1 / 62

Obrazovanje za razvoj : Koncepti, metode i politike

Nacrt 2 . – 25 . avgust .2013 . god. Obrazovanje za razvoj : Koncepti, metode i politike. George Psacharopoulos. Kosovo , 17. septembar 2013. godine. Obrazovani sistemi u konstantnoj krizi. Jedna „reforma“ obrazovanja prati drugu

oriel
Download Presentation

Obrazovanje za razvoj : Koncepti, metode i politike

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Nacrt 2. – 25.avgust.2013. god Obrazovanje za razvoj:Koncepti, metode i politike George Psacharopoulos Kosovo, 17. septembar 2013. godine

  2. Obrazovani sistemi u konstantnoj krizi • Jedna „reforma“ obrazovanja prati drugu • Veliki broj zakona namerava da reguliše školski i univerzitetski sistem • Ipak prateći nove zakone i reforme problemi se nastavljaju • Primenjuje se u svim državama i regionima bez obzira na fazu razvijanja • Takođe se primenjuje u politikama velikog broja međunarodnih organizacija

  3. Mnogi propušteni ciljevi • 1960. god. Addis Ababa: (Unesco, Afrički ministri obrazovanja) • 1980. god.propušten cilj • 1990. god. Jomtien: (Unesco, Unicef, Svetska banka) • 2000. god.propušten cilj • 2000. Lisabon: (Evropska unija) • 2010. propušten cilj

  4. Deca koja ne pohađaju školu

  5. Države OESR • Veliki broj napuštanja srednje škole • Niska postignuća u PISA • Univerziteti dela muzeja (Sorbona?)

  6. Zbog čega ne uspevaju obrazovane reforme? • Popravljanje simptoma obrazovanih problema • Ne napadanje korena problema • Pristupanje nije sistematsko • Aspirin rešavanja relativna antibioticima • Ne pružanje pažnje nalazima istraživanja

  7. Ekonomika obrazovanja • Relativno nova oblast u ekonomiji koja revolucionira način na koji formulišemo i primenjujemo obrazovane politike • donela je analitičku strogost dokumentiranjem veliki broj efekata obrazovanja na društveno-ekonomski razvoj • interdisciplinarni pristup koji ne integriše samo obrazovanje i ekonomiju, već i: - sociologiju - Psihologiju - Medicinu - Kriminologiju - Političke nauke

  8. Promena ekonomskog mišljenja • Pitanje ostaje isto ali ……… • Odgovor se menja!

  9. Neobjašnjeni „residual“ u ekonomskom rastu • Rezultat zavisi od Kapitala, Rada i Zemljišta • Istraživanje u Sjedinjenim Državama u 1950.-tim godinama: • proizvodnja raste brže od rasta prihoda inputa • Povećanje produktivnosti i tehničke promene neadekvatnih objašnjenja

  10. Prodor Univerziteta u Čikagu, 1960-te • Proizvodnja zavisi od Fizičkog kapitala, rada, zemljišta i, ljudskog kapitala) • Dodavanje ljudskog kapitala je objasnilo većinu prethodnih neobjašnjenih rasta • Rođena je nova oblast u ekonomiji i dodeljene su nekoliko Nobelovih nagrada: • - Schultz - Becker - Lucas

  11. Stari i novi pogledi razvoja

  12. Kanali obrazovanog efekta Obrazovanje Učešće radne snage Zarada/ Produktivnost Šire društvene dobiti Nezaposlenost

  13. Obrazovanje smanjuje nezaposlenost (%)

  14. Obrazovanje povećava zaradi (indeks)

  15. Teorija ljudskog kapitala

  16. Unošenje punih troškova resursa Produktivnost $ Univerzitetski diplomirani + + + + + + + + + + + + Diplomirani u srednjoj školi - - • - • - 0 Godište 18 - - - - 22 - -

  17. Dohoci obrazovanja • Privatni • Uže društveni • Šire društveni

  18. Privatni i društveni dohoci (Svetske prosečnosti)

  19. Visoki dohoci u razvijenom državama %

  20. Visoki dohoci u obrazovanju žena %

  21. Visoki dohoci opšteg obrazovanja %

  22. Širi društveni efekti Porezni prihod Plaćanje socijalne pomoći • zdravlje • Kriminal • Građanski • ☺ • Sreća

  23. Obrazovanje promoviše zdravlje (SAD) • Zdravstveni indikatori Efekt dodatne godine školovanja (%) • Mortalitet-4 • U lošem zdravstvenom stanju-12 • Depresija -11 • Gojenje-6 • Pušenje -9 • Alkohol -16 • Sprečavanje zaklona 7 • Vezanje kaišem 4

  24. Obrazovanje i zdravstvo (holandija) Mogućnost biti u veoma dobrom zdravstvenom stanju (%) Obrazovani nivo Viša srednja 24 Niža srednja 37

