KAKO JE PLANETA POSTALA ZELENA PRIČA O EVOLUCIJI BILJAKA

1. KOLARČEV NARODNI UNIVERZITET KAKO JE PLANETA POSTALA ZELENA PRIČA O EVOLUCIJI BILJAKA DESA ĐORĐEVIĆ-MILUTINOVIĆ PRIRODNJAČKI MUZEJ

2. OSNOVNI DOGAĐAJI KOJI SU UTICALI NA RAZVOJ ŽIVOTA NA ZEMLJI 400 milionaizlazak biljaka na kopno 600 milionavišećelijski organizmi 2 milijardekiseonik u atmosferi 3.5 milijardemodro-zelene alge 4.5 milijardeformiranje zemlje

3. PRE OKO 600 MYA U MORIMA DOLAZI DO NAGLOG RAZVOJA VELIKOG BROJA RAZLIČITIH ŽIVOTINJSKIH VRSTA KAMBRIJUMSKA EKSPLOZIJA ŽIVOTA

4. ŠTA JE USLOVILO OVAKO NAGLI RAZVOJ ŽIVOTA NA ZEMLJI DOVOLJNA KOLIČINA KISEONIKA U ATMOSFERI KRAJ JEDNOG VELIKOG LEDENOG DOBA RASPORED KOPNA I MORA

5. PRE 790-630 MYA SNOWBALL EARTH ZEMLJA – SNEŽNA GRUDVA

6. PRE 420 MILIONA GODINA FORMIRA SE OZONSKI OMOTAČ KOJI SPREČAVA PRODOR POGUBNOG ULTRA-VIOLETNOG ZRAČENJA I OMOGUĆAVA PRVIM BILJKAMA A KASNIJE I ŽIVOTINJAMA DA NASELE KOPNO IZLAZAK PRVIH BILJAKA NA KOPNO POKLAPA SE SA VREMENOM FORMIRANJA OZONSKOG OMOTAČA OKO ZEMLJE. OVAJ PERIOD SE U GEOLOGIJI ZOVE SILUR DO TOG VREMENA CELOKUPAN ŽIVI SVET NAŠE PLANETE ODVIJAO SE ISKLJUČIVO U VODI

7. SILUR 400 MYA POČETAK ZELENE PLANETE

8. Asteroxylon Zosterophyllum Rhynia PRVE KOPNENE BILJKE Cooksonia

9. PROTOTAXITES – GLJIVA VISOKA 6 METARA POSREDNI DOKAZ O OSOBINAMA PRVOBITNIH KOPNENIH EKOSISTEMA. DA BI OVOLIKO PORASLA GLJIVA JE MORALA GODINAMA DA ŽIVI U PREDELIMA GDE JE NE UZNEMIRAVAJU NI PREDATORI NI PROMENE KLIMATSKIH FAKTORA

10. PRVE ŠUME OMOGUĆAVAJU EVOLUCIJU PRVIH KOPNENIH ŽIVOTINJA ONE UBLAŽAVAJU SUROVE EKO-KLIMATSKE FAKTORE OKOLNOG KOPNA One su: sklonište izvor hrane i veoma pogodna životna sredina DEVON 360 MYA

11. RASPORED KOPNA I MORA JE IZUZETNO POGODAN ZA RAZVOJ BUJNIH MOČVARNIH VEGETACIJA – POČINJE DOBA U KOME SU BILJKE VLADALE PLANETOM LAURAZIJA - severni kontinent GONDVANA – južni kontinent

12. “SVET SE KAŽE – ŠUMA” NEPREGLEDNE MOČVARNE ŠUME NASELJAVALE SU VELIKI DEO NAŠE PLANETE KARBON 330 MYA U OVIM ŠUMAMA NIJE BILO NI CVETOVA NI PTICA – ONI ĆE EVOLUIRATI MILIONIMA GODINA KASNIJE

15. PRE OKO 300 MILIONA GODINA – POČETAK LEDENOG DOBA I KRAJ JEDNOG SVETA KOJI SE NESMETANO RAZVIJAO VIŠE OD 50 MILIONA GODINA POČINJE FORMIRANJE SUPER-KONTINENTA PANGEA

