Organizaciona struktura energetskih preduzeća

1. Organizaciona struktura energetskih preduzeća Organizaciona struktura ima poseban značaj i uticaj na samu politiku formiranja cene električne energije na koji način pojedine zemlje kroz organizaciju elektroprivrednih preduzeća pokušavaju da izvuku maksimalnu korist iz funkcionisanja elektroenergetskog sistema; kakvi su sve komercijalni (tržišni) odnosi zastupljeni između elektroprivrednih segmenata i kako su oni regulisani prednosti i nedostatke različitih organizacionih struktura

2. Organizaciona struktura Pod organizacionom strukturom podrazumevaju se institucije i veze koje postoje između delova u vertikalnom (segmenti, funkcije) i horizontalnom smislu (preduzeća). Organizaciona struktura elektroprivrede rezultat je delovanja velikog broja tehnoloških, tehničkih, ekonomskih i političkih faktora u jednom dugom roku Visok stepen vertikalne i horizontalne integrisanosti je dugoročna karakteristika elektroprivrede Takav stav i pristup elektroprivredi je u najvećoj meri posledica postojanja ekonomije obima i ušteda koje po tom osnovu nastaju ukoliko postoji jedinstveno preduzeće, zatim složenosti procesa planiranja, razvoja i upravljanja sistemom, kao i činjenici da je mnogo lakše komercijalne veze između preduzeća zameniti internim rukovođenjem

3. Modeli organizacione strukture • model vertikalno i horizontalno integrisanog monopola • Poslovanje ovih preduzeća strogo je regulisano, pogotovo u delu cena, tarifa i investicione izgradnje, i ne postoje komercijalni odnosi između pojedinih elektroprivrednih segmenata • kooperativni model – model jednog kupca • karakteriše postojanje većeg broja proizvođača električne energije koji moraju, na osnovu ugovornog odnosa, svoju energiju prodati jedinom kupcu • Ovako postavljen model dozvoljava u izvesnoj meri ograničenu konkurenciju, koja se pre svega ogleda u sledećem: • konkurencija proizvodnih kompanija prilikom izgradnje novih kapaciteta; • inicijativa za smanjenje troškova je uvedena na taj način što se priznaju standardizovani troškovi a ne aktuelni koje preduzeća ostvaruju; • postoji sloboda da veliki industrijski potrošači i distributivne kompanije same biraju snabdevača električnom energijom i to putem zaključivanja dugoročnih ugovora. • tržišni model • slobodan pristup po nediskriminatornim uslovima prenosnoj i distributivnoj mreži; • prevencija da dominantan proizvođač električne energije ne formira cene na način koji ne odgovara u punoj meri samim troškovima proizvodnje; • ukidanje monopolskih prava na snabdevanje određenih grupa potrošača; • dispečing na bazi cenovnih ponuda proizvođača umesto na osnovu marginalnih troškova proizvodnje;

4. Faktori koji utiču na stepen vertikalne i horizontalne integracija • Vertikalna integracija nastaje po osnovu svojine ili ugovora • Vertikalna integrisanost je svojstvo elektroprivrede od samih njenih početaka • veza između proizvodnje i prenosa, ili se tome pridodaje i distributivna funkcija • Veza između proizvodnje i prenosne mreže • zajedničko vlasništvo nad ove dve funkcije omogućava minimizaciju troškova • vertikalno integrisana proizvodnja i prenos uprošćuju komercijalnu vezu između investicionih ulaganja u proizvodne kapacitete i povraćaja tih sredstava od strane potrošača • Pitanje minimizacije troškova u uslovima zajedničkog funkcionisanja ova dva sistema se svodi na pitanje lokacije proizvodnih kapaciteta • tri glavna modela za planiranje izgradnje elektroenergetskog sistema: • model vertikalne integracije; • kooperativni model, u kome su prenosne organizacije te koje koordiniraju izgradnju novih kapaciteta; • tržišni model, u kome prenosne organizacije teže da ostvare simultanu optimizaciju proizvodnih i prenosnih troškova putem cenovnih signala.

5. Faktori koji utiču na stepen vertikalne i horizontalne integracija • Veza između proizvodnje i distribucije • pojednostavljenje i osiguranje povraćaja uloženih sredstava u proizvodne kapacitete • investiciono planiranje • postupci u slučaju hitnih intervencija vezanih za snabdevanje potrošača • Proizvodna i distributivna delatnost su najčešće razdvojene • Transparentnost • Pritisak na smanjenje distributivnih troškova • Pritisak na smanjenje proizvodnih troškova • Postojanje prirodnog monopola u delu distributivne funkcije, što nije slučaj sa proizvodnom.

