490 likes | 1.11k Views
“FAUST”. Johan Volfgang Gete. O piscu:. Sve što sam ikad napisao samo je “ sušta velika ispovest ”. Ovo su reči jednog od najneobičnijih velikana svetske literature, Johana Volfganga Getea . I zaista jeste tako : njegovo najveće umetničko delo je njegov bogat i uzbudljiv život .
E N D
“FAUST” Johan VolfgangGete
O piscu: • Sveštosamikadnapisaosamo je “suštavelikaispovest”. • Ovosurečijednogodnajneobičnijihvelikanasvetske literature, JohanaVolfgangaGetea. I zaistajestetako: njegovonajvećeumetničkodelo je njegovbogatiuzbudljivživot.
Rođen je u FrankfurtunaMajni 1749. godine, u starinskojaliimućnojporodici. Kao mali, imao je prilikudagledaklasičnofrancuskopozorište, dramuvisokogstilaiveselepotorišneigresapevanjem. • Svojaznanja je stekao u očevojbiblioteci, a delomsugapodučavaliprijateljiporodiceidomaćiučitelji. Izučavao je književnostraznihepoha, interesovao se zaanataomiju, filologiju, hemiju, optiku, geologijuibotaniku. • Godine 1765. otisao je u Lajpcig, da bi poočevojželjistudiraoprava.
Umestonauke “studirao” je raskalašniirazuzdaniživot, i to u tolikojmeridasugaroditeljinakon tri godineteškobolesnogvratilikući. • Nakonoporavka, nastavio je studije u Salcburguitu je počeodaizučavahemijuimedicinu. • Tamo je nasvojuradostupoznaoHerdera, koji je osetionjegovugenijalnostiuputioganaBibliju, Homera, Šekspira, kaoinavrednostilepotunarodnihumotvorina. • Tragajućizanarodnimpesmama, doživeo je jošjedansusret, a to je susretsaFrederikom, koju je beskrajnovoleo, aliinapustio.
Druginizgodinaga je grizlasavestštoju je ostavio, zbogčega je u svojimdelima, čestoprerušen u nekilik, osuđivaosebezbog toga. Frederika je bilapolaznainspiracijazastavaranjelikaMargarete u delu Faust.
Završio je studije u Strazburuivratio se u Frankfurt da bi postaoadvokat. • Međutim, umestoadvokaturompočeo je da se baviknjiževnošću. • Otac ga šalje u Vaclerdaradinatzv. Carskisud, ali je Getepobegao u Vajmariod male kneževine, napravionajvećicentarkulturnihzbivanja. • Boravak u raznimmestima, posebno u Rimupredstavljalo je nadahnućezazbirkupesamaRimskeelegije, aliizaslikanjeimnogecrteže.
Povratkom u Vajmarzapočela je fazaklasicističkogperiodanjegovogstvaranja. Izašavšiizte faze, vezao se zapokretpoznatkao “burainavala”. • Pisao je pesme, balade, epove, romane, naučneraspraveidrame. • Poznatadela: Faust, TorkatoTaso, Rimskeelegije, LisacRajneke, JadimladogVertera, VilhelmMajsteri dr. • Umire 1832. godine.
Kritika dela • „Gete je Faustovim antagonizmom izrazio ono najljudskije, i u njemu i u svima nama. Klackalica dobra i zla prevagne nekad na jednu, a ponekad na drugu stranu i upravo to je ono što Fausta izjednačava sa običnim čovekom. • Čini ga čovekom, a ne nadčovekom. Njegovo htenje nemogućeg je toliko ljudska osobina, toliko naša. Mefisto u Faustu je i Mefisto u nama. On je sastavni deo čoveka uopšte.
U Geteovom junaku Faustu oličeni su svi ljudi. Svako u sebi nosi zrno mefistofelovskog zla i Margaretine dobrote, i ta dva elementa su u stalnom prožimanju. • U jednom trenutku nadjača pozitivna strana, u nekom drugom trenutku negativna, ali su one uvek u međusobnom prožimanju i neprekidnom pomeranju granice koja ih deli. Takav je Faust. A nalik njemu i svi mi.“ Mirjana Ivanković
Tok dramske radnje • Delo je sačinjenoodcelinakojenisumeđusobnopovezane, većsu to zbivanjanaFaustovomputovanjusaMefistofelom. • Pre Prvogdelatragedijenalazi se Posveta, Predigranapozornicii Prolog nanebu. • U Posvetijavlja se obraćanje 'lelujavimobličjima'. Ta obličjapredstavljajumladostidrugarstvo. Postavlja se pitanjehoćeli se to sadazadržati. Pesma je neodređena, nije u potpunostijasnokome se peva.