16. TOKOM LEDENOG DOBA KOJE JE ZAHVATILO VELIKI DEO JUŽNE HEMISFERE IZUMIRU LEPIDODENDRONI, MALOBROJNE SIGILARIJE SU POSLEDNJI OSTACI NEKADAŠNJE KARBONSKE VEGETACIJE

17. PERM-TRIJAS 250 Mya GLOBALNA KSEROTERMIZACIJA - PUSTINJE DOMINIRAJU PLANETOM – PANGEA JE U POTPUNOSTI FORMIRANA JEDINSTVENA KOPNENA MASA - PANGEA – DRASTIČNO UTIČE NA GLOBALNE KLIMATSKE PROMENE

18. UOBIČAJENI PUSTINJSKI PREDEO U DOBA PERM - TRIJAS

19. DOBA PUSTINJA I ZVEROLIKIH REPTILA BILJNI SVET JE VEOMA SLABO PROUČEN JER NEMA DOVOLJNO FOSILA Shizoneura & PleuromeiaTipične pustinjske biljke Lystrosaurus– jedan od mnogobrojnih zverolikih reptila

20. TRIJAS – JURA 200Mya PANGEA SE RASPADA I DOLAZI DO PROMENE KLIME KONTINENTI SE RAZDVAJAJU FORMIRAJU SE PLITKA KONTINENTALNA MORA VLAŽNOST VAZDUHA SE POVEĆAVA PLANETA PONOVO POSTAJE ZELENA

21. DOMINIRAJU GOLOSEMENICE I DRVENASTE PAPRATI VELIKI DEO KOPNA NALAZI SE POD UTICAJEM TROPSKE I SUPTROPSKE KLIME ČETINARI CIKASI BENETITI GINKO

22. TRIJAS - 250 mya PRVI DINOSAURUSI, PRVI SISARI I POSLEDNJI ZVEROLIKI REPTILI Eoraptor Megazostrodon Trinaxodon ZVEROLIKI REPTILI IZUMIRU POSLEDNJI OD NJIH BILI SU VEOMA SLIČNI SISARIMA

24. Araucarije dodaj ARAUCARIA ARAUCANA četinar južne hemisfere NAJČEŠĆE PRIKAZIVANA BILJKA U REKONSTRUKCIJAMA PREDELA U KOJIMA SU ŽIVELI DINOSAURUSI

25. KREDA 100 mya PRE OKO 100 MILIONA GODINA EVOLUCIJA JE ZEMLJI “POKLONILA” CVET !!!!!

26. ARCHEANTHUS LINNENBERGERI NAĐENI SU FOSILIZOVANI CVETOVI, PLODOVI I LISTOVI PRVI CVETOVI BILI SU VEOMA SLIČNI CVETOVIMA DANAŠNJIH MAGNOLIJA

27. EVOLUCIJA CVETNICA OBELEŽAVA NOVO POGLAVLJE U ISTORIJI VEGETACIJE. KOEVOLUCIJA UPOREDO SA RAZVOJEM CVETNICA UBRZAVA SE I EVOLUCIJA LETEĆIH INSEKATA KAO DALEKO SAVRŠENIJE OD SVIH DOTADAŠNJIH BILJAKA CVETNICE ZA VEOMA KRATKO VREME POTISKUJU GOLOSEMENICE I NASELJAVAJU GOTOVO SVE EKOLOŠKE NIŠE

28. PRE 65 Mya NA GRANICI KREDA / TERCIJAR ZA RELATIVNO KRATKO VREME ČITAV JEDAN SVET NESTAJE . . . DOGAĐAJ KOJI JE DOVEO DO IZUMIRANJA DINOSAURUSA JOŠ UVEK NIJE OBJAŠNJEN NA ZADOVOLJAVAJUĆI NAČIN KIŠA METEORITA VULKANSKE ERUPCIJE KOMETA

29. 65 Mya KREDA – TERCIJAR IZUMIRANJE DINOSAURUSA 40% 245 Mya PERM-TRIJAS NAJVEĆE IZUMIRANJE 70% 430 Mya ORDOVIK-SILUR 50% IZUMIRANJE DINOSAURUSA NIJE BILO NI JEDINO NI NAJVEĆE