6. Horizontalna integracija • Pod horizontalnom integracijom podrazumevamo povezanost preduzeća u okviru iste funkcije • Planiranje izgradnje novih kapaciteta • Ekonomija obima • ekonomija obima kod pojedinačnih elektrana • marginalna rezerva • Faktor iskorišćenja snage • koordinacija održavanja

7. Restruktuiranje određene promene u načinu organizovanja kao i u vlasničkoj strukturi Vertikalna dezintegracija je bila neophodna kako bi se razdvojile delatnosti kod kojih je moguće uvesti tržište i konkurenciju od onih kod kojih je prisutan prirodni monopol Kao posledica ovakvih intencija da se uvede konkurencija među proizvođače električne energije na jedinstvenom evropskom području, došlo je do ubrzanja procesa horizontalne integracije Sastavni deo procesa restruktuiranja je i stvaranje pretpostavki za međunarodnu razmenu električne energije dva glavna razloga za poslovanje unutar interkoneksionog sistema: potreba za manjim ulaganjima u izgradnju novih elektrana, i smanjenje operativnih troškova

8. VLASNIČKA STRUKTURA Oblici svojinske strukture koji su bili dominantni i najvećem broju zemalja nakon Drugog svetskog rata, su se drastično modifikovali kako bi se prilagodili novim promenama na tržištu i političkim inicijativama preuzetim od strane pojedinih država U zavisnosti od stepena dostignutog razvoja eletroenergetskog sistema, struktura elektroprivrednih preduzeća kao i oblici vlasništva nad njima su evuluirali od privatnog ka javnom, da bi u poslednjih nekoliko godina ponovo bio zastupljen trend povratka svojine nad elektroprivrednim preduzećima u privatne ruke U elektroprivredi je veoma teško napraviti precizna razgraničenja po osnovu tipova vlasništva - javlja se unakrsno vlasništvo

9. Oblici svojine • U zavisnosti od strukture vlasništva i oblika svojine nad elektroprivrednom delatnošću, zemlje možemo klasifikovati u tri grupe: • Prvu grupu čine zemlje u kojima je dominantno državno vlasništvo • Drugu grupu čine zemlje sa mešovitim vlasništvom • U treću grupu spadaju zemlje u kojima dominira privatni kapital

10. Državno naspram privatnog vlasništva • Izbor između ove dve alternative prevashodno zavisi od stanja i razvoja ove industrije • Koji su to uslovi neophodni da bi privatni investitori bili zainteresovani i spremni da ulože svoj kapital u ovu oblast • Slučaj sa Britanskom industrijom uglja u međuratnom periodu • Pored određenih prednosti koje nudi državno vlasništvo nad elektroprivredom, postoje i određeni negativni efekti koji se pre svega manifestuju u rastućoj neefikasnosti u delu investicione izgradnje, proizvodnih troškova, cenama kao i u broju zaposlenih

11. Koorporativni model • Korporatizacija je zamišljena kao način povećanja efikasnosti poslovanja u proizvodnji električne energije bez prethodnog transfera sredstava ili celog preduzeća u privatan sektor • On omogućava upravljačkoj strukturi preduzeća da posluje na principima na kojima posluju i privatne firme, daje im slobodu inicijative i mogućnost ostvarivanja finansijskih ciljeva • Mere koje najčešće ovakva orijentacija podrazumeva su sledeće: • razdvajanje elektroprivrednih funkcija, pogotovu proizvodne od prenosne i distributivne u kojima postoji prirodni monopol • podsticanje konkurencije u proizvodnom delu njenom dezintegracijom na više proizvodnih kompanija • uvođenje spot tržišta na kome će konkurisati različiti proizvođači električne energije • dozvola privatnim investitorima da ulažu u nove kapacitete • novi sporazumi bi trebali da dozvole slobodan pristup prenosnoj mreži

12. Privatizacija • Dva osnovna razloga : • Povećanje efikasnosti • Budžetska ograničenja i velika zaduženost • Proces privatizacije nailazi i na značajne političke i institucionalne prepreke: • ekonomski nacionalizam i želja da se u što većoj meri kontroliše industrija postojanje različitih oblika subsidarija, pogotovu kroz cene pojedinim kategorijama potrošača; • suprostavljanje od strane upravljačkih struktura u državnim preduzećima kao i sindikalnih organizacija • zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica na pouzdanost snabdevanja kao i na ukupnu energetsku politiku u kontekstu opredeljenja za pogonska goriva. • u pojedinim slučajevima to je nedostatak odgovarajuće zakonske osnove za sprovođenje ovog procesa

13. Modeli privatizacije • U praksi su se izdvojila četiri osnovna modela privatizacije: • Prvi model podrazumeva privatizaciju vertikalno integrisanog monopola • Drugi model podrazumeva da se delimično ili u potpunosti ograničava pravo postojećih subjekata nad raspolaganjem novh proizvodnih kapaciteta • Treći model predstavlja razradu drugog modela i podrazumeva uvođenje prava na slobodan pristup prenosnoj i/ili distributivnoj mreži • Četvrti model podrazumeva vertikalnu dezintegracijui uvođenje konkurencije u proizvodnju i prodaju