  25. Obrazovanje smanjuje zločin, SAD

  26. Više obrazovanih zavisi manje od države • Efekti dodatnog školovanja u smanjenju mogućnosti socijalne pomoći: • U Sjedinjenim Državama - 47% • U Ujedinjenom Kraljevstvu - 30%

  27. Obrazovanje povećava sreću (Holandija) Verovatnoća biti ekstremno srećni (%) • Nivo obrazovanja • Niže srednje 4.0 • Više srednje 7.4

  28. Šire društvene dobiti(završavanje srednje škole protiv napuštanja škole) • $192 billion dodatnog prihoda i poreza • $58 billion ušteđevine zdravstvenih troškova • $1.4 milijardi/godišnje u smanjenju troškova zločina • 9.2 godine duža prosečna očekivanja srednje godine života

  29. Obrazovanje promoviše društvenu koheziju (OECD) IndikatorPismeno društvo (Skala: 0=Nijedan, 1=pun) • Opšte verovanje 0.35 • Vera u demokratiju 0.24 • Tolerancija 0.49 • Prevare poreza - 0.38 • Prevare u javnom prevozu - 0.49

  30. Obrazovanje smanjuje siromaštvo • U Sjedinjenim Državama, • 1 godina školovanja • smanjuje mogućnost siromaštva • od 1/3

  31. Pravednost • Raspodela prihoda: više jednak ako je prošireno osnovno obrazovanje • Distributivna učestalost: Regresija • Efikasnost – zamena kapitalaf? jedino ako su početni uslovi optimalni • Potrebe težine normativnih vrednosti : Ostaje političarima, glasačima

  32. Besplatno više obrazovanje je nepravedno • Sve studije pokazuju da je finansiranje višeg obrazovanja regresivno : • Opšti porezni obveznici sa prosečnim dohocima plaćaju obrazovanje studentima koji dolaze iz porodica sa višim dohocima

  33. Indikatori kvaliteta obrazovanja • stare generacije (na osnovu inputa)) • Troškovi po studentu • Odnos student-nastavnik • Nova generacija (na osnovu dobitka) - učenje, postignuća - dodatna vrednost postignuća za potrošeni €

  34. Funkcija obrazovane proizvodnje • Učenje zavisi od nastavnika (učenika, škole, školskih tekstova, zgrada, institucija) • U smislu dodatne vrednosti • Predmet analize efektivnosti troškova • Brazilske cigle i cimenta protivškolskih tekstova

  35. Efekti kvaliteta obrazovanja • 1% povećanja pismenosti odraslih povećava produktivnost na 2.5% OECD državama • Jedno povećanje devijacije standarda u poenima međunarodnih kognitivnih testova povećava rast stope na 1 posto poena

  36. Makro efekti (OECD države) • FaktorPromene u rastu stope • (procenat poena) • 1 dodatna godina školovanja + 0.3 • 1 dodatni standard odstupanja u PISA poenima + 2.0

  37. Sinergija Institucioni okvir Fizički kapital Ljudski Kapital Društveni Kapital Društveno-ekonomski dohoci

  38. Institucionalne odrednice

  39. Razmera predškolskog rezultata troškova • Perry Predškolsko B/C = 8 • Čikago Child-Parent B/C = 7

  40. Sinapse • Sinapse formiranja mozga po godištu • (osećanje, jezik i spoznanje) Doba Rođenje 2 5

  41. Hemanov siže velikih politika

  42. Veze radnog tržišta • Predviđanje ljudske snage je nije popularno • Fleksibilnost radnog tržišta je popularna • Adresiranje trenutnog neusklađenosti sposobnosti • Poboljšati opšteg obrazovanje za usklađenost nepredviđenih profesija

  43. Šta poslodavci žele • Opšte sposobnosti čitanja • Opšte aritmetičke sposobnosti • Opšte sposobnosti rešavanja problema • Sposobnost grupnog rada • Sposobnost komuniciranja • Opšte računarske sposobnosti

  44. Stručno obrazovanje i obuka • Nepouzdan uspeh u glavnom školskom sistemu • Bolji uspeh u posvećenim stručnim školama • Najveći uspeh obuke na radnom mestu (npr. Nemački dvostruki sistem)

  45. Pažnja manjinama • Izbrisani slajd, ostaje ovde kako bi se sačuvalo numerisanje slajdova

  46. Pozajmice Svetske banke za obrazovanje Ed % od ukupne pozajmice Banke 20 5 1945 1962 1990 2005

  47. Nivo sastava pozajmice za obrazovanje % od ukupne pozajmice Primarni Tercijarni 1962 1990 2005

  48. Stručni sastav pozajmice za obrazovanje % od ukupne pozajmice obrazovanja Opšti Stručni 1962 1990 2005

  49. Materijalni sastav pozajmice za obrazovanje % od ukupne pozajmice obrazovanja Softver inputi Cigle i malter 1962 1990 2005

  50. Stručni sastav pozajmica za obrazovanje % od ukupne pozajmice za obrazovanje Opšti Stručni 1962 1990 2005

More Related