Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja -ekonomska opravdanost-

1. Prednost i perspektive proizvodnje lekovitog bilja-ekonomska opravdanost- Prof. dr Tomislav Živanović Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu Maj,2012. Sokobanja

2. - Čovek koristi između 40-50 hiljada biljnih i životinjskih vrsta - Srbija zauzima 1,7% teritorije Evrope, u Srbiji je 38% biodiverziteta biljnih vrsta Evrope, Vojvodina 0,5% teritorije Evrope, a 18% biodiverziteta biljaka,37% od ukupnog broja biljnih vrsta čine vrste koje su značajne za poljoprivredu,- U Srbiji 4300 biljnih vrsta, gajenih biljnih vrsta ima 233 (bez cvećarskih), što čini 5,4% biodiverziteta,- U flori Srbije registrovano 420 lekovitih biljnih vrsta (89 familija, a 280 su predmet trgovine), samo 50 su gajene vrste, a većina se može gajiti,Koliki su ukupni resursi lekovitog bilja nije poznato, kako kod nas tako ni u svetu, nije ocenjen stvarni biodiverzitet, njihovo sakupljanje u ruralnim regionima sveta, nije potpuno jasna ni njihova lekovitost, kada je u pitanju klasična medicina, kao ni njihov značaj u tradicionalnoj medicini.

3. Alarmantni su podaci o nestanku vrsta od 1970 -2000. godine: procena u različitim periodima je gubitakod1 vrste/danu do 1vrstu/satu:- Ugroženo od 20-50% svih postojećih vrsta (nekoliko stotina hiljada) u svetu,- Uzrok erozije je: fragmentacija prirodnih staništa, promena načina korišćenja zemljišta, monokultura u proizvodnji, zagađenje, klimatske promene itd.- Od 270 hiljada vrsta viših biljaka oko 50 hiljada ozbiljno ugroženo,- Uniformna poljoprivredna proizvodnja je zamenila prirodne zajednice,- Nekontrolisano je iskorišćavanje biljaka iz spontane flore, šteta je veća što se više seku, čupaju ili beru najekspresivniji genotipovi, čime nestaju dominantni genski oblici iz prirode kod lekovitog i aromatičnog bilja.

4. Kako objasniti današnje ogromno interesovanje za lekovito bilje, prirodne resurse, povratak prirodi i strah od svega onog što je povezano sa hemijom i industrijskom tehnologijom? • uvidelo se da sintetički preparati nisu svemoćni • prevelika upotreba sintetičkih preparata • zanemarena tradicionalna veština lečenja lekovitim biljem koja je proistekla iz prirodnih uslova, reljefa i klime koji su karakteristični za naše podneblje

5. Lekovite biljke su jedne od ekonomski najznačajnijih u flori Srbije. Veliko bogatstvo naše zemlje omogućava njihovu eksplo-ataciju, ali istovremeno nameće i potrebu njihove zaštite od neracionalnog iskori-šćavanja. Zato je njihova zaštita od opšteg nacionalnog i ekonomskog značaja.

6. Koje lekovito bilje se prerađuje i pakuje u Srbiji? • samoniklo bilje • gajeno bilje • bilje iz uvoza

7. Snabdevanje na slobodnom tržištu je nesigurno: • veća konkurencija na tržištu • povećane mogućnosti za izvoz • smanjenje broja berača • smanjena ponuda samoniklog lekovitog bilja • nestabilni vremenski uslovi u vreme vegetacije i sabiranja lekovitog bilja (2000-a izrazito sušno leto, a 2003-e kišovito) • nestabilne cene • zakonska regulativa

8. Kada počinje intenzivna proizvodnja lekovitog biljau našoj zemlji? Već 1970-ih proizvedene su veće količine sirovina dobije-nih od 15–tak biljnih vrsta sa poznatom tehnologijom gaje-nja (kamilica, pitoma nana, matičnjak, morač, žalfija i dr.) Povećana potražnja za lekovitim sirovinama biljnog porekla u celom svetu dovela je do ekspanzije organizovane plantažne proizvodnje. Pored toga, naučna dostignuća koja su omogućila determinaciju brojnih aktivnih sastojaka u biljkama, kao i upoznavanje njihovog terapeutskog dejstva, nametnula su visoke standarde za ocenu kvaliteta lekovitih sirovina biljnog porekla.

