PREDAVANJE 5 O brtna imovna PROF. Dr Jovica La ziĆ

1. PREDAVANJE 5ObrtnaimovnaPROF. Dr Jovica LaziĆ Predavanja RAČUNOVODSTVO

2. TEMA: Izučavanje Obrtne imovineCilj obrade teme:kako nastaje Obrtna imovina / i zašto se knjiži na levoj strani Bilansa stanja – Aktiva. • Sadržaj predavanja: • Razlikujte osnovne pozicije obrtne imovine, • Zapamtite rezličite pojavne oblike Zaliha, • Saznate šta se sve podrazumeva pod pojmom Materijal, • Savladate osnovna knjiženja u vezi nabavke materijala, • Razgraničite evidenciju po stvarnim nabavnim, u odnosu na evidenciju po planskim nabavnim cenama (PNC), • Razjasnite ulogu računa Odstupanje od PNC materijala, • Naučite pojmove i klasifikaciju Kratkoročnih potraživanja, Kratkoročnih finansijskih plasmana i Likvidnih sredstava. Predavanja RAČUNOVODSTVO

3. Obrtna imovina - nastavak • Posle Stalne imovine, saglasno principu rastuće likvidnosti, u Bilans stanja se unose pozicije Obrtne imovine. To su svi delovi imovine koji su namenjeni kratkoročnom poslovanju (do jedne godine), kao i oni koji se potroše (“obrnu” – prenesu svoju vrednost na proizvod ili uslugu) tokom jednog poslovnog ciklusa. • Obrtnu ili tekuću imovinu čine Zalihe (materijal, nedovršeni i gotovi proizvodi, roba); Kratkoročna potraživanja (kupci i dr.); Kratkoročni finansijski plasmani (dati kratkoročni zajmovi, ili kupljene kratkoročne hartije od vrednosti), kao i Likvidna sredstva (gotovina i gotovinski ekvivalenti). Predavanja RAČUNOVODSTVO

4. Obrtna imovina (sredstva) obuhvata delove imovine • koji nisu namenjeni da dugoročno ostanu u poslovnpm procesu preduzeća, te zbog toga ne mogu biti uključeni u osnovna sredstva. • Prema principu rastuće likvidnosti, pozicije obrtnih sredstava bile bi rasčlanjene na: • Zalihe • Kratkoročna potraživanja • Kratkoročne finansijske plasmane • Likvidna sredstva Predavanja RAČUNOVODSTVO

5. Zalihe Zalihesu sredstva: • Koje su kupljene radi prodaje – roba; • Koje se nalaze u procesu proizvodnje namenjene prodaji – nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi; • U obliku materijala koji se troši u toku proizvodnje. Predavanja RAČUNOVODSTVO

6. KRATKOTRAJNA IMOVINA- O brtnaImovna ZALIHE POTRAŽIVANJA FINANCIJSKAIMOVINA NOVAC U BANCI I BLAGAJNI • materijal • sitan inventar • rezervni dijelovi • proizvodnja • gotovi proizvodi • nedovršena proizvodnja • kupljena roba • od kupaca • od zaposlenih • od osigurava. društva • od povezanih poduzeća • od države • depoziti • kaucije • kratkoročni krediti • čekovi • mjenice • žiro-račun • blagajna • akreditivi • tekući računi • devizni računi • prijelazni računi Predavanja RAČUNOVODSTVO

7. Zalihe– su tekuće sredstvo: -prodaju se ili utroše u toku jedne kalendarske godine ili poslovnog ciklusa! TRGOVINSKA PREDUZEĆA PROIZVODNA PREDUZEĆA -sirovine i repromaterijal! -poluproizvodi (nedovršena proizvodnja)! -gotovi proizvodi, -robe, -zemljište i nekretnine pribavljene radi dalje prodaje! CK nedovršene proiz. i GP ? Kada se zalihe prodaju, njihov knjigovodstveni iznos treba priznati kao rashod u periodu u kojem je priznat povezani prihod! Ts+trs+top (indirektni materijal+indirektni rad) Predavanja RAČUNOVODSTVO

