MODUL 4. UPRAVLJANJE ZALIHAMA

1. MODUL 4. UPRAVLJANJE ZALIHAMA • Postupci upravljanja zalihama treba da obezbede raspoloživost : • materijala za proizvodnju • delova u proizvodnom procesu • proizvoda na skladištu pripremljnih za isporuku Raspoloživost određuje potrebu postojanja navedenih elemenata na ZALIHAMA u skladištima odnosno procesu proizvodnje. • Postojanje zaliha u sistemu : • obezbeđuje KONTINUITET TOKOVA procesa rada sistema • uslovljava dodatne TROŠKOVE postojanja zaliha

2. Nivo do koga se zalihe mogu popuniti zavisi od kapaciteta nabavke, a nivo do koga se zalihe mogu prazniti zavisi od potrošnje. Zalihe su amortizer između različitih intenziteta potrošnje i nabavke elemenata zaliha.

3. Na osnovu istraživanja u realnim proizvodnim sistemima moguće je zaključiti da: Stanja U OTKAZU nastala kao posledica nedostatka i nepripremljenosti materijala za ulaz u proces rada uslovljavaju dodatne troškove u veličini do 10% od ukupnih troškova poslovanja. Postojanje zaliha izaziva dodatne troškove u veličini do 20% prosečne vrednosti materijala na skladištima.

4. POVEĆANJA NIVOA zaliha radi održanja kontinuiteta procesa SMANJENJE nivoa zaliha radi sniženja troškova njihovim postojanjem

6. Nizak nivozaliha otkriva probleme

7. VRSTE ZALIHA U PREDUZEĆU – PROIZVODNI DEO • Zalihe MATERIJALA – količine materijala različite vrste i dimenzija na skladištu materijala • Zalihe NEDOVRŠENE PROIZVODNJE količine predmeta rada u tokovima procesa rada • Zalihe PROIZVODA ukupne količine proizvoda na skladištima • Upravljanje zalihama materijala obuhvata : • Obezbeđenje materijala prema PLANU MATERIJALA po vrsti, dimenzijama i količini ( “PRAVI” materijali ) • Obezbeđenje rokova ulaza materijala u proces u određenom trenutku vremena ( “PRAVO” vreme) • Poručivanje materijala po najpovoljnijim cenama (“PRAVE” cene)

8. .1 “PRAVI” materijali Primena materijala projektovanog kvaliteta . istraživanja mogućnosti primene materijala alternativnih kvaliteta , nižih cena... . istraživanja mogućnosti primene materijala sličnih karakteristika u odnosu na projektovane. .2 “PRAVO VREME” Ulaz materijala je određen postupkom izbora redosleda radnih naloga u proces rada. Obezbediti ulaz materijal neposredno pred početak izvođenja operacija rada.

9. Vreme ciklusa dobavljanja materijala je izvedeno na osnovu : • vreme kontrole zahteva operativnog plana • vreme pripreme informacija za nabavku • vreme isporuke dobavljača • vreme prijema, kontrole i skladištenja materijala • vreme pripreme materijala za radni nalog • vreme transporta do određenog radnog mesta

10. .3 “PRAVE” cene • Postizanje pravih cena : • kontinuitetom nabavki od istog dobavljača • ugovorenim količinama u isporuci • redovnim plaćanjem isporučenih količina • saradnja sa dobavljačima u organizovanju isporuka i transporta

11. Osnovni model toka zaliha Upravljanje zalihama se vrši uravnoteženjem tekućih potreba i isporuka na osnovu utvrđene EKONOMIČNE KOLIČINE – qek na bazi modela : qek – ekonomična količina qmin – sigurnosna količina K – vremenski trenutak ispostavljanja naloga za nabavku tci – vreme ciklusa isporuke materijala

