Individualna i tržišna tražnja i ponuda

1. Individualna i tržišna tražnja i ponuda Tržišna kriva tražnje kao zbir pojedinačnih tražnji

2. Individualna i tržišna tražnja i ponuda Dakle, tržišna kriva tražnje se dobija horizontalnim sabiranjem količina koje su svi kupci spremni da kupe, odnosno plate po tržišnim cenama. Ukoliko dođe do promena cena, svaki potrošač reaguje za sebe i menja svoje odluke o potrošnji, s tim što se zbir njihovih promena odražava na tržišnu tražnju.

3. Individualna i tržišna tražnja i ponuda

4. Na slici su pokazane promene u činiocima koje utiču na tražnju. Uz zadate (date) dohotke potrošača i cene drugih dobara, možemo nacrtati krivu tražnje (D,D). Pretpostavimo da je cena i tražena količina u tački A.

5. Uzmimo da dohoci rastu, a cena kafe ostaje ista. Kako je kafa normalno dobro s pozitivnom elastičnošću na cenu, ljudi će povećavati kupovinu toga proizvoda. Zbog toga se kriva tražnje za kafom pomera udesno, odnosno u položaj D',D', tačka A', koja označava novu količinu kafe koja se traži.

6. Ako bi dohoci pali, bila bi smanjena tražnja i smanjena kupovina kafe. Ovo pomeranje slikovito prikazuje kriva D", D" i tačka A".

7. Uravnoteženost ponude i tražnje Tržišna ravnoteža predstavlja cenovni i količinski odnos, gde su sile ponude i tražnje u ravnoteži. U tački ravnoteže, količina koju kupci žele kupiti, upravno je jednaka količini koju prodavci žele prodati. Jednostavno rečeno, i u ravnotežicene i količine teže ostati iste, sve dok sve ostale stvari budu jednake

8. Uravnoteženost ponude i tražnje Ravnotežna cena se uspostavlja kada se tražena količina izjednači sa ponuđenom količinom

9. Uravnoteženost ponude i tražnje Ravnoteža na tržištu dolazi u preseku krivih ponude i tražnje. Tržišna ravnoteža cene i količine nastaje u preseku krivih ponude i tražnje. Po ceni od 3€ u tački E preduzeća su voljna da ponude ono što potrošači traže. Kada je cena preniska, recimo, 2€, tražena količina premašuje ponuđenu količinu, pojavljuju se oskudice i cena teži ravnotežnoj. A kada je cena previsoka, recimo 5€, ponuđena količina premašuje tražnju i pojavljuje se suvišak.

10. Ravnotežna cena cena Ponuda 50 40 Tačka ravnoteže (Ponuda = Tražnji) 30 20 10 Tražnja 0 100 200 300 400 500 600 količina

11. Višak ponude (S >D) cena Ponuda 50 40 30 20 10 Tražnja Nestašica - manjak ponude (D > S) 0 100 200 300 400 500 600 količina

12. Višak ponude (S >D) cena Ponuda 50 50 Višak (S >D) 40 30 20 10 Tražnja 0 100 200 300 400 500 600 količina

13. cena Ponuda 50 40 30 20 Nestašica (D > S) 10 Tražnja Nestašica - manjak ponude (D > S) 0 100 200 300 400 500 600 količina

14. Nova ravnoteža nakon pomeranja krive tražnje Kada se kriva potražnje pomera na desno (DD u D'D'), tržište se uravnotežuje pri višoj ceni (P3), i većoj količini (Q3) Rastu i ravnotežna cena i ravnotežna količina Nova ravnoteža nakon pomeranja krive ponude Kada se kriva ponude pomeri na desno (SS u S'S'), tržište se uravnotežuje uz nižu cenu(P3) i veću količinu (Q3) Ravnotežna cena pada, a ravnotežna količina raste.

15. Potrošačev i proizvođačev višak Potrošačev višak je razlika između cene koju je potrošač spreman platiti za neko dobro i stvarne cene tog dobra. Pretpostavimo da ste kao studenti voljni da platite knjigu15 €, ali ste je na kraju platili 12 €. Razlika od 3 € predstavlja potrošačev višak. Ako zbrojimo viškove svih potrošača koji kupuju neko dobro, dobićemo meru za agregatni potrošačev višak.

