1 / 19

ORGANIZACIJA OPAŽAJA

ORGANIZACIJA OPAŽAJA. OSEĆAJ Osećaj je prost čulni podatak koji nastaje dejstvom draži na čula koji se odnosi samo na jednu osobinu objekta npr. osećaj tvrdoće, osećaj slatkog, osećaj hladnog, zvuk... OPAŽAJ

orde
Download Presentation

ORGANIZACIJA OPAŽAJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. ORGANIZACIJA OPAŽAJA OSEĆAJ Osećaj je prost čulni podatak koji nastaje dejstvom draži na čula koji se odnosi samo na jednu osobinu objekta npr. osećaj tvrdoće, osećaj slatkog, osećaj hladnog, zvuk... OPAŽAJ Kod opažaja prostom čulnom podatku se pridružuje znanje i značenje koje se odnosi na celinu objekta. Osećaj zelenog Opažaj drveta

  2. FAZA – mozak organizuje osete u celinu FAZA – pridaje im smisao (znanje i značenje) FAZE OPAŽANJA

  3. Postoje dva shvatanja o nastanku opažaja. * Strukturalističko - opažaj je prost zbir osećaja * Geštalt - opažaj nije prost zbir osećaja već predstavlja organizaciju draži u opažaje.

  4. Princip blizine (A) – prostorno i vremenski bliske draži se povezuju u celinu. Princip sličnosti (B)– slične draži opažaju se kao celina. Princip kontinuitetaili zajedničke sudbine (C) – draži koje se kreću ili menjaju u istom pravcu opažaju se kao celina Pricip zatvaranja (D) – draži koje obrazuju neku pravilnu figuru opažaju se kao celina. Princip figure i pozadine (sledeći slajd) Geštalt psiholozi su isticali principe perceptivne organizacije

  5. Geštalt psiholozi su pročavali i odnos između figure i pozadine Sivi kvadrat jednake svetline izgleda tamniji na svetlijoj pozadini i, a svetliji na tamnijoj pozadini Slika koja može dvostruko da se opaža

  6. Reverzibilne slike 1

  7. Reverzibilne slike 2

  8. Subjektivni činioci opažanja Iskustvo Emocije Motivacija i interesovanja Osobine ličnosti Stavovi Ovi činioci utiču naročito na tumačenje čulnih informacija. Objektivni činioci opažanja • Građa čula • Raspored draži

  9. Na osnovu čega zaključuješ ko je na slici? NA OSNOVU ISKUSTVA gledanje filma

  10. UTICAJ ISKUSTVA Opažajni svet čoveka je organizovan i uređen. Osećaji su uređeni pre svega na osnovu iskustva. Iskustvo daje smisao opažaju. Npr. delovi pojedinih objekata se uvek zajedno javljaju u iskustvu deteta i ono nauči da je to jedna celina. (lice majke)‏

  11. Šta ti najviše privlači pažnju?

  12. UTICAJ MOTIVACIJE I LIČNOSTI NA OPAŽAJE Ličnost u celini, njene potrebe, želje i interesovanja su od velikog uticaja na opažanje. Npr. Gladna osoba u većoj meri obraća pažnju na hranu nego osoba koja nije gladna.

  13. Greške u opažanju 1. Iluzije – pogrešno doživljeni realno postojeći objekti 2. Halucinacije – čulne obmane koje nisu izazvane dražima

  14. Iluzije 1

  15. Iluzije 2

  16. Iluzije 3

More Related