Uvod u psihologiju Emocije i motivi

1. Uvod u psihologijuEmocije i motivi Stanislav Fajgelj http://www.stanef.in.rs Centar za primenjenu psihologiju Beograd 2012

2. Emocije

3. Primer • Ted Bundy, ubio najmanje 29 žena, nekada ih silovao mrtve, čuvao ih nekoliko dana mrtve, skupljao njihove lobanje, slikao ih • Nije osećao krivicu niti stid • Bio je veseo i dobro raspoložen • Ponosan na sebe • Tražio je da se brani sam • Nije se branio, nego je izvodio predstavu • Nije se bojao smrtne presude niti se brinuo šta će biti s njim CPP - Okt. 2012.

4. Šta su emocije • Stanje koje predstavlja prepoznatljiv i integrisan psihofiziološki sklop reaktivnih sistema • Reaktivni sistemi su: • fiziološki – reakcija autonomnog nervnog sistema, • motorni ili bihejvioralni – približavanje, udaljavanje, ispoljavanje emocije (facijalno, gesti­kulacija, vokalizacija), socijalna signalizacija, prevazilaženje emocije i • subjektivni ili psihološki reaktivni sistem – svesni subjektivni doživljaj, afektivno osećanje, misli, percepcija i druge kognitivne funkcije. CPP - Okt. 2012.

5. Šta su emocije CPP - Okt. 2012. • svaka emocija sastoji se od sva tri navedena reaktivna sistema. • emociju uvek izaziva draž – okidačemocije • emocionalni odgovor je veoma brz, izgleda kao da je refleksan. Emocije nastaju pre nego što smo svesni da su nastale. • emocije ne traju dugo – nekoliko sekundi. • Ako traju duže, onda se radi o raspoloženju, o spletu emocija, o reaktiviranju iste emocije, ili o lepezi različitih emocija koje osoba interpretira kao isti emocionalni doživljaj.

6. Subjektivni doživljaj emocije CPP - Okt. 2012. Umetnost se bavi emocijama Emocije daju smisao i boju našem životu. Svaku emociju prati neka tendencija ka “misli i akciji”. Emocije su uvek svesne (to je zadatak subjektivnog reaktivnog siste­ma).

7. Uloga emocija CPP - Okt. 2012. Od Platona naovamo smatramo da su emocije i kognicija različito U umetnosti, emocije su predstavljene kao čovekova esencija, njegovo tajno oružje i glavna vrednost U stvarnom životu, međutim, treba razmišljati “hladnom glavom”, ostaviti da problem “prenoći”, u odlu­či­vanju i postupcima treba biti racionalan i ne treba se povoditi za osećanjima. U mnogim kontekstima se “emocionalnost” tretira kao nešto nepoželjno i pogrešno, čak i kao mana Ukratko, postoji protivrečnost u javnom mišljenju prema emocijama

8. Uloga emocija CPP - Okt. 2012. mnogi, počevši od Darwina, smatraju da su emocije adaptivne, odnosno da su one evaluacija događaja sa stano­viš­ta naše dobrobiti. Emocije nam govore da li su stvari koje se dešavaju dobre po nas ili loše i, na osnovu toga, da li treba da reagujemo približavanjem ili izbe­ga­vanjem. Ako gledamo sa te bihejvioralne strane, potkrepljivanje i ka­žnja­vanje ponašanja je osnovna funkcija emocija.

9. Uloga emocija CPP - Okt. 2012. • emocije ne izazivaju ponašanje direktno, one nisu poput instin­kata kod nižih organizama. • One su meka karika između ponašanja i kontrole ponaša­nja. • Potkrepljujući ili kažnjavajući, one su neophodne za učenje. • Pored toga, one daju pobudu/podsticaj za: • socijalne odnose – zbližavanje sa prijateljima i udaljavanje od onih drugih, • misli i kogniciju – traganje za rešenjima, uživanje u intelektualnom angažovanju, radost otkrića, želja za znanjem i saznavanjem itd.

10. Meka karika CPP - Okt. 2012. emocije nas potkrepljuju da nešto započnemo ili da nešto prekinemo, ali one u sebi ne sadrže neki fiksan, nasleđen, usađen obra­zac ponašanja. Potkrepljenje je način na koji emocije dejstvuju na naše pona­šanje, a ne prisiljavanje.

