220 likes | 479 Views
PRIVATI Z ACIJA I MONOPOLI. EKONOMIKA TRANZICIJE. REZIME. Za uspeh privatizacije važna je konkurencija Za efekte privatizacije i restrukturisanja – važna je konkurencija Različiti modeli razvijenih tržišnih privreda uvek podrazumevaju – konkurenciju
E N D
PRIVATIZACIJA I MONOPOLI EKONOMIKA TRANZICIJE
REZIME Za uspeh privatizacije važna jekonkurencija Za efekte privatizacije i restrukturisanja – važna jekonkurencija Različiti modeli razvijenih tržišnih privreda uvek podrazumevaju –konkurenciju Za efikasnu alokaciju resursa potrebna jekonkurencija (konkurentsko tržište) ŠTA SA MONOPOLIMA ?
Problem monopola (a) Jedan slučaj neuspeha tržišta GLAVNA IDEJA REGULACIJE JE DA SE INTERVENIŠE KOD MONOPOLA JER POSTAVLJA CENE IZNAD OPTIMALNOG NIVOA TROŠAK-PRIHOD pm MC AC D MR Monopolski profit Q
MC AC D MR Q Problem monopola (b) Ukupni gubitakza društvo
Tržišni neuspesi Monopol Eksternalije Asimetrija informacija Odgovor na tržišne neuspehe REGULACIJA
Ekonomska Kontrola cena Ulazne barijere Svojinsko restrukturisanje – jačanje javnog sektora Socijalna Potrošački kriterijumi: kvalitet, usmeravanje dobitaka ka socijalnim dobrobitima itd. REGULACIJA PROBLEM: potpuna regulacija (preduzeće u javnom sektoru, kontrola cena, zabrana ulaza) – podržava monopolsko ponašanje
Postoje: Prirodni Državni Veliki udeo u tržištu Prirodni monopol: kada jedan proizvođač izaziva najmanje troškove (opadajući ATC) ATC Q PRIRODNI MONOPOL Svi monopoli nisu isti Dakle, postoje 'neizbežni' monopoli
Regulacijski neuspesi • Regulacija neophodna ali proizvodi probleme: • Potencijalno proširenje regulacijske baze (interesne grupe, interes firme za regulaciju, za barijere ulasku) • Regulacijska zamka (spajanje interesa regulatora i regulisanog) • Averch-Johnson-ov efekat (kad reguliše nivo prosečnog PF, država proizvodi povećanje troškova; primer: avio/SAD) • Politički ciljevi (javni izbor; primer cena električne energije) Šta treba da reši regulacija regulacija = pravila koja podstiču/sprečavaju neke ekonomske odluke... Zato, sloboda ek. agenata = veća efikasnost
Koju cenu odrediti ? Da li p=MC ? Ako p=MC, a MC<ATC (prirodni monopol) onda p ne pokriva troškove Šta uraditi ? Subvencija ? Zahteva poreze i proizvodi društveni gubitak Ako p=ATC, onda nema podsticaja za smanjenje troškova, a ipak postoji gubitak jer MC<ATC ATC Primer: regulacija cene prirodnog monopola D MC gubitak
Pm MCr Pr MR D Q Pm MC=AC Pr Pm MR D Pr Q MC=AC MR D Q Efekti regulacije Neefikasnost, asimetrija informacija Potrošačev višak (– trošak regulacije) Tulokov trošak – lobiranje za takvu zaštitnu regulaciju Cena koja donosi profit monpolu + MCr Neefikasnost
Pitanje 1 Kako izvršiti deregulaciju ako imamo tržišni neuspeh, npr. monopol ? Pitanje 2 Kako sprovesti privatizaciju ako nemamo konkurenciju nego monopol ? Prednost deregulacije Pošto je regulacija nedovoljno efikasna, ekonomisti preferiraju deregulaiju. Ipak, ostaju dva pitanja ŠTA ĆEMO PREDUZETI ?
1. Analiza monopolske delatnosti/firme • Kakva je priroda monopola; da li je (a) prirodni, (b) državni ili (c) udeo u tržištu • Ako (b) ukidanje zabrane ulaska i slične mere • Ako (c) strana konkurencija ili dekompozicija • Ako (a), prvo analiziramo da je li sve u preduzeću prirodni monopol (PM) • Drugo, izdvajamo delove koji nisu PM i usmeravamo ih na konkurentsko tržište (dekompozicija) • Treće, zadržavamo PM pod državnomkontrolom KAKAV JE NAJČEŠĆI OBLIK PRIRODNOG MONOPOLA?