PredigranapozorniciopisujerazgovorizmeđuUpravnika, PozorišnogpesnikaiŠaljivoglica. Razgovaraju o tome kakvodelotrebastvarati. Upravnikželidaugodipublicistoga se zalažezazabavnodelokojeodgovaraukusupublike, Pozorišnipesnikželida se on iskaže u delu, a Šaljivo lice govoridadelotrebastvaratizabudućavremena, a ne zasadašnjost.
Prolog nanebugovori o razgovoruBogasapalimanđelomMefistofelom. Djavogovorikakosusviljudisklonikratkovečnimiprolaznimuživanjima, a Bog se protivinavodećikao primer učiteljaidoktoraFausta. Mefistofeli Bog sačineopkladudaće demon navestiFaustanagrehe. • Prvideotragedijepodeljen je navišecelina.
U Noći Faust jadikujekako je on, 'magistar, doktorčak', idaljebeznovca, imanja, slave nivisokogznanja. Zbog toga on se odajemagijiitražida mu se duhoviobrate. Faust tražiodgovore u knjigama, ali mu se javljajurazličitiznakovi. ( ZnakMakrokosmosaiznakZemnogDuha ). • Duh mu se javljaigovorikako on nijebožanstvenkaoštomisli, nego je i on sam duh. Faust se srušiodtuge. RazgovorsaduhomprekidaVagner, itečerazgovor o učenostiiidealukometrebadatežiučenost.
Nakonšto je učenikotišao, Faust se spremadaizvršisamoubistvo. U suicidugaprekidahoranđela, ženaiučenikai Faust govori 'Zemljameneopetima!' Ovo je noćpredUskrs pa se FaustovoduhovnoprerođenjeporedisaIsusovimvaskrsenjem. • Predkapijomučitelj Faust zajednosaVarneromsusrećekomšije, momke, sluškinje, đake, građanineivojnike. Ljudirazgovaraju o ljubavi, praznicima, vojsci; pevaju. Nazdravlja se u doktorovoime. On ne napuštaljudenikadsubiliteškidani. Produžujućidalje, Faust je spaziopsaizakojeg se 'plamenivrtlog dug povlačidužstazenjegove'. Očigledno je da je pas ostaobezgospodara, pa ga Faust prizivasebiivodigasvojojkući.
U Faustovojsobiplameni pas se pretvara u Mefista. On želidaskolpisavezsaFaustom, alikasnijetek, da ode ida se vrati. Ali, ne možeotićijerga pentagram sprečava, itražiodFaustadaorklonizaštitniznak. • Faust odbija, aliMefistofelnaredipacovudapreoblikujepečatuklesan u drvoibežinakonštosuduhoviuspavalidomaćina. Mefisto se kasnijevraćaisklapasavezsaFaustom – djavoćenjemuslušitinaovomsvetu, kaoštoće Faust njemu u duhovnom. • U Auebrahovompodrumu u LajpciguMefistodokazujesvojumoćčinećidavinocuriizdrveta.
MefistopodarujeFaustumladostpomoćunapitkaskuvanog u Veštičinojkujni. • Na Ulici Faust prvi put primećujeMargaretukojanakonnjegovogudvaranjapostiđeno ode. Doktoroddjavolazatražida mu pribaviGretu, a Mefistoodgovaradatakvočisto, nevinočeljadenijelakoobmanuti. TražistrpljenjeodFausta, ali mu Faust zahtevadašto pre pronađenačindanavededevojkuda se zaljubi u njega. Mefistofel se upoznajesakomšinicomMartomisaMargaretomlično. Nagovaraihda se sretnu u bašti.
U BaštiMafistofelšetasaMartom, a Faust saGretom. Doktorizjavljujeljubav, a Greta uzvraća. Da bi stigla do bašte, Margareta je trebaladauspavamajkunapitkom, ali je onamesto toga ubija. • Kasnije, Noću, Gretin brat Valentin, vraćajući se izvojske, mačuje se saFaustom, gdegaovajubija. Greta rađavambračnodete, činičedomorstvoizavršava u tamniciinavešalima.
