580 likes | 803 Views
OBRAZOVANJE NETIPIČN E DECE: KAKO OBEZBEDITI USPEH ?. Tatjana Čolin, M.A. California State University colintatjana @minrzs.sr.gov.yu colin@unfpa.com. Modul #1. Inkluzivno obrazovanje: Izmedju želja i mogućnosti – šta je dobro inkluzivno obrazovanje?
E N D
OBRAZOVANJE NETIPIČNE DECE: KAKO OBEZBEDITI USPEH ? Tatjana Čolin, M.A. California State Universitycolintatjana@minrzs.sr.gov.yucolin@unfpa.com
Modul #1 Inkluzivno obrazovanje: Izmedju želja i mogućnosti – šta je dobro inkluzivno obrazovanje? Tatjana Čolin, M.A.California State Universitycolintatjana@minrzs.sr.gov.yucolintatjana@yahoo.com
Istorija odnosa “tipičnih”prema “netipičnima” • Nerazumevanje – ”isterivanje djavola” (do 18 veka) –odbacivanje/popravljanje • Sažaljenje - pokret za moralni tretman/”olakšati život jadnima”(18 do početka 20 veka) - izolacija • Prihvatanje – ”izjednačeni ali odvojeni” –specijalne škole/u zajednici ali odvojeni (1900-te do 1970-ih) • Integracija – pokret “normalizacije” (1970 – danas) –potpuno oključivanje
Ko je “netipičan”? Svaka osoba kojoj je potrebna dodatna podrška u životnom okruženju kako bi zadovoljila svoje potrebe (svi medju nama koji ne mogu manje-više samostalno da zadovolje svoje potrebe i nezavisno funkcionišu u prirodnom okruženju) • Isključenje osoba sa najozbiljnijim smetnjama iz školskog okruženja/ ko ne može da se prilagodi ne ulazi u sistem • Disproporcionalno visoka prevalencija manjinskih grupa (siromašni, druge kulture) u specijalnom obrazovanju -pseudoretardacija • Visoka “drop out” stopa “netipičnih” sa lakšim smetnjama
Ko je “netipičan” u obrazovnom sistemu? Onaj ko NE MOŽE da pohadja školu i ovlada tipičnim školskim kurikulumom bez dodatnih intervencija i podrške (modifikacija i adaptacija) KATEGORIZACIJA/DIJAGNOZA JE SAMO OKVIR ZA PLANIRANJE PODRŠKE (daje jako malo podataka o karakteristikama individue) Osobe sa smetnjama u razvoju imaju iste potrebe kao sva ljudska bića!!!
MODELI PRAKSEMEDICINSKI SOCIJALNI • DONOŠENJE ODLUKA ZASNOVANO NA DIJAGNOZI • EKSPERTSKI MODEL DONOŠENJA ODLUKA • POLAZIŠTE: KATEGORIZACIJA • JEZIK: ETIKETIRAJUĆI • POSLEDICE: IZDVAJANJE IZ “PRIRODNOG” OKRUŽENJA • PROCENJIVANJE ORIJENTISANO NA POSLEDICE OŠTEĆENJA • NISKO SAMOPOŠTOVANJE I SAMODETERMINIZAM • NAUČENA PASIVNOST • NAUČENA BESPOMOĆNOST • DONOŠENJE ODLUKA ZASNOVANO NA INDIVIDUALNIM POTREBAMA • PARTNERSKI MODEL DONOŠENJA ODLUKA/TIM • POLAZIŠTE: OVLADANE VEŠTINE + VEŠTINE U NASTAJANJU • PROCENJIVANJE ORIJENTISANO NA DONOŠENJE ODLUKE (PROGRAM...) • UČENJE SAMOSTALNOSTI • USLUGE RAZNOVRSNE, PRILAGOĐENE POTREBAMA, U PRIRODNOJ SREDINI • SAMO- DETERMINIZAM
Osnovna pitanja u radu sa “netipičnima” • Šta jeobrazovanje i vaspitanje? • Šta je učenje i razvoj? • Šta je ciljučenja i obrazovanja? • Ko može da uči i da se razvija? • Šta je merilo uspeha u obrazovanju i vaspitanju? • Šta znači “dostizanje punih potencijala”? • Šta znaci “individualni plan podrške”?
