Samoupravno preduzeće: nastanak i evolucija

1. Samoupravno preduzeće: nastanak i evolucija ili preduzeće u društvenoj svojini

2. Nastanak SP • Pedesete godine u FNRJ • Društvena svojina (umesto državne) • Ekonomsko značenje društvene svojine: Vlasnik nije ni pojedinac ni država ni institucija; prava upravljanja izvode se iz rada na društvenim sredstvima • Kolektiv (zaposleni) • Samostalnost preduzeća • Tržište robe (dobara i usluga)

3. Ilirsko preduzeće • B.Ward (USA) • Osnova modela - preduzeće iz pedesetih godina u FNRJ • Pretpostavke: preduzeće - (a)maksimizira vrednost neto-autputa po zaposlenom umanjenu za troškove (y); (b) ima fiksnu obavezu prema državi za korišćenje kapitala (R); (c)plaća fiksnu i propisanu minimalnu nadnicu po zaposlenom (w).

4. Ciljna funkcija ilirskog preduzeća ili

5. T R w L1 Lo L2 L INFO 2.1. Na slici vidimo kako ilirsko preduzeće maksimizira svoju ciljnu funkciju. Prvo zapazimo da je y pozitivno u rasponu zaposlenosti od L1 doL2. Međutim, maksimum y se postiže pri najvećoj razlici između krive troškova (T) i prihoda (R) po zaposlenom što utvrđujemo na osnovu istog nagiba krivih u datoj tački. Zaključujemo da preduzeće postiže ravnotežu pri zaposlenosti Lo. max y

6. Paradoksi ilirske firme • Određen stepen centralizacije - akumulacija (štednja) - kamata na poslovni fond: R • Kratak rok - jedan varijabilan faktor: L • Šta se događa u dve situacije: (a) država menja (povećava) kamatu na poslovni fond (b) cena robe se menja (raste)...

7. Din. VMPL y y' LoL1L Slika 2.1. EFEKAT PORASTA KAMATE L0L1 L0L1 L

8. Din. Din. VMPL’ y' MPVL VMPL y y Lo L EFEKAT PORASTA CENE • Samoupravno preduzeće smanjuje proizvodnju i zaposlenost • Privatno preduzeće povećava proizvodnju i zaposlenost • PARADOKS SP w L1 L0 L Lp

9. Paradoksi se javljaju u kratkom roku Jedan varijabilni faktor – rad (L) K se ne menja na kratak rok (definicija kratkog roka) Dugi rok – svi faktori varijabilni Posredan efekat kratkoročnih paradoksa Izbor kapitalno intenzivnije tehnike ! Kratki i dugi rok

10. Model sa decentralizovanom akumulacijom • Sredina šezdesetih godina • Ukidanje kamate na poslovni fond • Samostalno formiranje akumulacije i dohodaka (namenska/interna raspodela) • pY = Ly + A • Empirijska istraživanja

11. pY/L A/L y 45 pY/L Rezultati Ponašanje u raspodeli a = a (pY /L) pri čemu: a '0 i a ''  0

12. Din. VMPL’ y' VMPL y L0 L1 L EFEKAT PROMENE CENE ZAKLJUČAK: Nema paradoksa, mada SP ipak zapošljava manje radnika (i manje povećava proizvodnju) od PP LP

13. Problem sa alokacijom • Implicite, model pretpostavlja ravnotežu sa jednakim y i A/L • Problem: ako svako preduzeće ostvari jednake A/Lmože da se javi sledeći problem: nejednaki K/L impliciraju nejednake A/Ktj. nejednake stope rasta g… • Ako gi >gjtada rast može da se ostvari samo po stopi gj osim ako ne postoji efikasan mehanizam realokacije štednje...

14. Problem sa alokacijom (2) • Teorija proporcionalnog rasta • Veća (A/K)i nije dovoljna za veću gi zato što je matrica privrede nerastaviva • Naime, manji rast proizvodnje u preduzeću j dovodi do manjka realnih dobara pa preduzeće i ne može povećanom A da dođe do realnih sredstava za brži rast… • Šta se događa?

15. Rast i alokacija = Samo uz realokacioni mehanizam

16. Akumulacija kao element ciljne funkcije • Sredina sedamdesetih godina • Ideja o istovremenoj maksimizaciji y i α(α=A/K) • Dilema: u kakvom su odnosu y i α? • Ako αzadato  ilirsko preduzeće • Ako y zadato  privatno preduzeće (bez privatne svojine!?) • Zašto maksimizirati α ? • Nova mogućnost - Zakon o udruženom radu...

17. Novi mehanizam realokacije kapitala • Dva instrumenta: • Zajednički dohodak = ulaganje K iz jednog u drugo preduzeće i učešće u rezultatu (dohotku) do povraćaja uloženih sredstava (pozajmica?) • Zajednički prihod = zajedničko ulaganje K više preduzeća u zajedničku investiciju i učešće u rezultatu (dohotku), proporcionalno uloženim faktorima, do povraćaja sredstava od novog preduzeća (joint venture?)

