REKLAMNI FILM i TV SPOT

1. REKLAMNI FILM i TV SPOT "...kraći muzički ili reklamni program izrađen filmskom ili televizijskom tehnikom ( tehnologijom),za određenog sponzora“...

2. REKLAMNI FILM i TV SPOT • Film od svog nastanka, po prirodi medija, težio je da se razvije u različite vrste i žanrove. • Osim dokumentarne strukture, koju je najpre poneo sa sobom, kasnije se razvio u umetnički film, a po prirodi njegove osobenosti bili su idelne da se fim upotrebi u propagandne svrhe. • Tokom svoje istorije on je negovao ovu vrstu i razvio je u mnogu pravaca: od čisto propagandnog filma do kratke forme-TV Spot.

3. Uvod • Danas je sasvim prirodno, dok pratimo televizijski program, da nas usred emisije prekine reklama, najrazličitije sadržine. Na to uvek reagujemo u zavisnosti od poruke koju ona nosi. Kako i na koji način, pokušat ćemo u ovome radu izložiti, tumačeći prirodu i estetske vrednosti TV spota. • Televizijski spot, bez sumnje, postao je sastavni deo televizije. To je, rekli bi smo"...kraći muzički ili reklamni program izrađen filmskom ili televizijskom tehnikom ili tehnologijom,za određenog sponzora". Vremenom je on menjao formu, jer je u početku bio samo filmski spot namenjenjen za prikazivanje u bioskopu. S pojavom televizije munjevito se seli na njen ekran, izrastajući u nov oblik - televizijski spot. • Njegova predistorija datira još od pokretnih slika, koje su u osnovi bile dokumentarne, a korišćene su u različite svrhe. Prvobitno političko propagandne ("Oktobarska revolucija, kasnije "Trijumf volje"-film o nacističkom kongresu). • Drugi važniji izvor za TV predstavlja klasični propagandni film, pravljen za određene svrhe. Takvi su filmovi Džona Grirsona, osnivača engleske dokumentarne škole, snimljeni za ministarstvo pošta, kao i filmovi Roberta Flaetija ("Nanuk sa severa"). Jedan je reklamirao usluge pošta a drugi krzno i njegove prerađevine.

4. S razvojem multinacionalnih kompanije sve se više razvija reklamni film,pa će tek tada i reklamni spot dobiti svoje pravo mesto među industrijalcima. • To će se dogoditi posebno posle II svetskog rata, jer televizija preuzima primat u proizvodnji reklame. Izdiferencirana televizijska forma TV spota počeće da živi zasebno, razvivši svoj poseban jezik, koji je savršeno komunicirao sa gledaocem. • Na drugoj strani, one filmove koje je finansirala industrija za svoje "skrivene namere", prerastaju u posebnu podvrstu propagandno filma a to je namenski film. Takvi filmovi danas se proizvode i prikazuju na televiziji, interno u krugu kompanija, distribuiraju se na video kasetama za različite prezentacije isl.

5. O propagandnom i reklamnom filmu uopšte • S pojavom televizije, propagandni i reklamni film su iz korena izmenili svoju strukturu. Televizija unosi nova "pravila igre" koja u suštini prodiru u sve pore društvenog, politiškog pa i ekonomskog života. • Mnogo važnija je promena forme, jer se sada film udaljio od dokumentarnog koncepta. To će se najbolje odraziti na reklamnom filmu, kao blažoj formi propagandnog filma. Sada je filmsko jezičko izražajno sredstvo sažeto, prilagođeno novom medijumu. Film tako potaje efikasniji, kraći i jeftiniji za proizvodnju. To se posebno odnosi na tv reklamu, jer ona postaje masovni oblik propagandnog filma. U dramaturškoj koncepciji, stvari se menjaju iz temelja: u reklamni film prodiru elementi igranog (priča,kostim,dekor,glumac). • U užem smislu propaganda se definiše kao svako drugo saopštavanje,pomoću koga se može uticati na vredonosne stavove i oblike ponašanja kod ljudi." Ovaj uticaj se ne ostvaruje direktno, već posredno, uz pomoć propagandnog filma (spota) koji kod gledaoca nastoji stvoriti ili produžiti pristrasnost prema datom proizvodu, ličnosti, stranci, akciji i sl."

