Teme prezentacije

1. Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja i politikeRedakcija Kvartalnog monitoraFRENjun 2009.

2. Teme prezentacije • Recesija – najveći ekonomski problem • Verovatno još veći pad proizvodnje od planiranog • Monetarna politika – treba da bude anti-recesiona • Nedovoljno ekspanzivna - previsoka referentna kamatna stopa? • Dinar jača: održivost? • Fiskalna politika • Rebalans budžeta se neće ostvariti? • Veći fiskalni deficit: sa 3% na 4,5% BDP-a? • Finansirati povećani deficit – domaće vs. strano zaduživanje? • Dodatno prilagođavanje – povećati poreze i/ili smanjiti rashode?

3. Privreda u recesiji Pad privredne aktivnosti u Q1 oko 6% Aprilski podaci ne ukazuju na zaokret: - industrijska proizvodnja: -21,1% (Q1 -16,9%) - prerađivačka industrija: -23,2% (Q1 -21,0%) - izvoz: -25,6% (Q1 -23,8%)

4. Pad privredne aktivnosti u 2009. oko 5% • Scenario 1 – verovatni • Proizvodnja do kraja godine ostaje na nivou iz Q1 • Desezonirani podaci ukazuju na pad BDP u 2009. od oko 5,5% • Istočna Evropa: 5,2% (EBRD) • Scenario 2 – veoma optimistički • Pad BDP u 2009: 4% • Svaki naredni kvartal mora doneti poboljšanje za 1% • Scenario 3 – veoma malo verovatan • Projektovani pad BDP u 2009: 2% • Svaki naredni kvartal mora doneti poboljšanje za 2,5% • Međugodišnji rast BDP po ovom scenariju već u Q4: 3,3%

5. Tražnja zakočila privrednu aktivnost Makroekonomski agregati U krizi Posle krize • izvozna tražnja mora rasti najbrže • zatim BDP • a najsporije domaća tražnja Pre krize Izvor: QM na osnovu podataka RZS 1) Agregatna tražnja = domaća tražnja + izvoz • najbrže je rastao izvoz • zatim domaća tražnja • a najsporije BDP Domaću tražnju koči nedostatak kredita – rast kreditne aktivnosti gotovo je zaustavljen (prirast kredita u Q1 svega €82 mln)

6. Platni bilans • Recesija smanjila ceo deficit tekućeg računa za blizu 40% • Deficit tekućeg računa u Q1/09: 11,8% BDP (€810 mln) - Do aprila €940 mln • Deficit tekućeg računa u Q1/08: 17,4% BDP (€1299 mln) • Ali i trgovinski deficit za 30% • Jan/Apr 2009: €1,9 mlrd • Jan/Apr 2008: €2,7 mlrd • Do kraja 2009 tekući deficit €3-3,5 mlrd (3x940 mln evra) • Ovo je moguće finansirati → dinar je ponovo stabilan • Sa izlaskom iz recesije ponovo će se vratiti depresijacijski pritisci

7. Inflacija /1 Indeks maloprodajnih cena, anualizovane stope, u % • IMC inflacija zaključno sa majem je 8,6%, ali je prvenstveno posledica rasta regulisanih cena Inflacija je od početka godine visoka Izvor: RZS

8. Inflacija/2 Indeks maloprodajnih cena, doprinos porastu inflacije, apr09/dec08, u % Za prva četiri meseca, samo 20% porasta IMC je posledica bazne inflacije Izvor: QM

9. Inflacija /3 Bazna inflacija (iz IMC), anualizovane stope, u % Bazna inflacija je relativno visoka u januaru i februaru, ali zbog povećanja akciza na pivo Od marta, bazna inflacija pada i relativno je niska Izvor: QM

10. Inflacija /4 Indeks potrošačkih cena, prva četiri meseca i ostatak godine, anualizovane stope, u % Procenjujemo da bi inflacija krajemgodine mogla da bude oko 10% - glavna nepoznanica su naftni derivati Izvor: QM i RZS Inflacija merena IPC bi u nastavku godine bila 5,1%, tj. 7,7% anualizovano(za prva četiri meseca bila je 4,8%, tj. 15,1% anualizovano)

11. Monetarni tokovi i politika /1 • M2 realno pada prvi put od 2001. • međugodišnji realni pad M2 od 3,2% (kraj marta) • konzistentno sa padom BDP (krediti →M2→domaća tražnja→BDP) Prirast kredita, mln evra Izvor: QM na osnovu podataka NBS