18. Pokušaj formalizacije Poznata funkcija cilja: ; poznati uslovi: • (i)kada se pY menja, menjaju se obe veličine:y i  i to u istom pravcu; • (ii)u ravnoteži, individualni y-i i -e moraju biti jednaki prosečnim (ravnotežnim) veličinama (supskript o ) tj. y o i o . (iii)Ukoliko se lična potrošnja i akumulacija tretiraju na isti način(tj. kao podjednako važni elementi ciljne funkcije), možemo pretpostaviti da će obe veličine – iy i – imatiiste stope rasta što implicira da relacija y/mora biti konstanta ili, na osnovu (ii):

19. Din. VMPL’ y' VMPL y L0 L Reakcije na promenu cene Iako nema naopake reakcije kao ranije, preduzeće opet ne reaguje na dobar način: promena cene ne izaziva nikakvu promenu u ponudi... Slabije reaguje od prethodnog modela! L0,1

20. Korekcija modela (1) • Uvodimo pretpostavku o minimalnoj nadnici w • Raspodeljuje samo “profit” tj. pY-Lw. • Novi izraz glasi: Naizgleduobičajena funkcija cilja ali ipak zapazimo:

21. Din. MPVL’ y' MPVL w y Lo L1LpL Reakcija na promenu cene Preduzeće dobro reaguje na tržišne podsticaje – porast cene izaziva rast proizvodnje i zaposlenosti. Preduzeće ne reaguje ni sada istovetno kao privatno preduzeće...

22. ZAKLJUČAK • Razvoj tržišno orijentisanog samoupravnog preduzeća dovodi do razvoja tržišnih elemenata i u razmeni robe i angažovanju faktora • Poslednji model bi mogao da funkcioniše (alokacija) • On se i dalje razlikuje od privatnog preduzeća (drukčija organizacija – Lange) ali ne u osnovnim tendencijama ponašanja Da li utiče oblik svojine ?

23. FP Efekat • Furubotn & Pejovic (1970) • Ispituju dve ciljne funkcije: • Dohodnu (y) i • Imovinsku • Ideja (b) da zaposleni (kao i vlasnici) nastoje da maksimizuju svoje bogatstvo, a ne tekuće dohotke

24. Ulagati u preduzeće u kome se radi tj. U DRUŠTVENU SVOJINU ili... Raspodeliti ceo neto autput (pY/L = y+A/L), bez ulaganja u preduzeće i ŠTEDETI/ULAGATI PRIVATNO IZBOR GDE ULOŽITI PRIVATNO ?

25. Ako uložimo novac u banku dobijamo prinos u vidu kamate (iA/L) Posle godinu dana naša imovina iznosi A/L + iA/L Ako uložimo novac u (društveno) preduzeće možemo računati na prinos od K (Y) Posle godinu dana naša imovina iznosi Y/L ŠTEDNJA U BANCI Šta je bolje ?

26. Vremenskihorizont PRIMER: i = 5%; A/L = 100; Y/L = 20 (20%) • Horizont - 1 godina: A/L+ iA/L = 105 Y/L = 20 2. Horizont - 3 godine: A/L+ iA/L = 115,76 Y/L = 72,8 • Horizont - 5 godina: A/L+ iA/L = 127,63 Y/L = 153,81 > > < Logična pretpostavka :i < Y/K

27. Zaključak U zavisnosti od: • vremenskog horizonta i • razlike u prinosima utvrđujemo da li će zaposleni ulagati u društvenu svojinu ili neće... FP efekat nije empirijski potvrđen (problem kamatne politike)

28. Društveno preduzeće Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% =k Ako je uloženo K/L = 100 Dobitak = 20 Privatno preduzeće Pretpostavka o efikasnosti: Y/K = 20% =k Ako je uloženo K/L = 100 Dobitak = 20 + 100 = 120 !!! FP EFEKATu mešovitoj privredi (1) Mogućnost izbora NA GODIŠNJEM NIVOU

29. Šta možemo da zaključimo? • U mešovitoj privredi, uz pretpostavku o jednakojefikasnosti privatnog i društvenog preduzeća... • NIKADA se ne isplati ulaganje u društvenu svojinu • Vremenski horizont ne igra ulogu (tek u beskonačnosti se efekat izjednačuje) Zašto? • Zato što u privatnom aranžmanu ostvarujemo imovinu = K+k, a u društvenom samo k

30. PRINOS PRINOS PRINOS PRINOS PRINOS PRINOS INVESTICIJA DRUŠTVENA SVOJINA INVESTICIJA INVESTICIJA PRIVATNA I DRUŠTVENA SVOJINA • DRUŠTVENA • PRIVATNA PRIVATNA SVOJINA

31. ŠTA PREOSTAJE ? (a) Postepeno gašenje, likvidacija ili (b) Privatizacija