ERGONOMIJA NASTANAK I RAZVOJ

1. ERGONOMIJANASTANAK I RAZVOJ

2. DEFINICIJE ERGONOMIJE • ERGON – korenrečidolaziizgrčkogjezika i značiljudskirad NOMOS – korenrečidolaziizgrčkogjezika i značizakonilipravilo • Ergonomijapredstavljaoblikovanjeiproučavanjeljudskograda.

3. Ergonomijase bavi proučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s mentalnim i telesnim sposobnostima ljudi. • Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla.

4. Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom (projektovanjem) proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu. • Ergonomija je naučna  disciplina (nauka o radu) čiji je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. • Dakle, ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela.

5. Ergonomija je u suštini, ali i sadržajno multi i interdisciplinarna sistemska nauka koja se bavi sistemom čovek-mašinakako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima, ada bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. • Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd.

7. PODELA ERGONOMIJE: • Fizičkaergonomija; • Kognitivna ergonomija; • Organizaciona ergonomija.

8. Fizičkaergonomijase baviljudskimanatomskim, antropometrijskim, fiziološkim i biomehaničkimkarakteristikamakoje se odnosenafizičkuaktivnost. • Relevantnetemeuključuju: • izučavanje radnihpoložaja, • rukovanjematerijalima, • ponavljajućepokrete, • radom uzrokovane mišićno-skeletne poremećaje, • uređenjeradnogmjesta, • bezbednost i zdravlje na radu.

9. Kognitivna ergonomija se bavi mentalnim procesima, kao što su percepcija, pamćenje, rasuđivanje, motorički odgovor, jer oni utiču na interakcije između ljudi i drugih elemenata sistema. • Relevantne teme uključuju: • mentalna opterećenja, • donošenje odluka, • interakciju čoveka i računara, • ljudsku pouzdanost, • stresna radu i obuku • jer oni se mogu odnositi na projektovanje sistemačovek-mašina.

10. Organizaciona ergonomijase bavioptimizacijomsociotehničkihsistema, uključujućiinjihoveorganizacionestrukture, politikeiprocese. • Relevantnetemeuključuju: • komunikaciju, • upravljanjeresursimaposade, • projektovanje rada, • dizajnradnogvremena, • timski rad, • participativnidizajn, • ergonomijuzajednice, • kooperativni rad, • noveradneparadigme, • virtualneorganizacije, • rad na daljinu i upravljanjekvalitetom.

11. VRSTE ERGONOMIJE • Koncepcijska ergonomija: bavi se oblikovanjem ergonomskih mera u samom početku konstruiranja nekog sistema, najbolja je i najjeftinija. • Sistemska ergonomija: vodi brigu o usklađivanju funkcija jednog proizvodnog sistema. Ima zadatak oblikovanja organizacije radnog sistema, oblikovanje radnog mesta, radnog područja i radne okoline, izbor i školovanje osoblja. • Korektivna ergonomija: javlja se u kasnijem periodu realizacije ili korištenja radnog sistema, manje je uspešna ali i skuplja od prethodno navedenih vrsta ergonomije. • Softverska ergonomija: razvija metode i kriterijume za izvršavanje procena softverskih proizvoda s ciljem poboljšanja tehnologije, poboljšanja radne motivacije, povećanja radnih kompetencija i razvoja osobnosti. • Hardverska ergonomija ili «klasična ergonomija» bavi se proučavanjem tehničko-fizikalnih komponenti računarskog sistema i njegove neposredne i posredne okoline, kao što je npr. stolica, radna površina, reflektirajuće površine i slično.

12. NASTANAK ERGONOMIJE Odnos čoveka i oruđa datira još iz najranijeg doba ljudskog rada. Jošu prvobitnoj zajednici čovek proučava kako da napravi oruđe da mu olakša rad tj. kako ga prilagoditi za rad. Do industrijske revolucije dolazi oko 1875. godine. kada se javlja pojava koncepta i metode masovne proizvodnje..

