Prepreke uključivanju i uspešnom školovanju romske dece

1. Prepreke uključivanju i uspešnom školovanju romske dece Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama PEDAGOŠKI FAKULTET JAGODINA 2007/08

2. Prepreke uključivanju i uspešnom školovanju romske dece • Obrazovna politika prema Romima • Siromaštvo Roma • Rasizam i diskriminacija Roma • Pojedini obrasci romske kulture

3. Obrazovna politika prema Romima • Preovlađujuća slika školskih vlasti i učitelja o romskoj deci bila je da su ona „socijalno i kulturno hendikepirana”, pa je potrebno da budu smeštena u specijalna odeljenja. • Ovakva obrazovna politika imala je efekta jedino na stigmatizovanje romske dece i formiranje negativne slike o njima, a nije donela pozitivne rezultate u obrazovanju. Strateški elementi obrazovne politike prema Romima u Evropi, Stručna grupa za Rome Saveta Evrope (MG-S-ROM)

4. Siromaštvo Roma • Nizak društveni položaj i nizak društveni ugled Roma kao etničke grupe proizvodi njihovo hronično siromaštvo • „Romi se nalaze u začarnom krugu siromaštva – nisu uključeni u društvenu podelu rada zato što nisu školovani, a nisu školovani zato što nemaju nikakve uslove za školovanje. Da bi doživeli elementarnu socijalnu promociju, kao što je stalnost prihoda iz stalnog radnog odnosa, Romi, kao i ostali, moraju imati završenu bar osnovnu školu, a osnovnu školu ne završavaju jer nemaju uslove za školovanje, čemu treba dodati i nizak stepen aspiracija roditelja za školovanje dece. I tako u krug” (Mitrović, 1990)

5. Siromaštvo Roma • U Srbiji, stopa siromaštva Roma je deset puta veća od stope siromaštva većinskog društva. • Romi su zastupljeni u svim kategorijama koje pogađa siromaštvo: neobrazovani, nezaposleni, stariji od 65 godina, deca, porodice sa više od pet članova. • Najviše ih je nezaposleno, pa nemaju mogućnosti da uživaju prava na socijalno i penziono osiguranje: u radnom odnosu je bilo samo 27 % (popis iz 1991) • Za mnoge romske porodice socijalna pomoć je jedini izvor redovnih primanja, iako je ona neredovna i nedovoljna za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.

6. Rasizam i diskriminacija Roma • Istorija Roma u Evropi od 15. veka je istorija rasizma i diskrimnacije. (Claveria, V., Alonso, G., 2003.) • Ian Hancock: diskriminaciji Roma doprineli su brojni faktori: od njihove tamne puti, idisinkratičnog načina života, do straha od onog što se doživljavalo kao strano i neprihvatljivo ili opasno po sopstvenu kulturu.

7. Rasizam i diskriminacija Roma • ropstvo • asimilacija • proterivanje • istrebljenje

8. Ropstvo • 15. vek u Mađarskoj, • 18. vek u Rusiji pod caricom Katarinom Velikom, • sredina 19. veka u Rumuniji je ukinuto, kada je 600.000 robova oslobođeno, ali bez ikakve pomoći da se reintegrišu u društvo. • Dekreti kojima su se surovo ograničavala prava Roma postojali su u mnogim zemaljama u kojima su živeli. • zabranama Romima da koriste svoj jezik i običaje (Španija, 15. vek), • prinudnom radu u rudnicima, • oduzimanju dece od roditelja (Španija, 18. vek).