6. Propagandni film se umnogome razlikuje od igranog, pre svega po posebnom tipu izlaganja radnje, on je direktan, sa jasno naglašenim stavovima i pojačanom retoričnošću. Podela na podžanrove vrši se prema predmetu i oblasti kojoj pripadaju (obrazovanje, ekologija, marketing). Oni čak zaslužuju da dobiju i zvanje žanra, jer se razlikuju od svih ostalih, ali se uvek u njima oseti prikrivena propagandna namera (iako nisu pravljeni u te svrhe). A oni koji kriju takve namere nazvali bi smo ih prikrivenopropagandni film. • Reklamni film, ma koje vrste, pa prema tome i TV reklama, ne kriju svoju osnovnu nemru jer su proizvedeni isključivo u propagandne svrhe.To bi bila i osnovna razlika između reklame i propagande filma uopšte. TV reklami je u osnovi i jedini cilj prodaja ideja,roba,dok je propagandni film teži da bude objektivan, istinit, autentičan. • Osnovno oružje tv reklame je njena otvorenost, kojom okušava da pridobije gledaoca. Televizija je ustanovila posebne blokove u svom programau koji tv reklamu razdvajaju od ostalih programa, a zatim su utvrđeni kodeksi i "pravila igre" za proizvodnju i emitovanje. Sa ovim je reklama dobila legitimni status, neopterećena negativnom slavom koju propagandni film nosi od samog početka. • I tv reklama i propagandni film koriste dominantan oblik vizuelne komunikacije, potpomognut audio komponentama. Otuda su oni najmoćnije sredstvo propagande uopšte.

7. Podesetimo, film je umetnost koja po svojoj fakturi najverodostojnije odražava život, dajući svetu pokretnih slika iluziju stvarnosti, koja se odigrava pred nama, tako da je stepen identifikacije znatno olakšan a mogućnosti uticaja i eventualne manipulacije gotovo neograničene. Zato propagandisti pridaju najveći značaj TV reklami kao sredstvu komuniciranja i uticaja na savremene potrošače. Danas je nezamisliv bilo koji stanovnik zemaljske kugle a da ne poseduje tv aparat. • Kako kaže Marko Babac "Snaga ovog medija ogleda se i u tome što gledanje televizije ne zahteva nikako predznanje. Nema nikakvih preduslova za gledanje tv. Zato se ne može ni reći da je neko vizuelno nepismen".

8. Tv reklama-TV spot • Većina istraživača telezijske reklame ističu da ona utiče na potrošače tako što remeti njegovo rasuđivanje. To potvrđuje ogromnu moć današnje televizijske reklame u prodaji proizvoda. Međutim, tv reklama može imati i druge efektekat, jer je varljiva forma, pa se može pogrešiti u njenoj upotrebi. O tome se mi nećemo baviti u ovome izlaganju. • Najčešće proizvođači reklama imaju u vidu da potrošač (gledalac) ima želju ili potrebu koja je kod njega prisutna ili prikrivena. Putem reklamne poruke ta se želja podstiče, budi.Teodor Kening ovako definiše reklamu."Trgovačka reklama je planskodelovanje na ljudsku psihu, sa ciljem da se stvori što je moguća intenzivnija voljna pripremljenost za kupovinu reklamirane robe".S obzirom da su ljudi osetljivi na kontraste i više vole prijatne vesti od neprijatnih, pa je otuda poznat i aksiom "i negativnu vest moramo pozitivno upakovati". • Većina istraživača u svetu dolaze do zaključka da je najbolje efekte reklama postigla kod najniže obrazovanih grupa, delimično kod obrazovanih a najmanje kod obrazovanih. Intelektualci s dozom rezerve primaju nove informacije podvrgavajući ih sopstevenoj analizi. S obzirom da sredstva javnog komuniciranja imaju ogroman uticaj na formiranje javnog mnenja, ovom pojavom se bave mnogi teoretičari, sociolozi, psiholozi.

9. Politička reklama-spot • Politički reklamni spot pojavio se poslednji u nizu televizijskih reklama a služi isključivo za predstavljanje političara i njegovih ideja. Tako su i političari preuzeli "tržišni" oblik reklamiranja. Različiti su pristupi i demonstracije političara na malim ekranima, ali za većinu je zajedničko da demonstriraju prirodnost idola. U većini slučajeva oni insistiraju na običnostima po nekim pitanjima: on je ma bilo ko, ali je istovremeno uzvišeniji. Strategija merketinga bazira se na njegovom liku a retko kada na političkom konceptu njegove partije.