Šta je cilj obrazovanja/plana podrške (uvek - u redovnoj ili specijalnoj školi)? • Izgradjivanje veština samostalnog življenja–ovladavanje lepezom veština koje omogućavaju osobi da se na najadekvatnji način prilagodi promenama u spoljašnjoj sredini • Postepeno sticanje kontrole nad sopstvenim životom-ovladavanje spoljašnjom sredinom • Što samostalnije funkcionisanje u prirodnoj sredini (“tipičnoj” sredini)-ekonomska nezavisnost/odnosi s drugim ljudma/zajednica • Cilj svake intervencije (podrške) je da razvije specifične veštine kako dodatna podrška više ne bi bila potrebna
ZAŠTO treba modifikovati školu ? • Rigidna, selektirajuća (samo najbolji “isplivaju”) • Niska školska postignuća “tipičnih” • Alarmantna stopa funkcionalne nepismenosti • Profesionalna/životna nepripremljenost • “Škola po meri deteta” proizvodi uspešnije individue – ekonomski nezavisne, socijalno/emotivno integrisane • Empirija/iskustvo • Zakonska regulativa • Društvena i lična korist
Trebalo bi da... • Kreiramoobrazovno, radno i životno okruženje“po meri svih gradjana” • Omogućimo svim članovima društva dostizanje njihovih punih potencijala • Obezbedimo “jednake mogućnosti za sve” • Prilagodimoškolovanje individualnim potrebama i mogućnostima svake osobe • Kreiramo tolerantno, demokratsko društvo bazirano na poštovanju ljudskih prava i poštovanju različitosti
= Netipični “ispadaju” iz / ne ulazeuškolski sistem MOGU LI NASTAVNICI IŠTA DA UČINE DA PRILAGODE ŠKOLU NETIPIČNIM DJACIMA DA!!!!!! • Idealno bi bilo kreirati Individualni Obrazovni Plan za svakog polaznika (jedini način da se PRECIZNO definiše potreba i pruži odgovarajuća podrška) – NEMOGUĆE! ZATO, • Moramo iskoristiti empirijski dokazane “faktore privlačnosti” – istraživanja pokazuju da neke aktivnosti i promene u uobičajenoj praksi rada generalno (NE za svakog, NEMA univerzalnih rešenja i “recepata”) povećavaju “privlačnost” škole
Empirijski dokazane činjenice • DSR - bolja socijalna/emotivna postignuća - ne gora akademska postignuća • DBSR - ne gora akademska postignuća - bolja socijalno/emotivna post. • RDSR - zadovoljni • RDBSR - “smekšaju” • Nastavnici - sa iskustvom i treningom postaju zagovornici inkluzije - iskustvo povecava efikasnost u radu sa DSR
Šta može da se uradi bez kreiranja IOP-a za svakog polaznika? Istraživanja pokazuju da su za uspešno obrazovanje “netipičnih” krucijalne MODIFIKACIJE ILI ADAPTACIJE U • Fizičkoj sredini (učionici, školi) • Nastavnom planu i programu (kurikulum) • Nastavnim pomagalima/udžbenicima/materijalima • Metodama rada • Dnevnom rasporedu-organizaciji nastave • Načinu provere naučenog MODIFIKACIJE I ADAPTACIJE MORAJU BITI ŠTO DISKRETNIJE/ NE-STIGMATIZUJUĆE
Šta može da se uradi bez kreiranja IOP-a za svakog polaznika? Istraživanja ukazuju na jedan “prelomni” faktor za uspešno obrazovanje “netipičnih” – KARAKTERISTIKE EDUKATORA • Atmosfera u učionici (prijateljska vs. restriktivna) • Karakteristike ličnosti nastavnika vs. znanje predmeta • Komunikacioni stil edukatora (kvalitet vs. kvantitet interakcija, jasnoća poruka, način prezentacije gradiva) • Percepcija prirode “netipičnosti” (problem vs. izazov) • Sposobnost prilagodjavanja vs. rigidnost (nekonvencionalno ”out of the box” razmišljanje, “problem-solving” veštine)
Šta može da se uradi bez kreiranja IOP-a za svakog polaznika? Istraživanja ukazuju da uspešno obrazovani “netipični” izdvajaju sledeće kontribuirajuće faktore: • Predvidjljivost situacije/ jasna očekivanja • Veza izmedju kurikuluma (onog šta se u školi uči) i života/mogućnosti zaposlenja • Mogućnost izbora i fleksibilnost • Karakteristike ličnosti nastavnika • Osećanje prihvaćenosti, odsustvo straha od greške (mogućnost popravljanja greške) • Osećanje da je poštovan i uvažavan/socijalni validitet
