Poverenje građana Srbije u političke procese i institucije

1. Poverenje građana Srbije u političke procese i institucije Transparentnost Srbija i Vestminsterska fondacija za demokratiju Jun 2006 Westminster Foundation for Democracy

2. 1. O istraživanju • Istraživanje javnog mnenja • Sprovedeno na nacionalnom stratifkovanom uzorku od 1000 ispitanika – punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije) tokom marta 2006 • Istraživanje kao deo širih napora WFD i TS za uspostavljanje delotvornih mehanizama javne odgovornosti u opštinama i gradovima Srbije Westminster Foundation for Democracy

3. 2. Poverenje građana u institucije – kome se veruje? • Najveće poverenje u porodicu i prijatelje (u preko polovine slučaja prvi odgovor i kod 4/5 građana jedan od prva tri) • Visok stepen poverenja u “dobro obaveštene poznanike” i “stručnjake za pojedine oblasti” (oko 1/3 građana navodi među prva tri odgovora) • Od ne-državnih institucija najveće poverenje u verske zajednice (6,7% kao prvi odgovor i 25 % među prva tri) • Od državnih organa najveće poverenje uživa predsednik Republike (8,9% kao prvi odgovor i 18% među prva tri), slede Vojska i Vlada Srbije, zatim Skupština i Policija; na začelju pravosuđe i lokalne vlasti • Medije, koji predstavljaju najčešći izvor informisanja građana o radu državnih organa, navodi među prva tri odgovora oko 20% građana; među njima, niži stepen poverenja uživaju “tabloidi” Westminster Foundation for Democracy

4. Kojoj od navedenih institucija i grupama najviše verujete? Westminster Foundation for Democracy

5. Šta ukazuju nalazi i šta se može učiniti? Nalaz: Veze između građana i organa vlasti u opasnom prekidu Preporuke: Vlasti treba da posvete više pažnje načinu na koji se bore za poverenje građana i da: • Bezrezervno poštuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama • Objave potpune i ažurne informatore o radu • Pravovremeno i adekvatno reaguju na svaku sumnju u vezi sa zakonitošću njihovog rada • Obrazlažu odluke koje donose • Uključe građane i stručnjake u proces pripreme svojih odluka

6. 3. Koliko se institucije i grupe pridržavaju propisa? • Izrazita manjina ispitanika smatra da se institucije uvek pridržavaju propisa (nešto bolje po tom pitanju stoje “nepolitičke” institucije - verske zajednice, SANU, Vojska) • Uverenje u zakonitost postupaka političkih institucija u vezi i sa političkim opredeljenjem ispitanika • Većina građana smatra da se mnoge važne institucije pridržavaju zakona samo kad to njima odgovara ili nikada (tako misli 53,7% za Skupštinu Srbije, 54,1% za Vladu, 50,9 % za svoje lokalne vlasti) • Nizak stepen poverenja u međunarodne institucije, sindikate, udruženja i nevladine organizacije • Naročito primetan veliki značaj koji građani pridaju kontroli rada institucija ogleda se u tome da smatraju da se institucije pridržavaju propisa kada ih neko nadzire (najčešći odgovor kod pravosuđa i policije) • Utisak o korumpiranosti institucija najjači za pravosuđe (na šta su uticali momenat sprovođenja institucija i drugi činioci); Takođe jak i kod “senzacionalističkih medija” Westminster Foundation for Democracy

7. Koliko se po vašem mišljenju pridržavaju propisa? Westminster Foundation for Democracy

8. U kojoj meri su korupcija i zloupotreba vlasti prisutni kod sledećih institucija? Westminster Foundation for Democracy

9. U kojoj meri su korupcija i zloupotreba vlasti prisutni kod sledećih institucija? Westminster Foundation for Democracy

10. Šta pokazuju nalazi i šta se može učiniti? Nalaz: građani imaju malo vere u to da se institucije pridržavaju propisa, ali poverenje nije bespovratno izgubljeno – ono se može povratiti ako se nad radom državanih organa ustanovi delotvoran nadzor Preporuke: • Ustanoviti ili jačati mere unutrašnjeg nadzora (unutrašnja finansijska kontrola) • Garantovanje zaštite zaposlenima koji ukažu na zloupotrebe unutar sistema • Jačanje uloge nezavisnih kontrolnih organa (koji moraju imati neophodna ovlašćenja, budžet i stručnost) • Jačanje kontrolne uloge građana i medija (koji moraju imati na raspolaganju informacije na osnovu kojih će moći da sude o ispravnosti i kvalitetu postupaka organa vlasti)

