ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA

1. ISTORIJAT RAZVOJA RAČUNARA

2. U razvoju računara bitna su 4 momenta • pamćenje rezulata, • mehanizacija procesa računanja, • odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa računanja, • opštije korišćenje mašine primenom programa.

3. Abakus • jedno od prvih pomagala koje je služilo za pamćenje rezultata • Abakus pomaže u računanju, ali korisnik učestvuje u svim detaljima operacije.

4. Paskalina • otac prve računske mašine koja je mogla da sabira i oduzima unesene brojeve bio je Blez Paskal (Blaise Pascal) • u svojoj 19. godini konstruisao je mašinu za računanje Paskalinu

5. Ko je još uticao na razvoj računara? • Lajbnic je 1671. izumeo računsku mašinu za sabiranje i množenje, sa koračnim zupčanikom za unos brojeva. • Čarls Bebidž je 1834. godine završio planove svoje analitičke mašine, prethodnice savremenih računara. • Ada Bajron se zainteresovala za projekat analitičke mašine, predložila je plan za izračunavanje Bernulijevih brojeva korišćenjem ove mašine, ovaj plan smatra se prvim programom za računar, a Ada prvim programerom.

6. Elektromehanički računari • 1925. na MIT-u Vanevr Buš konstruisao je prvi analogni računar, imao je električni motor, ali je bio mehanička mašina. Kompletiran je 1942. i korišćen je u vojne svrhe. • Konrad Cuze je u Nemačkoj od 1934. do 1941. konstruisao 4 računske mašine – Z1 (mehaničku), Z2(elektromehaničku), Z3 (elektromehaničku programibilnu) i Z4 (poboljšana Z3). • Alan M. Tjuring je 1936. konstruisao Tjuringovu mašinu (može da izračuna svaku funkciju čija se vrednost može izračunati). 1941. je projektovao računar Colossus koji je napravio M.X.A. Nojman u Mančesteru 1944. (Colossus Mark II)

7. Enigma Nemački uređaj za kriptovanje i dekriptovanje.

8. Prva generacija • 1944. god. napravljen je Mark I – prvi računar opšte namene.Korišćen je na Harvardu 15 godina. • 150000 raznih komponenti • 5 tona

9. Prva generacija • Krajem 1945. i početkom 1946. god. napravljen je Electronic Numerical Integrator and Computer (ENIAC). Zauzimao je prostor od 10x20 m2 i težio je 30 tona. Sastojao se iz 17000 elektronskih cevi, 70000 otpornika, 10000 kondenzatora i 6000 prekidača. Trošio je 160 kW.

10. Prva generacija • 1951. god. napravljen je UNIVAC (Universal Automatic Computer). • Karakteristike: • programi smešteni u memoriju (1000 memorijskih ćelija), • uređaj spoljne memorije na magnetnoj traci, • ulazno/izlazni uređaji (tastatura, bušene kartice, štampač) • 54000 elektronskih cevi

11. Druga generacija • Pojava tranzistora: • smanjenje dimenzija • smanjenje potrošnje el. energije • povećanje brzine • Tipičan predstavnik – IBM 1401 • 4 KB memorije • ulaz - prekidači

12. Treća generacija • Pojava integrisanih kola: • smanjenje dimenzija • smanjenje potrošnje • ubrzanje rada • Tipičan predstavnik – IBM System/360 • tastatura, diskovi • 8-bitna memorija, magnetna jezgra, do 6 MB

13. Četvrta generacija • Pojava VLSI (Very Large Scale Integration) kola: • milioni komponenti u integrisanim kolima • mikroprocesor izdvojen u jednom integrisanom kolu (inženjer Ted Hoff) - Intel 4004 • smanjenje dimenzija, potrošnje • ubrzanje • Tipičan predstavnik – IBM PC računar: • 8086 mikroprocesor • 64 KB memorije (max 640 KB) • 360 KB flopi disk • 10 MB hard disk

14. Četvrta generacija • 80286 procesor • 16 bita • 16 MB RAM • 6 MHz – 12,5 MHz • 134000 tranzistora • 80386 procesor • 32 bita • 16 MHz – 40 MHz • 4 GB RAM • 275000 tranzistora • 80486 procesor • 32 bita • 25 MHz – 100 MHz • 4 GB RAM • 1,2 miliona tranzistora

15. Četvrta generacija • PENTIUM procesor (ime ne prati seriju 80xxx zbog prava AMD-a na mikrokod): • P1 • 3,1 miliona tranzistora • 60 MHz – 166 MHz • P2 • 7,5 miliona tranzistora • 233 – 333 MHz • P3 • 9,5 miliona tranzistora • 650 MHz – 1,4 GHz • P4 • 55 miliona – 2 milijarde tranzistora! • 1,4 GHZ – 4 GHz

16. Peta generacija • Izraziti paralelizam. • Primena veštačke inteligencije. • Virtuelna realnost. • Intenzivan razvoj računarskih mreža.