1.03k likes | 1.23k Views
TEORIJA I POLITIKA BILANSA. 12. VEŽBE. NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA. Šta su to načela urednog bilansiranja?
E N D
TEORIJA I POLITIKA BILANSA 12. VEŽBE
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA • Šta su to načela urednog bilansiranja? • Načela urednog bilansiranja su pravila čija primena treba da obezbedi dobijanje razumljivih, pouzdanih i uporedivihfinansijsjkih izveštaja koji sadrže sve važne informacije potrebne za donošenje poslovnih odluka od strane njihovih korisnika
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Šta je osnovni zahtev ovog načela? • Osnovni zahtev ovog načela je da godišnji obračun bude sastavljen tako da bude razumljivnjegovim korisnicima • Šta se podrazumeva pod terminom “razumljiv njegovim korisnicima”? • Pod tim terminom se podrazumeva da se o razumljivosti finansijskih izveštaja govori u odnosu na korisnike koji imaju dovoljan stepen znanja (edukacije) iz oblasti računovodstva i finansijskog izveštavanja – finansijski izveštaji nisu namenjeni laicima
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Odnosi se na formalnu urednost finansijskih izveštaja • Načelo jasnosti ne dozvoljava da inače tačne informacije budu prezentirane na nepregledan i nejasan način
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Na koji način se obezbeđuje realizacija načela janosti? • Realizacija načela jasnosti se obezbeđuje putem: 1. adekvatnog raščlanjavanja računovodstvenih kategorija 2. adekvatnog obeležavanja delova kategorija koji su dobijeni raščlanjavanjem 3. upotrebe bruto pincipa
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Šta se podrazumeva pod “adekvatnim raščlanjavanjem” računovodstvenih kategorija i kako se ono obezbeđuje? • Adekvatno raščlanjavanje podrazumeva da se osnovne računovodstvene kategorije moraju raščlaniti na uže delove - grupe, podgrupe i račune
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Adekvatno raščlanjavanje se postiže: - aktiva se prvobitno raščlanjava prema kriterijumu poslovnog cilja (a ne prema objektivnim kvalitativnim svojstvima) na stalnu i obrtnu imovinu - zalihe se prema prirodnim vrstama raščlanjavaju na zalihe materijala, robe, gotovih proizvoda - potraživanja se mogu dublje raščlanjavati prema pravnoj povezanosti na potraživanja prema trećim licima i potraživanja prema povezanim licima - potraživanja se takođe mogu dublje rščlaniti prema specifičnim rizicima (sigurnosti naplate) na osigurana i neosigurana
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Adekvatno raščlanjavanje se postiže: - pasiva se prvobitno raščlanjava prema poreklu izvora finansiranja na sopstveni kapital i pozajmljeni kapital - pozajmljeni kapital se dublje raščlanjava prema dospelosti na dugoročne obaveze i kratkoročne obaveze • Adekvatno raščlanjavanje se postiže: - stepen raščlanjavanja mora biti takav da zadovolji informacione potrebe korisnika (ne sme postojati ni nedovoljno ni preterano raščlanjavanje) - delovi dobijeni raščlanjavanjem moraju biti homogeni (npr. na nekom računu moraju biti obuhvaćene samo one promene koje se odnose na taj račun) i moraju biti integralni (npr. na nekom računu moraju biti obuhvaćene sve promene koje se odnose na taj račun)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Šta se podrazumeva pod “adekvatnim obeležavanjem” delova koji su dobijeni raščlanjavanjem? • Adekvatno obeležavanje podrazumeva da raščlanjeni delovi svake od računovodstvenih kategorija budu obeleženi tako da se iz njihovog naziva nedvosmisleno može dokučiti njihova sadržina
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Šta se podrazumeva pod upotrebom “bruto principa”? • Bruto princip zabranjuje: - sažimanje pozicija BS i BU (odvojeno prikazivanje potraživanja od kupaca i potraživanja po osnovu datih avansa, odvojeno zalihe materijala od zaliha gotovih proizvoda, indrektno otpisivanje osnovnih sredstava i sitnog inventara) - saldiranje pozicija BS i BU (odvojeno potraživanja i obaveze, posebno prihode od prodaje a posebno troškove prodatih proizvoda)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 1. Načelo jasnosti • Iz načela jasnosti izveden je princip pojedinačnog vrednovanja • Načelo jasnosti odnosi se na sve delove godišnjeg obračuna ali i na izveštaj o poslovanju koji ne predstavlja sastavni deo godišnjeg obračuna