11. 4. Kome se građani koji naiđu na korupciju najpre obratili za pomoć? • Odgovori odražavaju veoma nizak nivo poverenja u organe zadužene za gonjenje krivičnih dela: 22,6 % građana bi se prvo obratilo za pomoć porodici i prijateljima (vaninstitucionalna pomoć), 12,1 % pomoć ne bi ni od koga ni tražilo (neverica da se išta može učiniti), a veliki broj ispitanika bi se obratio institucijama koje nemaju potrebna ovlašćenja za rešavanje takvih slučajeva - Savetu za borbu protiv korupcije (19,7 %) ili Narodnoj kancelariji (8,3) • Među prva tri odgovora često se navode i mediji, naročito lokalni, ali i oni koje sami ispitanici smatraju “senzacionalističkim” (njima bi se obratilo duplo više ispitanika nego “ozbiljnim” medijima) • Sa druge strane, samo 11,1 % građana bi se obratilo prvo policiji a 6,5% javnom tužilaštvu; ove institucije se retko nalaze i među druga dva odgovora Westminster Foundation for Democracy

12. Ako biste naišli na problem korupcije kome biste se prvom obratili za pomoć? Westminster Foundation for Democracy

13. Ako biste naišli na problem korupcije kome biste se prvom obratili za pomoć? Westminster Foundation for Democracy

14. Nalazi istraživanja i preporuke za dalje postupanje Nalaz: postoji nepoverenje u to da zakonom određene institucije mogu rešiti problem građanina suočenog sa korupcijom Preporuke: • Da organi gonjenja unaprede rad i zasluže poverenje efikasnim i neselektivnim otkrivanjem korupcije (uz dodatna pravna i materijalna sredstva i jasnu političku podršku za to) • Da se ojača položaj nezavisnih institucija kako bi te institucije prikupljale pritužbe građana, prosleđivale ih nadležnim organima i pratile kako se po njima postupa • Mediji treba da iskoriste šansu i postanu stub u borbi protiv korupcije, ozbiljnim istraživačkim radom, insistiranjem na rešavanju pokrenutih slučajeva korupcije i praćenjem da li se nakon rešenih slučajeva otklanjaju nedostaci u sistemu koji su omogućili da do korupcije dođe

15. 5. Građani kao učesnici u kreiranju politike • Građanima su najbolje poznati kao metodi za učešće u vođenju politike svoje opštine glasanje na izborima i na referendumu • Tek nešto više od polovine ispitanika je barem delimično upoznato sa mogućnošću da na politiku utiče preko odbornika iz svoje sredine, kontaktiranjem nadležnih javnih službenika ili kroz javne rasprave Westminster Foundation for Democracy

16. Koje načini učestvovanja građana u kreiranju politike i donošenju odluka u opštini znate? Westminster Foundation for Democracy

17. Učešće građana u kreiranju politike u praksi • Većina građana samo na izborima učestvuje u kreiranju javne politike • 61,7% ispitanika izjavljuje da redovno učestvuje na izborima (u praksi nešto manje njih to zaista i čini), a još 21,9 % na izbore za lokalne organe vlasti izlazi retko • Preko 60% građana je učestvovalo u građanskim protestima i javnim političkim skupovima • Po jedna četvrtina građana je barem nekad učestvovala u aktivnostima izborne kampanje i u aktivnostima nevladinih organizacija • Dve trećine onih koji ovakve aktivnosti nisu upražnjavali navodi kao razlog odsustvo interesovanja Westminster Foundation for Democracy

18. Da li ste lično učestvovali? Westminster Foundation for Democracy

19. Nalazi iz istraživanja i preporuke Nalaz: građani slabo poznaju mogućnosti za uticanje na kreiranje javne politike a još ređe ih koriste Preporuke: • Stalno upoznavati građane sa mogućnostima koja imaju na raspolaganju u demokratskom društvu • Pobuditi kod građana veru u efikasnost korišćenja ovakvih mehanizama • Otvoriti kanale komunikacije između izabranih predstavnika naroda i opštinskih službi sa jedne i birača/poreskih obveznika sa druge strane • Građani treba da razumeju svoju ulogu – oni su poslednji garant da će se javna politika voditi u javnom interesu i njihovo delovanje je preduslov za pozitivne promene u zajednici