1 / 22

PRIVATI Z ACIJA I MONOPOLI

PRIVATI Z ACIJA I MONOPOLI. EKONOMIKA TRANZICIJE. REZIME. Za uspeh privatizacije važna je konkurencija Za efekte privatizacije i restrukturisanja – važna je konkurencija Različiti modeli razvijenih tržišnih privreda uvek podrazumevaju – konkurenciju

manon
Download Presentation

PRIVATI Z ACIJA I MONOPOLI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PRIVATIZACIJA I MONOPOLI EKONOMIKA TRANZICIJE

  2. REZIME Za uspeh privatizacije važna jekonkurencija Za efekte privatizacije i restrukturisanja – važna jekonkurencija Različiti modeli razvijenih tržišnih privreda uvek podrazumevaju –konkurenciju Za efikasnu alokaciju resursa potrebna jekonkurencija (konkurentsko tržište) ŠTA SA MONOPOLIMA ?

  3. Problem monopola (a) Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC D MR Monopolski profit Q

  4. MC AC D MR Q Problem monopola (b) Ukupni gubitakza društvo

  5. Tržišni neuspesi Monopol Eksternalije Asimetrija informacija Odgovor na tržišne neuspehe REGULACIJA

  6. Ekonomska Kontrola cena Ulazne barijere Svojinsko restrukturisanje – jačanje javnog sektora Socijalna Potrošački kriterijumi: kvalitet, usmeravanje dobitaka ka socijalnim dobrobitima itd. REGULACIJA PROBLEM: potpuna regulacija (preduzeće u javnom sektoru, kontrola cena, zabrana ulaza) – podržava monopolsko ponašanje

  7. Postoje: Prirodni Državni Veliki udeo u tržištu Prirodni monopol: kada jedan proizvođač izaziva najmanje troškove (opadajući ATC) ATC Q PRIRODNI MONOPOL Svi monopoli nisu isti Dakle, postoje 'neizbežni' monopoli

  8. Regulacijski neuspesi • Regulacija neophodna ali proizvodi probleme: • Potencijalno proširenje regulacijske baze (interesne grupe, interes firme za regulaciju, za barijere ulasku) • Regulacijska zamka (spajanje interesa regulatora i regulisanog) • Averch-Johnson-ov efekat (kad reguliše nivo prosečnog PF, država proizvodi povećanje troškova; primer: avio/SAD) • Politički ciljevi (javni izbor; primer cena električne energije) Šta treba da reši regulacija regulacija = pravila koja podstiču/sprečavaju neke ekonomske odluke... Zato, sloboda ek. agenata = veća efikasnost

  9. Koju cenu odrediti ? Da li p=MC ? Ako p=MC, a MC<ATC (prirodni monopol) onda p ne pokriva troškove Šta uraditi ? Subvencija ? Zahteva poreze i proizvodi društveni gubitak Ako p=ATC, onda nema podsticaja za smanjenje troškova, a ipak postoji gubitak jer MC<ATC ATC Primer: regulacija cene prirodnog monopola D MC gubitak

  10. Pm MCr Pr MR D Q Pm MC=AC Pr Pm MR D Pr Q MC=AC MR D Q Efekti regulacije Neefikasnost, asimetrija informacija Potrošačev višak (– trošak regulacije) Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Cena koja donosi profit monpolu + MCr Neefikasnost

  11. Pitanje 1 Kako izvršiti deregulaciju ako imamo tržišni neuspeh, npr. monopol ? Pitanje 2 Kako sprovesti privatizaciju ako nemamo konkurenciju nego monopol ? Prednost deregulacije Pošto je regulacija nedovoljno efikasna, ekonomisti preferiraju deregulaiju. Ipak, ostaju dva pitanja ŠTA ĆEMO PREDUZETI ?

  12. 1. Analiza monopolske delatnosti/firme • Kakva je priroda monopola; da li je (a) prirodni, (b) državni ili (c) udeo u tržištu • Ako (b) ukidanje zabrane ulaska i slične mere • Ako (c) strana konkurencija ili dekompozicija • Ako (a), prvo analiziramo da je li sve u preduzeću prirodni monopol (PM) • Drugo, izdvajamo delove koji nisu PM i usmeravamo ih na konkurentsko tržište (dekompozicija) • Treće, zadržavamo PM pod državnomkontrolom KAKAV JE NAJČEŠĆI OBLIK PRIRODNOG MONOPOLA?