Modul #2 ADAPTACIJE I MODIFIKACIJE U UČIONICI: KAKO PRILAGODITI ŠKOLU DSI Tatjana Čolin, M.A.California State Universitycolintatjana@minrzs.sr.gov.yucolintatjana@yahoo.com
Ključne oblasti • Fizička sredina (gde se uči) • Nastavni plan i program (šta se uči) • Nastavna pomagala/ udžbenici/ materijali (iz čega se uči) • Metode rada (kako se uči) • Dnevni/nedeljni/semestralni raspored (kada se uči) • Nastavno osoblje (ko ih uči) • Procena znanja (kako se proverava šta je naučeno)
Fizička sredina (gde se uči) • Prirodno okruženje - klasična škola • Prilagođena učionica - klasična učionica - raspored sedenja(formalno/neformalno; izbor/nametnuto, promenljiv/nepromenljiv) - familijarnost(poznatost okruženja) - prijatnost (friendliness)(posteri, časopisi, slike) - lični pečat u prostoru (produkti polaznika, lični objekti, participacija u kreiranju, održavanju prostora) - dostupnost(prostora/materijala, svetlost, boje, uslovi za rad) - kulturološka senzitivnost (socijalna validnost kroz okruženje, pozitivni primeri, kulturološki sadržaji) - vidno polje(jasno istaknuta pravila/očekivanja, grafički modeli onoga što se uči)
Fizičko okruženje • Pristupačnost, dostupnost (prostora, materijala) • Stimulativnost (posteri, poruke – jasno, zapamtljivo) • Raspored sedenja (neformalno vs. formalno, izbor vs. nametnuto) • Istaknuta vidjiva, jasno definisana očekivanja tj. pravila • Fizički izgled nastavnog/školskog osoblja (sličnost s polaznicima, miris, pol, težina, rasa, jezik) • Izgled učionice (familijarnost, kulturološka/socijalna senzitivnost, promovisanje različitosti, prijateljska atmosfera) • Izlaganje “produkata” polaznika (okruženost dobrim primerima) • Svetlost, boje (prikladjeni netipičnosti) • Participacija u kreiranju/održavanju školskog okruženja
Nastavni plan i program (šta se uči) • Povezano s predhodnim iskustvom – potpuno nepoznato • Odmah upotrebljivo - neupotrebljivo (šta će mi to?) • Prilagodjeno - neprilagodjeno hronološkom uzrastu • Izbor - nametnuto • Prilagodjeno - neprilagođeno interesovanjima • Poduprto konkretnim primerima – teorija • Postepenost u pristupu novom • Upotreba metoda održavanja pažnje
Nastavni plan i program (šta se uči) • Podeljenost u smislene celine (grupisanje informacija) • Kontinuirano obnavljanje naučenog (posle svake celine) • Kontinuirana provera razumevanja (najslabija karika) • Fokus na ishode – fokus na proces (šta je cilj obuke?) • Eliminisanje mogućnosti neuspeha (error-free learning environment) • Zona proksimalnog razvoja (izazovno, ali dostižno) • Jasno, razumljivo, kratko (količina i kvalitet prenešenih informacija) • Podcrtavanje šireg konteksta (okvir onog što se uči)
Kurikulum • Vezanost za predhodna iskustva polaznika • Smislenost i upotrebljivost (korist - šta će to meni?) • Prilagodjenost hronološkom uzrastu polaznika • Mogućnost izbora -participacija (fleksibilnost) • Prilagodjenost potencijalima i interesovanjima • Prirodno okruženje (CBI) • Fokus na ishode (šta je cilj obuke) • Eliminisanje mogućnosti neuspeha (error-free learning environment) • Zona proksimalnog razvoja (izazovno, ali dostižno) • Količina i kvalitet prenešenih informacija (manje ali jasno)
Nastavna pomagala/ udžbenici/ materijali (iz čega se uči) • Male, lako “svarljive” informacione jedinice • Jasno definisan cilj svake jedinice • Provera razumevanja ugradjena u tekst • Vežbe za proveru znanja ugradjene u tekst • Prilagođenost kulturološkom karakteristikama, hronološkom uzrastu i interesovanjima • Prirodan kontekst (obazrivo sa “modernim” didaktičkim materijalima) • Jasnoća, kratkoća poruka (profesionalni žargon) • Grafička rešenja (prilagodjena zakonitostima ljudske pecepcije, upotreba boja za naglašavanje, slika – jasnoća, familijarnost, naglašavanje bitnog) • Varijetet nivoa propratnih materijala (Bloom’ova taksonomija) • Prečice su OK – usmerene na jasan cilj