12. Monetarni tokovi i politika /2 • Privatni sektor sve je manje sposoban da se zadužuje • - učešće nenaplativih kredita (jedna rata u docnji 90 dana i više) raste: • kraj marta: 11,4% (kritičan nivo: 15%) • kraj decembra: 4,5% • - broj preduzeća u blokadi 60.000, pre više od godinu dana 45.000 • Banke se okreću sigurnim plasmanima • - rastu plasmani u repo stok – dostigli oko 100 mlrd dinara • - država se dodatno zadužuje – dostigli skoro 50 milijardi dinara • Država i NBS istiskuju privatni sektor • - referentna kamatna stopa: 13%-14% • - kamatna stopa na tromesečne državne HoV: oko 15% • - kurs stabilan: evro-prinosi ogromni

13. Monetarna politika – moguće mere /1 • Država treba da se zadužuje u inostranstvu, a ne na domaćem tržištu - jednom rukom daje: €300 mln subvencionira - drugom rukom uzima: €500 mln zaduživanje na domaćem tržištu • NBS treba da smanji referentnu kamatnu stopu - očekivana inflacija NBS 8,8% ... IPC inflacija dec/apr 7,7% anualizovano (QM) - referentna kamatna stopa od 13% u realnom izrazu još uvek velika - recesije je duboka i ne vidi se zaokret

14. Monetarna politika – moguće mere /2 • Recesija → smanjenje tekućeg deficita & visoka referentna kamatna stopa → apresijacija dinara → kočenje proizvodnje • NBS nije intervenisala na međubankarskom tržištu od februara: snažna recesija stabilizovala dinar • Da li da NBS sprečava apresijaciju? • Neke centralne banke su se opredelile za ovakvu strategiju u sličnim okolnostima (Rusija) • Povećava se dinarska likvidnost • Doprinos oporavku proizvodnje, a dinar ostaje na održivoj vrednosti nakon završetka krize • Povećavaju se devizne rezerve • Prolaz depresijacija/inflacija nije veliki (oko 20%) • ne treba se plašiti ni realne depresijacije, a apresijaciju treba sprečiti

15. Dinar još uvek suviše jak: opasnost od apresijacije • Dinar od početka krize realno depresirao za 13%, ... ali sa „vrha” u septembru 2008. • Međugodišnja realna depresijacija od oko 6% nije velika (u poređenju sa „normalnim” kursom od 80 dinara za evro) • U poslednja tri meseca realna apresijacija dinara od 1,5% • A od 2005. dinar je realno apresirao za 15,6%

16. Fiskalni tokovi i politika /1 • U Q1 2009. godine ključni pokazatelji javnih finansija se pogoršavaju • U odnosu na Q1 2008: • Prihodi su realno opali za 12,6%, a rashodi za 3,4%, • Deficit konsolidovanog sektora države iznosi 11,8 mlrd dinara (1,8% BDP u Q1) • Mali deficit je rezultat: štednje, kašnjenja u plaćanju obaveza, sezonskih faktora • U aprilu 2009. pokazatelji se dodatno pogoršavaju: prihodi opadaju, rashodi rastu, deficit raste • Prihodi opadaju zbog pada privredne aktivnosti a rashodi i deficit rastu zbog urednijeg izmirenja obaveza

17. Fiskalni tokovi i politika /2 • Deficit konsolidovanog sektora države u prva četiri meseca iznosi 25 mlrd dinara, dok deficit budžeta Republike Srbije iznosi oko 44 mlrd dinara - procenjuje se da je konsolidovani deficit države u prvih pet meseci 2009. godine iznosio 37 do 39 mlrd dinara, odnosno oko 3,5% BDP-a koji je ostvaren u tom periodu • Od aprila kratkoročni državni zapisi postali su ključni izvor za finansiranje fiskalnog deficita • U prvih pet meseci država je emisijom zapisa obezbedila sredstva od preko 45 mlrd dinara (oko 1,5% BDP u celoj 2009. godini) • Regulisani javni dug: • krajem marta iznosio 28,9% BDP • krajem maja prešao je 30% BDP • Neregulisani javni dug (dug prema Kuvajtu, Libiji, Kini) iznosi oko 2% BDP

18. Rebalans budžeta i prateće mere /1 • Najvažnije uštede planirane u programu Vlade su: • smanjenje diskrecionih (odgodivih) rashoda u budžetu RS za 26%, što iznosi oko 40 milijardi dinara ili oko 1,3% BDP-a • smanjenje transfera lokalnoj samoupravi za 15 milijardi dinara ili za oko 0,5% BDP-a • zamrzavanje plata u državnom sektoru, smanjenje zarada u državnom sektoru većih od 40 hiljada dinara i ograničavanjem maksimalnog iznosa zarada na nivo šestostruke zarade u Republici (što će doneti uštedu od 0,4% BDP-a) • smanjenje troškova zdravstva za četiri milijarde dinara ili za preko 0,1% BDP-a • Dodatne uštede će se ostvariti preraspodelom sredstava u okviru državnog sektora: • budžet Srbije će preuzeti 40% sopstvenih prihoda dela korisnika budžetskih sredstava, što iznosi 12 milijardi dinara ili 0,4% BDP-a; • javna preduzeća u vlasništvu Republike uplatiće budžetu Republike profit u iznosu od 5 milijardi dinara, što iznosi oko 0,2% BDP-a.

