430 likes | 649 Views
EKONOMSKE FUNKCIJE DR ŽA VE I EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA. Mentor: Dr Ljubinka Joksimović Student: Ljiljana Knežević, 06/0841. UVOD. Uloga države u okvirima savremene privrede dobija sve veći značaj. Bitni faktori ekonomskog života razvijenih zemalja su: krupne korporacije,
E N D
EKONOMSKE FUNKCIJE DRŽAVE I EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA Mentor: Dr Ljubinka Joksimović Student: Ljiljana Knežević, 06/0841
UVOD • Uloga države u okvirima savremene privrede dobija sve veći značaj. • Bitni faktori ekonomskog života razvijenih zemalja su: • krupne korporacije, • organizovani sindikati i • država.
UVOD • Jačanje uloge države u društvu ima svoje prelazne etape: • 1. Velika svetska ekonomska kriza 1929. godine (period „Kejnzijanske revolucije“), • 2. Period posle II svetskog rata, • 3. Period III tehnološke revolucije.
Specifičnosti vršenja ekonomskih funkcija države • Zabuna najčešće nastaje zbog toga sto neki ekonomsku ulogu države poistovećuju sa: • javnim finansijama, • državnim sektorom u privredi i specifičnostima funkcionisanja državnih preduzeća, • vođenjem ekonomske politike.
Specifičnosti vršenja ekonomskih funkcija države • Saglasnost postoji oko najvažnijeg zadatka države da obezbedi pravni poredak kojim se štite osnovne institucije i pravila ponašanja u tržišnoj privredi i garantuje svojina i ugovor za sve ekonomske učesnike. • Funkcije se vrše suštinski različito u odnosu na način kako to čine individualni ekonomski učesnici kroz tržišni mehanizam.
Specifičnosti vršenja ekonomskih funkcija države • U slučaju EFD odluke se donose putem javnog izbora i kolektivnog odlučivanja i to kroz parlamentarne glasačke i ostale javne procedure. • Legitimitet javne funkcije proizilazi, neposredno ili posredno, iz izbornog procesa, a odgovornost za valjano vršenje funkcija postoji, posredno ili neposredno, prema samom biračkom telu. • Država jedina raspolaže pravom da prisilno sprovede svoje odluke.
Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • EJS pokriva tri velika područja istraživanja: • osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države, • anticipiranje posledica aktivnosti države u privredi i • evaluacija alternativnih aktivnosti države.
Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima je obavljanje šest osnovnih funkcija bitnih za funkcionisanje tržišne privrede: • → prvo, obezbeđuje pravni sistem kojim se definišu pravila ponašanja za sve ekonomske učesnike i kojima se štiti svojina i ugovor; • → drugo, vrši alokacionu funkciju kao vlasnik u pojedinim oblastima privređivanja, krupnih infrastrukturnih sistema; • → treće, vrši regulacionu funkciju u svim onim oblastima gde tržišni mehanizam otkazuje ili gde država ima posebnog interesa u pogledu uslova u kojima se odvija ekonomska aktivnost;
Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • → četvrto, vrši stabilizacionu funkciju mehanizmima, instrumentima i merama ekonomske politike, stvara stabilne uslove privređivanja u uslovima kada to tržišni mehanizam nije u stanju da sam obezbedi; • → peto, vrši redistributivnu i socijalnu funkciju jer putem svojih budžetskih i drugih mehanizama obezbeđuje vantržišnu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist pojedinih društvenih grupa i slojeva; • → šesto, vrši razvojnu funkciju time što sprovodi razvojnu strategiju zemlje u skladu sa osnovnim ekonomskim i socijalnim ciljevima.
Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • Anticipiranje posledica aktivnosti države • Odluke države koje se uvode kako bi se poboljšale postojeće performanse ili kako bi se stvorili bolji uslovi u privredi i društvu kao celini. • Može doći do suprotnih efekata u odnosu na pozitivnu nameru. • Na primer uvođenje poreza ili povećavanje poreske osnove može za posledicu imati potpuno neočekivano smanjenje budžetskih prihoda. • Teško predvideti te efekte.
Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • Evaluacija alternativnih aktivnosti države • Bitni su ekonomski i socijalni ciljevi koje je država utvrdila zbog procene koja od predloženih alternativnih rešenja može najbrže i najefikasnije da ostvari zadate ciljeve. • Pristupi u analizi su pozitivna i normativna analiza. • Ovi pristupi u analizi su međusobno komplementarni.
Slabosti i nedostaci ostvarivanja ekonomskih funkcija države • 1. Problem nedovoljne informisanosti, • 2. Postoji ograničena mogućnost kontrole i utucaja na reagovanje na aktivnosti države (npr. Zakon o zaštiti zakupaca stanova), • 3. Ograničena kontrola nad državnom birokratijom, • 4. Ograničenja političkog procesa odlučivanja.
FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U demokratskom sistemu osnovni učesnici u političkom životu su: • pravo, • glasači (punoletni građani), • političari(izabrani narodni predstavnici) i • činovnici ( članovi vlade, zaposleni u ministarstvima i drugim državnim sluzbama).
FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • Glasači -potrošači, koriste svoje političke resurse (glasove na izborima, novac, organizovana podrška, lobiranje) formiraju „tražnju“ za odgovarajućim zakonodavstvom, državnim programima i drugim državnim akcijama koje su u njihovom interesu.
FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U Venecueli i Kolumbiji se iz biračkog spiska isključuje vojska i policija. • Žene nisu imale prava glasa do 1946. u Japanu, do 1971. u Švajcarskoj. • Najmlađi glasači su sa 10 godina u jednom plemenu u severnoj Novoj Gvineji, a najstariji 27 godina u više zemalja u XIX veku.
FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U Italiji se kao vid kazne u lične karte i slična identifikaciona stedstva udarao pečat “nije glasao”.
FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • Političari su „ponuđači“, izglasavaju odgovarajuće zakone, budžetske programe i sprovode druge aktivnosti koje traže njihovi glasači. • Državni činovnici, slede svoje interese, sprovode političke odluke u ministarstvima i drugim državnim telima.
FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • Analiza javnog izbora povezuje ekonomske i političke procese. • Preuzima postavke i zaključke (neo)klasične ekonomske analize. • Ideja vodilja je da su učesnici u političkom životu, baš kao i u ekonomiji, vođeni sopstvenim (sebičnim) interesima.
FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U demokratskim društvima tražnja za outputom JS se obezbeđuje tako što se individualne preferencije putem javnog izbora i sistema većinskog odlučivanja pretvaraju u ukupnu „tražnju“ za proizvodima i uslugama JS. • Najvažnije je utvrditi čije preferencije su odlučujuće za formiranje određenog nivoa „tražnje“ za proizvodima i uslugama JS.
Većinsko odlučivanje i medijalni glasač • Medijalni glasač je glasač čija trežnja se nalazi u sredini svih ostalih glasača i njihovih pojedinačnih preferencija i tražnji za outpotom JS.
Većinsko odlučivanje i medijalni glasač • Dve procedure glasanja koje zavise od preferencija medijalnog glasača: • 1. Grupno odlučivanje gde tri pojedinca treba da donesu većinsku odluku o tome koliko nekog javnog dobra treba da se proizvede? • 2. Glasači ne glasaju neposredno o veličini „tražnje“ za JS već putem većinskog glasanja biraju predstavnike koji u njihovo ime vrše javni izbor i odlučuju o obimu tražnje za JS.
Većinski izborni sistemi • a) Pravilo (relativne) većine - odabrana je alternativa koju preferira najveći broj glasača. Glasanje je jednokružno. • b) Većinsko pravilo sa dvostrukim sistemom - odabrana je alternativa koja dobije prostu većinu. • c) Alternativno glasanje (Hejrov sistem) - svaki glasac rangira dostupne alternative i pobednik je ona koja dobije prostu većinu. Postupak se ponavlja dok jedna od alternativa ne dobije 50% glasova i tako dok ne preostane poslednja koja je pobednik.
Većinski izborni sistemi • d) Pravilo isključivanja (Kumbusov sistem) • e) Pravila većinskog isključivanja (Kondorseovo pravilo) • f) Srazmerno rangirano glasanje (Bordino pravilo) • g) Glasanje odobravanjem • h) Metod distribucije glasova
Reprezentativna demokratija i ponašanje „političara“ • Model reprezentativne demokratije ukazuje na važne implikacije: • 1. „Političari“ sa ciljem da budu izabrani predlažu slične programe obima tražnje za JS ili nekom drugom državnom aktivnošću, • 2. Model medijalnog glasača pokazuje zašto se u sistemu većinskog glasanja, po pravilu, javljaju samo dve političke partije.
Problemi i nedostaci većinskog sistema odlučivanja • Praksa pokazuje nedostatke. • Pažnju treba obratiti na problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i ulogu posebnih interesnih grupa i, s druge strane, kratkovidosti glasača i političara prilikom javnog izbora i kolektivnog odlućivanja.
Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa • „Racionalno ignorisanje“ postoji, jer prosečan glasač zna da njegov jedan glas ne može odlučiti rezultate izbora te stoga gubi motivaciju da troši svoje vreme radi informisanja o svemu što je neophodno za racionalno glasanje. • Zbog toga glavnu ulogu na izborima dobijaju uticajne i dobro organizovane grupe koje žele da ostvare specifične interese.
Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa • Mudar političar će zaobići većinu neinformisanih i nezainteresovanih glasača i početi da služi interesima dobro organizovanih interesnih grupa. • Delovanje ovih grupa objašnjava neefikasnost ekonomske politike države u raznim područjima (“pirinčana grupa” u SAD).
