Predavanje 1: Uvod u palijativno zbrinjavanje i psihosocijalni aspekti

1. Predavanje 1: Uvod u palijativno zbrinjavanje i psihosocijalni aspekti

2. Uvod

3. Cilj predmeta Cilj ovog predmeta je uvođenje studenata u filozofiju i praksu palijativnog zbrinjavanja i zbrinjavanja u poslednjim fazama života i razvoj znanja, veština i stavova potrebnih za delotvorno i saosećajno učešće u pružanju palijativnog zbrinjavanja.

4. Ishodi učenja Nakon ovog predmeta, studenti će biti u stanju da: • razumeju savremeni koncept i opseg rada sa starima čiji se život bliži kraju i njihovim porodicama i primene principe palijativnog zbrinjavanja u različitim okruženjima • boljerazumejukonceptaktivnogstarenja • shvatestarenjeiključne probleme i izazove u Srbiji, kao što je npr. diskriminacija naosnovuživotnogdoba (eng. ageism) • kritički razmatraju profesionalna, etička, zakonska, duhovna i psihosocijalna pitanja i dileme u oblasti palijativnog zbrinjavanja

5. Nastavak… • doprinesu budućem razvoju palijativnog zbrinjavanja u Srbiji primenom stečenog znanja i rezultata relevantnih istraživanja – kada je to potrebno • prepoznaju potrebe bolesnih starih osoba kao osetljive grupe stanovništva u sistemu socijalne zaštite • primene pozitivne strategije timskog rada i međusobne podrške saradnika/kolega • vešto komuniciraju sa starima i njihovim porodicama o smrti i umiranju, uključujući komunikaciju u kriznim situacijama

6. Nastavak… • razumeju kako se ljudi nose sa starenjem i činjenicom da im se bliži smrt i na koji način im se može pružiti podrška • razumeju da je svaka porodica jedinstvena i ima centralnu ulogu kada je neki njen član teško bolestan ili na samrti • uzmu u obzir potrebe ožalošćenih članova porodica nakon smrti stare osobe, posebno dece i mladih • diskutuju o uticaju marginalizacije i nepriznatog tugovanja • diskutuju o potrebama starih osoba za dugoročnim zbrinjavanjem

7. Predavanja • Uvod u palijativno zbrinjavanje i psihosocijalni aspekti • Veštine komunikacije • Procena 4. Vezanost, gubitak i tugovanje 5. Smrt i umiranje u zajednici 6. Pristup porodici kao celini

8. Psihosocijalni aspekti

9. Ishodi učenja Nakonovogpredavanjastudentićebiti u stanjuda: istraže pitanja sa kojima se stari suočavaju, kao što su teška bolest, smrt i umiranje prepoznaju psihosocijalni uticaj teške bolesti na porodicu utvrde prioritete za planiranje prepoznaju potrebu angažovanja drugih službi prepoznaju diskriminaciju starih

10. Ageism – diskriminacija na osnovu životnog doba • Često se stari posmatraju kao homogena masa • Zanemaruju se individualne karakteristike, npr. muški / ženski pol, bela / crna rasa, homoseksualnost / heteroseksualnost, ometenost / neometenost • Rezultat toga je stereotipizacija i infantilizacija • Veruje se da su stari „naviknutiji” na gubitak

11. Ageism (Thompson 2002) • Ageismje prisutan u većini društava • Postoji mnogo dokaza o nejednakosti i diskriminaciji starih osoba • Postoje dokazi da se stari tretiraju kao manje vredni članovi našeg društva

12. Reoch (1997) • „Jedna od najopasnijih zabluda u vezi sa starenjem je pretpostavka da u nekom trenutku ljudi neminovno prestaju da se razvijaju kao ličnosti. Usled toga se prema starima često ophodi kao prema osobama koje su prestale da žive.”

13. Gubitak kod starih • Stari se zaista češće suočavaju sa gubitkom • Starost je često vreme višestrukih gubitaka • Višestruki gubici su češći kod veoma starih osoba

14. Stariji i spremniji

15. Primeri gubitaka kod starijih ljudi • Gubitak mentalnog zdravlja • Gubitak prihoda, nekada i doma • Gubitak partnera sa kojim su proveli život • Gubitak prijatelja i porodice • Gubitak uloge i statusa

16. Važna pitanja • Prijem u hospis / dom: da li se pri planiranju dovoljno pažnje obraća na psihosocijalne efekte? • Da li se starima nudi usluga podrške u periodu tugovanja/ožalošćenosti i u kojoj formi? • Da li se u hospisima / domovima obraća pažnja i reaguje na signale koji ukazuju na tugovanje kod starih?