8. Prema principu rastuće likvidnosti Elementi zaliha bi se grupisali na sledeći način: • Materijal • Nedovršena proizvodnja • Gotovi proizvodi • Roba. Predavanja RAČUNOVODSTVO

9. Materijal je sredstvokoje se troši u procesu proizvodnje. U materijal spadaju: • sirovine, • osnovni i pomoćni proizvodni materijal, • pogonski materijal, • ambalaža, • autogume, • sitan inventar. Osnovni materijal ulazi u gotov proizvod neposredno – predstavlja njegov sastavni deo. Pomoćni materijal ulazi takođe u sastav gotovog proizvoda, ali je njegovo učešće sporedno. Pogonski materijal (energetska goriva, motorna uljaitd.) ne ulazi u sastav gotovih proizvoda, ali jeneophodan za njihovu proizvodnju. Predavanja RAČUNOVODSTVO

10. nastavak Nedovršeni proizvodi (poluproizvodi) predstavljajuzalihe koji još nisu spremne za prodaju. Gotovi proizvodi i roba će biti detaljnije razmatrani unarednim vežbama, zbog potrebe da se prethodno objasne rashodi i prihodi. Osnovna razlika između proizvoda i robeje u tome štoNedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi nastaju(proizvode se) u proizvodnom preduzeću. Dok se roba kupuje od drugih preduzeća i (pre) prodaje. Predavanja RAČUNOVODSTVO

11. Zalihe gotovih proizvoda imaju proizvodna preduzeća,a zalihe robe uglavnom ona preduzeća koja se bavetrgovinom. • Drvo u fabrici nameštaja je osnovni materijal, dok su ekseri i lepak pomoćni materijal ... • Zato dolazimo do toga da isključivo od vrste proizvodnje i delatnosti zavisi da li će neki materijal biti klasifikovan kao osnovni ili pomoćni. • Sitan inventar (na primer: radna odela,toneri za štampače itd.) bi mogao spadati i u osnovna sredstva. • Kada je vek trajanja kraći od godine dana i kada je pojedinačna nabavna vrednost ispod određenog minimuma, bilansira se kao obrtno sredstvo. Predavanja RAČUNOVODSTVO

12. MRS 2 - Zalihe -drže se za prodaju u uobičajenom toku poslovanja - koja su u prosecu proizvodnje -u obliku materijala koji se troši u procesu proiz. ili prilikom pružanja usluga -sirovine (nafra, rude...) -materijal: -osnovni; -pomoćni; -gorivo; -mazivo... Predavanja RAČUNOVODSTVO

13. Izbori koji stoje menadžmentu preduzeća na raspolaganju kod računovodstvenog evidentiranja zaliha SISTEMI VOĐENJA -periodični; -stalni. METODE UTVRĐIVANJA VREDNOSTI ZALIHA -specifična identifikacija; - prosečna cena; -FIFO; -LIFO. SISTEMI VREDNOVANJA -nabavna vrednost; -tržišna vrednost (ako je niža od nabavne vrednosti) primena načela sučeljavanja NA NV robe raspoložive za prodaju ODREĐUJE NV prodate robe! Krajnje zalihe! Predavanja RAČUNOVODSTVO

14. Utvrđivanje nivoa zaliha! Ko= NV prodate robe/prosečne zalihe! Vo= Broj dana u godini/Ko! Koliko se puta prosečne zalihe prodaju u toku jednog računovodstvenog perioda! Koliko je dana potrebno da se zalihe prodaju u toku jednog računovodstvenog perioda! Predavanja RAČUNOVODSTVO

15. Knjigovodstvena evidencija materijala -finansijsko knjigovodstvo; -materijalno knjigovodstvo; -magacinsko knjigovodstvo obuhvatanje nabavke materijala po stvarnoj nabavnoj vrenostiN-R • napomena! • prijemnica: dokument koji izdaje magacioner kada primi materijal na zalihe! • Faktura: dokument koji označava kupčevu obavezu prema dobavljaču! Pojedinačna kalkulacija (ZTN/kg=ZTN/Q) (ZTN/kg=ZTN/FV*FC) Zbirna kalkulacija -Fv+pripadajući ZTN=NV pojedinine vrste materijala -Fv+ZTN=NV Materijal na putu! Stigla faktura bez premnice! Predavanja RAČUNOVODSTVO

