Po nabavnoj vrednosti • Po prodajnoj vrednosti.

46. Nabavka robe po nabavnoj vrednosti FV + ZTN = NV Nabavka robe po nabavnoj vrednosti obuhvata se najčešće u trgovinskim preduzećima koja se bave prodajom na veliko i magacinima robe trgovinskih preduzeća na malo.

47. Primer: Vlasnik inokosnog preduzeća je 10.03. uplatio osnivački ulog od 10.000 din. na žiro račun preduzeća. D 241- Žiro račun 10.000 P 310 – Inokosnikapital10.000 za uplatu osnivačkog uloga Komentar: ekonomska promena koja dovodi do istovremenog povećanja aktive i pasive

48. ZALIHE STRUKTURA KLASE 1 – ZALIHE: 10 – Materijal 11 – Nedovršena proizvodnja 12 – Gotovi proizvodi 13 – Roba 14 – Dati avansi za zalihe Roba je stvar koja se nabavlja s ciljem da se proda radi dalje prodaje, prerade ili za krajnjupotrošnju. Šta sve može obuhvatiti računovodstvena kategorija koju nazivamo ‘’robom’’? U čemu je osnovna razlika između robe i gotovih proizvoda?

49. Mogućastrukturakonta 130 – Roba • U okviru sintetičkog računa 130 – Roba, trgovačko preduzeće može otvoriti sledeće analitičke račune: 1300 – Nabavka robe 1301 – Roba u skladištu 1302 – Roba u stovarištu 1303 – Roba u prodavnici 1304 – Roba u tranzitu i reeksportu 1305 – Roba u obradi, doradi i manipulaciji 1306 – Roba na putu i sl.

50. nastavak • Treba zapamtiti da će sve vrednost bilo koje od navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti na troškove (klasa 5 – Rashodi). • Osnovno pravilo u vezi s tim je da se troškovi trebaju priznati onda kad dođe do prodaje robe ili kad se utvrdi manjak na zalihama, kad se roba otpisuje zbog oštećenja, kala, rastura, kvara, loma itd.