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 2. Načelo istinitosti (tačnosti) • Načelo istinitosti se odnosi na materijalni aspekt finansijskh izveštaja • Koja je osnovna razlika između pojmova istina i tačnost? • Istina je etička kategorija i posmatra se apsolutno (nešto je ili istinito ili nije istinito) • Tačnost (relativna istina) se uvek posmatra relativno (nešto je tačno ili nije tačno ali u odnosu na neki prethodno definisani kriterijum)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 2.Načelo istinitosti (tačnosti) • Godišnji obračun treba da bude tačan (relativno istinit) u odnosu na ciljeve koje treba da ispuni (npr. BS koji sadrži latententne rezerve – istinit za poverioce ali nije istinit za državu) • Realizacija ciljeva koje godišjni obračun treba da ispuni podrazumeva primenu odgovarajućih pravila bilansiranja (procenjivanja) – primenu odabranih računovodstvenih politika • Dakle, tačnost finansijskih izveštaja se utvrđuje u odnosu na ciljeve sastavljanja finans. izvešt koji se ostvaruju primenom odabranih pravila bilansiranja (procenjivanja)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 2. Načelo istinitosti (tačnosti) • Pored toga, tačan finansijski izveštaj je onaj pri čijoj izradi nije bilo samovolje sastavljača (princip isključenja samovolje) – bilansne vrednosti moraju biti objektivno procenjene • Kako se utvrđuje objektivnost procene?
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 2. Načelo istinitosti (tačnosti) • Da bi bio tačan redovni godišnji obračun mora sadržati: a) samo činjenice koje su objektivno procenjene u skladu sa načelima i odabranim pravilima bilansiranja b) sve i samo posledice poslovnih događaja koji su stvarno nastali (obračun ne sme da sadrži pozicije i iznose koji su posledica fiktivnih događaja) – npr. potencijalne obaveze ili neiskorišćene kredite
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 2. Načelo istinitosti (tačnosti) • Iz načela istinitosti (tačnosti) izvedena su dva principa: 1. Princip potpunosti 2. Princip zabrane prikazivanja pogrešnih ili fiktivnih pozicija
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 3. Načelo bilansnog identiteta • Koji je osnovni zahtev načela bilansnog identiteta? • Početni bilans tekuće poslovne godine treba da bude potpuno jednak krajnjem bilansuprethodne poslovne godine
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 3. Načelo bilansnog identiteta • Koji su osnovni ciljevi načela bilansnog identiteta? 1.Obezbeđenje poštovanja načela potpunosti – promena sadržine pojedinih bilansnih pozicija ili ispuštanje bilo kog imovinskog predmeta ili obaveze narušili bi interese investitora i poverilaca 2. Onemogućavanje manipulacije pri obračunu periodičnog rezultata – promena stanja na početku godine vodi promeni rezultata na kraju godine (povećanje vrednosti imovine, ispuštanje nekih pozicija, unošenje pozicija sa nižim iznosima)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 3. Načelo bilansnog identiteta • Kako se postiže bilansni identitet? • Račun izravnanja prethodne godine i račun otvaranja tekuće godine moraju biti jednaki ali sa suprotnim znakom • Račun otvaranja treba da bude inverzna slika računa izravnanja
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 3. Načelo bilansnog identiteta Račun izravnanja (t) Promet računa aktive Promet računa pasive Račun otvaranja (t+1) Promet računa pasive Promet računa aktive
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 3. Načelo bilansnog identiteta • U koja dva slučaja je dopušteno odstupanje od načela bilansnog identiteta? 1. novčana reforma – Prilikom prelaska sa jedne na drugu prezentacionu valutu (npr. prelazak sa dinara na evro dovodi do potrebe za preračunavavanjem svih bilansnih pozicija). Na koji način se kontroliše ispravnost preračunavanja? 2. zahtev revizora za ispravkama godišnjeg obračuna – Ispravka uočenih grešaka se vrši u početnom a ne u krajnjem bilansu. Te ispravke mogu podrazumevati unošenje nekih novih pozicija ili promenu vrednosti postojećih pozicija (npr. povećanje iznosa sumnjivih potraživanja, kapitalizaciju troškova razvoja)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 4. Načelo pojedinačnog vrednovanja • Kako se definiše zahtev ovog načela? • Zahtev da se imovinski predmeti, prava i obaveze obuhvataju i procenjujupojedinačno (a u bilansu iskazuju zbirno) • Ovo načelo se ne primenjuje samo na bilansiranje već i na inventarisanje – u tom slučaju se naziva „Načelo pojedinačnog obuhvatanja“ • Da li postoji razlika itmeđu „Načela pojedinačnog vrednovanja“ i „Načela pojedinačnog obuhvatanja“?