16. Potrošačev višak je razlika između najviše cene koju je potrošač spreman da plati za određeno dobro (rezervaciona cena) i njegove tržišne cene.

17. Na primeru, prikazaćemo slučaj potrošačevog viška koji kupuje vodu. Potrošač uvek želi da plati manje za dobro kod kupovine, jer ga niža cena dovodi do boljeg položaja. Pitanje je koliko se povećava blagostanje kupca, ako je cena niža?

18. Potrošačev višak pri ceni od 5€ jeste površina trougla A,B,C, a pri nižoj ceniod 3€ potrošačev višak je površina A,B,D,F. Ovaj porast viška čine dva dela: prvo, oni kupcu koji su već kupili 5 flaša vode po višoj ceni, 5€ su u boljem položaju, jer sada manje plaćaju.

19. Povećanje potrošačevog viška postojećih kupaca predstavlja smanjenje iznosa koji oni plaćaju, a ono je jednako površini pravougaonika A,B, D,E.

20. Drugo, neki novi kupci ulaze na tržište i oni su spremni da sada plate vodu po nižoj ceni (3€). Kao rezultat toga, na tržištu se tražena količina povećava sa 4 flaše na 7 flaše vode. Potrošačev višak koji dobijaju novopridošli kupci vode predstavlja površina:B,E,F.

21. Potrošačev višak možemo primeniti i na celokupno tržište. Tržišna kriva tražnje na slici je horizontalni zbir krivih tražnji pojedinca. Logika potrošačevog viška pojedinca, odnosi se na celokupno tržište.

22. Površina tržišne tražnje N, E, R iznad linije cena predstavlja potrošačev višak na celom tržištu (zatamnjena površina), a predhodno oduzimajući stvarne troškove nabavke vode koja iznosi O, N, E, M.

24. Potrošačev i proizvođačev višak Površina ispod krive tražnje, a iznad tržišne cene, meri potrošačev višak na tržištu. Ovo zato što visina krive tražnje meri vrednost koju kupci pripisuju dobru, izraženu na osnovu njihove spremnosti da plate to dobro. Razlika između ove spremnosti da plate dobro i tržišne cene jeste potrošačev višak svakog kupca.

25. Potrošačev i proizvođačev višak Potrošači plaćaju cenu poslednje jedinice od svih potrošnih jedinica i uživaju višak korisnosti iznad stvarnih troškova. Potrošačev višak meri dodatnu (marginalnu) korisnost koju potrošači postižu iznad onoga što za dobra plaćaju.

26. HVALA NA PAŽNJI!

27. ELASTIČNOST TRAŽNJE I PONUDE PREDAVANJE 5 Prof. dr Zoran Milenković

28. Šta je elastičnost ponude i tražnje? To je način kvantificiranja (merenja) koliko su ponuda i tražnja osetljive na promenu cena.

29. Cenovna elastičnost tražnje može biti: 1. Direktna - pokazuje kako promena cena datog proizvoda utiče na promenu tražnja za tim proizvodom. 2. Unakrsna - pokazuje kako promena cena drugog proizvoda utiče na promenu tražnja za datim proizvodom.

30. Koeficijent direktne elastičnosti tražnje glasi: Edx = gde je: - ∆Qdx - promena u tražnoj količini robe x - Qdx - početna količina tražene robe x - ∆pdx - promena u tržišnoj ceni robe x - pdx - tržišna cena robe x

31. Kod direktne elastičnosti poznata su dva efekta: 1. Gifenov efekat - kada porastom cene nužnih dobara dolazi i do porasta njihove tražnje. 2. Veblenov efekat - kada opadanjem cene luksuznih dobara dolazi do pada njihove tražnje.

32. Elastičnost tražnje i koeficijent elastičnosti Tražnja za nekim dobrom zavisi od njegove cene i od dohotka potrošača. Koliko je osetljiva tražnja na promenu cena? Ako cene porastu za 10%, za koliko će se promeniti količina tražnje? Za koliko će se promeniti tražnja ako dohodak poraste za 5%?

33. Elastičnost tražnje i koeficijent elastičnosti Elastičnostmeri osetljivost jedne varijable u odnosu na drugu. Preciznije, to je brojka koja nam kaže za koliko posto će se promeniti jedna varijabla, ako druga varijabla poraste za 1%. Cenovna elastičnost tražnje meri osetljivost količine tražnje na promenu cena.