16. Obuhvatanje nabavke po NV Obuhvatanje nabavke po PC Nabavka robeN-R FV+ZTN=NV • Fc+ZTN=NC • +razlika u ceni=PC Razlika u ceni (korektivni rn) -Slobodno obračunata razlika u ceni; -Marža; -Rabat! Predavanja RAČUNOVODSTVO

17. -trebovanje: dokument za izdavanje materijal iz magacina u proizvodnju Tm=Um*cnm N-R-P Obračun i knjiženje troškova materijala obračunatih po SNV Metod stalnog inventara Metod umetnutog inventara Po partijama (nabavkama) Po vrstama Metod prosečne cene FIFO Predavanja RAČUNOVODSTVO

18. Pokriće troškova poslovanja i ulaganja u nabavku robe! N-R-N1 Nabavna vrednost realizovane robe(redovan rashod) Obračun i knjiženje NVRR evidentirane po NV Obračun i knjiženje NVRR evidentirane po PC Po partijama (nabavkama) Po vrstama Prodaja celokupne zalihe Prodaja cena zaliha Srazmerni deo razlike u ceni Metod prosečne cene FIFO Predavanja RAČUNOVODSTVO

19. X= vrednost PRODATE ROBE PO PC*SALDO RN RAZLIKA U CENI/ vrednost ZALIHA ROBE PO PC vrednost robe po PC -X =NVRR Predavanja RAČUNOVODSTVO

20. Navode se u fakturi/računu te predstavljaju sastavni deo prodajnog ugovora USLOVI PRODAJE klauzule Popust ‘’2/10’’ Kod plaćanja ‘’n/30’’ FOB-mesto opreme FOB-odredište -prenos vlasništva NA MESTU ODREDIŠTU -ko plaća TT? PRODAVAC -prenos vlasništva NA MESTU POREKLA ROBE -ko plaća TT? KUPAC Predavanja RAČUNOVODSTVO

21. VREDNOVANJE ZALIHA NV zaliha-obuhvata sve troškove nabavki troškove konverzije i ostale troškove, dovođenja zaliha na trenutnu lokaciju i stanje! NV ZALIHA! • Fv-kupovni diskonti; • Tt + troškovi tranzitnog osiguranja; • Važeći porezi i takse. ROBA NA PUTU -ispitati status robe! -franko-magacin dobavljača! -franko-magacin kupca! Metod prosečne cene! ROBA NA SKLADIŠTU koja nije uključena u zalihe -prodata roba; -roba na konsignaciju; Po NV! LIFO! Metod specifične identifikacije! FIFO! -nepraktično i teško pratiti nabavku pojedinih stavki! Predavanja RAČUNOVODSTVO

22. NABAVKAMATERIJALA– može se voditi po stvarnim ili planskim vrednostima. • Obračun nabavke materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti Stvarnu nabavnu vrednost (SNV) materijala čini (kao kod osnovnih sredstava, fakturna vrednost (FV) i zavisni troškovi nabavke (ZNT- utovar, prevoz,istovar itd.) Primer: Po fakturindobavljača nabavljeno je 100 kg materijala po ceni od 10 €/kg. Na ime troškova prevoza primljena je faktura na 50 €. FV (100 kg x 10 €) + zavisni troškovi nabavke (50 €) = nabavna vrednost (1.050 €) Predavanja RAČUNOVODSTVO

23. D Materijal 1.050 P Dobavljači 1.050- za primljen materijal po fakturi br.- • Kada se nabavlja različita vrsta materijala odjednom (“u jednoj turi”), javiće se zajednički zavisni troškovi nabavke (na primer: prevoz, utovat...) • U tom slučaju, obračun pojedinačnih nabavnih vrednosti materijala će se vršiti alokacijom (raspodelom) ZTN putem određenih ključeva. Što se može izvršiti prema količini (brojem komada), masi (brojem kilograma), vrednosti (fakturnoj ceni i slično) Predavanja RAČUNOVODSTVO

