OBLICI, METODE I MOGU ĆNOSTI ZAŠTITE VAZDUHA, VODE I ZEMLJIŠTA

1. OBLICI, METODE I MOGUĆNOSTI ZAŠTITE VAZDUHA, VODE I ZEMLJIŠTA

2. Zaštita atmosfere – očuvanje klime Očuvanje klime jedan je od osnovnih strateških pravaca na globalnom nivou, pored očuvanja biodiverziteta. U Rio de Žaneiru je 1992.godine održana Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju, pod nazivom “Samit o planeti Zemlji”, na kojoj je usvojena čuvena Rio deklaracija o životnoj sredini i održivom razvoju. Tom prilikom je potpisano i usvojeno nekoliko važnih dokumenata: Deklaracija o životnoj sredini i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija Konvencija o promeni klime Konvencija o biološkoj raznovrsnosti Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma Akcioni plan odrzivog razvoja za 21. vek nazvan Agenda 21

3. Globalni efekti zagađivanja atmosfere Klimatske promene su antropogeografskog porekla, jer u poslednjih stotinak godina čovek intenzivno utiče na promenu sastava tj. kvaliteta atmosfere. Na globalnom nivou uočavaju se tri glavna problema zagađivanja atmosfere: GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAČAVANJE EFEKTA “STAKLENE BAŠTE” SMANJENJE OZONSKOG OMOTAČA ZEMLJE ILI POJAVA “OZONSKIH RUPA” EFEKAT ACIDIFIKACIJE ILI “KISELIH KIŠA”

4. ZAŠTITA VAZDUHA - ATMOSFERE GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI POJAČAVANJE EFEKTA “STAKLENE BAŠTE”

5. Porast koncentracije atmosferskog CO2 u periodu od 1744.-2005.

6. Globalni prosek emisije CO2 u dvadeset najmnogoljudnijih zemalja. Velike razlike u emisiji CO2 uočavaju se između razvijenih i nerazvijenih zemalja.

7. Topljenje lednika na planinama Topljenje lednika na polovima

8. Povećanje nivoa mora Potapanje velikih povšina na obalama Potapanja priobalnih gradova i nestajanje ostrva

9. Aktivnosti na smanjivanjivanju efekta “staklene bašte” KJOTO PROTOKOL Otvoren za potpisivanje 1997. godine Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji izazivaju efekat “staklene bašte” za 5.2% Uključuje i smanjenje emisije gasova do 2012. godine na nivo iz 1990. godine Stupio je na snagu tek 2005. godine kad ga je ratifikovala Rusija, jer je time ostvaren uslov da od zemalja potpisnica 55% moraju biti zemlje zagađivači Ratifikovalo ga 170 zemalja

10. KJOTO PROTOKOL Razvijene zemlje, najveći proizvođači CO2u obavezi su da smanje emisiju gasovastaklene bašte na pojedinačno propisaninivo do 2010. godine Obavezne su i zemlje u razvoju daograniče emisijuCO2 Neke razvijene zemlje imaju prostora i zapovećanje emisije Međutim, neke zemlje, u prvom redu SADjoš nisu ratifikovale Kjoto protokol Protivese neobavezujućem odnosu premazemljama u razvoju

11. KJOTO PROTOKOL zelena – potpisale i ratifikovale žuta – potpisale ali se ceka ratifikacija crvena – potpisale ali nisu ratifikovale siva – nemaju stav

12. KJOTO PROTOKOL Argumenti protiv SAD – najveći svetski zagađivač atmisfere, izašle su iz Protokola, pošto je predsednik Džordž Buš ocenio da je to suviše skupo i da su iz njegovih ciljeva za 2012. neoptavdano isključene zemlje u razvoju. Australija se takođe povukla, a nakon povlačenja SAD Protokol je dobio dovoljnu podršku za stupanje na snagu tek kada ga je ratifikovala Rusija. Protokol će godišnje koštati oko 150 milijardi dolara, a ta sredstva bi bilo bolje upotrebiti za borbu protiv zaraznih bolesti, gladi i za unapređenje slobodne trgovine. Čak i u potpunosti primenjen, Protokol iz Kjota bi smanjio očekivani porast temperature za svega 0,1 stepen C do 2100, što je neznatno u odnosu na predviđanja da će temperatura porasti za 1,4 do 5,8 stepeni.

13. NARUŠAVANJE OZONSKOG OMOTAČA TJ. POJAVA TZV. „OZONSKIH RUPA“ O3 Ozonske rupe zapravo i nisu ‘‘rupe’’, već mesta gde je koncentracija ozona znatno smanjena.