9. Koje su prednosti gajenja lekovitog i aromatičnog bilja? • dobijanje veće količine biljne sirovine standardnog kvaliteta, • mogućnost izbora prihvatljivih uslova za proizvodnju, • zaštita resursa ugroženog bilja od prekomerne eksploatacije, • mogućnost gajenja vrsta koje inače ne postoje u flori zemlje, i na taj način posredno smanjenje uvoza.

10. Osvajanje tehnologije plantažnog gajenja se ostvaruje: • izborom biljne vrste, sorte, zemljišta, • pravilnom i blagovremenom obradom zamljišta, • setvom ili sadnjom u optimalnom vremenskom roku, • pravilnim đubrenjem, • pravilnom berbom ili žetvom, • pravilnim sušenjemiskladištenjem.

11. Promet lekovitog i aromatičnog bilja • droge dobijene od lekovitog bilja sakupljenog iz prirode, gajenog plantažno, i iz uvoza, • etarska ulja • ekstrakti • lekovito bilje predstavlja bogat izvor industrijskih sirovina, koje se dalje koriste za izradu lekova, kozmetičkih i higijenskih preparata, začina i dr. Sve ovo uslovljava njihovu povećanu potražnju kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

12. Procena obima potrošnje proizvoda od lekovitog i aromatičnog bilja vrši se na osnovu: • ostvarene proizvodnje u industrijskim pogonima, • procenjene proizvodnje i prerade u privatnom sektoru, • raspoloživih informacija o uvozu i izvozu, • podataka o otkupu, i • informacija dobijenih anketnim istraživanjem

13. Specifičnost ovog tržišta se ogleda u: • prisustvu velikog broja tržišnih aktera • proizvođači koju su primarno orijentisani na prodaju, • proizvođači koji deo sami troše ( npr. za proizvodnju čajeva), a deo plasiraju na tržištu, • proizvođači koji deo prodaju, a ostatak troše sami i, uz to, kupuju nedostajuće sirovine radi sopstvene proizvodnje (npr. preparata na bazi bilja, etarskih ulja i dr.), • izvoznici, • otkupljivači, i • kupci za dalju preradu.

14. Proizvodnja lekovitog bilja

15. Od čega zavisi zastupljenost biljnih vrsta u proizvodnji? • potražnje na tržištu, • cene, • regiona gajenja, • tradicije, • opremljenosti gazdinstva mehanizacijom, • blizine tržišta • radne snage i dr.

16. Na osnovu raspoloživih resursa (zemljište, radna snaga), i drugih faktora (tradicija gajenja, tržište, semenski i sadni matrijal) i sve većih potreba za sirovinama biljnog porekla, može se zaključiti da postoji realan ekonomski značaj plantažne proizvodnje lekovitog bilja. Radna snaga predstavlja jedan od resursa bitnih za svaku zajednicu, i jedan od ključnih faktora razvoja agroprivrede i ukupne nacionalne ekonomije. Demografska slika poljoprivrednog stanovništva Srbije (1 milion ili 24,9% od ukupnog stanovništva) i veliki broj nezaposlenih (u 2001-oj taj broj iznosi 769.000 ili gotovo 27%) predstavlja veliki potencijal za razvoj poljoprivrede.

17. Evropsko tržište lekovitog bilja

20. Zemljekoje snabdevajutržište EU

21. Tehnologija proizvodnje i prerade lekovitog i aromatičnog bilja

22. Biološke osobine lekovitogbilja: • jednogodišnje, dvogodišnje i višegodišnje vrste (ova osobina određuje vreme setve odnosno sadnje), • jednogodišnje vrste (kamilica, slačica, neven, anis, kim, korijandar, bosiljak) porebno je gajiti u plodoredu. • obrada i priprema zemljišta i ostale agrotehničke mere se mnogo ne razlikuju u odnosu na druge gajene biljne vrste • zasnivanje useva i višegodišnjih zasada može se obaviti u proleće (uglavnom jednogodišnje vrste), ili u jesen, kada se rasađuju višegodišnje vrste (lavanda, origano, pitoma nana, žalfija i dr). • gajeno lekovito bilje može da se razmnožava semenom, rasadom i podzemnim stablima -stolonima (pitoma nana).