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 4. Načelo pojedinačnog vrednovanja • Koji je osnovni cilj ovog načela? • Osnovni cilj ovog načela je da preko pojedinačnog vrednovanja pruži osnovu za primenu načela impariteta i načela realizacije • Imovina se može vrednovati najviše do iznosa koji je uložen u njeno sticanje • Obaveze se moraju vrednovati najmanje u iznosu koji je primljen od poverilaca
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 4. Načelo pojedinačnog vrednovanja • Skriveni gubici sadržani u imovinskim delovima i obavezama mogu se utvrditi samo ako nam je poznata njihova pojedinačna vrednost • Potencijalne dobitke sadržane u imovinskim delovima i obavezama možemo utvrditi samo ukoliko nam je poznata njihova pojedinačna vrednost • Pojedinačnu vrednost imovinskih delova i obaveza možemo znati samo ukoliko primenjujemo načelo pojedinačnog vrednovanja
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Koja teorija bilansa je najzaslužnija za formulisanje i razvoj ovog načela? • Osnova za formulisanje načela kontinuiteta nalazi se u dinamičkom shvatanju cilja bilansa • Zašto? • Dinamička teorija bilansa (Schmalenbach) smatra da je osnovni cilj bilansa utvrđivanje što tačnijeg periodičnog rezultata – uporedivog periodičnog rezultata • Osnovni cilj je utvrđivanje rezultata koji je vremenski uporediv – kako bi se putem poređenja prinosnog i finansijskog položaja u vremenu ocenio razvoj preduzeća
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Kakva je veza između vremenske uporedivosti prinosnog položaja i vremenske uporedivosti finansijskog položaja? • Izabrana pravila za vrednovanje imovine i obaveza određuju pravila za vrednovanje rezultata • Samim tim, obezbeđenjem uporedivog rezultata (prinosnog položaja) u nizu obračunskih perioda automatski se obezbeđuje i uporedivost finansijskog položaja u vremenu
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Koji je osnovni zahtev koji postavlja načelo kontinuiteta? • Načelo kontinuiteta predstavlja zahtev da se bez opravdanih razloga ne sme vršiti promena načina na koji prezentujemo i procenjujemobilansne pozicije prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja • Dakle, načelo kontinuiteta podrazumeva: 1. formalni kontinuitet (formalnu uporedivost) 2. materijalni kontinuitet (materijalnu uporedivost)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Koja je osnovna razlika između načela kontinuiteta i načela bilansnog identiteta? • Načelo bilansnog identiteta zahteva jednakost krajnjeg i početnog bilansa – račun otvaranja predstavlja inverznu sliku računa izravnanja • Načelo kontinuiteta zahteva uporedivost zaključnih bilansa u nizu obračunskih perioda
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Formalni kontinuitet (formalna uporedivost) 1. Jednakost raščlanjavanja (i obeležavanja) 2. Nemenjanje sadržine bilansnih pozicija 3. Nemenjanje načina otpisivanja 4. Nemenjanje dana bilansa
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Formalni kontinuitet (formalna uporedivost) • Šta podrazumeva jednakost raščlanjavanja? • Jednakost raščlanjavanja podrazumeva: - nepromenljivost redosleda bilansnih pozicija (ili princip rastuće likvidnosti i dospelosti ili princip opadajuće likvidnosti i dospelosti) - nepromenljivost naziva bilansnih pozicija (amortizacija za nematerijalna ulaganja, a depresijacija za materijalna ulaganja)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Formalni kontinuitet (formalna uporedivost) • Šta podrazumeva nemenjanje sadržine bilansnih pozicija? • Nemenjanje sadržine bilansnih pozicija znači: - ne vršiti spajanja i razdvajanja pojedinih bilansnih pozicija (npr. ne vršiti spajanje zaliha materijala i zaliha gotovih proizvoda, ne vršiti razdvajanje materijala na osnovni, sporedni i pomoćni) - ne vršiti premeštanje pozicija ili delova pozicija u druge pozicije (npr. ne vršiti premeštanje AVR u poziciju Potraživanja, ne vršiti premeštanje pozicije Neuplaćeni upisani kapitala iz SK u aktivu BS