34. Cenovna elastičnost Elastičnost tražnje na cenu, ili elastičnost tražnje, predstavlja jačinu reakcije tražene količine nekog dobra na promenu cene tog dobra, uz preduslov da ostale stvari ostanu nepromenjene (jednake).

35. Cenovna elastičnost Kada je cenovna elastičnost nekog dobra visoka, kažemo da dobro ima “elastičnu” tražnju. To znači da tražena količina snažno reaguje na promenu cena. Kada je cenovna elastičnost nekog dobra, niska, ono je “neelastično” i tražena količina tog dobra neznatno reaguje na promenu cene. Primer: hrana, ogrev, obuća i odeća, itd.

36. Cenovna elastičnost

37. Odnosno, kada 1% promene cene izazove više od 1% promenu tražene količine, to znači da je tražnja elastična u odnosu na cenu. Primer: Ako povećanje cene od 1% uzrokuje 5% smanjenje tražene količine, tada imamo slučaj visokocenovne elastičnosti tražnje.

38. Kada 1% promene cene izazove manje od 1% tražene količine, tada imamo neelastičnost tražnje u odnosu na cenu. Primer, kada 1% povećanje cene, recimo uzrokuje samo 0,2% smanjenje tražnje.

39. Kada imamo 1% promene tražene količine u odnosu na 1% promene cene tada imamo jediničnu elastičnost tražnje. Primer, kada povećanja cene od 1% uzrokuje 1% smanjenje tražnje.

40. Cenovna elastičnost Kada je koeficijent veći od 1, imamo elastičnu tražnju, Ako je manji od 1 – neelastičnu tražnju, Kada je jednak jedinici, reč je o jedinačnoj elastičnosti tražnje

41. Ed =  $10 9 8 Ed > 1 7 6 Cena (P) Ed = 1 5 4 3 Ed < 1 2 1 Ed = 0 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Količina (Q) Linearna kriva tražnje i elastičnost Elastičnost pada duž linearne krive tražnje kako se krećemo prema osi x

42. Cenovna elastičnost Slika br. 6.10. Elastičnost tražnje deli se u tri kategorije: panel (a), elastična, panel (b), jedinično elastična i panel (c), neelastična tražnja

43. Cenovna elastičnost Elastičnost tražnje je uvek negativna, jer se količine i cene kreću u suprotnom pravcu. Elastičnost tražnje je visoka, ako je veliki negativan broj, a niskaelastičnost tražnje ako nizak negativan broj i kvantitet tražnje nije osetljiv na cenu.

44. Da bismo ilustrovali izračunavanje elastičnosti, daćemo primer reakcije tražnje na povećanje cene. U početnom položaju (A) cena je 90 jedinica, a tražena količina 240 jedinica. Povećanje cene (B) na 110 jedinica smanjuje tražnju na 160 jedinica.

45. Cenovna elastičnost

46. Elastična tražnja pokazuje veće promene količine, kao odgovor na promene cene Tržišna ravnoteža je na početku u tački A. Odgovarajući na 20-postotno povećanje cene, tražena količina se smanjuje za 40% (tačka B).

47. Cenovna elastičnost je Edp=-40/20=-2. Tražnja je elastična u predelu od A do B. S tim, formula za izračunavanje elastičnosti je: Ostale oblike elastičnosti ilustruje sledeća slika pano a, savršeno elastična i neelastična tražnja i pano b ostale modalitete elastičnosti tražnje.

48. Cenovna elastičnost Savršeno elastične i neelastične i druge vrste elastičnosti tražnje. Ekstremni slučajevi tražnje su vertikalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno neelastičnu tražnju (ED=0) i horizontalna kriva tražnje, koja prikazuje savršeno elasticnu tražnju. (ED=∞), pano (a) dok su ostali modaliteti prikazani na panou (b).

49. Cena (P) Savršeno elastična kriva 0 Količina (Q) Savršeno elastična kriva

50. ELASTIČNOST TRAŽNJE Za bilo koju cenu iznad 40 dinara tražena količina je 0. Savršeno elastična tražnja cena (p) 40 din Za 40 dinara kupac će kupiti bilo koju količinu robe. Za bilo koju cenu ispod 40 dinara tražena količina je ∞ . 0 Količina (Q)