11. Uloga emocija CPP - Okt. 2012. Emocije čine jezgro duševnih oboljenja i abnormalnog pona­ša­nja. postoje krupne dijagnostičke grupe koje se odnose na emocionalne poremećaje: manija, depresija, bipolarni poremećaj, ank­siozni poremećaji, poremećaji afekta i sl. Negativne, prejake ili pogrešne emocije su prisutne i u mnogim drugim dijagnozama. Duševno i opšte zdravlje zavisi u značajnoj meri od odsustva jakih negativnih emocija, ali i od prisustva pozitivnih emocija.

12. Uloga emocija CPP - Okt. 2012. Kad kažemo razumevanje sebe, to zapravo znači da razumemo vlastita osećanja. Razumeti vlastitu kogniciju nije problem, jer ona razumeva sama sebe. Međutim, dobro razumeti vlastite emocije je izgleda vrlo težak zadatak, koji smo retko kadri da obavimo valjano. Uloga emocija u moralnom suđenju je takođe prepoznata odavno većinsko mišljenje istraživača kaže da emocije nisu nužno povezane sa moralnošću – naprotiv. Neki savremeni neuronaučnici dele emocije na sebične (strah i bes) i prosocijalne (ljubav i privrženost). One angažuju različite centre u mozgu; prve amigdale, a druge septum i cingularnu vijugu, na primer.

13. Ljubav CPP - Okt. 2012. Dve osnovne vrste ljubavi, ali ne i jedine, su materinska i roman­tična. Ove dve ljubavi su fiziološki slične po tome što predstavljaju snažna nagra­đujuća iskustva, ali su i različite Ovde ćemo govoriti o romantičnoj ljubavi, posebno tzv. istinskoj ljubavi, koja ima specijalan status u javnom mnjenju. Prava ljubav je u Zapadnoj kulturi nešto najdivnije što se čoveku može desiti i ona ima privilegovan polo­žaj u odnosu na sve druge poten­cijalne čovekove motive. Ako je čovek zaljub­ljen, sve mu je oprošteno. Sklapati brak iz ljubavi je jedina poželjna solucija.

14. Ljubav CPP - Okt. 2012. • mit romantične ljubavi se bazira na „pravoj ili istinskoj ljubavi“, koja je večna ali i nepredvidljiva, tajanstvena, intenzivna, tragična, tužna, često osuđena na propast ili je nedostižna, ali zbog koje će ljubavnici pre otići u smrt nego da se ona prekine ako se ipak sretnu, koja ne poštuje društvene granice itd. • Ništa od toga nema veze sa stvarnošću, a posebno ne sa brakom. • Danas znamo da romantična ljubav zavisi od karakteristika ličnosti osobe, od pola, ekonomske situacije itd. • Npr, osobe koje imaju eksterni lokus kontrole (misle da događaji ne zavise od njih) sklonije su da se zaljube do ušiju • Ozbiljan udarac ljubavi su dali moderni darvinisti, poput Triversa, Daw­kin­sa i drugih, postavkom o "sebičnom genu", iz koje je sledilo da je slepi gen osnovni nosilac evolucije i da njemu ništa ne koristi, a može da škodi bilo kakvo altruističko ponašanje, pogotovo ljubav. • Kasnije je, ipak, ustanovljeno da se jedinki, odnosno njenom genu, u određenim situacijama "isplati" da bude altruista i kooperativna, iz vlastitog interesa, pa je ljubav preživela

15. Emocije i slična stanja CPP - Okt. 2012. Emocije su samo jedan oblik afektivnih stanja, koja su brojna, raznorodna i manje ili više povezana sa emocijama. Osećanje Afekt Raspoloženja su visoko zasićena jednom emocijom, ali se razlikuju od emocija po trajanju, načinu na koji nastaju, jačini i fiziološkim parametrima.

16. Emocije i slična stanja CPP - Okt. 2012. • Temperament je nasleđena tendencija ka nekom sklopu emocija i raspoloženja. Teško ga je razlikovati od karaktera, koji obuhvata i motivacioni sklop osobe, odnosno celu ličnost, kao što je to u evropskoj terminologiji. • Sa emocijama se povezuju i stavovi. Stav je emocionalno (afektivno) obojeno uverenje, preferencija ili predispozicija prema nekom objektu i jedan je od najvažnijih pojmova socijalne psihologije. • Afektivni stil je relativno trajna sklonost pojedinca da stvara emocije određene vrste i da poseduje određeno raspoloženje.