14. Glavni uzročnici smanjenja koncetracije ozonskog sloja su oksidi azota (NOx) i hlorofluorovodonici, poznatiji kao freoni (CFCl) Hlorofluorovodonici su ugljovodonici kod kojih su deo ili svi atomi vodonika zamenjeni atomima fluora. Stabilni su, nisu otrovni niti zapaljivi Kada su slobodni odlaze u više slojeve atmosfere gde bivaju razloženi pod dejstvom UV zraka i reaguju sa ozonom. Upravo na taj način oni smanjuju njegovu debljinu.

15. Proizvođači i proizvodi koji oštećuju ozonski omotač

16. Posledice oštećenja ozonskog omotača Povećava se intenzitet UV zračenja u troposferi, što: Izaziva pojavu raka kože (smanjenje O3 za 1% izaziva četvorostruko povećanje broja obolelih) Oboljenje očiju – katarakt očnih sočiva Slabljenje imunološkog sistema organizma Smanjenje prinosa žitarica (bioprodukcije) Oštećenje plastičnih materijala Povećanje efekta staklene bašte,…

17. Rešenja Smanjenje emisije štetnih gasova Zamena reaktivnih supstanci manje reaktivnim(CFC-11 i 12 mogu se uspešno zamenjivatiizobutanom, propanbutanom, N-butanom, CFC-22, NCFC-123, CFC-134A, mada je proizvodnjaskuplja za 1-3 puta). Smanjenje upotrebe CFC i halona, za 35 % do2004., za 65 % do 2010., za 99.5 % do 2020. i dopotpunog ukidanja 2030. godine Uvođenje sankcija zemljama proizvođačima Zabrana uvoza takvih proizvoda

18. Aktivnosti na smanjenju efekta Bečka konvencija 1985. godine - 91 država je potpisala ovu konvenciju, prema kojoj se proizvodnja ovih jedinjenja ograničava na količinu proizvedenu 1986. godine, a da se do 2000. godine proizvodnja hidrokarbona smanji na polovinu. Montrealski protokol 1987. godine - ovim protokolom se definišu obaveze i mere koje treba preduzeti za zaštitu čovekovog zdravlja i životne sredine od negativnih uticaja, koja su posledica ili mogu da budu posledica čovekovih aktivnosti od kojih se modifikuje ili bi mogao da se modifikuje ozonski omotač. Naučnici prognoziraju kako bi, bez sprovođenja Montrealskog protokola, do 2050.godine oštećenje ozonskog omotača bilo približno 10puta veće od današnjeg stanja.

19. EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. „KISELE KIŠE“

20. GLAVNIIZVORI ILI UZROCI NASTANKA KISELIH KIŠA Sumpor dioksid – SO2 Azotni oksidi – NOx Gasovite organske materije – VOC(Volatile organic compounds) Kisela kiša nastaje kada ovi gasovi reagujuu atmosferi sa vodom, kiseonikom i drugimhemikalijama formirajući različita kiselajedinjenja. Sunčeva svetlost ubrzava overeakcije. Rezultat su blagi rastvorisumporaste i azotne kiseline

21. POREKLO KISELIH KIŠA Komponente koje se mogu naći u atmosferi, a koje su konstituentikiselog taloga mogu biti: Prirodnog porekla 2.Antropogenogporekla (iz industrije, saobraćaja, domaćinstava...) Na globalnom planu prirodni izvori doprinose sa nekih 60%,dok antropogeniizvori doprinose sa oko 40% (Forester, 1993).

22. NEGATIVNI EFEKTI “KISELIH KIŠA” NA: Vodene ekosisteme Zemljište Šumske i zeljaste tipove vegetacije Ljudsko zdravlje Građevinske objekte i spomenike

23. PRIRODNA ODBRANA ? Ponekad kiseli atmosferski talog (kisele kiše) nemaju tako intenzivan negativan efekat na zemljište i prirodne ekosisteme. U područjima gde je sadržaj karbonata (Ca,Mg)CO3iliCaCO3) u zemljištu relativno visok, kisele kiše u interakciji sa karbonatima se lako i brzo neutrališu. Takav je slučaj sa područjem Balkanskog poluostrva, gde su karbonati dominantan tip geološke podloge. Sumporna kiselina sa kalcijum-karbonatomdaje dobro poznato jedinjenje, so kalcijumai sulfatnoganjona - gips (CaSO4*aq) 1.H2SO4+ aq+ CaCO3= CaSO4*aq+ H2O + CO2 2.H2SO4+ MgCO3= MgSO4+ H2O + CO2