24. Primer: Preduzeće je nabavilo 9.000 kg materijal A po ceni od5€/kg, 2.000 kg materijala B po ceni od 50 €/kg, i 5.000 kg materijala C po ceni od 10 €/kg. Troškovi po fakturi iznose 10.000 €. Obračun pojedinačne nabavne vrednosti materijala A,B i C i proknjižiti zbirnu vrednost. Podela ZTN se vrši srazmerno masi (kg) nabavljenih materijala. • Ukupna masa nabavljenog materijala iznosi 16.000 kg (9.000+2.000+5.000). • ZTN A=(9000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 5.625 • ZTN B= (2000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 1.250 • ZTN C=(5000 kg/16.000 kg)x10.000 €= 3.125 Predavanja RAČUNOVODSTVO

25. Predavanja RAČUNOVODSTVO

26. 2. Obračun nabavke materijala po planskoj nabavnoj vrednosti • Preduzeća ne moraju uvek obračunavati nabavku materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti. Da bi se ubrzala knjiženja nabavke i trošenja materijala, kao i za potrebe upoređivanja (kontrole) stvarnih sa planskim veličinama, preduzeće može da koristi plansku faktumu cenu i planske zavisne troškove nabavke. • Prilikom prijema materijala, knjiženje će biti vršeno po planskoj nabavnoj vrednosti (PNV), dok će se pozitivna ili negativna odstupanja planske (PNV) od stvarne nabavne vrednosti materijala (SNV) knjižiti preko računa Odstupanja od planskih nabavnih cena materijala. Predavanja RAČUNOVODSTVO

27. nastavak • Ukoliko je materijal plaćen više nego što je planirano, javiće se negativno odstupanje, koje se knjiži na levoj strani računa Odstupanje od PNC materijala. • U suprotnom, kada je materijal manje plaćen nego što je planirano, javiće se pozitivno odstupanje, koje se knjiži na potražnoj strani računa Odstupanje od PNC materijala. Predavanja RAČUNOVODSTVO

28. Primer: U magacin je primljen materijal po planskoj vrednosti od 25.000$. Faktura dobavljača za materijal glasi na 23.000 dolara, a za prevoz 500$. Obaveze prema dobavljačima su plaćene preko blagajne.1 Predavanja RAČUNOVODSTVO

29. U ovom primeru PNV iznosi 25.000$, ali je stvarno plaćeno (SNV) samo 23.500 $, što je sa aspekta preduzeća koje je kupilo materijal pozitivno odstupanje, jer je uštedelo 1.500$ od onog što je planiralo da plati. Pošto je pozitivno, odstupanje se knjiži na desnoj strani. Iz ovoga možemo da zaključimo da je račun Odstupanje od PNC materijala korektivan račun Materijala, koji ga svodi na SNV (25.000$ -1500$ = 23.500$). Prilikom sastavljanja bilansa stanja u glavnoj koloni se uvek upisuje stvarna nabavna vrednost, a u pomoćnoj planska nabavna vrednost od koje se oduzimaju ili sabiraju odstupanja. Predavanja RAČUNOVODSTVO

30. Ukoliko bi preduzeće htelo da se „vrati" na sistem obračuna po stvarnim vrednostima, račun Odstupanja bi se zatvorio knjiženjem salda na suprotnu stranu i taj iznos bi se preneo na račun Materijal, čime bi se njegov saldo povećao (ukoliko je odstupanje bilo negativno) ili smanjio (PNV>SNV). Polazeći od istog primera, knjiženje bi se obavilo na sledeći način. Predavanja RAČUNOVODSTVO