10. TV reklama i gledalac • Klark Egnju i Nil O.Brajen u knjizi "TV reklama", navode deset apela pomoću kojih se mogu pridobiti kupci: • -apetit za jelom i pićem • -ljubav • -lepota • -zdravlje (uključujući i preventivu) • -roditeljska ljubav • -društvenost • -superiornost • -razonoda • -udobnost (koja uključuje i razne olakšice) • -dobit (podrazumeva i štednju)

11. Prema ovoj podeli, reklama u bilo kom mediju, usmerena je prema nekom specifičnom apelu da bi se pobudio i potkrepio glavni. Prema suštini obraćanja razlikujemo tri vrste apela: • -racionalni apeli se obraćaju onoj vrsti potrošača koji insistiraju na stručnom obješnjenju, zašto bi trebali da se odluče za taj proizvod. U prvi plan se ističe kvalitet, kakva se ušteda postiše njegovim korišćenjem, vrednost i sadržaj proizvoda; • -emocionalni apeli najčešće su prisutni u u tv reklamama. Oni nastoje da kupcima iniciraju emocije koje će imati za rezultat kupovinu proizvoda. To je najjača tehnika emotivnog transfera i s toga najudobnije oružje propagande uopšte; • -moralni apeli usmereni su prema osćaju ljudi za pravednost, poštenje i odgovornost.Najčešća im je primena u propagandim kampanjama od opštedruštvenog značaja, kao i u političkim, ekološkim i slično. • Obično su emotivni apeli nalaze na početku i na kraju reklame, a racionalni u sredini.Snaga tv spota je, znači, sadržana u tome da što snažnije aktivira kod gledaoca emocionalne, racionalne odzive. Tako se uspostavlja odnos sa gledaocem neverbalnim jezikom koji kod potencijalnog potrošača razvija racionalan osećaj, koji je svojevrstan "mentalni miks", u čijem drugom planu imamo racionalno ubeđenje.

12. Tako reklama efikasno deluje na prodaju čežnje, na nadu za ispunjenje i najneostvarivijih želja. • Naglim razvojem televizije a i proizvođača reklama, gledalac je bio naprosto "bombardovan" svakodnevno različitim apelima. Države su vrlo brzo bile prinuđene da se u međunarodnim okvirima dogovore i kanališu ovaj novonastali medij. Tako je po ugledu na Hejsov kodeks koji se odnosi na filmsku industriju, 1937.godine donešen prvi, da bi 1973.godine podlegao reviziji. Osnovni principi su mu: • -celokupna propaganda bi trebala da bude legalna, pristojna i istinoljubiva; • -svaka reklama bi trebala da bude pripremljena u dostojnom smislu socijalne odgovornosti i terba da poznaje principe fer-pleja; • -reklama ne smije biti tako napravljena da umanji poverenje u propagandu. • Ovo su osnovni principi na osnovu koji svaka država individualno donijela vlastite. Kod nas, i pored javnog upozorenja Udruženja propagandista da se deca zaštite reklama od negativnog uticaja cigareta i alkohola, kao da ne postoje nikakva pravila. Moćnici duvanske i alko industrije kao da ne prežu ni od čega.

13. Proizvodnja TV spota • Gledaoci pamte i dobre i loše reklame. I one koje ih privlače i one koje ih odbijaju. A kako se pravi reklama, pokušaćemo uopšteno da uputimo na sledeće: • -postojanje uvodne scene koja pokazuje osnovne situacije • -kadrove koji objašnjavaju odnose predmeta i likova • -konkretizovana slika reklamirane robe, usluge, ideje • -završni kadar koji obično potvrđuje karakter, u kombinaciji slike i teksta (grafičkog rešenja) sa imenima proizvoda i sponzora.

14. Vizuelni nivo TV spota • Tv spot, za razliku od igranog filma, zahteva mnogo sadržajniju sliku.To se postiže sa više naglašenijih elemenata, pre svega, kadriranjem i mizanscenskim rasporedom ljudi i objekata u kadru, čestim naglašavanjem detalja, posebnim osvetljenjem prostora, ljudi i predmeta, pokretima kamere i neobičnim uglovima snimanja, uz upotrebu specijalne optike. Fotografija ovdje mora biti značenjka, za razliku od filmske fotografije koja ima opisnu funkciju u skladu sa određenim scenama i režijskim zahtevima.