30. POSLE K/T GRANICE UOČAVA SE NAGLI RAZVOJ PAPRATI PAPRATI SU BILJKE KOJE SA VELIKIM USPEHOM NASELJAVAJU POŽARIŠTA. ONE SU POSREDNI DOKAZ DA SU U VREME IZUMIRANJA DINOSAURUSA NA ZEMLJI POSTOJALI POŽARI GLOBALNIH RAZMERA

31. KRAJEM KREDE I POČETKOM TERCIJARA KONTINENTI DOBIJAJU NAMA PREPOZNATLJIVE OBLIKE. IZUMIRANJEM DINOSAURUSA OSLOBAĐA SE OGROMAN BROJ RAZLIČITIH EKOLOŠKIH NIŠA KOJE SADA MOGU DA NASELE SISARI I PTICE NA ZEMLJI JOŠ UVEK NEMA NI GRAMA LEDA IZGLED I RASPORED KONTINENATA PRE OKO 65 Mya

32. OLIGOCEN 30 Mya TRAVA JEDAN OD NAJVAŽNIJIH DOGADJAJA ZA RAZVOJ KOPNENIH EKOSISTEMA KENOZOIKA BILA JE POJAVA TRAVA ZAHVALJUJUĆI TRAVI NASTAJU POTPUNO NOVI EKOSISTEMI KAO ŠTO SU SAVANE, STEPE, PAMPASI, VISOKOPLANINSKI PAŠNJACI LIVADE, PROPLANCI ITD. SVAKI OD NJIH IMA SVOJ SPECIFIČAN ŽIVI SVET

33. BEZ TRAVE . . . OVI PREDELI BILI BI PRETVORENI U PUSTINJE,POLUPUSTINJE I GOLETI TRAVA U ZNATNOJ MERI POVEĆAVA VLAŽNOST ZEMLJIŠTA, SPREČAVA EROZIJU I STVARA USLOVE POGODNE ZA ŽIVOT VELIKOG BROJA ŽIVOTINJA I BILJAKA

34. ZAHVALJUJUĆI TRAVI FORMIRAJU SE RAVNIČARSKI EKOSISTEMI I DOLAZI DO UBRZANE EVOLUCIJE PAPKARA, KOPITARA I MNOGIH DRUGIH STEPSKIH I SAVANSKIH ŽIVOTINJA KAO I ... Indricotherium

35. OLIGOCEN 30 mya – POČETAK VELIKIH KLIMATSKIH PROMENA BALKANSKO I APENINSKO POLUOSTRVO SE SPAJAJU SA EVROPOM – IZDIZANJE ALPA INDIJA, KOJA SE U KREDI ODVOJILA OD AFRIKE, SPAJA SE SA AZIJOM – IZDIZANJE HIMALAJA PLANETA ZEMLJA SE POLAKO KREĆE KA NOVOM LEDENOM DOBU

36. POSTEPENO ZAHLADJENJE KLIME 2 mya SEVERNA HEMISFERA JE POD LEDOM 30 mya LED PRVO ZAHVATA JUŽNU HEMISFERU LISTOPADNE VRSTE MIGRIRAJU OD SEVERA KA JUGU PRATEĆI TREND GLOBALNOG ZAHLADJENJA KLME

37. LEDENO DOBA 2 Mya – 10 000 godina PREDSTAVLJA OGROMNU EKSPERIMENTALNU LABORATORIJU PRIRODE KOJA JE VREMENSKI BLISKA ČOVEKU TO JE NAŠ JEDINSTVENI IZVOR INFORMACIJA O PRILAGOĐAVANJU ŽIVOG SVETA DRASTIČNIM KLIMATSKIM PROMENAMA

39. TOKOM LEDENOG DOBA LISTOPADNI HRASTOVI NASELJAVAJU ŠIRA PODRUČJA EVROPE

40. HOMO SAPIENS NEANDERTHALENSIS U GROBOVIMA OVIH LJUDI NADJEN JE POLEN LEKOVITOG BILJA

42. HVALA NA PAŽNJI