17. Emocije i slična stanja CPP - Okt. 2012. Emocionalna crta je sklop emocija koje dominiraju kod pojedinca, trajno. Ekman uvodi još nekoliko pojmova, kao npr., emocionalni splet (plot) U psihologiji ličnosti se pravi razlika između stanja i crte

18. Koje emocije postoje CPP - Okt. 2012. centralna podela emocija je na osnovne ili bazične emocije i složene, izvedene ili napredne emocije. Druga podela je na primarne i sekun­dardne emocije. Emocije mogu biti složene ili pomešane od više osnovnih: veselje i tuga, tuga i strah, a o smeši ljubavi i mržnje je pisano dosta.

19. Kategorijalno gledište CPP - Okt. 2012. emo­cije se dele na diskretne i distinktivne profile aktivnosti tri reaktivna sistema. uz svaku emociju idu zasebne subjektivne, fiziološke i motorne karak­te­ris­tike. Kategorizaciju treba uraditi na osnovu toga što su osnovne emocije: a) urođene, b) evoluciono stare, tj. postoje i kod životinja, c) javljaju se rano u životu, d) prisutne su kod svih ljudi, ali i na osnovu drugih sličnih kriterijuma.

20. Kategorijalno gledište CPP - Okt. 2012. • Velikih šest emocija, ili bazičnih emocija su: • sreća (uživanje), • strah, • bes (ljutnja), • tuga (žalost), • iznenađenje i • gađenje

21. Dimenziono gledište CPP - Okt. 2012. • Nasuprot većinskom kategorijalnom mišljenju, postoje mišljenja da se radi o kontinuumu reakcija reaktivnih sistema, konceptualnih okolnosti (na osnovu kojih se formira kognitivna procena), raspoloživih mogućnosti za kontrolu i nošenje sa emocijom itd. • Prva dimenzija emocije je valenca. Sve emocije su ili prijatne ili neprijatne. • Druga dimenzija je, svi se slažu, intenzitet – emocije se mogu razlikovati po stepenu aktivacije, pobude koji ih prati. • U novije vreme se razmatraju i neke druge dimenzije, npr. privlačenje – odbijanje. • Npr, bes je negativna emocija sa privlačenjem, • strah je negativna emocija sa odbijanjem itd.

22. Teorije emocija • Najjednostavnija podela je ona koja teorije emocija deli na telesne i kognitivne. • Telesne, somatske, motorne, odnosno fiziološke teo­ri­je emocija imaju snažno utemeljenje u darvinizmu i biologiji. • Sa prodorom kognitivne psihologije, došlo je do reinterpretacije načina na koji emocija nastaje, odnosno draži okidača i redosleda događaja koji slede. • Kog­nitivna procena draži-okidača emocije zauzima presudno mesto u tim teorijama. • Sledstveno tome, ove teorije se nazivaju psihološkim. CPP - Okt. 2012.

23. James – Langeova teorija emocija • W. James i fiziolog Carl Lange su protumačili emociju kao propratni efekt fizioloških reakcija na draž-okidač. • Doživljaj emocije, dakle, nije ništa drugo do iskustvo niza telesnih promena koje su odgovor na emotivnu draž. • Po njima, događaji idu slede­ćim tokom. Draž izazivač, na primer provalnik, se: • preko talamusa upućuje limbičkom sistemu, • limbički sistem aktivira telesne reakcije straha preko hipotalamusa i simpa­tičkog dela ANS, • draži iz ovih telesnih reakcija se šalju nazad u korteks i mi ih interpretiramo kao strah. • James: “osećamo tugu zato što plačemo, bes zato što udaramo, strah zato što se tresemo...”. • James-Langeova teorija je peri­fer­na, jer nastanak emocije pripisuje visceralnim reakcijama i akcijama ANS-a koje su periferne u odnosu na CNS. Iz istog razloga, nazivaju je telesnom teorijom emocija. CPP - Okt. 2012.

24. James – Langeova teorija emocija • Ilustracija • Kasno uveče odlazite sa posla i dok prelazite preko parkinga do svog automobila, čujete korake iza sebe u mraku. • Na osnovu urođenog mehanizma, koraci u mraku izazivaju da vaše srce počinje lupati a ruke tresti. • Ove fizičke odgovore vaš mozak odmah tumači i rezultat je da osećate strah. CPP - Okt. 2012.