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Formalni kontinuitet (formalna uporedivost) • Šta podrazumeva nemenjanje načina otpisivanja? • Nemenjanje načina otpisivanja predstavlja zahtev da se ne prelazi sa indirektnog na direktno otpisivanje materijalnih i nematerijalnih ulaganja, važi i obrnuto • Da li se promenom načina otpisivanja (indirektno ili direktno) utče na visinu utvrđenog otpisa? • Ne, ali se time utiče na uporedivost podataka u vremenu
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Formalni kontinuitet (formalna uporedivost) • Šta podrazumeva nemenjanje dana bilansa? • Nemenjanje dana bilansa podrazumeva obavezu da se osnovni set finansijskih izveštaja sastavlja uvek na isti dan – dan bilansa (kod nas postoji zakonska obaveza da se FI sastavljaju na dan 31.12.) • Da li je u našoj praksi moguće odstupanje od zakonom utvrđenog dana bilansa? • Moguće je kod preduzeća koja su pod jakim uticajem sezonskog trenda (hoteli u planinskim predelima)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Formalni kontinuitet (formalna uporedivost) • Koji razlozi mogu usloviti opravdano odstupanje od načela formalnog kontinuiteta? 1. ekonomski razlozi - promena proizvodnog programa (sa kredita za obrtna sredstva na investicione kredite) - promena delatnosti (prelazak iz trgovine u industriju, prelazak iz bankarskog sektora u sektor osiguranja) 2. pravni razlozi - promena pravne forme (iz d.o.o. u a.d.; iz društva lica u društvo kapitala) - statusna promena (fuzija, podela preduzeća)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Materijalni kontinuitet se obezbeđuje primenom istih pravila procenjivanja u nizu uzastopnih obračunskih perioda • Na koji način se realizuje materijalni kontinuitet? • Materijalni kontinuitet se realizuje kroz: 1. stalnost procenjivanja 2. stalnost vrednosti
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Šta podrazumeva stalnost procenjivanja? • Stalnost procenjivanja podrazumeva korišćenje istih pravila procenjivanja (vrednovanja) bilansnih pozicija u nizu sukcesivnih obračunskih perioda: - na isti način utvrđujemo CK nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda (primenjujemo isit sistem obračuna troškova) - primenjujemo istu metodu otpisivanja stalne imovine (vremeska ili funkcionalna amortizacija) - primenjujemo isti model naknadnog vrednovanja nematerijalnih i materijalnih ulaganja (NV ili revalorizacija) - primenjujemo iste metode otpisa potraživanja
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Šta podrazumeva stalnost procenjivanja? • Stalnost procenjivanjapodrazumeva kontinuiranu primenu prethodno usvojene računovodstvene politike sve dok se okolnosti ne promene do te mere da primenjena računovodstvena politika više ne obezbeđuje utvrđivanje realnog prinosnog i finansijskog položaja preduzeća • Nije dozvoljeno menjati računovodstvenu politiku kako bi se namerno uticalo na prinosni i finansijski položaj preduzeća (u slučaju rasta poreske stop prelazak sa linearne na degresivnu amortizaciju kako bi se smanjila oporeziva dobit)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • U kojim situacijama je dozvoljeno odstupiti od stalnosti procenjivanja? 1. Donošenje novog standarda (donošenjem standarda MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji se bilansira u okviru obrtne imovine) 2. Izmena postojećeg standarda (izmena MRS 2 koji je nekada dozvoljavao FIFO, LIFO i prosečnu cenu, danas samo FIFO i prosečnu cenu 3. Promena uslova privređivanja (u inflatornim uslovima potrebno je preći sa FIFO metode na metod prosečne cene kako bi se realnije obračunao rezultat)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Šta je sve neophodno objaviti u napomenama ukoliko dođe do promene računovodstvene politike? - razloge promene - kvantifikovanje efekata promene na imovinu i rezultat • Na taj nači se menadžment sprečava u nameri da oblikuje periodični rezultat promenom računovodstvenih politika
