TQM KONCEPT- nastanak i razvoj koncepta

1. TQM KONCEPT- nastanak i razvoj koncepta Savremeno društvo zahteva odgovornost i doprinos. Prema Drakeru- organizacija zasnovana na znanju zahteva da svako preuzme odgovornost za zadata ostvarenja organizacije, za njen doprinos i njeno ponašanje. Svi pripadnici organizacije moraju da u potpunosti sagledaju i razmisle o svojim ostvarenjima i doprinosima. Koncept društvenog marketinga prema Kotleru: • Blagostanje celokupnog društva, • Zadovoljenje potreba potrošača • Ostvarivanje profita preduzeća Prema Galbrajtu – postoje 4 činioca koji zahtevaju javnu intervenciju i regulaciju • zaštita planete • Zaštita najugroženijih u privredi (zaposleni u proizvodnom aparatu) • Zaštita potrošača • Sistem (tržišne ekonomije) sam u sebi sadrži tendencije koje destruktivno deluju na njegovo funkcionisanje Suština koncepta odgovornosti leži u sledećem: • Svaki pojedinac mora da bude odgovoran za svoje delovanje • Svaki pojedinac treba da postane “pojedinac koji doprinosi” • Delovanje se preduzima na osnovu analize faktora koji preovladavaju u datom slučaju

2. T Q M = Total Quality Management Koncept koji se uobličio krajem 80-tih godina 20 veka i predstavlja japansku i američku strategiju za unaprećivanje kvaliteta poslovanja. Bazično se razvio u Japanu posle II sv.rata- tokom 50-tih godina prošlog veka u Japan su dolazili stručnjaci SAD koji su u vidu tehničke pomoći obrazovali japanske stručnjake za upravljanje preduzećem. Posebno je bio bitan rad Edvardsa Deminga, koji je tokom tih godina držao seminare o kontroli kvaliteta širom Japana. U čast američkom stručnjaku, Japansko udruženje naučnika i inženjera (JUSE) – na čijem čelu je bio Kaoru Išikava, 1951.g je ustanovilo nacionalnu nagradu za kvalitet nazvanu po Demingu, Demingova nagrada. Deming je svoj obrazovni i praktični rad zasnivao na Šuhartovom učenju o statističkom sistemu kontrole kvaliteta. Japanski menadžeri su teoretska dostignuća američkih kolega precizno i dosledno primenili u poslovnoj praksi svojih preduzeća i rezultati su bili zdivljujući- produktivnost se stvarno povećala kad su se smanjila odstupanja, greške i rasipanja poslovnih resursa. Ovaj način unapređivanja produktivnosti je označen terminom “lančana reakcija”- kada se unapređuje kvalitet, troškovi opadaju zbog manje grešaka, manjeg kašnjenja i oštećenja i bolje upotrebe svih poslovnih resursa, što utiče na povećanje produktivnosti rada, a to utiče na osvajanje tržišta po osnovu ponude kvalitetnijih proizvoda po nižim cenama i obezbeđuje opstanak po osnovu poude kvalitetnijih proizvoda po nižim cenama i obezbeđuje opstanak u poslu i ugovaranje novih poslova. Koncept lančane reakcije je duboko ugrađen u japansku privredu. Borba za unapređivanje produktivnosti predstavljala je glavni faktor razvoja japanske ekonomije i postizanja konkurentnosti japanskih preduzeća na međunarodnom tržištu – “izvoziti znači živeti”.

3. Ono što je bilo posebno bitno za uspeh “borbe za produktivnost” jeste konsenzus svih strana u privredi oko toga šta je prioritet. Ključnu ulogu u ovom periodu odigrali su japanski menadžeri, radnici i sindikati, koji su svi zajedno shvatili suštinu potrebe za kontinualnim unapređivanjem produktivnosti, kao osnovnog faktora za sticanje konkurentske prednosti na međunarodnom tržištu. Za razvoj koncepta kvaliteta u japanskoj privredi, ored učenja Deminga o upravljanju preduzećem, na bazi dostignuća Šuharta, posebno je bila bitna primena filozofskog principa KAIZEN. Radi se o permanentnom, sistemskom i organizovanom unapređenju proizvoda i usluga, odnosno neprestanom poboljšanju kvaliteta poslovanja. Osnovni cilj savremenog poslovanja jeste postizanje poslovne izvrsnosti i dostizanjesvetske klase proizvoda i usluga. Ovo se može postići jedino po osnovu kontinualnog unapređivanja kvaliteta poslovanja organizacije koje je zasnovano na povećanju produktivnosti rada i znanja svakog pojedinca zaposlenog u organizaciji. Kjoto Deklaracija usvojena na IV internacionalnom simpozijumu o produktivnosti 1990.g. u Japanu daje pet predloga za poboljšanje produktivnosti: • Briga o ljudskim resursima • Saradnja rukovodstva sa zaposlenima • Međusobno razumevanje • Globalna saradnja • Rad za bolju budućnost