25. Cannonova kritika James-Lange teorije • Ljudi se oštećenom kičmenom moždinom imaju emocije • Odbrana: ostaju veze preko hormona i moždanih živaca • Visceralni organi reaguju sporo, a strah nastaje momentalno • Odbrana: ostaju mišićne reakcije koje su brze • Fiziološke reakcije nisu specifične za svaku emociju • Ubrizgavanje adrenalina stimuliše visceru, ali u mozgu izaziva samo pobudu, a ne emocije CPP - Okt. 2012.

26. Cannon-Bardova teorija • Po njima, subjektivni doživljaj emocije i fiziološke promene nastaju istovremeno • Po njima, stimulus prvo stiže u talamus • Iz talamusa, draž ide istovremeno i ka korteksu i ka limbičkom sistemu – npr. amigdalama • Od limbičkog sistema signal ide ka hipotalamusu i autonomnom nervnom sistemu • Emocija se paralelno doživljava i psihološki i fiziološki i nema međusobne povezanosti • Cannon-Bardovu i slične teorije nazivamo centralističkim, jer predviđaju da se nastanak emocije odvija prvenstveno unutar CNS-a CPP - Okt. 2012.

27. Cannon-Bardova teorija • Ilustracija • Sami ste u kući i čujete škripanje u hodniku izvan sobe. • Vaše telo se na osnovu biološkog programa počinje tresti, oblije vas hladan znoj i lupa vam srce, a vaš mozak u isto vreme odgovara osećanjem straha. CPP - Okt. 2012.

28. Hipoteza facijalne povratne sprege • 40 od 44 mišića lica služi isključivo izražavanju emocija • Izard kaže, emocije bivaju izazvane aferentnim povratnim informacijama iz mišića lica • To otklanja sve Cannonove primedbe Jamesu • Mnoga istraživanja potkrepljuju ovo • Npr. držanje olovke u zubima (smeh) stvara dobro raspoloženje, nasuprot držanju olovke usnama (mrštenje) • Izard je bio pristalica kategorijalnog pristupa i ukazivao je da se bazične emocije sreću već kod beba od nekoliko meseci i da one te emocije facijalno izražavaju na isti način kao i odrasli. • utvrdio je da je izražavanje bazičnih emocija jednako kod svih kultura, kao i kod čulno depriviranih osoba, recimo slepih i gluvih (od rođenja). • Ukratko James-Langeova teorija, uz modifikacije, ne može se ni danas odbaciti CPP - Okt. 2012.

29. Kognitivne teorije emocija • zajednički imeni­lac svih kognitivnih gledišta je kognitivna procena (engl. appraisal). CPP - Okt. 2012.

30. Debata Zajonca i Lazarusa CPP - Okt. 2012. Zajonc: „Preferences need no inferences“ Zajonc je izneo svoje osnovne stavove: “afekt i kognicija su odvojeni i parcijalno nezavisni sistemi i ... mada obično funkcionišu zajedno, afekt može nastati bez prethodnog kognitivnog procesa”. Ne samo da su odvojeni, Zajonc je tvrdio da afektivni sistem ima primat, da afek­tiv­no suđenje i procenjivanje ide prvo i da je brže od kognitivnog. Zajonc je ukazivao da imamo afektivna suđenja na osnovu nikakvih ili vrlo malo informacija, da stičemo preferencije prema objektima nesvesno, ili ako pazimo na drugi zadatak itd.

31. Debata Zajonca i Lazarusa CPP - Okt. 2012. Nasuprot njemu, Lazarus je zastupao gledište da je mišljenje nužan i dovo­ljan uslov emocije. pažnja, percepcija i interpretacija neop­hod­no prethode identifikaciji bilo kakve draži, a to što su ti procesi nesves­ni, ne znači da ne postoje. Tek kad oni obave posao, emocionalni odgovor postaje moguć. Doživ­ljaj emocije ključno zavisi od kognitivne procene, tj. tu­mačenja tre­nut­ne situacije-događaja. prema Lazarusu, redosled je sledeći {do­gađaj}→‌{kog­nitivna pro­cena}→‌{emocija} (koja uključuje odgovor svih reaktiv­nih siste­ma)

32. Debata Zajonca i Lazarusa CPP - Okt. 2012. Ilustracija. Kupujete nekoliko stvari u prodavnici, pred zatvaranje, kada dvojica mladića u trenerkama sa navučenim kapuljačama ulaze žurno u prodav­nicu, držeći ruke u džepovima trenerke. Vi pomislite da su oni tu da bi opljačkali radnju i toliko se prepadnete da vam se noge oduzmu.