Prirodni monopol mreža • Ekonomski, PM → ekonomija obima → opadajući ATC • Praktično → mreže, npr. vodovod, naftovod, dalekovod, pruga itd. Privatizacija/deregulacija • Standardno rešenje → deo koji je PM (mreža) ostaje u državnom (javnom) vlasništvu, • ostale delatnosti se privatizuju i deluju na konkurentskom tržištu (proizvodnja, distribucija, saobraćaj npr. vozovi), • kao posebne, konkurentske kompanije, • upravljanje mrežom se organizuje tako da postoje ekonomski podsticaji → efikasnost
2. Još jedna mogućnost: kontestabilnost • Konkurentsko tržište → veliki broj kupaca – potrošača i prodavaca – proizvođača • Kontestabilno tržište → ulaz i izlaz bez troškova; broj nije važan • Pretnja ulaskom održava efikasni nivo cene (p=MC) i autputa • Primeri – aviotransport i aukcije za upravljanje mrežom
3. Dekomponovanje • Neotklonjivi (‘potonuli’) troškovi prate prirodni monopol (mreža) ali proširuju regulaciju • Državni monopol možemo da dekomponujemo • Velika tržišna moć (udeo), takođe... • Primer državnog monopola: pošta, britanski PTT → • 1981. odvojene telekomunikacije, • 1990. prodata Žirobanka, • pošta još nije privatizovana ali monopol samo na pisma...
Još o britanskom PTT • Pisma • Paketi • Šalterske usluge • Bankarstvo (dо 1990. Žirobanka) • Теlekomunikacije, теlegraf, теlefon (dо 1981.) Složenopreduzeće ili višepreduzeća ?
PROFITABILNOST Ciljevi (1994/95): • Pošta=14.5% • Paketi (?) • Šalteri =3.9% Ostvarenje: Pošta ( tј. mоnopol) obezbedila jeprofitabilnost celog sistema (paketi /konkurentska aktivnost/ udeficitu – pokrivaju šalteri)
Mogućnosti privatizacije • Delovi koji mogu da deluju samostalno na konkurentskom tržištu (EPS i pekara!?) • Nova preduzeća nastala dekomponovanjem (paketi/PTT) • Delovi koji nisu prirodni monopol • Parcijalna privatizcija (zlatna akcija i sl.) • Očekivani rezultat: veća efikasnost • Privatizacija i efikasnija regulacija
Primer: elektroprivreda • Bar tri posebna (ekonomski i tehnološki) dela: • Proizvodnja električne energije • Prenos • Distribucija (trgovina) • Bar tri posebna preduzeća, odnosno, • Proizvodnja (više proizvođača; privatizacija) • Prenos (mreža državna, upravljanje i privatno) • Trgovina (više preduzeća, distribucija i kupovina od proizvođača /raznih/ sa prenosne mreže
Efikasnija regulacija • Cene: umesto regulacije troškova i prihoda – cenovne ‘kape’ (price caps, UK) • Ideja: RPI – x (x = procenat inflacije, očekivani rast produktivnosti) • Efekat: podsticaj na smanjenje troškova • Asimetrična regulacija (deregulacija telefonskog saobraćaja u SAD → AT&T i male pridošlice) KONTROVERZE
Franšiza (franchising) i ugovaranje(contracting out) • Davanje prava nekom operatoru da vodi posao i upravlja (prirodnim) monopolom • Konkurentsko tržište za dobijanje prava • Utvrđuju se uslovi – npr. kvalitet, razvoj, nekada i cena (max) • Prihvata se najbolja ponuda • Podsticaj za operatora → data cena podstiče smanjenje troškova = veća efikasnost • Primer: upravljanje vodovodom
ZAKLJUČAK • Tržišni neuspesi generišu regulaciju • Regulacija takođe, pokazuje neuspehe • Deregulacija poželjna u konkurentskom okruženju • Monopoli: odvojiti prirodni od ostalih • Razdvojiti monopolski deo od konkurentskih • Konkurentski – privatizacija i deregulacija • Monopol može biti privatizovan uz efikasnu regulaciju • Prava na upravljanje prirodnim monopolom • Parcijalna privatizacija