19. Rebalans budžeta i prateće mere /2 • Program Vlade predviđa i povećanje javnih prihoda za oko 16 milijardi dinara (preko 0,5% BDP-a), u okviru čega će se najveći deo prihoda ostvariti: • povećanjem akciza na naftne derivate (dodatni prihod od oko pet milijardi dinara • dodatnim oporezivanjem usluga mobilne telefonije (prihod od oko tri milijarde dinara) • dodatnim oporezivanjem imovine veće vrednosti (prihod od oko tri milijarde dinara) • Dodatni prihodi ostvariće se usklađivanjem osnovice godišnjeg poreza na imovinu sa tržišnom vrednošću imovine, izjednačavanjem poreskog tretmana autorskih honorara s poreskim tretmanom ostalih dohodaka

20. Ocena donetih mera • Predložene mere sadrže snažno fiskalno prilagođavanje: • Planirano smanjenje rashoda iznosi oko 3% BDP, • Planirano povećanje prihoda iznosi 0,5% BDP • Generalno, pri koncipiranju mera: • veliki ponder dat je njihovoj političkoj i socijalnoj prihvatljivosti, • Olako se odustalo od korekcije opštih poreza • potcenjen je uticaj mera na ukupnu privredu i pojedine sektore (npr. telekomunikacije), preraspodelu dohodaka, funkcionisanje državnog sektora (obrazovanje, kultura i sl.) i drugo • Neke delatnosti (telekomunikacije, korisnici budžetskih sredstva, vlasnici “luksuzne”imovine) su neprimereno opterećeni porezima • Neki su višestruko pogodjeni usvojenim merama • sa protekom vremena rašće teškoće u realizaciji planiranog smanjenja diskrecionih rashoda za 26%

21. Šta se može očekivati u drugoj polovini 2009. godine? • Pri važećoj fiskalnoj politici (uključujući i procenu doslednosti njene primene) očekuje se da će prihodi biti manji, a rashodi veći, nego što je planirano: • Prihodi po osnovu nekih od usvojnih mera (autorski honorari, “porez” na sopstvene prihode, profit javnih preduzeća i dr.) skoro sigurno će biti manji od planiranih • Prihodi će verovatno biti manji od planiranih i zbog većeg pada privredne aktivnosti u odnosu na planirani • Mogu se očekivati problemi sa realizacijom planiranih ušteda u drugoj polovini godine (smanjenje tekućih rashoda za 26%, smanjenje subvenicija) • Rezultat prethodnog je da će deficit, uz sadašnju fiskalnu politiku, iznositi 4-4,5% BDP

22. Opcije fiskalne politike u drugoj polovini 2009. godine • Fiskalna politika se nalazi pred izborom izmedju sledećih opcija ili neke njihove kombinacije: • povećanje fiskalnog deficita, uz saglasnost MMF-a • povećanje poreza • dodatno smanjenje rashoda • Ocenjuje se da je sa konjunkturnog stanovništa najpovoljnije povećanje fiskalnog deficita na oko 4% BDP • Vlada bi verovatno mogla i trebalo da obezbedi dodatna sredstva za finansiranje deficita iz inostranih izvora • Uporedo sa povećanjem deficita neophodno je da se usvojii srednjeročni plan za njegovo smanjenje i prelaz u suficit, kako javni dug ne bi prekomerno porastao • Neophodno je napraviti balans izmedju zaduživanja na domaćem tržištu (istiskivanje privatnog sektora) i inostaranstvu (visok nivo spoljnog duga) • Osim toga neophodno je neke od selektivnih mera poreske politike zameniti povećanjem opštih poreza

23. Širok obuhvat umesto selektivnih mera Veliko fiskalno prilagođavanje: 3% BDP-a traži širok obuhvat • a) 1% povećanja PDV-a = 18 mlrd dinara • b) 6% povećanja poreza na dohodak (solidarni porez) = 30 mlrd dinara Izvor: QM16