33. Dvofaktorska teorija Schachtera i Singera • Ova teorija bi se mogla nazvati mešovitom, telesno kognitivnom, jer tvrdi da su za nastanak emocije po­trebna dva faktora: • dovoljno jaka fiziološka pobuda i • kognitivna interpretacija te pobude. • Ako osoba ne vidi kauzalno objašnjenje za svoju pobudu, pribeći će inter­pretaciji signala koji su joj dostupni. • Bez postojanja oba faktora – nema emocije. • Ipak, teorija se obično svrstava u teorije kognitivne procene i prvens­tve­no je socijalno-psihološka, jer se pod “signalima” misli na znakove iz socijalnog okruženja. CPP - Okt. 2012.

34. Dvofaktorska teorija Schachtera i Singera CPP - Okt. 2012. Ilustracija Vozite se zadnjim noćnim autobusom i jedini ste putnik. U jednom trenutku, ulazi jedan čovek i seda u red iza vas. Kada ste stigli do vaše stanice, on također izlazi iz autobusa. Čujete ga da hoda iza vas. Koraci u mraku izazivaju žmarce koji vam silaze niz kičmu, srce koje počinje da lupa i mišiće da se napinju. U tom trenutku se setite da je bilo nekoliko napada radi pljačke u vašem gradu tokom poslednjih nekoliko sedmica i počinjete da osećate strah.

35. Dvofaktorska teorija Schachtera i Singera • Dva najpoznatija istraživanja na kojima je dvofaktorska teorija počivala su: • “Suproxin” studija Schachtera i Singera i • “Capilano Canyon” studija misatribucije Duttona i Arona CPP - Okt. 2012.

36. Suproxin studija Schachtera i Singera iz 1962. CPP - Okt. 2012. • Ispitanicima je rečeno da će dobiti injekciju “Suproxina”, sa ciljem da im se ispituje vid. U stvarnosti, jedna grupa je dobila adrenalin, a druga placebo (infuzionu otopinu). • Grupa “adrenalin” podeljena je u tri dela. • Prvoj grupi je rečeno da će osetiti lupanje srca, ubrzano disanje, vrućinu u obrazima itd. (a to su stvarne reakcije na adrenalin). • Drugoj grupi su rekli da će osetiti utrnulost nogu i glavobolju, a • trećoj i kontrolnoj grupi nisu dali nikakve informacije o dejstvu injekcije. • Sve su onda podelili u dve grupe. • U jednoj grupi u čekaonici je bio instruirani saradnik koji je bio ljutit i nervozan, • u drugoj grupi veseo i euforičan.

37. Suproxin studija Schachtera i Singera iz 1962. CPP - Okt. 2012. • Ukrštajući ove grupe, dobijeni su sledeći nalazi: • - Ispitanici koji su bili pogrešno informisani ili im nije ništa rečeno o dejstvu, sa veselim saradnikom osećali su se srećni, a sa ljutitim saradnikom su bili ljuti • - ispitanici koji su bili pravilno informisani nisu bili ni posebno veseli ni posebno ljuti. • Schachter i Singer su zaključili da su ispitanici koji nisu imali dobro objašnjenje za svoju fiziološku pobudu, uzeli model ponašanja saradnika, interpretirali ga i na osnovu njega izgradili vlastitu emociju. • Ispitanici koji su znali da njihova fiziološka pobuda dolazi od adrenalina, nisu koristili ponašanje saradnika za njenu interpretaciju.