31. 5.1.3. Popusti od dobavljača materijala • Dobavljači (prodavci) materijala često imaju običaj da određenim kupcima odobre popust, u cilju povećanja prodaje ili obezbeđenja dugoročnije saradnje. Ovom prilikom razmotrićemo dve vrste popusta: popuste koji su poznati u trenutku prijema materijala i popuste koji se odobravaju naknadno. • Popusti od dobavljača koji su poznati u trenutku prijema materijala ili robe smanjuju njihovu fakturnu vrednost, a time i nabavnu. • Popusti od dobavljača materijala koji se odobre naknadno, smanjiće saldo na računu Troškovi materijala (Primer 1.), ukoliko se materijal vodi po stvarnoj nabavnoj vrednosti, ili će se knjižiti na računu Odstupanja od planske nabavne cene (Primer 2.), kada se materijal vodi po planskoj nabavnojvrednosti. Za iznos popusta smanjiće se obaveza prema dobavljaču. Predavanja RAČUNOVODSTVO

32. Primer 1. Evidencija po SNV materijala Stanje na relevantnim računima iznosi: • Dobavljači 100 000 din., Troškovi materijala 50 000 din., • Materijal 110.000 din. • 1. Dobavljač kome dugujemo 100 000 din. nas obaveštava • pismom daje naknadno odobrio popust u iznosu od 10 000 din. Predavanja RAČUNOVODSTVO

33. Primer 2. Evidencija po PNV materijala • Stanje na relevantnim računima iznosi: Dobavljači 200.000 din., Odstupanje (negativno) od PNC materijala 17.000 din., Materijal 90.000 din, TroŠkovi materijala 50.000 din. 1. Dobavljač materijala kome dugujemo 200.000 din. Nas obaveštava pismom da je naknadno odobrio sezonski rabat u iznosu od 15. 000 din. Predavanja RAČUNOVODSTVO

34. 5.1.4. Nefakturisani materijal i materijal na putu • U svakodnevnom poslovanju preduzeća se dešava da stigne naručeni materijal bez fakture (koja kasni). Pristigli materijal će se knjižiti preko računa Materijal, a potraživaće račun Dobavljači za nefakturisani materijal (kada faktura stigne taj račun se „zatvara", a potraživaće račun Dobavljači). Predavanja RAČUNOVODSTVO

35. Primer:1.    Primljeno je materijala po planskoj vrednosti od 25.000$. Faktura nije stigla.2.    Primljene su fakture na iznos od 25.000$ (za materijal) i 1.500$ na ime ZTN. Predavanja RAČUNOVODSTVO

36. Primer:1.   Primljena je faktura u iznosu od 25.000$. Materijal još nije stigao.2.   Materijal je stigao sa puta, ali je uništeno 10% (2.500). Planska vrednost primljenog materijala iznosi 23.000. Šteta je pokrivena osiguranjem. Stvarna nabavna vrednost primljenog materijala je 22.500$ (25.000$ - 2500$ štete). Planska nabavna vrednost primljenog materijala je 23.000, tako da će se javiti pozitivno odstupanje u iznosu od 500$. Predavanja RAČUNOVODSTVO

37. Ovaj deo samo za pregledati • tj. prouciti - nije obaveza studenta, sem onog dela koji prati vasu knjigu: • Dr VLADIMIR Zakic I Dr Slavisa Djukanovic: Finansijsko racunovodstvo

38. ZALIHE - po Kontnom okviru STRUKTURA KLASE 1 – ZALIHE: 10 – Materijal 11 – Nedovršena proizvodnja 12 – Gotovi proizvodi 13 – Roba 14 – Dati avansi za zalihe Materijal je stvar koja se u procesu proizvodnje troši kao predmet rada, odnosno iz koje se pomoću sredstava za proizvodnju i živog rada proizvode gotovi proizvodi. Šta sve čini računovodstvenu kategoriju koju nazivamo ‘’materijalom’’? U čemu je osnovna razlika između materijala i robe? Predavanja RAČUNOVODSTVO