4. Pojmovno određenje koncepta TQM Evropska fondacija za upravljanje kvalitetom EFQM određuje TQM kao metod menadžmenta u kompaniji za ostvarivanje poslovne izvrsnosti, zasnovan na fokusu na kupca, partnerstvu sa dobavljačima, razvoju i uključivanju zaposlenih. Ovaj koncept pretpostavlja sledeće osnovne elemente: • Zadovoljenje potreba potrošača. • Permanentno unapređivanje kvaliteta poslovanja • Bezbednost zaposlenih i zaštita ivotne sredine • Obrazovanje zaposlenih i kreiranje korporativne kulture TQM je višedimenzionalan i dinamičan model upravljanja kvalitetom, koji uzima u obzir sve parametre upravljanja poslovanjem, akcentirajući odgovornost svakog pojedinca u poslovanju, posebno za povećanje produktivnosti kao imerativa savremenog tržišta. Uključivanje svih zaposlenih u proces permanentnog unapređivanja kvaliteta poslovanja znači i posvećivanje pažnje kulturološkim aspektima. 90-te godine prošlog veka su donele sa sobom neophodnost zadovoljenja opšte društvenih interesa- pored potrošača i vlesnika kapitala, preduzeće u savremenom poslovanju mora da zadovolji širi sektar interesa koji vladaju u njegovom društvenom okruženju.

5. Prikaz strukture koncepta odgovornosti organizacije u odnosu na zahteve interesnih grupa:

6. Glavna razlika između koncepta TQM i klasičnih metoda upravljanja ogleda se u činjenici što se klasični metod zasniva na pristupu praniranje-organizovanje-kontrola, dok TQM pored pomenutih aktivnosti zahteva i pristup koji insistira na stalnom unapređenju, uz učešće svih zaposlenih. TQM zahteva značajne promene u organizacionoj strukturi, poslovnoj kulturi, poslovnoj poslitici i procedurama preduzeća. Cilj primene koncepta TQM jeste unapređenje kvaliteta života. Krajnji cilj jeste postizanje poslovne izvrsnosti organizacije i dostizanje svetske klase proizvoda i usluga, što u uslovima globalizacije poslovanja svtara preduslove za dugoročni rast i raazvoj organizacije po osnovu zadovoljenja svih segmenata društva. Koncept TQM posebno fokusira zaposlene- čovek je najvažniji faktor poslovanja. Svaki pojedinac treba da postane odgovoran za svoj doprinos organizaciji i unapređivanju kvaliteta poslovanja. Doprinos svakog pojedinca se ogleda po osnovu unapređivanja produktivnosti znanja i rada. Zadatak menadžmenta je da ljude učini odgovornijim. Ne treba pitati kakva prava mi pripadaju- već za šta sam odgovoran. Zadatak menadžmenta u organizaciji zasnovanoj na znanju nije da od svakog učini šefa. Zadatak je d se od svakog stvori onaj koji doprinosi.

7. TQM i potreba za unapređenjem znanja Glavni vektor koji kreira i uobličava sve promene koje se dešavaju u savremenom svetu je tehnološki napredak koji je nastao kao rezultat eksplozije i povećanja znanja. Svet je zakoračio od industrijskog ka informatičkom dobu, čija je suština u komuniciranju. Bez obzira kojim terminom autori određuju sadašnju etapu razvoja ljudskog društva, postoji nekoliko glavnih karakteristika koje određuju njen okvir: • Informacija postaje strateški resurs poslovanja • Privreda egzistira i razvija se na stvaranju i raspodeli informacija • Društvo se globalizuje • Radi se o društvu organizacija • Dolazi do tehnološke objedinjenosti celokupnog društva Informacija je sublimirano znanje u kretanju, osnovni stub novog društva predstavlja znanje, znanje je strateški izvor moći i bogatstva, potrebna je sposobnost da se znanje stavi u funkciju obavljanja poslovne aktivnosti. Novi model upravljanja u uslovima potpune informacione orijentisanosti zahteva: • Multidisciplinarnost u obrazovanju - Kreativnost u razmišljanju • Inventivnost u radu - Fleksibilnost u ponašanju • Inovativnost u upravljanju - Ofanzivnost u nastupu TQM koncept se zasniva na znaju i obuhvata: • Zadovoljenje kupaca kao osnovni princip poslovnog procesa • Proces kontinualnih unapređenja • Dugoročni rast preduzeća