38. Studija “Capilano Canyon”Duttona i Arona (1974) CPP - Okt. 2012. sproveli su stu­diju sa misatribucijom da bi potkrepili dvofaktorsku teoriju. Iskoristili su dva mosta preko reke Capilano u Kanadi. Jedan most je viseći, 70-tak metara iznad dna kanjona, ljulja se u svim pravcima, rukohvati su mu neprijatno niski i izgleda vrlo opasno. Drugi most je nizak i kratak čvrst most, sa solidnim ruko­hvatima Mlade muškarce presretala je atraktivna žena-saradnik, rekla im da radi seminarski iz psihologije i molila za pomoć. Imali su zadatak da ukratko opišu šta vide na slici, dok su stajali na mostu. Slika je bila iz testa TAT i prikazivala je mladu ženu. Na kraju, žena-saradnik bi otcepila list papira, napisala svoje ime i broj telefona i rekla ispitanicima da je nazovu ako žele da čuju dodatne informacije o istraživanju. Ispitanicima na visećem mostu rekla je da se zove Glorija, a onima na čvrstom mostu Dona.

39. Studija “Capilano Canyon”Duttona i Arona (1974) CPP - Okt. 2012. Grupa sa visećeg mosta je davala opise koji su sadržavali značajno više seksualnih i ljubavnih tema i opisa, kao što su “seksualni odnos”, “ljubavnik”, “poljubac” i sl. Ta grupa je 4 puta češće zvala Gloriju, nego što je kontrolna grupa zvala Donu. Kada je anketar bio muškarac, razlika u frekvenciji seksualnih tema nije bila značajna, a jedva da je iko iz obe grupe zvao telefonom. Autori su zaključili da su ispitanici sa visećeg mosta svoje uzbuđenje zbog opasnog mosta pogrešno pripisali zgodnoj ženi. Zato su osećali seksu­al­nu privlačnost/ljubav. Da se nije pojavila žena, oni bi verovatno opisali svoj emo­cio­nalni doživljaj kao strah. Međutim, pošto se pojavila, oni su svoje uzbu­đe­nje interpretirali kao seksualnu situaciju i kao svoje subjektivno osećanje doživeli seksualnu privlačnost.

40. Viseći most iznad reke Capilano CPP - Okt. 2012.

41. Pogrešno pripisivanje pobude CPP - Okt. 2012. • Kad se pobuda pogrešno protumači, to se naziva “misatribucija” pobude. • Npr, nakon intenzivnih fizičkih vežbi smo skloniji da se zaljubimo, ali i da se naljutimo. • Susret sa odgovarajućom osobom u stanju fiziološke pobude lako pre­lazi u ljubavnu privlačnost. • u jednom istraživanju su slučajno odabrani parovi stavljeni u situaciju da rešavaju zadatke slične igrama. Parovi koji su učestvovali u zadacima koji su zahtevali veći fizički napor razvili su veću romantičnu privlačnost, u odno­su na parove sa fizički lakim zadacima. • U drugom istraživanju, ispitanici su podvrgnuti ozbiljnom fizičkom tre­nin­gu. Nakon toga su provocirani od strane eksperimentarora. Pokazalo se da su ispita­nici koji su vređani odmah nakon vežbanja reagovali značajno agresivnije od onih koji su vređani nakon nekog vremena, kad se fizička pobuda smanjila.

42. Fiziologija emocija CPP - Okt. 2012. • Dopamin i endorfini su najverovatniji pokretači pozitivnih emocija (zadovoljstva), koje prate aktivacija i privlačenje. • Serotonin i noradrenalin igraju ulogu u negativnim emocijama (strahu i besu), koje prate izbegavanje i inhibicija. • Autonomni nervni sistem i endokrini sistem. Ova dva sistema su odgovorna za reakciju napadni, pobegni ili smrzni se. Ova reakcija je rezultat delovanja: • hipotalamusa preko moždanog stabla, pa • simpatičkog NS i na kraju • endokrinog sistema. • Simpatički sistem to postiže u nekoliko sekundi, dok istovremeno ES luči hormone stresa (adrenalin, kortizol itd.) u krv. Hormoni deluju slično simpatičkoj reakciji, sporiji su, ali duže zadržavaju dejstvo

43. Fiziologija emocija CPP - Okt. 2012. • Šta sve spada u reakcije na stres. • Ubrzanje pulsa, povišenje krvnog pritiska, disanje dublje i ubrzano, nozdrve se šire. • Inhibicija stomaka i aktivnosti gornjeg probavnog trakta, generalni uticaj na sfinktere. • Sužavanje krvnih sudova u mnogim delovima tela, širenje krvnih sudova u mišićima. • Povećanje mišićnog tonusa. • Oslobađanje hranjivih materija za mišićnu akciju, povećanje šećera u krvi, metaboliše se mast iz masnih ćelija. • Širenje zenica, opuštanje bešike, pražnjenje debelog creva, inhibicija erekcije. • Slušna isključivost, tunelski vid, čulna osetljivost generalno pojačana. • Suđenje i razmišljanje se “gasi” i prelazimo na niži nivo rezonovanja (stres postupno gasi sve više mentalne funkcije i vraća nas na niže, instinktivne). • ...