Nastavna sredstva (udžbenici, pomagala) • Prilagođenost kulturološkom karakteristikama, različitosti, hronološkom uzrastu i interesovanjima • Prirodan kontekst (čuvajte se modernih “didaktičkih” materijala!) • Jasnoća, kratkoća poruka (profesionalni žargon) – poruka primljena vs. poslata • Grafička rešenja (bliskost, familijarnost, jasnoća, mogućnost izbora, participacija u kreiranju) • Negovanje polaznikovog samopoštovanja/socijalna validnost (ocenjivanje, neizdvajanje, dostižno) • Varijetet nivoa (Bloom-ova taksonomija) • Prečice su OK, kada nam je cilj jasan (cilj opravdava sredstvo)
Metode rada (kako se uči) • Nekonvencionalan pristup instrukciji, nekonvencionalni “domaći zadaci” (prilagodjeni prirodnom okruženju) • Što manje “suvih predavanja” (oslanjanje na auditorno procesovanje je generalno najNEefikasnije) • Instrukcija prilagodjena stilovima učenja (kulturološki i/ili u odnosu na netipičnost – auditorno vs. vizuelno, kinestetičko, taktilno) • Brojne mogućnosti za vežbanje novih veština u uslovima što sličnijim prirodnim (stalna provera znanja, obnavljanje prethodno naučenog u “upotrebljivom” kontekstu)
Metode rada (kako se uči) • Kreiranje error-free okruženja • Interaktivni rad, rad u malim grupama • Rad fokusiran na rešavanje problema • Debatni klubovi (vežbe u metodama analize i sinteze, argumentovanja, istraživačkog rada, “iz tuđe kože” perspektive) • Instrukcija u metodama učenja (učenje kako se uči - tehnike memorisanja, tehnike organizovanja gradiva, tehnike “preslišavanja”, sopstvene grafičke obrade materijala, rešavanje problema u učenju, učenje kroz postavljanje pitanja) • Instrukcija/procena prilagodjena Bloom-ovoj taksonomiji (težiti ka najvišim nivoima, ići postepeno) • Jasna očekivanja, jasne instrukcije (šta radim i zašto?) • Što više instrukcije u prirodnom okruženju (CBI)
Metode rada • Nekonvencionalan pristup instrukciji, nekonvencionalni domaći zadaci (prilagodjeni prirodnom okruženju) • Što manje “suvih predavanja” (oslanjanje na auditorno procesovanje generalno najNEefikasnije) • Funkcionalna (nekonvencionalna) procena naučenog • Poštovanje dostojanstva polaznika (ocenjivanje, javnost informacija) • Instrukcija prilagodjena stilovima učenja (kulturološki i/ili u odnosu na netipičnost – auditorno vs. vizuelno, kinestetičko, taktilno) • Brojne mogućnosti za vežbanje novih veština u uslovima što sličnijim prirodnim/kreiranje error-free okruženja • Interaktivan rad, rad u malim grupama, instrukcija u metodama učenja (učenje kako se uči - tehnike memorisanja, rešavanje problema tj. problem-solving skills) • Instrukcija/procena prilagodjena Bloom-ovoj taksonomiji
Dnevnom/nedeljnom/semestralnom rasporedu (kada se uči) • Rigidnost – fleksibilnost - sistemski ugradjena (organizacija nastave mora biti takva da ostavlja mogućnost za fleksibilnost) - jasnoća očekivanja (polaznik mora znati/biti informisan o kratkoroćnim, srednjoročnim i dugoročnim ciljevima, dogovor o promeni rasporeda) - participacija u planiranju (polaznik je taj koji planira svoje vreme, mogućnosti, postignuća, kratke, srednje ciljeve) - odgovornost (polaznik prihvata odgovornost za dosticanje ciljeva u promenjenim okolnostima) - praćenje (edukatoriprate polaznika u promenjenim uslovima) - podrška (edukator pruža podršku)
Nastavno osoblje (ko ih uči) • Fizički izgled nastavnog/školskog osoblja (sličnost s polaznicima, miris, pol, težina, rasa, jezik) • Priprema za nastavu (godišnji, semestralni, mesečni, nedeljni plan; revidiranje, promena plana u odnosu na okolnosti; kontinuirano usavršavanje, noviteti) • Atmosfera u učionici (prijateljska vs. restriktivna) • Odnos prema sebi i drugima (profesionalizam; etički kodeks pomažućih profesija) • Komunikacioni stil edukatora (kvalitet vs. kvantitet interakcija, jasnoća poruka, način prezentacije gradiva; DA LI JE PORUKA PRIMLJENA?) • Percepcija ljudske prirode i sposobnosti (problem vs. izazov)