12. Osnovna veličina datog modela je ekonomična količina qek, koja određuje odnos prema okolini, uravnotežava tok ulaza materijala u proces i mogućnosti nabavke. Tu = Tp + Tmt = Tp1 Q / q + 1/2 q Tm1 Tm’ dTu d Tu 2 Tu=min , i Tu- ukupni troškovi = 0 > 0 dq d q 2 . Tp- troškovi porudžbina u godini Tp1 Q 2 qek = , Tm1 Tm Tmt – tekući troškovi godišnje Tp1 – troškovi po porudžbini Q – godišnje potrebe materijala Tm1 – jedinična vrednost predmetnog materijala T’m – tekući troškovi zaliha kao procenat vrednosti materijala

13. Dijagram troškova zaliha materijala

14. Problemi odlučivanja Koje bi predmete trebalo držati na zalihama ? Da li se proizvodi izrađuju za zalihe ili prema porudžbinama? Da li se postojeći materijali drže na skladištu kontinualno ili diskontinualno? Treba li postojeće materijale na zalihama čuvati, otpisati ili povećati? Koju bi količinu trebalo naručiti ? Koju količinu poručiti kada se ispostavlja porudžbina? Kada bi porudžbinu trebalo plasirati ? Termini poručivanja. Kada porudžbinu treba plasirati? Koji je sistem kontrole zaliha? Da bi bili sigurni da je naručena prava količina u pravo vreme potreban je sistem za kontrolu zaliha. Ručno ili kompjutersko evidentiranje količina i termina. Kako podesiti parametre toka zaliha?

15. Blue bell je jedan od najvećih svetskih proizvođača odeće. Vrednost prodaje je milijardu dolara. Kompanija poseduje 95 fabrika i 49 distributivnih cenatara. Zaštićeni proizvodi su : Wrangler farmerice i Jantzen kupaći kostimi. Uvođenjem savremenih sistema za upravljanje zalihama smanjene su količine na zalihama sa vrednosti 370 na 250 miliona dolara. Poboljšanje u smanjenju zaliha je ostvareno u periodu od 2 godine. Primenjeni su modeli za predviđanje, upravljanje zalihama i planiranje i terminiranje proizvodnje. Model predviđanja daje procene mesečne potražnje kupaca. U procesu predviđanja korišćene su signalne zalihe i standardna devijacija greške predviđanja. Model planiranja : izvršen je razmeštaj opreme na proizvodne linije po vrstama i veličinama predmeta rada. Planira se nedeljna proizvodnja uključujući zalihe na svim skladištima sistema.

16. Postupci upravljanja zalihama Struktura postupaka upravljanja zalihama obuhvata: • Utvrđivanje količina i vrednosti materijala prema PLANU MATERIJALA. • Kontrola procesa potrošnje materijala u datom vremenskom periodu, analiza projektovnih i ostvarenih stanja. • Podešavanje parametara toka zaliha. osnovni uticaj • Karakteristike prostornih struktura sistema • Karakteristike toka materijala • Nivo sigurnosnih zaliha • Učestanost i veličina poremećaja na relaciji sistem-okolina

17. Osnovni uticaji na postupke upravljanja zalihama 1. Karakteristike prostornih struktura Određene su projektom prostornih struktura sistema. Prilaz projektovanju ARJ – radnih jedinica određuje zalihe na : . ulazu u radne jedinice (skladište materijala) . u procesu rada ( skladišta nedovršene proizvodnje) . na izlazu iz radnih jedinica obrade ( međuskladišta) . na izlazu iz radnih jedinica montaže ( skladište proizvoda)

18. 2. Karakteristike toka materijala ( određuju nivo nedovršene proizvodnje) • Složenost struktura tehnoloških sistema i veličina pripremno-završnih vremena (materijal u radu ) • Struktura i veličina reda čekanja ( materijal u redu čekanja) • Način prelaza predmeta rad sa operacije na operaciju ( materijal u transportu) • Veličina međuoperacionih zaliha (materijal u međuskladištu )

19. 3. Nivo sigurnosnih zaliha • Javlja se za standardne materijale i uslovljen je : • vremenom trajanja roka isporuke • troškovima držanja zaliha na skladištu • raspoloživošću izvora nabavke • mogućnošću primene alternativnih materijala 4. Učestanost i veličina poremećaja na relaciji sistem-okolina Neizvesnost u pogledu mogućnosti nabavke, obezbeđenja novca, rokova isporuke.