Kratkovidost glasača i političara prilikom javnog izbora i kolektivnog odlučivanja • Nastaje kada se odnos koristi i troškova od neke političke odluke sagledava sa vremenskog aspekta. • Po pravilu politički proces je pristrastan u korist kratkovide politike, a protiv izbora zdravih dugoročnih politika.
Teorija o konjukturnom političkom ciklusu • Osnovna ideja ove teorije je da definiše takvo ponašanje države i Vlade koje će povećati njenu popularnost i time maksimirati broj glasača na narednim izborima. • Nezaposlenost vs. inflacija
FORMIRANJE PONUDE JAVNOG SEKTORA • Državna birokratija i njeni motivi • Političari kroz sistem javnog izbora donose ključne odluke o ponudi JS, a državna birokratija je kao konkretni proizvođač proizvoda i usluga JS pri određivanju koliki će obim te ponude biti, motivisana maksimiziranjem budžeta svog ministarstva, agencije, kancelarije ili neke druge državne institucije.
Državna birokratija i njeni motivi • Unutrašnja neefikasnost javnog sektora ne mora biti stvar nesposobnosti državnih činovnika. • Stvar je u iskrivljenoj motivacionoj strukturi činovnika (lični položaj, promocija i povećanje plata nisu u direktnoj vezi sa njihovom većom ili manjom efikasnošću).
Državna birokratija i njeni motivi • Pozicija činovnika je moćna jer im je radni staž duži od političara. • I imaju sledeće karakteristike: • 1. Specijalizuju se za određeni posao. • 2. Puna informisanost. • 3.Pripremaju dokumente i proračune. • 4. U potpunosti uvek troše dati budžet. • 5. Ideje su u suprotnosti sa preduzetničkim idejama.
Određivanje obima ponude JS • Obično se nudi obim proizvoda i usluga državnih aktivnosti veći od prosećnog i po višoj ceni od optimalne. • Činovnici političarima nude “sve ili ništa” u okviru datog budžeta.
Specijalni interesi i državni programi • Teorija JI ukazuje da će raspodele koristi i troškova od neke državne akcije uticati na proces političkog odlučivanja. • Prikazano tabelom:
Specijalni interesi i državni programi • Razlog neefikasnosti je i trgovanje poslaničkim glasovima u cilju izglasavanja određenih programa ili zakonskih predloga.
Preraspodela nacionalnog dohotka i politički interesi • Preraspodelom nacionalnog dohotka postiže se: 1. socijalni mir za društvo i 2. ispunjavanje zahteva interesnih grupa na račun drugih. • Socijalni transferi siromašnimane znače sigurne glasove za političare. • Primer su subvencije farmerima u SAD-u.
Nedovoljna motivisanost za povećanje efikasnosti državne administracije • JS nije suočen sa profitnim kriterijumom i bankrotstvom. • Način za povećanje efikasnosti u JS je konkurencija i privatni sektor. • Ali postoje sektori koji se ne mogu privatizovati (gradski saobraćaj, železnica i sl.). • Kanadske privatne i javne železnice su primer efikasnosti i jednog i drugog sektora.
I pitanje:Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima? • Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima je obavljanje šest osnovnih funkcija bitnih za funkcionisanje tržišne privrede: • → prvo, obezbeđuje pravni sistem kojim se definišu pravila ponašanja za sve ekonomske učesnike i kojima se štiti svojina i ugovor; • → drugo, vrši alokacionu funkciju kao vlasnik u pojedinim oblastima privređivanja, krupnih infrastrukturnih sistema; • → treće, vrši regulacionu funkciju u svim onim oblastima gde tržišni mehanizam otkazuje ili gde država ima posebnog interesa u pogledu uslova u kojima se odvija ekonomska aktivnost;
I pitanje:Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima? • → četvrto, vrši stabilizacionu funkciju mehanizmima, instrumentima i merama ekonomske politike, stvara stabilne uslove privređivanja u uslovima kada to tržišni mehanizam nije u stanju da sam obezbedi; • → peto, vrši redistributivnu i socijalnu funkciju jer putem svojih budžetskih i drugih mehanizama obezbeđuje vantržišnu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist pojedinih društvenih grupa i slojeva; • → šesto, vrši razvojnu funkciju time što sprovodi razvojnu strategiju zemlje u skladu sa osnovnim ekonomskim i socijalnim ciljevima.
II pitanje: Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa? • „Racionalno ignorisanje“ postoji, jer prosečan glasač zna da njegov jedan glas ne može odlučiti rezultate izbora te stoga gubi motivaciju da troši svoje vreme radi informisanja o svemu što je neophodno za racionalno glasanje. • Zbog toga glavnu ulogu na izborima dobijaju uticajne i dobro organizovane grupe koje žele da ostvare specifične interese.
II pitanje: Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa? • Mudar političar će zaobići većinu neinformisanih i nezainteresovanih glasača i početi da služi interesima dobro organizovanih interesnih grupa. • Delovanje ovih grupa objašnjava neefikasnost ekonomske politike države u raznim područjima (“pirinčana grupa” u SAD).