9. Progoni • Francuska, 14. vek: pdrogoni u kolonije • Portugalija, 15. vek: progon u Afriku • Španija, 17. veke: deportacija u Afriku • Francuska, 19.vek: progon u Ameriku • Engleska, 20. vek: oružani progoni

10. Istrebljenje • Nemačka, 1939: plan za sterilizaciju Roma i donođenje zakona o “ciganskoj opasnosti” • Norveška, 20. vek: plan za sterilizaciju Roma • Mađarska, 20. vek: plan za žigosanje Roma • Holokaust: ubijeno oko 250.000 do 300.000 Roma, u Jugoslaviji oko 40.000 Rasizam je doprineo tome da su Romi u udžbenicma istorije postali nevidljivi narod, zatvoreni u začaranom krugu bede, marginalizovanosti i ekskluzije

11. Savremeni rasizam • „Modeli rasizma iz prošlosti nastavljaju se i danas u savremenim društvima i imaju svoj odraz u obrazovanju. Socijalna predstava o romskoj deci je izrazito negativna i uključuje rasističke predstave, stereotipe i negativne slike. Kada se jednom romski učenici nađu u školi, modeli rasizma u društvu se reprodukuju i u školi, pod različitim izgovorima. Njihova etnička pripadnost i sociokulturni uslovi u kojima rastu se smatraju kulturnim deficitom” (Claveria, V., Alonso,G., 2003)

12. Nedostaci u obrazovanju učitelja • Evropske škole su stvarane da obrazuju homogene grupe učenika kroz obrazovne sisteme izgrađene na zapadnoj kulturi. Međutim, u školama se povećava različitost učenika, a programi obrazovanja učitelja nisu prilagođeni toj promeni • U školama postoji etnocentrizam – reprodukovanje socijalnih odnosa, kulture i vrednosti većinskog društva (Bennett, 2003.). Etnocentrizam dovodi do toga da se neuspeh romske dece u školi tumači kao posledica njihovog kulturnog identiteta • Učitelji smatraju da uspeh romske dece u školi najviše zavisi od same dece, odnosno od njihove aktivnosti i sposobnosti. Na drugom mestu uspeh zavisi od porodice, a tek na trećem od atmosfere u učionici i načina podučavanja - drugim rečima, ispitivani učitelji smatraju da nemaju mnogo važnu ulogu u postignućima romske dece. učitelji ne osećaju mnogo odgovornosti za rezultate romske dece i da su neosetljivi na njihove specifične teškoće (Lesar, 2005).

13. Pojedini obrasci romske kulture • Budući da je većina Roma veoma siromašna, nije uvek jasno da li određeno ponašanje i životni stil predstavljaju izvorni i autentični kulturni čin, ili pak nuždu koja proističe iz siromašva i kao takva bi bila karakteristična za bilo koju etničku grupu koja živi u bedi.

14. Pojedini obrasci romske kulture • rano zasnivanje porodice • U romskoj kulturi se smatra da ulazak u pubertet predstavlja sprmenost mladih osoba za osnivanje porodice. Dečak se ulaskom u pubertet smatra muškarcem i može se oženiti, a devojčica može očekivati ponude za brak i udati se. • Mlade osobe ranim zasnivanjem porodice pokazuju lojalnost svojoj zajednici, i uključuju se kao članovi grupe. Savezi i krvna srodstva čine primarne veze u romskom društvu, a ulazak u ovu mrežu saveza osigurava rani brak. • Rođenje deteta za Rome ima simboličko značenje sreće, predstavlja znak života, trajanja, kontinuiteta u prostoru i vremenu. Ono garantuje da će se tradicija obnavljati i da će Romi zadržati svoj kulturni identitet i osobenosti. Tamo gde su Romi asimilovani, primećuje se pad stope rađanja. (Berthier, 1979).

15. Pojedini obrasci romske kulture • Drugaznačenja i vrednosti koje Romi povezuju sa formalnim obrazovanjem. • Velika većina odrasle romske populacije ne vidi direktnu povezanost između redovnog pohađanja škole i ekonomskog i socijalnog statusa. • Školovanje je teško i često se opaža kao bolan proces koji ne olakšava uspeh u životu. Štaviše, školovanje može biti beskorisno, jer onemogućava decu da učestvuju u obezbeđivanju egzistencije za porodicu.