Nastavno osoblje (ko ih uči) • Sposobnost prilagodjavanja - rigidnost (nekonvencionalno ”out of the box” razmišljanje, “problem-solving” veštine) • Način rukovođenja učionicom(behavior management) prilagođen odraslim polaznicima • Komunikacioni stil • Način reagovanja u stresnim situacijama • Očekivanja prema polaznicima (niska očekivanja, niska postignuća) • Pripisivanje socijalnog validiteta(disciplina za nevrednovanje) • Miljenici - problematični (odnos prema polaznicima) • Svest o sebi(sopstveni kulturološki, socijalni, vrednosni background, stereotipi, predrasude, verovanja)
Nastavnici PROFESIONALNA ETIKA: • Prvo pravilo profesionalne etike “Ne čini štetu” (Do no harm) • Vi ste u službi svojih polaznika i roditelja • Ne preuzimajte na sebe šta ne možete obaviti • Šta preuzmete, obavite! • Ne zaboravite - djak NIJE kriv za neuspehe (prilagodi se klijentu, ne obrnuto) • Pomirite se sa onim na šta ne mozete da utičete • Utičite na ono što možete da promenite (NISMO svemogući) • Dostojanstvo i integritet klijenta na prvom mestu • Vežbajte strpljenje i nevrednovanje • Zapamtite – “kako seješ, tako žanješ”
Nastavnici KONTINUIRANO UČENJE • Čitajte, učite, pitajte, idite na seminare • Ne plašite se grešaka, one su poželjne -tako učite! • Igrajte se Šerlok Holmsa – barijere se mogu prevazići na mnogo različitih načina (vežbajte nekonvencionalno razmišljanje) • Savetujte se sa kolegama (savetujte, ne - žalite!) • Dobra metoda postiže dobre rezultate - kad nesto “ne ide”, menjajte pristup • Izoštravajte svoje profesionalne sposobnosti kroz rad na sebi • Ovladajte osnovama behavior management-a u učionici (znajte razliku izmedju nagrade, negativnog potkrepljenja i kazne) • Znajte razliku izmedju nametnute i samodiscipline
Nastavnici SOPSTVENO MENTALNO ZDRAVLJE • Svakodnevno odvojte vreme za samoreflekciju • Organizujte se tako da imate vremena da redovno “punite baterije” • Uvežbajte tehnike za smanjenje stresa • Kreirajte situacije za smeh i pozitivnu komunikaciju • Negujte pozitivne odnose sa kolegama, djacima, njihovim porodicama, zajednici • Negujte veru u dobre ishode (positive thinking) • Vežbajte tehnike prihvatanja“bez obzira” • Znajte da se promene ne dešavaju preko noći
Nastavnici SENZITIVNOST ZA NETIPIČNOST • Budite svesni svog kulturološkog background-a i svog vrednosnog sistema (znajte sebe same) • Znajte da je vaša realnost samo jedna od mogućih realnosti • Upoznajte svoje predrasude i stereotipe (svi ih imamo, to je prirodno, one se uče spontano, a odučavaju samo kroz svesni napor) • Upoznajte svoje djake (“know thy client”) • Negujte poštovanje različitosti (različitost kao izazov i podstrek) • Slušajte čak i kad se ne slažete, vežbajte “bivanje u tudjoj koži” • Čuvajte se “okrivljavanja okrivljenog” i “samo-ostvarujućih proročanstava” • Znajte šta je “etnocentrizam”
Procena znanja (kako se proverava šta je naučeno) • Cilj je naučiti ih, ne proveriti da li su naučili • Greške se ne kažnjavaju • Usmeno odgovaranje (kad je volontirano, kad je prikladno). • Fokus na cilj (šta je trebalo da se nauči? Na koje sve načine mogu da proverim da li je i naučeno?) • Kako se pravi pismeni test? (T/N, popuni praznine, zaokruži tačan odgovor, “otvoreno” pitanje) • Od lakšeg ka težem (od error-free pitanja ka težima) • Vežbanje za proveru (probne provere, primeri prethodnih testova, davanje primera dobrih odgovora, naglašavanje na šta da se obrati pažnja, kreiranje istih uslova pri testiranju) • Provera na primeru – testu reprodukcije • BLUM: Znanje – razumevanje - primena – analiza – sinteza – evaluacija
Modul #3 INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLANOVI: KAKO OBRAZOVATI NETIPIČNE DJAKE U TIPIČNOM OKRUŽENJU Tatjana Colin, M.A. California State University
KAKO? • Planirano i timski • U skladu sa detetovim mogućnostima i potrebama • Uz PODRŠKU!