24. REŠENJA ? Regulisanje industrijske emisije Povećanje energetske efikasnosti Korišćenje alternativnih izvora energije Razvijanje programa smanjenja zagađenja

25. ZAŠTITA VODA Kopnene vode Svetsko more

27. Oblici zagađivanja vodenih ekosistema • Hemijsko (organske i neorganske materije - teški metali, pesticidi, nafta, mineralne soli); • Biološko - unošenje alohtonih (stranih, često invazivnih vrsta); • Fizičko (čvrsti otpad, toplota, buka, vibracije); • Vizuelno zagađenje (betoniranje obale .....) • Radioaktivno;

28. Biorazgradnja i čišćenje nafte 1. Preventivne aktivnosti - zahvaljujući modernoj tehnologiji usmerenog bušenja može se sa sigurnog mesta dopreti do nafte i gasa gde su ti resursi smešteni ispod vodenih površina - rade se istraživanja pre eksploatacije radi utvrđivanja mogućeg negativnog uticaja na životinjski i biljni svet - Internacionalna Maritimna Organizacija donela je pravilo da svi tankeri moraju imati duplo dno i horizontalno podeljene tankove tereta 2. Operativne aktivnosti - Klasične metode čišćenja nafte uključuju ograđivanje plutajućim ogradama nakon čega se nafta uklanja s površine vode raznim grabilima, mrežama i sl. - Ostaci se uklanjaju pomoću apsorbujućih sredstava kao što su biljna ili sintetička vlakna. Ta vlakna imaju sposobnost upijanja i zadržavanja količine nafte čak 150 puta veće od njihove sopstvene težine.

29. 2. Operativne aktivnosti Upotreba hemijskih disperzijskih sredstava nepoželjna je zbog visoke toksičnosti. Ta sredstva služe za raspršivanje nafte, ali sadrže aktivne materije za povećanje permeabilnosti membrana organizama. Ponekad su kombinacije ulja s dispergivnim sredstvom toksičnije nego samo ulje. Ujedno ta sredstva su relativno skupa, a potrebne su veće količine za postizanje rezultata čišćenja. In-situ paljenje je tehnika paljenja velikih količina nafte s površine vode, a zavisi od mnogihfaktora: potencijalna toksičnost, udaljenost od zagađenog područja, rezultata oblaka dima, sastava nafte, sudbini nespaljenih ostataka. Za ovu tehniku je potrebno da debljina izliva bude 2-3 mm zbog efekta hlađenja vetrom i vodom. Zbog dima koji se produkuje, kiše sa istim sastojcima mogu dospeti i do 80 km udaljenosti, a poznat je i slučaj masovne evakuacije ljudi iz istih razloga. Veliku opasnost predstavljaju ostaci paljenja koji truju bentoske vrste i ribe.

30. 2. Operativne aktivnosti Danas je najdelotvornijametoda biorazgradnje. Naime, nafta se kao i mnoge prirodne materije razgrađuje u jednostavnije sastojke kao što su ugljendioksid, voda i biomasa. Pod terminom biorazgradnje podrazumevamo sposobnost razgradnje pod biološkim dejstvom. Tu sposobnost ima čak 21 rod bakterija, 10 rodova gljiva i 5 rodova plesni. Potpuna razgradnja događa se ako mikroorganizam koristi ugljovodonike kao izvor energije i ugljenika. Mešovita zajednica mikroorganizama može razgraditi čak 97% sirove nafte. Mikroorganizmi uglavnom razgrađuju kompleksna jedinjenja do jednostavnijih oblika, što je vrlo važno jer su kompleksna aromatičnajedinjenja postojanija,pa duže ostaju u okolini. Danas postoje posebno modifikovani sojevi bakterija koji u relativno kratkom vremenskom roku gotovo u potpunosti razgrade naftu (dodaju se i nutrijenti), a nakon toga uginjavaju zbog smanjenja količine supstrata. Nažalost, mnoge naftne kompanije ne koriste ovakve metode jer su skuplje (iako delotvornije od klasičnih metoda).

