260 likes | 589 Views
Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja i politike Redakcija Kvartalnog monitora FREN decembar 2009. Teme prezentacije. Potencijalni rast privrede posle krize Smanjuje se mogućnost velikih priliva jeftinog kapitala... ... Povećava se mogućnost p roizvodne integracije u EU
E N D
Prezentacijaza NBSMakroekonomska kretanja i politikeRedakcijaKvartalnogmonitoraFRENdecembar 2009.
Teme prezentacije • Potencijalni rast privrede posle krize • Smanjuje se mogućnost velikih priliva jeftinog kapitala... • ... Povećava se mogućnost proizvodne integracije u EU • Treba se na vreme prilagoditi novim okolnostima • Inflacija zakočena u drugoj polovini godine • Počinje oporavak privrede, ali ni u 2010. nećedostići 2008. • Monetarna politika treba da nastavi da popušta • Fiskalna politika pred srednjoročnim izazovima • Fiskalni deficit u 2009. manji od 4% BDP • Budžet za 2010. održiv, ali bez značajnijih reformi 2
Finansijske integracije u EU Tokom 2000-ih, do izbijanja krize - u Evropi snažan tok kapitala od razvijenih ka nerazvijenim zemljama NIje bilo uobičajeno (Kina i SAD, regioni Azije) Tranziciona Evropa sustizala razvijeni deo kontinenta Ali neke zemlje prekoračile dozvoljenu brzinu priliva kapitala (Baltičke zemlje, Zapadni Balkan)... ... Deficiti tekućeg računa se otrgli kontroli Srbija tipičan primer (A.Abiad et al. 2009; Economic policy) 3
Pre krize rast nerazmenjivih sektora • Priliv kapitala iz inostranstva => rast domaće tražnje => rast uvoza i nerazmenjivih sektora privrede • Tri nerazmenjiva sektora (trgovina, saobraćaj i telekomunikacije i finansijsko posredovanje) 75% ukupnog rasta privrede… • ...Neodrživo posle krize Doprinos rastu odabranih sektora 4
Snažna apresijacija dinara • Dodatno destimulisala rast razmenjivih sektora proizvodnje 5
Vrednost dinara na kraju 2009. Dinar je krajem 2009. na sličnoj realnoj vrednosti iz prve polovine 2008. Januar 2008 – novembar 2009, realni pad kursa dinara svega 2% Prvih pet meseci 2008 – novembar oko 2% Prosečna zarada nije mnogo izgubila na vrednosti usled krize Prosečna neto zarada u Q3 je bila 340 evra... ... Isto kao u prvoj polovini 2008. 6
Srednjoročni rast privrede niži? Potencijalni rast se smanjuje u tranzicionim zemljama evrope (0,6-2,5%) U Hrvatskoj i BiH za oko 1 procentni poen, u Bugarskoj i Srbiji za preko 2 procentna poena Srednjoročni rast Srbije pre krize bio oko 6%... …smanjenje na 3,5% (bez reformi) - neodrživo Razlozi pada Manji priliv kapitala nego pre krize Veliki državni deficiti koji dovode do rasta duga 7
Mogući odgovori ekonomske politike Fiskalna održivost i makroekonomska stabilnost Reforme na strani ponude Održivi kurs dinara Proizvodna integracija u EU => brži rast privrede (Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija...) Odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma Garancija srednjoročne stabilnosti Dobar signal investitorima 8
U Q3 beležimo deflaciju • Nakon relativno visoke inflacije u prvoj polovini godine, u Q3 beležimo deflaciju • Cene u Q3 pale za 0,7% (tj. 2,9% anualizovano) • Pad cena u Q3 pre svega posledica pojeftinjenja voća i povrća... • ...i smirivanja rasta cena nafte 9
Usporava i noseća inflacija • U Q3, kao i u oktobru i novembru, usporava i noseća inflacija (inflacija bez cena hrane, energije, alkoholnih pića i duvana) • U novembru nešto viša inflacija, ali noseća inflacija i dalje niska • Sada je očigledan trend usporavanja inflacije 10