15. Režija • Režija je kreativni proces koji započinje još od faze priprema i nastavlja se sa snimanjem i obradom. Od reditelja zahteva da izvrši osmišljavanje i izbor postupaka koji će omogućiti da na najbolji način saopšti propagandu poruku reklame. Od veštine reditelja da ideju i propagandni apel pretoče u vizuelni oblik koji će biti najprihvatljiviji za gledaoca, najviše zavisi konačan uspeh. • Zato reditelj najtešnje sarađuje još od pisanja ideje (izuzev ako on nije tvorac ideje). Da bi se reklama uzdgla od "obične" pa do "umetničke" zaista je potrebno rediteljsko umeće. Mnogi veliki majstori filmske režije okušali su se u pravljenju reklame,pa su im rezulatati ostali nezapaženi. • Tamo gde se svi elementi podrede samoj ideji (gluma, muzika, scenografija, kostim, montaža) i timski odradi kompletna kreacija, gde nijedan elemenat ne prednjači, naprimer: prenaglašena režija, moglo bi se reći da će spot biti efikasan.

16. Montaža • Montaža je kompleksan posao, pa se već u samom scenariju nagoveštavaju montažni elementi, a u knjizi snimanja preciziraju ili određuju. Konačno uobličavanje reklame u montaži vrlo je kreativan posao i od veštine montažera zasigurno zavisi konačan uspeh spota. Zato je poželjno da i montažer, od samog početka, učestvuje u pravljenju spota: od pisanja ideje i knjige snimanja. On određuje stil montaže, riutam, trajanje i smenjivanje kadrova, njihove dužine i montažne veze. Jer, kadrovi u spotu su veoma kratki, jezgroviti, sadržajni. A upravo i jeste zadatak montažera da ih svede na optimalnu meru.

17. Gluma • Reklama njeguje tipizirane likove koji moraju odražavati karakteristike igranih junaka: domćice, profesora, radnika, sprtiste...Zato pri izboru glumaca mora se voditi računa da lik zaista bude adekvatan, jer je kratko vreme za percepciju. Sa njegovom prvom pojavom on nas odmah uvodi u situaciju. • Tu naravno važnu ulogu igra kostim. Za veoma kratko vreme, 2-5 sekundi, gledalac donosi odlukuda li mu je lik simpatčan ili ne. Najčešće ako nije,reklama zbog glumca vrlo brzo može da "padne". Na osnovu ispitivanj, samo 15% prvi utisak se može nadoknaditi i ispraviti.

18. Scenografija,kostim i specijalni efekti • To su takođe vrlo značajni vizuelni efekti koji u spotu dolaze do punog izražaja. Scenografija je identična kao na filmu, s tim što je stilizovana, kako bi se veoma lako i brzo mogao prepoznati ambijent, ponekad prenaglašen. Najčešće obiluje određenim simbolima, ikonografijom koja vrši dopunsko značenje. • Što se tiče specijalnih efekata, mora se biti oprezan, jer je thnologija obrade snimljenog materijala danas omogućila nezamisliva "čuda" prilikom njihove upotrebe. Trenutno je došlo do masovne "zaraze", a pri tome se nema na umu da su takvi efekti kratkog daha.

19. Zvučna komponenta • Nezamisliva bi bila današnja reklama bez govora, muzike i zvučnih efekata. Zvuk je najmlađoj umetnosti podario neslućene izražajne mogućnosti i doprineo prividu dutentičnosti, glavnoj osobini ovog medija. Zvuk ne sme da bude sluga vizuelnog dijaloga već njegov jezik. Zvučni deo sastoji se od govora, muzike i zvučnih efekata. • Govor se sastoji od dijaloga i narcije, što je veoma bitno u savremenoj reklami, jer za kratko vreme mora se saopštiti informacije. Analizom većine spotova uočava se da se mnogo priča, umesto da govorni deo bude u čvrstoj vezi sa slikom, da je dopunjuje a ne objašnjava. • Muzika može biti originalna, pisana za taj spot, preuzeta iz dela muzičke kompozicije i arhivska (iz fundusa). Najbolje efekte pokazala je muzika koja je pisana za određeni spot. Ima za cilj da potencira određena značenja, kontrasno oponira ili podvuče željeni efekat. Najčešće ona stvara i atmosferu potpomognutu slikom. Dobro napisana muzika ponekad ostaje daživi mnogo duže nego vizuelna slika spota. • Zvučni efekti dopunjuju ova dva elementa. Najčešće su realni i veštački. Realni mogu da budu jednoznačni-prepoznaju se samo slušanjem, dvoznačni (višeznačni) uvek idu uz vizuelnu informaciju. Zvučni efekti u spotu imaju tendenciju da deluju više kao muzika.