17. Intervencije • Šta pomaže; praktična pomoć ukoliko je potrebna, npr. popunjavanje formulara i sl. • Zastupanje-smeštaj-beneficije-porodična pitanja • Ljudi koji će slušati njihovu priču iznova i iznova, koji će čuti njihove strahove u pogledu budućnosti • Diskusije o potrebama za zbrinjavanjem

18. Pam Firth, Head of Family Support, Isabel Hospice Intervencije • Podsticanje starih da učestvuju u planiranju usluga • Davanje informacija u usmenoj i pisanoj formi tako da budu dostupne i osobama sa oslabljenim vidom ili sluhom, npr. upotreba krupnih slova i slušni aparati u prostorijama u kojima se okupljaju • Obezbeđivanje prevoza kada je potrebno i jednostavan prilaz objektima

19. Uvod u palijativno zbrinjavanje

20. Ishodi učenja: Nakon ovog predavanja studenti će biti u stanju da: • diskutuju o definiciji i filozofiji palijativnog zbrinjavanja • diskutuju o potrebama za palijativnim zbrinjavanjem u Srbiji • diskutuju o različitim modelima pružanja palijativnog zbrinjavanja i njihovoj implementaciji u Srbiji • opišu razvoj palijativnog zbrinjavanja na međunarodnom nivou.

21. Šta je palijativno zbrinjavanje ? Razgovarajte u parovima

22. Definicija palijativnog zbrinjavanja • „Aktivno sveukupno zbrinjavanje pacijenata čija je bolest neizlečiva”(SZO, 1990) • Palijativno zbrinjavanje se fokusira na unapređenje kvaliteta života ljudi sa odmaklom bolešću, maksimalno povećavajući sposobnost te osobe da nastavi da funkcioniše što je moguće duže i pružajući podršku porodici ili prijateljima koji se o njima staraju. (Pennell i Corner, 2001)

23. Terminalno zbrinjavanje Model terminalnog zbrinjavanja AKTIVNA NEGA TERMINALNOZBRINJAVANJE Dijagnoza Smrt

24. AKTIVNA NEGA PALIJATIVNO ZBRINJAVANJE Palijativno zbrinjavanje Model palijativnog zbrinjavanja Dijagnoza Smrt Gubitak voljene osobe

25. Palijativno zbrinjavanje je…. pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata i njihovih porodica koji se suočavaju sa problemom povezanim sa bolešću koja ugrožava život, tako što sprečava i ublažava patnju kroz ranu identifikaciju i besprekornu procenu i lečenje bola i drugih problema, fizičkih, psihosocijalnih i duhovnih. (SZO, 2002)

26. Njime se … • obezbeđuje ublažavanje bola i drugih simptomabolesti; • afirmiše život i umiranje posmatra kao normalan proces; • smrt ne ubrzava, niti usporava; • obezbeđuje sistem podrške kojim se pacijentima omogućava da vode što aktivniji život sve do smrti; • obezbeđuje sistem podrške porodici pacijenta tokom bolesti i nakon smrti pacijenta - u periodu tugovanja.

27. Palijativno zbrinjavanje … • Koristi timski pristup da se zadovolje potrebe pacijenata i njihovih porodica; • Poboljšava kvalitet života, a može pozitivno da utiče i na sam tok bolesti; • Može se primeniti već u ranoj fazi bolesti uz druge terapije koje imaju za cilj da produže život (SZO, 2002)

28. Palijativno zbrinjavanje dece Palijativno zbrinjavanje dece predstavlja posebnu oblast, tesno povezanu sa palijativnom zbrinjavanjem odraslih. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše palijativno zbrinjavanje dece na sledeći način:

29. Palijativno zbrinjavanje dece • Palijativno zbrinjavanje dece je totalno zbrinjavanje tela, uma i duha deteta i uključuje pružanje podrške porodici. • Ono počinje u trenutku postavljanja dijagnoze i nastavlja se nezavisno od toga da li dete prima terapiju. • Može se pružati u zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa, regionalnim bolnicama ili kod kuće. (SZO 2002)

30. Filozofija zbrinjavanja • Palijativno zbrinjavanje je totalno zbrinjavanje u čijem sedištu je pacijent • Ono zavisi od stavova, stručnosti i razumevanja • Ova filozofija se može primeniti svuda – za široki spektar veština, okolnosti i bolesti

31. Budući da je umiranje deo života, briga o umirućima je briga o živima. (Fisher 1991)

32. Ključni pojmovi • Nezavisnost • Dostojanstvo • Odnos između pacijenta i zdravstvenog radnika • Kvalitet života • Edukovanje javnosti • Bol zbog gubitka voljene osobe • Multidisciplinarni timski rad

33. Holističko palijativno zbrinjavanje (PZ) Sveobuhvatna briga o pacijentu! • „Kao što doktor istražuje moje laboratorijske nalaze i scintigrafiju skeleta, ja bih voleo da skeniramene, da istražuje mojduh kao što istražuje moju prostatu. Bez tog prepoznavanja ja nisam ništa osim dijagnoze.” • Pacijent • Patnja prevazilazi fizičke simptome i utiče na sve aspekte nečijeg života

34. Totalna patnja Fizički aspekti (simptomi) Socijalni faktori Psihološki faktori TOTALNA PATNJA Duhovni faktori

35. Timski rad Brojni izazovi sa kojima se suočavaju pacijenti oboleli od teških, uznapredovalih bolesti koje ugrožavanju njihove živote i utiču na njihove porodice, koje pokušavaju da se naviknu na postojanje bolesti i predstojeću smrt, prevazilaze znanja i umeća bilo kog profesionalca. Zato je… timski rad integralni deo filozofije palijativnog zbrinjavanja!