Inflacija veoma niska • Inflacija u drugoj polovini godine izuzetno niska, manje od 1% anualizovano • I noseća inflacija niska (3,5% anualizovano sept-nov) • Povoljan trenutak za korekciju administrativnih cena • Dodatno popuštanje monetarne politike • Stimulisanje privredne aktivnosti • Blaga depresijacija - sprečavanje realne apresijacije 11
Fiskalni tokovi se poboljšavaju • Fiskalni deficit u Q3 iznosi 21,4 mld dinara (2,9% BDP) • Ukupan deficit u Q1-Q3 iznosi 76,8 mld dinara (3,5% BDP) • Realni desezonirani prihodi po prvi put rastu u odnosu na prethodni kvartal (5,2%) izbori povećanje penzija 12
Fiskalnapolitika u 2009. • Realni nivo prihoda u Q1-Q3 manji za 10,1% u odnosu na 2008. • pre svega usled pada prihoda od PDV i carina • ...ali u oktobru i novembru ovi prihodi snažno rastu • Realni nivo rashoda niži za 3,4% • Pad svih bitnih kategorija rashoda osim rashoda za penzije i otplatu kamata • Kapitalni rashodi:najveći pad 13
Očekivanja do kraja 2009. godine Fiskalni tokovi u oktobru i novembru znatno povoljniji nego u prethodnim mesecima Značajan rast prihoda od PDV i akciza Deficit budžeta Republike u oktobru i novembru 3,4 i 3,2 mld dinara respektivno ...u periodu Q1-Q3 prosečan mesečni deficit budžeta iznosio 9,3 mld dinara Fiskalni deficit u 2009. ispod 4% BDP Sa MMF dogovoren deficit za 2009. od 4,5% BDP Komparativno: zemlje u okruženju Rumunija (7,3%), Slovenija (5,7%), BiH (4,7%), Mađarska (3,9%), Hrvatska (3,5%) Javni dug krajem godine blizu 9,6 mld EUR (30,7% BDP) Otpisano oko 400 mln evra kosovskog duga 14
Fiskalna politika u 2010. • Osnovne karakteristike budžeta Republike Srbije • konzervativna procena prihoda • sporiji rast rashoda od očekivanog rasta BDP • poboljšanje stukture rashoda • Glavne uštede ostvarene su ad hoc merama (zamrzavanje plata i penzija) • Bilansno, budžet za 2010. je održiv – na liniji sporazuma sa MMF • Ipak nešto manji deficit bio bi adekvatniji • finansiranje deficita impliciraće rast javnog i spoljnog duga za oko 3 pp BDP • Značajno je poboljšana transprentnost budžeta
Srednjoročna fiskalna politika • Očekuje se sporiji rast BDP nakon 2010. godine (3-4% godišnje) => plate i penzije treba da rastu sporije od BDP • Fiskalna politika mora da se prilagodi • izmenjenom okruženju: sporiji rast BDP, manja tražnja, izostanak prihoda od privatizacije • posledicama navedenih promena: pad javnih prihoda u odnosu na BDP, rast javnog duga i izdataka za kamate • novim prioritetima: rast javnih investicija i socijalne zaštite • Neophodne su promene u fiskalnoj politici • očuvati makroekonomsku stabilnost i podržati novu strategiju rasta privrede
Ključni izazovi fiskalne politike • Odolevanje pritiscima za neumeren rast penzija i plata nakon dvogodišnjeg zamrzavanja • Sprečavanje ekspanzije javne potrošnje nakon isteka aranžmana sa MMF • Redovni izbori 2012. godine • Nepostojanje jasne prioritizacije infrastrukturnih i drugih projekata • Oslanjanje na subvencije i meke kredite • Za sada nema jasnih odgovora • različiti stavovi o indeksaciji penzija i primeni opšteg kolektivnog ugovora, predlažu se projekti bez ekonomske računice
Zakonsko definisanje fiskalnih pravila • Ciljevi fiskalnih pravila • smanjivanje zloupotrebe fiskalne politike tokom političkog ciklusa • pravila bi smanjila populizam u predizbornim kampanjama, • smanjivanje zavisnosti održive fiskalne politike od spoljnih aktera • Fiskalna ograničenja bi se odnosila na • iznos deficita i javnog duga, • rast konsolidovanih javnih rashoda i • rast nekih krupnih komponenti rashoda (plate, penzije) i dr. • Fiskalna pravila bi bila opšta kako bi omogućila realizaciju prioriteta različitih vlada, a sadržala bi i korekcije za vanredne okolnosti
Prezentacijaza NBSMakroekonomska kretanja i politikeRedakcijaKvartalnogmonitoraFRENdecembar 2009.