U ValpurginojnoćiMefistoispunjavaželjuFaustu, pokazuje mu put odbožanskivisina do vatrenogpakla. • San Valpurginenoćiopisujezladnugodišnjicukraljaikranjicevila ( čiju je priču u svomdeluopisaoiŠekspir ). Na ovojgodišnjici se ismejavajuGetovisavremenici. • Na krajuprvogdela Faust bežiod Grete koja je predpogubljenje.
Analiza likova • Najznačajnijilikovi u Faustusu: Faust, Mefistofel (Mefisto), Margareta (Greta). • -FAUST- -Težidaštovišeovladaljudskimsaznanjima, zbogčegaizučavamedicinu, prava, filozofiju, teologijuimagiju. -Oslobađajući se svegašto je zemaljsko, on se vezujezanebesko. I dok se predajesaznavanjuiodgonetanjusveta, običanživot mu se otimaičini mu se nedostupnim.
-Faust je došao do istineda je čovekovoznanjenedovoljnoda se ovladasvetomitajnamakoje on krije. Čovek je uveknedorečen, nikadpotpun, a njegovoznanjeuveksićušno, jednostranoinedovoljno. Faust uviđačovekovuništavnost:"Crvusamjednakjakojirijepoprašini".U takvomraspoloženjupomišljanasamoubistvo. -Ipak, nadvlađuježeljazaživotom. -Faust je uverenda se čulno u njemunećeuzdićiiznaduma. Predodređenzanaukunije se mogaosnaći u svakodnevnomživotu pa je zatonosioosećajnesigurnosti.
VođenMefistofelomzaboravljanaukuiodaje se čulima. Podmlađenzatridesetgodina, Faust se zaljubljuje u Gretu. • KadnalaziGretupokušavada je spasi, ali ne ipocenudaizgubizapočetiživot. Ne ostajesanjom, već s Mefistofelomodlazi u novepohode.
-Faust oličavačovekov duh nemirenjasapostojećim, onuvečnuželjubićada se snagomumaprobijekrozneslagenepoznatihmrklina, daodnjih bar neštootmekako bi bio bližiistini. -Ali Faust, u svojojnemoćidaovladaapsolutom, simbolički je izrazičovekovemalenkkostiitragičnostispramhladneveličinesveta, čije se tajne ne mogusasvimrazumeti.
-Mefistofel- -Mefistofelkaosatananijeneprijateljbožanskogporekla, što se vidiizPrologananebu. -Mefisto je simbolzlaimraka, njegovaenergija je usmerenaprotivživota. Mefistofel je lukavipokvarentenastojida humane vrednostiživotaizložiporuzi, podsmeva se bezosećaja, laže, uživa u zluiubistvima. Mefistofelzasebekažeda je kritičarinegatorsvegapostojećeg.
-Najpre se pojavljujekaocrni pas, a zatimkaootmenimladić. PozivaFaustada se predačulnosti, strastimaisvimvarkamasveta. - On Faustuotkrimaipokazuješta je čistaljubav, kako se tone u glib nemorala, a svesanameromda vi u Faustuponištioonošto je svetloivisokoumno. MefistofelpostajepokretačigospodarFaustovogživota. -Getekažeda:"Mefistofelesa ne možemotretiratikaoizrazitodestruktivnupojavukojaapsolutnoštedičoveku, većkaočinjenicuifaktorotrežnjenjaikompleksnijegsagledavanjasvetaičoveka."
-Margareta- -Greta imačetrnaestgodina. Obeležava je moralnačistotaimladalačkazainteresovanostzaotmenost, ozbiljnost, zasvešto se razlikujeodmalograđanskeučmalosti.
-Iskrena, skromna, naivna, spremnadavolivišeoddrugih. PriprvomsusretusaFaustomništanijeizmislila, govorila je iskrenoiotvoreno o sebi, svojimobavezamainevoljama. - Na planuosećanjaona je superiornija u odnosunaFausta: volipredano, intezivno, spremna je nasve. Zbogčistihosećanjanavukla je nasebeprezirsredineiuvredebrata. Čakni u smrtnomčasuonanemarečprezirapremaFaustu. U imeljubaviželidastradanjemsvogtelaizbavisvojudušu. Onaznada se nikakodrugačije, nikakvimbekstvom, ne možespasitigrešnobiće. Odsvega se možepobeći, ali ne iodsebe.