36. Psiholog Socijalni radnik Lekari drugih specijalnosti Dijetetičar Duhovnik Multidisciplinarni tim za PZ Administrativni radnik Radni terapeut Osnovni tim: Pacijent, porodica, lekar, med. sestra Fizioterapeut Farmaceut Volonteri

37. Timski rad • Presudan • Mora da poštuje pojedinačne uloge u procesu zbrinjavanja • Iziskuje fleksibilnost, partnerstvo i međusektorski rad • Inkluzivni pristup koji ozbiljno uzima u obzir stavove i interese drugih • Izazovan

38. Prava i odgovornosti • Svako lice koje pati od bolesti koja mu ugrožava život ima pravo na palijativno zbrinjavanje, gde god da se nalazi • Odgovornost je svakog zdravstvenog radnika da primenjuje pristup palijativnog zbrinjavanja i pozove kolege specijalizovane za palijativno zbrinjavanje ako je to potrebno, bez obzira na to o kojoj se bolesti ili stadijumu radi (NCHSPCS)

39. Kome je potrebno palijativno zbrinjavanje? • Svakome ko pati od bolesti koja ugrožava ili ograničava život • Bolest koja ugrožava život je ona gde je verovatnoća fatalnog ishoda kao što je smrt velika, ako se tok bolesti ne prekine.

40. Za koga? Generalno, ljudi koji se bave palijativnim zbrinjavanjem prepoznali su ovu potrebu kod odraslih pacijenata sa: • Malignim bolestima • Kardiovaskularnimi respiratornim bolestima • Multiplom sklerozom, bolešću motornog neurona (ALS) i sličnim poremećajima • HIV-om

41. Strategija u Srbiji • Maligni tumori– drugi najčešći uzrok smrti 2006. godine (19,7%) • Kardiovaskularne bolesti– najčešći uzrok smrti 2006. godine (57%) • Dijabetes – petinajčešći uzrok smrti • Opstruktivna plućna bolest– četvrtinajčešći uzrok smrti • HIV • Saobraćajni udesi i traume

42. Kako pružamo palijativno zbrinjavanje?

43. Palijativno zbrinjavanje u različitim sredinama • Pruža se na različite načine zavisno od toga šta je moguće i najbolje deluje • Ono što je delotvorno u jednoj zemlji, ne mora da bude i u nekoj drugoj • Postoje različiti‘modeli zbrinjavanja’ • Modeli koje koristimo zavise od potreba i resursa koje imamo na raspolaganju • Palijativno zbrinjavanje raste i razvija se kako dodajemo različite aspekte zbrinjavanja u ono što već postoji.

44. Pružanje palijativnog zbrinjavanja • Treba da bude integrisano u postojeće strukture • Palijativno zbrinjavanje se može pružati u različitim okruženjima i po različitim modelima • Gde god je to moguće, zbrinjavanje treba da pruža multidisciplinarni tim koji uključuje i volontere u zajednici.

45. Pružanje palijativnog zbrinjavanja Ne radi se o zgradi u kojoj se pruža, već o filozofiji koja se primenjuje Zbrinjavanje kod kuće Ambulantni pristup Terenske usluge, npr. mobilni timovi Bolnički timovi za palijativno zbrinjavanje Dnevna bolnica/boravak Bolničko zbrinjavanje Programi na radnom mestu

46. Primena u našim uslovima • Podelite se u grupe od 5-6 ljudi • Razgovarajte o sledećem: • Koje su glavne grupe ljudi sa kojima se susrećemo kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje? • Kako da u našim uslovima najbolje pružimo palijativno zbrinjavanje? • Koji su ovde najveći izazovi/problemi?

47. “Sestro, šta vidite?”“Nurse what do you see?” DVD

48. Strategija za palijativno zbrinjavanje u Srbiji

49. Neki podaci o Srbiji٭ Broj stanovnika: 7,5 miliona U gradovima: 56,4 % Stariji od 65 godina: 17,4 % Stopa mortaliteta: 13,7/1000 stanov. Smrt usled malignih bolesti: 19% (≈ 20.000) Lekara: 25.000 Med.sestara: 55.000 Bolničkih kreveta: 39.219 Budžet za zdravstvo: € 270 po glavi st./god. ٭Izuzimajući Kosovo i Metohiju

50. Kvalitetno palijativno zbrinjavanje Edukacija Lekovi PZ Definisana nacionalna politika: nacionalna Strategija za palijativno zbrinjavanje