ZAŠTO? • U suprotnom, uspeh malo verovatan • U suprotnom, nastavnici ostavljeni sami sebi – zbunjenost, frustriranost... • Inkluzija ima blagotvorno dejstvo i na “tipičnu” decu
Šta znači podrška? BILO KOJA MODIFIKACIJA ILI ADAPTACIJA • Fizičke sredine • Nastavnog plana i programa • Nastavnih pomagala/materijala • Metoda rada • Dnevnog rasporeda • Stručnjaka koji realizuju program škole • Načina provere znanja
Kako planirati podršku? Tako što se napravi INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN
ŠTA JE TO IOP? • INSTRUMENT KOJIM SE OBEZBEĐUJE PRILAGOĐAVANJE OBRAZOVANJA DECE SA TEŠKOĆAMA U RAZVOJU NJIHOVIM MOGUĆNOSTIMA I POTREBAMA. • PISANI DOKUMENT KOJI KREIRA TIM (nastavnik, roditelj, školski psiholog, svi relevantni stručnjaci) DA BI SE UTVRDILI NAČINI PODRŠKE INDIVIDUALNIM MOGUĆNOSTIMA ZA UČENJE I INDIVIDUALNIM POTREBAMA DETETA SA CILJEM PRILAGOĐAVANJA PROCESA NJEGOVOG OBRAZOVANJA.
NA KOJIM PREMISAMA POČIVA? • ZA DETE SA TEŠKOĆAMA JE KORISNO DA SE ŠKOLUJE SA SVOJIM VRŠNJACIMA BEZ TEŠKOĆA • POSTIŽU BOLJE I AKADEMSKE I VANAKADEMSKE REZULTATE • UVAŽAVA POTREBE DETETA I NJEGOVE INDIVIDUALNE OSOBINE • ZASNIVA SE NA JEDINSTVENOSTI SVAKE INDIVIDUE • I DECA BEZ TEŠKOĆA IMAJU KORISTI OD INKLUZIJE PODRŽANE KROZ IOP
KARAKTERISTIKE IOP • TO JE PISANI DOKUMENT • POKRIVA OBLASTI AKADEMSKIH I VANAKADEMSKIH ZNANJA I VEŠTINA • ZASNIVA SE NA DINAMIČKOJ PROCENI ODNOSA AKTUALNOG I PLANIRANOG NIVOA ZNANJA I VEŠTINA • DEFINIŠE NIVO PODRŠKE KOJI JE POTREBAN DETETU U UČENJU I ŠKOLSKOM ŽIVOTU • AFIRMIŠE TIMSKI RAD I U NJEMU KOMPETENCIJE I ODGOVORNOST SVIH ČLANOVA TIMA • ...
ŠTA SADRŽI IOP? • Detaljan opis aktualnog nivoa funkcionisanja • Individualne karakteristike deteta (snage, potrebe, interesovanja, mogućnosti) • Oblasti zaostajanja za vršnjacima • Ciljeve koji se žele postići u definisanom periodu • Oblike, nivoe i učestalost podrške • Strukturu tima zaduženog za IOP • Načine praćenja • Termin evaluativnog sastanka