20. Utvrđuvanje osnovnih veličina zaliha materijala • Materijali za proizvodnju mogu biti : • Standardni, nezavisni od promena u operativnom planu i predmet su držanja na zalihama. • Nestandardni, uslovljeni zahtevima operativnog plana, ne drže se na zalihama u skladištima i predmet su posebnih porudžbina.

22. Različite veličine porudžbina i različita vremena ciklusa isporuke , nivo ispostavljanja porudžbine qk = qmin+(qsr tci ) qsr – srednja veličina stope potrošnje

23. Kontrola procesa potrošnje predmeta sa skladišta • Sistem “Jednog sanduka” . Sanduk se puni periodično. Veličina sanduka je cilj, a zalihe se periodično popunjavaju od cilja. Ne vode se zapisi o prijemima i izdavanjima. • Sistem “Dva sanduka”. Sanduk sa dve pregrade postavljen na regal skladišta. Prednji deo je otvoren i iz njega se izdaju predmeti. Zadnji deo je zapečaćen. Kad nestane materijala u prednjem delu sanduk se okreće, otvara se zapečaćeni deo, a istovremeno se plasira porudžbina za isporuku nove količine predmeta. • Sistem evidencije pomoću kartica. Za svaki materijla na skladištu otvara se kartica u koju se unose svi ulazi i izlazi materijala. Primenljiv je kod malih zaliha i manjeg broja transakcija. Ne važi u uslovima integralnog procesa poslovanja. • Računarski podržani sistemi. Promene na skladištima se izvršavaju upotrebom računara. Dokumenta se izrađuju na računaru. Pregledi i izveštaji o stanjima i promenama se dobijaju on-line.

24. Ručano vođena kontrola toka zaliha

25. Računarski podržan sistem kontrole potrošnje zaliha

27. Zahtevi ostalih procesa prema procesu kontrole potrošnje na skladištima – veza skladišta-dokumenta

37. Struktura troškova zaliha 1. Troškovi činilaca poslovanja. Troškovi kupovine sastavnih elemenata proizvoda i troškovi izrade predmeta rada koji se drže na zalihama. Troškovi se iskazuju po jedinici proizvoda. 2. Troškovi poručivanja ili pripreme proizvodnje. Troškovi poručivanja su vezani za jednu porudžbinu. Troškove čine: troškovi izrade i dostavljanja porudžbenice, transportni troškovi, troškovi osiguranja, troškovi preuzimanja isporuka. Troškovi pripreme proizvodnje: administrativni troškovi i troškovi pripreme tehnoloških sistema.

38. 3. Troškovi čuvanja ( ili održavanja) • Troškovi držanja predmeta na zalihama u toku određenog vremenskog perioda. Troškovi se iskazuju kao procentualni deo od vrednosti predmeta na zalihama. Struktura troškova: • Troškovi kapitala. Uloženi kapital u zalihe se ne može koristiti u druge svrhe • Troškovi skladištenja. Sastoje se od: troškovi korišćenja prostora, troškovi osiguranja i troškovi poreza. • Troškovi zastarivanja, kvarenja i gubitaka (lom, krađa). 4. Troškovi nedostatka zaliha Gubitak povoljnih prilika zbog nedostatka zaliha (goodwill). Gubitak prodaje zbog nedostatka materijala.