20. Tekstualna poruka • Tekstualne poruke najčešće se ispisuju na nekom delu scenografije, u jednom deli kadra. To je obično tada kada vizuelni deo spota obavi svoju funkciju i kada radnja spota doživljava svoju kulminaciju. To mogu da budu najrazličitije poruke ili slogani koje i spiker saopštava. Kratke su po dušini,jasne i prepoznatljive. To mogu da budu najrazličitije poruke, slogani koje i spiker saopštava. Kratke su po dužini, jasne i prepoznatljive. U našim tv spotovima najčešće dominiraju telefoni, koji tokm cele dužine spota narušavaju vizuelni sklad.

21. Najvažnije forme TV reklame • Televizija je vremenom razvila svoje specifične forme čija se klasifikacija vrši, pre svega, na osnovu koncepta i propagandne tehnike. Tako razlikujemo: retoričku reklamu • reklamu "isečak iz života", reklama "problemi i rešenja", svedočanstvo, demonstracija, linija priče (igrana reklama), komična i animirana.

22. Retorička reklama • U njojh dominira verbalni pristup prodaji roba ili usluga. Potiče još od vremena radija. Akcenat je na glasu glumca ili spikera, a suština je u verbalnom saopštavanju, prezentaciji komentara ili apela. • Uspeh retoričke reklame isključivo zavisi od ličnosti govornika: da li je glas topao, šarmantan, dopadljiv, ubedljiv. Ako sve to funkcioniše, šanse za uspeh reklame su povećane. Obično je praćen vizuelnim slikama proizvoda koji se reklamira, najčesšće njegovom primenom.

23. "Isečak iz života" • Ova reklama izbegava verbalnu ili vizuelnu demonstraciju proizvoda, već traga za emocionalnom identifikacijom gledalaca sa vremenima dobrog raspoloženja, ugodne atmosfere i fantazije u svesti potencijalnog potrošača. To je najčešće realna situacija iz života,ponekad okružena i sponzorovim proizvodima, nasleđena iz dobro poznato propagandnog filma od ranije. Najčešće se za to koriste jednostavne asocijacije, opšta mesta primerena iskustvima najvećeg broja potrošača. Nedostatak ove reklamne forme je najviše što realni ambijent nema neke veze sa reklamnim proizvodom a i likovi i situacije su na granici kiča.

24. Reklama "problemi i rešenja" • Ovo je najčešće korišćena televizijska reklama koja predpostavlja izlazak u susret potrebama gledalaca. Sadrži sledeće principe: problem koji postoji je originalan, prepoznatljiv iz gledaočevog iskustva, ali je bez rešenja. Reklama je ta koja ga nudi. Ni problem ni situacija ne bi trebali da sadrže pretjerivanje, izuzev komičnog i satiričnog efekta. Gledalac bi tada morao da zna da je urađeno namerno. Proizvod koji treba da reši problem obično se prikazuje vizuelno, najčešće grafički, prilikom demonstracije. Tako će gledalac više poverovati u ono što vidi nego čuje. Posle ovoga sledi prikazivanje onih kvaliteta proizvoda koji se odnose na rešenje problema. Neodgovarajući lik koji tumači ili demonstrira, naprimjer servisera veš mašina, može da pobudi skepsu kod gledaoca, da je rešenje u tom proizvodu lažno.