39. Mogućastrukturakonta 100 – Materijal • U okviru sintetičkog računa 100 – Materijal, preduzeće će otvoriti onoliko analitičkih računa koliko ima različitih vrsta ‘’materijala’’, npr.: • 1001 – Materijal u skladištu, odnosno na zalihama • 1002 – Gorivo i mazivo u skladišptu • 1003 – Sitan alat i inventar na zalihama • 1004 – Zalihe ambalaže • 1005 – Autogume na zalihama • 1006 – Zalihe korisnih otpadaka • 1007 – Zalihe HTZ opreme, itd. • Treba zapamtiti da će se vrednost bilo kojeod navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti na troškove (klasa 5 – Rashodi). Osnovno pravilo u vezi s tim je da se troškovi trebajupriznationda kad dođe do stvarnog utroška zaliha. Predavanja RAČUNOVODSTVO

40. KLASA 0 ILIKLASA1? • Ponekad postoji dilema da li je neka sredstva pravilnije klasifikovati kao stalna ili kao tekuća. Ta dilema se javlja upravo kod sredstava poput auto guma, ambalaže, alata, inventara i sl. • Prilikom izbora pravilnog računovodstvenog pristupa treba se rukovoditi osnovnim principom za klasifikaciju pozicija aktive (imovine) iz MRS 1 – Priprema i prezentacija finansijskih izvještaja, poznatim pod nazivom ’’tekuće – stalno’’. Prema tom principu, sredstvo je tekuće ako će se utrošiti u toku jednog obračunskog perioda, u protivnom se radi o sredstvu kojeima obeležja stalnog. Osim ovog principa u razmatranje je moguće uključiti i principznačajnosti. Tako se, npr., alat male vrednosti, iako možetrajati više godina, obavezno ne mora tretirati kao stalno sredstvo. • Alternativa kontu 100, u okviru klase 0 je konto 024 – Alat i inventar. Predavanja RAČUNOVODSTVO

41. KNJIGOVODSTVENAEVIDENCIJAOMATERIJALU • U finansijskom knjigovodstvu: • Sintetička evidencija po vrednosti • Analitička evidencija po vrsti i vrednosti • U materijalnom knjigovodstvu: • Analitička evidencija po vrsti, količini i vrednosti • Mogući izgled kartice materijalnog knjigovodstva za materijal ’’A’’ • U okviru magacinske – skladišne evidencije: • Promene na zalihama materijala iskazuju se samou naturalnim pokazateljima, dakle radi se o evidenciji po vrsti i količini. Predavanja RAČUNOVODSTVO

42. NABAVKAMATERIJALA • Primer (nabavka materijala po stvarnoj nabavnoj vrednosti): Prema prijemnici materijala br.13 i fakturi dobavljača br.55 preduzeće ’’Bajina klas’’ je zaprimilo: • 10.000 kg brašna po ceni od 0,50 din./kg • 10.000 kg šećera po ceni od 1,00 din./kg • Troškovi prevoza materijala iznose 1.000,00 din.. Troškovi pretovara i istovara iznose 500,00 din.. Materijal je uskladišten po stvarnim nabavnim cenama. Raspored zavisnih troškova nabavke izvršen je srazmjerno vrednosti. • Nabavna cena brašna = 0,50 + 0,033 + 0,017 = 0,55 • Nabavna vrednost brašna = 5.000,00 + 333,33 + 166,67 = 5.500,00 • Nabavna cena šećera = 1,00 + 0,067 + 0,033 = 1,10 • Nabavna vrednost šećera = 10.000,00 + 666,67 + 333,33 = 11.000,00 Predavanja RAČUNOVODSTVO

43. KNJIŽENJEUDNEVNIKU Predavanja RAČUNOVODSTVO

44. PLANSKENABAVNECENE • RAZLOGE ZA UVOĐENjE PLANSKIH NABAVNIH CENA U KNjIGOVODSTVO TREBA TRAŽITI U: • omogućavanju da se kvalitetno vrši kontrola nabavne službe u preduzeću, te • potrebe da se ubrza knjiženje nabavke i utroška materijala. • Kontrola nabavne službe vrši se upoređivanjem planskih i stvarnih cena nabavke. • Ubrzavanje procesa knjiženja rezultat je eliminisanja potrebe da se čeka na dokumentaciju na osnovu koje se utvrđuje stvarna nabavna cena. • Naravno, planske nabavne cene se moraju svesti na stvarne što se vrši korekcijom na računu pod nazivom: Odstupanje (stvarnih) od planskih nabavnih cena. Predavanja RAČUNOVODSTVO