31. Rešenje prelova - ribolovne kvote premaThe Traffic Light colour convention – set pravila baziranih na unapred određenim kritičnim vrednostima =prilagođavanje ulova stanju populacije - "no-go zones“ – zabranjene zone (nacionalni parkovi...) - lovostaj (po sezonama i vrstama) - zaštićene vrste – potpuna zabrana ulova (The "United Nations Convention on the Law of the Sea" – obalne države obavezuju se da će pametno upravljati živim resursima u svojim exclusive economic zones, te imaju pravo da zabrane, ograniče ili regulišu iskorištavanje morskih sisara)

32. ZAŠTITA ZEMLJIŠTA

33. Antropogeni faktori koji u savremenim uslovima ugrožavaju zemljište su mnogobrojni, ali su među njima najčešći i najopasniji sledeći: • Neracionalno i neadekvatno iskorišćavanje zemljišta u poljoprivredne svrhe • Neracionalno iskorišćavanje biljnog pokrivača, posebno šumskog • Urbanizacija • Izgradnja različite infrastrukture • Hidrotehnički radovi • Različiti (drugi) oblici zagađivanja zemljišta • Eksploatacija uglja i ruda iz površinskih kopova

34. Eolska erozija (erozija vetrom) Najčešće prisutna u ravničarskim predelima, ali se javlja i u brdsko – planinskim oblastima Vetar nosi zemljište sa površine i razvejava ga na sve strane Naročito je izražena za vreme dugotrajnih suša i jakih vetrova U Srbiji je eolska erozija najizraženija u Vojvodini - Poljoprivredne kulture su slaba zaštita - Žetva je obično pred sušni period, zemljište ostaje ogoljeno KAKO SE ČOVEK BORI PROTIV EOLSKE EROZIJE !?

35. Uloga poljozaštitnih šumskih pojaseva u sprečavanju eolske erozije zemljista - (Iskustva i praksa u Vojvodini) Zemljište može biti izgubljeno u jednom jedinom katastrofičnom dogadjaju (npr. miniranje tla), ili može biti postepen proces (erozija). U slučaju erozije, neophodno je smanjiti njenu brzinu, kako bi se usporio proces posteponog gubitka zemljišta. Ispitivanja ugroženosti zemljišta različitim degradacionim procesima upućuju na veliki uticaj eolske erozije, koja je primetna na sve većim površinama u svetu i Evropi. Sprovedene analize i procene pokazuju da eolska erozija u Evropi ugrožava oko 42 miliona hektara (European Enviromental Agency-EEA, 2000). Ni područje Vojvodine, kao jedne od najobešumljenijih regija Evrope nije izuzeto od eolsko-erozionih delovanja. Vojvodina se nalazi u zoni umerenih do srednjih intenziteta eolske erozije

36. RASPORED I STRUKTURA (DIZAJN) VETROZAŠTITNIH POJASEVA Da bi se dobio stabilniji ekosistem u Vojvodini, a prvenstveno sprečilo odnošenje plodnog sloja zemljišta eolskom erozijom postoji velika potreba za podizanjem mreže šumskih vetrozaštitnih pojaseva u Vojvodini, čime bi se povećala i trenutna šumovitost Vetrozaštitni pojasevi se dele na: neproduvne, produvne pri vrhu, produvne pri zemlji i ažurne tipove vetrozaštitnih pojaseva

37. PRIMERI RAZLIČITIH MODELA VETROZAŠTITNIH POJASEVA

38. Merenjem promene brzine vetra na više punktova ispred pojasa,u pojasu i iza pojasa,dobijene su vrednosti koje ukazuju na efikasnost pojasa u redukciji brzine vetra.

39. Za vetar iz pravca iz SE,na pojasu u okolini Pančeva,pri dolaznoj brzini od 10 m/s,vrednost izmerena na punktu neposredno iza pojasa bila je 3 m u sekudi,dok je na punktu 50 m u polju iza pojasa izmereno 5 metara u sekundi. Pojas se sastoji od 4 reda topole sa veoma gustim podrastom čija visina dostiže 2 m. Poljezaštitni pojas sa leve strane puta Pančevo-Kovin Pojas je širok 11 m ,a prosečna visina je 12 metara. Po produvnosti,ovaj pojas je do visine od 2 m neproduvan,dok je iznad te visine do vrha produvan 60%.

40. Jedan od brojnih primera koji ukazju na efikasnost jeste pojas u okolini Čelareva Vetar iz NW pravca pri dolaznoj brzini od 9 metara u skundi,na punktu neposredno iza pojasa zabeleženo je 4 m po s,dok je na punktu 50 m u polju iza pojasa očitano 6 m/s Poljezaštitni pojas duž puta Čelarevo-Nova Gajdobra Pojas se sastoji od 2 reda topola postavljenih pored svake strane puta. Produvnost do visine od 3 m, na kojoj počinje granjanje,iznosi 95%,a u zoni krošnje 35 % . Pojas je širok 27 m, a prosečna visina iznosi 17 m.

41. VIDIMO SE NA ISPITU – 1. – 4. 02.2010. U IBBBJ SREĆNO