25. Reklama "svedočanstvo" • Tehnika svedočenja je propagandna tehnika koja je široko u upotrebi, naročito u političkoj propagandi i informativnim emisijama. Analize potvrđuju da je svedočenje jedno od najefikasnijih tehnika prodaje, skoro koliko i prodaja uopšte. • Tehnika svedočenja se odnosi na pojavu osobe od kredibiliteta, koja upotrebljava reklamirani proizvod i o njemu daje pozitivan iskaz. Naprimjer: ako popularni košarkaš govori o kvalitetu patika, to će delovati iskreno i privući kupce, kao i doktor elektronike koji reklamira kompjuter. Ako bi njih dvojica promenili predmete koje reklamiraju, velika je verovatnoća da će spot biti kontraproduktivan. Efekat se može postići i korišćenjem nepoznatih osoba u tehnici svedočenja. Svojstven je za to princip skrivene kamere. Kada takve likove tumaći glumac, izbor mora biti siguran kako ne bi smo izgubili kredibilitet kod gledaoca.

26. Reklama "demonstracija" • Ova tehnika govori gledaocu ono što će videti po principu: ono što se vidi, tome se i veruje. Metod je popularan naročito kod reklamiranja roba široke potrošnje, aparata za kućanstvo, raznih alata. Gledalac ne smije ni u jednom momentu pomisliti da je lažiranjem određenih situacija doveden u zabludu. Zato demonstracija proizvoda moraju biti organizovane krajnje jednostavno. Obično se snima u studiju sa neutralnom pozadinom ili u realnoj životnoj situaciji. • Pored tipiziranog lika glumca obično se pojavljuje lik nepoverljivog komšije ili prolaznika. Tako se postiže veći stepen identifikacije gledaoca. Faze prezentiranja važne su za upotrebu proizvoda, pa se ne smiju propustiti. Ponekad je potrebno ponoviti najvažnije delove ili sklopove, koristiti krupne planove. Ako učestvuje više likova neophodno je razviti dramsku koncepciju.

27. Linija priča-igrana reklama • To je minijaturni dramski sukob sa početkom, sredinom i krajem, uz upotrebu klasične narativne strukture ili upotrebom fragmentarne dramaturgije. Naglasak je na eliptičnoj kompoziciji priče, kako bi se efikasno izvršila neophodna skraćenja priče u meri kojoj ne narušava razumno shvatanje i povezivanje radnje od strane gledaoca. • Obično poenta scene počinje sa uvodnim potvrđujućim kadrom (situacijom) koja određuje raspoloženje i kontekst. Zatim slede ključni kadrovi u kojim upoznajemo likove, njihove odnose i reakcije sa svim značenjima koji opisuju događaje i očekuju reakciju gledalac. Montaža sledi dramsku formu sa progresivnim skraćenjem scena kako radnja napreduje ka klimaksu. Razrešenje cele situacije pruža odgovor "heroja" sponzora. Ponekad je reklamirani proizvod skriven od samog raspleta dramske situacije, kada postepeno počinje da se otkriva.

28. "Komična" reklama • Komedija je inače kategorija koja manipuliše ljudskim slabostima i ambicijama. Kao što je teško napraviti dobru komediju, tako je teško napraviti i "komičnu" reklamu. Nažalost, ponekad se dogodi da se proizvođaču smešno vrati kao bumerang efekat. • Ipak, "komična" reklama ima svoj put koji uspešno komunicira sa potrošačem. Mana joj je što se brzo potroši,"izliže", jer jednom viđeno nije više onako groteskno. Ali, dobar vic ,dosetka, humoreska, deluju strelovito u propagandnom apelu, pogotovu ako je karakterističan lik koji je nosilac komičnog. Veoma je važno da suština komike bude u uskoj vezi sa funkcijom proizvoda, a ne da mu bude veštački pridodata

29. Animirana reklama • Može biti izvedena u klasičnoj crtanoj formi i metodom savremene kompjuterske obrade. Vrlo je atraktivna zato što pozicionira samu sebe u bilo koju zabavnu varijantu koju mašta umetnika može da stvori. Pored mnoštva efektnih i u realnosti neostvarivih situacija koje crtani film može da "istrpi", razigravajući maštu gledalaca, čest je slučaj da se velika popularnost može postići baš zahvaljujući crtanim junacima. Zato je obavezno da glavni crtani junak bude u najčvršćoj vezi sa reklamiranim proizvodom, a najčešće je on i njegov zaštitni znak. Zbog svoje prirode bajkovitog sveta i nerealne mašte, ova forma uvek u sebi nosi elemente komičnog, koji proizlazi iz prirode junaka, jer upadaju u čudne situacije. Ti junaci su nekada u kombinaciji sa živim bićima pa se efekat pojačava.