45. PRIMER • Ako se pretpostavi da je planska nabavna cena za 1 kg brašna 0,60 din. a za 1 kg šećera 1,20 din., planskavrednost zaliha je: • brašno: 10.000 kg x 0,60 = 6.000,00 • šećer: 10.000 kg x 1,20 = 12.000,00. • Odstupanje planske od stvarne nabavnevrednosti je pozitivno i iznosi 1.500,00 (18.000,00 – 16.500,00). • Odstupanje, naravno, može biti i negativno, ako je planska nabavnavrednost materijala veća od stvarne nabavnevrednosti. • Pozitivno odstupanje se knjiži na potražnoj, a negativnona dugovnoj strani računa 1009 – Odstupanje od planske nabavne cene. Ovaj račun pripada grupi korektivnih računa. Predavanja RAČUNOVODSTVO

46. KNJIŽENJE Predavanja RAČUNOVODSTVO

47. NEGATIVNOODSTUPANJE Npr., planska cena brašna = 0,50 а šećera 1,00 Predavanja RAČUNOVODSTVO

48. TRETMAN ’’ULAZNOG’’ PDV-a • Ulazni ili akontacioni PDV(porez na dodatuvrednost) predstavlja porez kojeg je obračunao i na svojoj fakturi iskazao dobavljač (u ovom slučaju za materijal) ili nadležni carinski organ, ukoliko je reč o uvozu (materijala). • Prilikom izrade kalkulacije, bilo stvarne, bilo planske nabavne cene materijala, ulazni PDV se ne uključuje u tu cenu. • Opšte pravilo u sistemu PDV-a je da se ulazni – akontacioni porez kojeg preduzeća – kupci imaju pravo odbiti od izlaznog poreza kojeg ona zaračunavaju svojim kupcima, knjiži na posebnim računima koji pripadaju aktivi bilansa stanja. • Navedeni računi pripadaju posebnoj grupi računa,tzv. aktivnim vremenskim razgraničenjima (AVR), o kojim će naknadno biti više govora. Predavanja RAČUNOVODSTVO

49. NABAVKAAKOSEORGANIZUJEPOGONSKORAČUNOVODSTVO • Ako preduzeće organizuje pogonsko (upravljačko) računovodstvo (klasa 9 – Obračun troškova i učinaka), promene na zalihama materijala može, iako ne mora, evidentirati, osim u glavnoj knjizi finansijskog, i u glavnoj knjizi pogonskog, odnosno upravljačkog računovodstva. • Osnovna pravila, ako se organizuju obe glavne knjige su: • u obe glavne knjige se uspostavlja zatvoren sistem knjiženja,obe glavne knjige obuhvataju konta pomoćukojih se uspostavlja međusobna veza, • na kontu 100 – Materijal, evidentiraju se početno stanje zaliha materijala i promene krajnjih u odnosu na početne zalihe, • nabavke i utrošak materijala knjiže se preko konta 510 – Nabavka materijala’’vezivna konta’’ u okviru klase 9 su: 900 – Račun za preuzimanje početnih zaliha i 901 – Račun za preuzimanje nabavke materijala i robe. Predavanja RAČUNOVODSTVO

50. Nabavka materijala usistemuPDV-а • Primer: • Preduzeće ’’ABC’’ je nabavilo materijal čija je fakturnavrednost 10.000,00. Dobavljač je na svojoj fakturi obračunao 1.700,00 din. PDV-a. Materijal je uskladišten po planskojvrednosti od 11.000,00. Knjižiti nabavku bez upotrebe računa Nabavka materijala. Predavanja RAČUNOVODSTVO