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Šta podrazumeva stalnost vrednosti? • Stalnost vrednosti je zahtev da vrednosti koje su utvrđene pri nabavci imovine budu merodavne za kasnije bilanse (podrazumeva primenu istorijskog troška) • Stalnost vrednosti treba da omogući da polazeći od sadašnje vrednosti imovinskih delova putem obračunatih vrednosti otpisa dođemo do inicijalne nabavne vrednosti) • Ciljje smanjenje mogućnosti uobličavanja periodičnog rezultata
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Koja dva načela izvodimo iz zahteva stalnosti vrednosti? 1. Načelo neograničene povezanosti vrednosti 2. Načelo ograničene povezanosti vrednosti
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Kako se definiše načelo neograničene povezanosti vrednosti? • To je načelo koje dozvoljava vanredno otpisivanje imovine ili povećanje obaveza ali ne dozvoljava da se vrednost imovine poveća, odnosno, vrednost obaveze smanji ukoliko prestanu da postoje uslovi koji su doveli do vanrednog otpisa
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 5. Načelo kontinuiteta • Materijalni kontinuitet (materijalna uporedivost) • Kako se definiše načelo ograničene povezanosti vrednosti? • Načelo ograničene povezanosti vrednosti dopušta povećanje vrednosti aktive, odnosno smanjenje vrednosti obaveza ako prestanu da važe uslovi koji su doveli do vanrednog otpisa • Najviša vrednost do koje se aktiva može povećati jeste ona koju bi aktiva imala da nije došlo do vanrednog otpisa • Najniža vrednost na koju se obaveza može svesti jeste njena nabavna vrednost
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 6. Načelo opreznosti • Ovo načelo vodi poreklo još iz XIV veka (odnosilo se samo na zalihe), kada su privredom dominirali zanatlije i sitni trgovci • Zakonom je propisana obaveza primene ovog načela tek u XVII veku (kada se njegova primena proširila na sve oblike imovine i obaveza) • Koji je osnovni cilj ovog načela? • Cilj ovog načela je zaštita interesa poverilaca i vlasnika
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 6. Načelo opreznosti • Koji je osnovni zahtev koji postavlja načelo opreznosti? • Osnovni zahtev koji postavlja načelo opreznosti je onemogućavanje precenjivanja neto imovine preduzeća: - precenjivanjem aktive i - potcenjivanjem obaveza
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 6. Načelo opreznosti • Poštovanje koja dva principa treba da spreči precenjivanje neto imovine preduzeća? 1. Princip niže vrednosti 2. Princip više vrednosti
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 6. Načelo opreznosti • Šta se podrazumeva pod principom niže vrednosti? • Ovaj princip zahteva da nabavna vrednost ili cena koštanja bude gornja granica za vrednovanje pozicija aktive • Ovaj princip nalaže da se za bilansiranje pozicija aktive koristi tržišna cena ukoliko je na dan bilansa ona niža od nabavne vrednosti ili cene koštanja nekog imovinskog dela
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 6. Načelo opreznosti • Koja su dva pojavna oblika principa niže vrednosti? a) strogi princip niže vrednosti– primenjuje se na obrtna sredstva čija se prodaja očekuje u kratkom roku (zalihe robe, kratkoročne HOV) b) ublaženi princip niže vrednosti – primenjuje se na stalnu imovinu čije se otuđenje ne očekuje u kratkom roku (HOV koje su raspoložive za prodaju)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 6. Načelo opreznosti • Šta se podrazumeva pod principom više vrednosti? • Ovaj princip zahteva da nabavna vrednost bude donja granica za vrednovanje obaveza preduzeća (nabavna vrednost obaveze je iznos novca ili vrednost isporuke koju smo primili od našeg poverioca) • Ovaj princip nalaže da se za bilansiranje obaveza koristi stvarna vrednost obaveze (suma novca koju treba platiti na dan bilansa) ukoliko je ona veća od knjigovodstvene vrednosti obaveze (negativne kursne razlike, zatezna kamata)
NAČELA UREDNOG BILANSIRANJA 6. Načelo opreznosti • Načelo opreznosti se bavi i onemogućavanjem precenjivanja rezultata (iskazivanjem gubitaka manjim nego što jesu a dobitaka većim nego što jesu) • Koja dva principa treba da omoguće oprezno odmeravanje rezultata? 1. Princip realizacije 2. Princip impariteta