Privredna aktivnost počinje oporavak Pad BDP u Q3 procenjujemo na 2,1% (u prvoj polovini godine -4,1%) Pad BDP u 2009. verovatno manji od 3% Zvanični podaci prikazuju nešto manji pad BDP od stvarnog Raste stopa nezaposlenosti kao posledica pada privredne aktivnosti Stopa nezaposlenosti u oktobru 17,4% (u oktobru 2008. bila 14,8%) Podaci ukazuju da zaposlenost pada brže od proizvodnje Nije uobičajeno (ni u regionu) Na “udaru” zaposleni sa fleksibilnim ugovorima o radu Dodatni slajd A1
Dodatni slajd Reforma poreza • Reforme poreza treba da doprinesu učvršćenju makroekonomske stabilnosti: smanjenju fiskalnog deficita, stabilizacije javnog duga • Reforme poreza treba da budu u funkciji podsticanja rasta BDP-a i zaposlenosti: • smanjenje fiskalnog opterećanja rada • smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje, • reforma poreza na dohodak građana. • povećanje PDV, • ukidanje ekonomski neopravdanih olakšica kod poreza na dobit, porez na dohodak i dr. A2
Dodatni slajd Reforma javne potrošnje • Neophodno je definisati pravce reformi najkrupnijih segmenata javne potrošnje: • penzijskog sistema (indeksacije, minimalni odnos penzija i zarada) • kretanje plata i opšti kolektivni ugovor • preispitati politiku subvencija i mekih kredita • Neophodno je primeniti više puta odlagane reforme: • racionalizacija mreže osnovnih i srednjih škola, • smanjenje broja nemedicinskog osoblja u zdravstvu, • povećati izdvajanja za socijalnu zaštitu • Uvesti obaveznost primene standardnih procedura za selekciju infrastrukturnih projekata • Povećanje kvaliteta usluga javnog sektora u obrazovanju, zdravstvu, infrastrukturi i dr. A3
Dodatni slajd Pitanje konkurentnosti postaje ključno • Razmenjivi sektori – veći oslonac na izvoz • Međunarodna konkurentnost(stvaranje preduslova za rast produktivnosti preduzeća) privrede ključna • Srbija nedovoljno konkurentna • 93. mesto na listi Svetskog ekonomskog foruma • Prosek Zapadnog Balkana: 85. mesto • Prosek SIE zemalja: 54. mesto A4
Dodatni slajd Preporuke /1 • Aktivnije i efikasnije sprovođenje antimonopolske politike • Novi Zakon o zaštiti konkurencije • Pojednostavljivanje i veća transparentnost administrativnih procedura • Građevinsko zemljište, građevinske dozvole • Regulatorna giljotina • Reforma javne uprave i povećanja efikasnosti državne administracije • Strategija reforme državne uprave u Republici Srbiji • Informatički sistemi • Elektronsko upravljanje dokumentima A5
Dodatni slajd Preporuke /2 • Uspostavljanje srednjoročne makroekonomske stabilnosti • Novi Zakon o budžetskom sistemu • Princip fiskalne odgovornosti • Investicije u infrastrukturu • Javni rashodi treba da dopunjuju privatne investicije radi podsticanja rasta • Poboljšanje obrazovanja i veština radne snage • Vezati finansiranje za rezultate A6