44. Fiziologija emocija CPP - Okt. 2012. Pristalice kategorijalnog gledišta smatraju da svaka osnovna emocija ima svoj karakterističan otisak prsta, koji se kao profil vrednosti različitih fizioloških parametara razlikuje od drugih. podaci su protivrečni – postoje emocije čiji okidač jeste stresor, ali ih ne prati reakcija “napadni ili pobegni”, koja izgleda prati samo neke emocije (pre svega strah i bes).

45. Fiziologija emocija CPP - Okt. 2012. • Problem je u tome što isti fiziološki simp­tom obično imaju grupe emocija, ali se po drugom simptomu razlikuju. Na primer: • povišen puls se javlja kod dve negativne emocije: straha i besa, ali ne u trećoj – gađenju, • strah i bes, slične po pulsu, razlikuju se po temperaturi: visoka kod besa, niska kod straha itd. • Zato je iz fizioloških promena ANS i ES teško prepoznati emociju.

46. Lokalizacija emocija • Generalno se smatra da je desna hemisfera primarno uključena u obradu emocija. • Znamo i da je nužna interakcije korteksa i limbičkog sistema. • znamo da se kognitivna procena sigurno odvija u korteksu, prvenstveno u prefrontalnim režnjevima, a da kognitivna procena igra u nastanku emocije. • U limbičkom sistemu ključnu ulogu u emocijama igraju: • prednji deo pojasne/cingularne vijuge, • hipokampus i • amigdale, koje su bogato povezane sa različitim delovima korteksa. CPP - Okt. 2012.

47. Lokalizacija emocija • Otkriveno je da talamus ima dva puta kojima može da šalje senzorne inpute: • gornji put, ka korteksu i • donji put, direktno u amigdale, koji je vrlo brz. • Zahvaljujući donjem putu možemo emocionalno da reagujemo pre nego što smo svesni draži-izazivača. • Donji put je evoluciono star i jedini je put kod gmizavaca i ptica. • Amigdale su “sistem za rano upozoravanje” i deluju i u društvenim odnosima, reaguju na neprijatna lica i sl. • Postojanje ta dva puta je moguće objašnjenje za konflikt emocija, kao podloga psihodinamskog tumačenja nesvesnog. CPP - Okt. 2012.

48. Hipoteza desne hemisfere CPP - Okt. 2012. desna hemisfera je specijalizovana za percepciju emocija (prepoznavanje emocija kod drugih ljudi i afektivne prozodije u govo­ru), izražavanje i osećanje emocija, bez obzira na valencu. Dešnjaci teže da gledaju levo kada odgovaraju na emocionalno obojena pita­nja. Generalno, naša leva strana lica je više angažovana u iskazivanju emocija od des­ne (lice je većinom inervirano kontralateralno, posebno donja polovina), po­seb­no u iskazivanju negativnih emocija

49. Hipoteza desne hemisfere CPP - Okt. 2012. Na fMRI snimcima mozga, široke zone u potiljačnoj i temenoj zoni kore, prvenstveno desne hemisfere, angažovane su prilikom gledanja dinamičkih promena izraza lica. možda u desnoj hemisferi držimo skladište ikona facijalnih emocija, jer bez desne hemisfere slabo prepoznajemo emocije na licima (fuziformna vijuga, koja je u levoj hemisferi, ima značaj za prepozna­vavanje lica, ali ne za izražene emocije).

50. Hipoteza valence CPP - Okt. 2012. Hipoteza valence kaže da je desna hemisfera specijalizovana za negativne, a leva za pozitivne emocije. Prepoznavanje srećnih lica je brže i bolje ako se ona projektuju na desnu stranu vidnog polja, a tužnih lica ako se projektuju na levu stranu vidnog polja. Postoje većinski nalazi da asimetrija leve i desne strane lica pri iskazivanju emocija prati sledeći obrazac: negativne emocije – leva strana lica – desna hemisfera, pozitivne emocije – desna strana lica – leva hemisfera (ili obe hemisfere).