13. NASTANAK ERGONOMIJE Sa industrijskom revolucijom dolazi do povećanja produktivnosti pa iz tog razloga treba i više radne snage koje nema dovoljno. Zbog toga dolaze priučeni radnici koji ne poznaju sistem, što dovodi do velikogbrojapovreda na radu. Ovo je uslovilo potrebu usklađivanja čoveka i radnog procesa. Tendencija je bila da se poveća produktivnost, a time i profit, a ne iz razloga humanosti.

14. Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor razvoja sistema. Na primer, tehnički uzevši, neko najsavršenije sredstvo nije "ergonomsko" ako ga čovek sa svojim bio-psiho-socijalnim karakteristikama ne može efikasno koristiti i to je danas limitirajući faktor tehničkog i tehnološkog razvoja.

15. NASTANAK ERGONOMIJE Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat je bio na prilagođavanju mašine ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe i zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uzeti u obzir prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema.

16. ISTORIJAT RAZVOJA ERGONOMIJE • BERNARDINO RAMAZINI (1633 – 1714) – • Prvi uspostavio vezu između rada i bolesti mišićno-skeletnog sistema u knjizi  „Bolesti radnika“ koja je i prvi pisani trag o ergonomiji.

17. WOJCIECH JASTRZĘBOWSKI (1857, Poljska)

18. TAYLOR FREDERICK WINSLOW (1856 – 1915) – Poznat po studiji vremena – američkimašinski inženjer, počinjeproučavanječoveka i čovekovog rada. On je na osnovu potrebnih i nepotrebnihpokretapriradu utvrdio potrebno vreme za svaku radnu operaciju.

19. FRANK (tehničar) i LILLIAN GILBRETH (psiholog) oko 1900. – • Proučavalisuradsainvalidima, uticajmonotonijenačoveka, zamor,studijamikropokreta- sa ciljem zamene teških i zamornih pokretaza jednostavnije i manje zamorne.

20. MAJERS, Engleska,1920. – Nacionalni institut za industrijsku psihologiju • TANAKA, Japan, 1921.- Institut za proučavanje rada • SAD, 1938. – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktora • MURRELL (Oxford) 1949. – Društvo za ergonomska istraživanja. • LOMOV, SSSR, 1959.- Univerzitetska ergonomska laboratorija • Međunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961. • Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973. • Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974.

21. PERIODI URAZVOJU ERGONOMIJE

22. Na početku svog razvoja kao nauke, ergonomija se uglavnom bavila parcijalnim istraživanjima odnosa čovek-mašina. • Doprinos ovih istraživanja je bio u stvaranju solidne baze podataka za analizu radne aktivnosti. • Ova faza u razvoju ergonomije se naziva korektivnom/klasičnom ergonomijom(od nastankaergonomijekaonauke do 60’-ih godinaprošlog veka). • Suština korektivne ergonomije se sastoji u utvrđivanju nedostataka ili neusklađenosti u cilju poboljšanja već postojećih sistema.

23. Nakon pojave sistemskih nauka, u ergonomska istraživanja se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije. • Ergonomijom se danas bave inženjeri zaštite, lekari, biolozi, antropolozi, psiholozi, sociolozi..., ali sva znanja koja nosi svaka od nabrojanih i ne nabrojanih struka ne znači ništa ako se ne integrišu u skup jedinstvenih i usklađenih zahteva koji se moraju postaviti pred projektanta ili dizajnera tehničkog sredstva da bi ono zadovoljilo sve potrebe i zahteve čoveka.

24. IEA – Internacionalna ergonomska asocijacija Sastoji se od 28 tehnickih komiteta:

26. IEA DEFINICIJA • Ergonomija je naučna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcija između ljudi i ostalih elemenata sistema, ali je i struka koja primjenjuje teoriju, načela, podatke i metode dizajna/projektovanja u cilju optimizacije blagostanja ljudi i ukupnih performansi sistema.

27. HVALA NA PAŽNJI !!!