39. MODELI UPRAVLJANJA ZALIHAMA 1. NEZAVISNA POTRAŽNJA Upravljanje zalihama je uslovljeno tržišnim uslovima i ne zavisi od procesa proizvodnje. Zalihe gotovih proizvoda i rezervnih delova. 2. ZAVISNA POTRAŽNJA Upravljanje zalihama je uslovljeno drugim predmetom i nije nezavisno, određeno tržištem. Zalihe materijala,delova i sklopova u proizvodnji

40. Model 1. EKONOMIČNA KOLIČINA PORUČIVANJA - EOQ • Model se zasniva na sledećim pretpostavkama : • Količina potražnje je konstantna,ponavljajuća i poznata. Npr. potražnja je 100 komada dnevno bez slučajnih varijacija. • Vreme trajanja procesa realizacije porudžbine je konstantno i poznato. • Nije dopušten nikakav nedostatak zaliha. • Materijal ili proizvod se poručuje u partijama i cela se količina stavlja na zalihe. • Troškovi jedinice poručivanja su konstantni, nema popusta. Troškovi održavanja zaliha linearno su zavisni od prosečnog nivoa zaliha. Troškovi poručivanja partije su fiksni. • Predmet poručivanja nije vezan sa drugim predmetima.

41. EKONOMIČNA KOLIČINA PORUČIVANJA 2 S D Q = Wilsonov obrazac i C D – godišnje potrebe u jedinicama mere S – troškovi po porudžbini u novčanim jedinicama i – tekući troškovi održavanja zaliha u procentu od vrednosti godišnje C – troškovi po jedinici u novčanim jedinicama Q – veličina porudžbine u jedinicama mere

42. TC = SD/Q + i C Q/2 Ukupni troškovi godišnje = troškovi poručivanja godišnje + troškovi održavanja zaliha godišnje

43. Primer 1. Rukovodilac prodavnice tepiha želi da odredi koliko metara određene vrste tepiha treba kupiti. Parametri procesa: D=360 m godišnje, S=10 $ po porudžbini, i=25% godišnje, C=8$ po metru 2 S D 2 10 360 3600 = 60 m Q = = = i C 0,25 8 Treba odjednom poručiti 60 m tepiha. To će se realizovati sa 360/60 = 6 porudžbina godišnje. Minimalan trošak poslovanja ovim zalihama iznosi : TC = S D i C Q + i C 2 10 360 TC = = 120 $ 60

44. Troškovi zaliha u odnosu na količinu u porudžbini

45. Zadatak 1 . • U prodavnici tehničke robe potražnja vijaka za opštu upotrebu je 500 komada mesečno. Troškovi poručivanja su 30$ po porudžbini. Troškovi održavanja zaliha su 25 procenata godišnje, a svaka jedinica proizvoda ima cenu od 0,5$. • Kolika je ekonomična količina poručivanja ovog proizvoda? • Koliko često bi trebalo nabavljati ovaj proizvod ? • Tim za kvalitet je pronašao način da smanji troškove poručivanja na 5$. Koliko će to promeniti veličinu porudžbine i učestalost nabavke ovog proizvoda ?

46. MODEL 1. SISTEM KONTINUALNE KONTROLE SISTEM : Q Pretpostavke : Potražnja nije konstantna već slučajna veličina. Stanje zaliha se kontroliše posle svake transakcije (kontinualno). Definicija pravila odlučivanja kod sistema Q : Kontinualno kontrolisati zalihe ( raspoložive i naručene). Kada zaliha padne na tačku ponovnog poručivanja R, naručuje se fiksna količina Q.

47. model Q R – tačka ponovnog poručivanja Q – količina poručivanja L – vreme trajanja procesa isporuke

48. Sistem Q je potpuno određen veličinama Q i R. Q se najčešće određuje izjedanačavanjem sa ekonomičnom količinom poručivanja (EKP) koja se određuje Wilsonovom jednačinom. Za određivanje veličine R obično se koristi verovatnoća nedostatka zaliha.

49. MODEL 2. SISTEM POVREMENE KONTROLE SISTEM : P Pretpostavke : Potražnja nije konstantna već slučajna veličina. Kontrola zaliha se vrši u fiksnim vremenskim intervalima. Definicija pravila odlučivanja kod sistema P : Proverava se stanje zaliha ( raspoložive + poručene a nerealizovane porudžbine) u fiksnim vremenskim periodima P. Nakon svake provere naručuje se količina jednaka ciljnoj zalihi T umanjenoj za količinu na stanju.

50. model P