  13. Prirodni monopol  mreža • Ekonomski, PM → ekonomija obima → opadajući ATC • Praktično → mreže, npr. vodovod, naftovod, dalekovod, pruga itd. Privatizacija/deregulacija • Standardno rešenje → deo koji je PM (mreža) ostaje u državnom (javnom) vlasništvu, • ostale delatnosti se privatizuju i deluju na konkurentskom tržištu (proizvodnja, distribucija, saobraćaj npr. vozovi), • kao posebne, konkurentske kompanije, • upravljanje mrežom se organizuje tako da postoje ekonomski podsticaji → efikasnost

  14. 2. Još jedna mogućnost: kontestabilnost • Konkurentsko tržište → veliki broj kupaca – potrošača i prodavaca – proizvođača • Kontestabilno tržište → ulaz i izlaz bez troškova; broj nije važan • Pretnja ulaskom održava efikasni nivo cene (p=MC) i autputa • Primeri – aviotransport i aukcije za upravljanje mrežom

  15. 3. Dekomponovanje • Neotklonjivi (‘potonuli’) troškovi prate prirodni monopol (mreža) ali proširuju regulaciju • Državni monopol možemo da dekomponujemo • Velika tržišna moć (udeo), takođe... • Primer državnog monopola: pošta, britanski PTT → • 1981. odvojene telekomunikacije, • 1990. prodata Žirobanka, • pošta još nije privatizovana ali monopol samo na pisma...

  16. Još o britanskom PTT • Pisma • Paketi • Šalterske usluge • Bankarstvo (dо 1990. Žirobanka) • Теlekomunikacije, теlegraf, теlefon (dо 1981.) Složenopreduzeće ili višepreduzeća ?

  17. PROFITABILNOST Ciljevi (1994/95): • Pošta=14.5% • Paketi (?) • Šalteri =3.9% Ostvarenje: Pošta ( tј. mоnopol) obezbedila jeprofitabilnost celog sistema (paketi /konkurentska aktivnost/ udeficitu – pokrivaju šalteri)

  18. Mogućnosti privatizacije • Delovi koji mogu da deluju samostalno na konkurentskom tržištu (EPS i pekara!?) • Nova preduzeća nastala dekomponovanjem (paketi/PTT) • Delovi koji nisu prirodni monopol • Parcijalna privatizcija (zlatna akcija i sl.) • Očekivani rezultat: veća efikasnost • Privatizacija i efikasnija regulacija

  19. Primer: elektroprivreda • Bar tri posebna (ekonomski i tehnološki) dela: • Proizvodnja električne energije • Prenos • Distribucija (trgovina) • Bar tri posebna preduzeća, odnosno, • Proizvodnja (više proizvođača; privatizacija) • Prenos (mreža državna, upravljanje i privatno) • Trgovina (više preduzeća, distribucija i kupovina od proizvođača /raznih/ sa prenosne mreže

  20. Efikasnija regulacija • Cene: umesto regulacije troškova i prihoda – cenovne ‘kape’ (price caps, UK) • Ideja: RPI – x (x = procenat inflacije, očekivani rast produktivnosti) • Efekat: podsticaj na smanjenje troškova • Asimetrična regulacija (deregulacija telefonskog saobraćaja u SAD → AT&T i male pridošlice) KONTROVERZE

  21. Franšiza (franchising) i ugovaranje(contracting out) • Davanje prava nekom operatoru da vodi posao i upravlja (prirodnim) monopolom • Konkurentsko tržište za dobijanje prava • Utvrđuju se uslovi – npr. kvalitet, razvoj, nekada i cena (max) • Prihvata se najbolja ponuda • Podsticaj za operatora → data cena podstiče smanjenje troškova = veća efikasnost • Primer: upravljanje vodovodom

  22. ZAKLJUČAK • Tržišni neuspesi generišu regulaciju • Regulacija takođe, pokazuje neuspehe • Deregulacija poželjna u konkurentskom okruženju • Monopoli: odvojiti prirodni od ostalih • Razdvojiti monopolski deo od konkurentskih • Konkurentski – privatizacija i deregulacija • Monopol može biti privatizovan uz efikasnu regulaciju • Prava na upravljanje prirodnim monopolom • Parcijalna privatizacija

More Related