23. Sortiment gajenog lekovitog bilja predstavljaju domaće (autohtone) populacije, odomaćene i poboljšane sorte, introdukovane kao i novostvorene sorte. Semenski materijal koji se nalazi u prometu, mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja (uz otpremnicu)

24. Orijentacione planske kalkulacije (u evrima) uz toleranciju ± 10%

25. Beli slez • Rad mašina 640 • Reprodukcioni materijal 1200 • Radna snaga 1600 • Ukupno 3040 • Planirani prinos 1300 • Planska cena 5.0 • Vrednost proizvodnje 6500 • Troškovi 3440 Dobit 3060

26. Bosiljak • Rad mašina 276 • Reprodukcioni materijal 228 • Radna snaga 450 • Ukupno 954 • Planirani prinos 2000 • Planska cena 1.0 • Vrednost proizvodnje 2000 • Troškovi 954 Dobit 1064

27. Neven • Rad mašina 460 • Reprodukcioni materijal 390 • Radna snaga 1850 • Ukupno 2700 • Planirani prinos 1000 • Planska cena 5.0 • Vrednost proizvodnje 5000 • Troškovi 2700 Dobit 2300

28. Valerijana • Rad mašina 606 • Reprodukcioni materijal 775 • Radna snaga 900 • Ukupno 2081 • Planirani prinos 1400 • Planska cena 4.0 • Vrednost proizvodnje 5400 • Troškovi 2081 Dobit 3319

29. Nana • I god. II god. • Rad mašina 384 293 • Reprodukcioni materijal 765 440 • Radna snaga 293 293 • Ukupno 1524 1026 • Planirani prinos 3000 3000 • Planska cena 1.0 • Vrednost proizvodnje 3000 3000 • Troškovi 1524 1026 Dobit 1476 1974

30. Melisa • I god. II god. • Rad mašina 284 263 • Reprodukcioni materijal 571 365 • Radna snaga 350 280 • Ukupno 1205 908 • Planirani prinos 1500 3000 • Planska cena 1.0 • Vrednost proizvodnje 1500 3000 • Troškovi 1205 908 Dobit 295 2092

31. Krompir • Rad mašina 750 • Reprodukcioni materijal 3000 • Radna snaga 750 • Ukupno 4500 • Planirani prinos 30 000 • Planska cena 0.2 • Vrednost proizvodnje 6000 • Troškovi 4500 Dobit 1500

32. Kukuruz • Rad mašina 350 • Reprodukcioni materijal 300 • Radna snaga 150 • Ukupno 800 • Planirani prinos 6000 • Planska cena 0.15 • Vrednost proizvodnje 900 • Troškovi 800 Dobit 100

33. Zaključak Iz navedenih podataka može se zaključiti: • Tržište lekovitog bilja kod nas je nerazvijeno, • Tržište u našem okruženju je znatno razvijenije, • Potražnja za lekovitim biljem je u porastu, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, • Rast interesovanje potencijalnih proizvođača, • Očekuje se stroža kontrola sakupljanja lekovitog bilja, • Smanjuje se broj berača, • Postoji višak radne snage koja na ovaj način može biti upošljena, • Postoje svi preduslovi za gajenje lekovitog bilja na ovim prostorima (reljefni, klimatski, poznata tehnologija gajenja, tradicija), • Postoji potreba za proširenjem površina pod lekovitim biljem, • Postoji strućna služba koja može da organizuje i prati kompletnu proizvodnju, • Postoji reprodukcioni materijal potreban za proizvodnju.

34. Pored već tradicionalno gajenih (nana, kamilica, matičnjak, itd) preporučujemo i gajenje biljnih vrsta koje rastu u prirodi, a tehnologija gajenja je poznata. • Među takve biljne vrste spada hajdučka trava, bokvica, beli slez i vranilovka. Ovde se radi o biljnim vrstama koje su višegodišnje a zasnivaju se iz rasada. • Posebna grupa čiju proizvodnju treba stimulisati su biljne vrste čije je sakupljanje zabranjeno • Za njihovu proizvodnju postoji poseban interes, na čemu bi trebalo da se angažuje šira društvena zajednica, • U tom cilju instituti i fakulteti rade na projektima osvajanja tehnologije gajenja samoniklih biljnih vrsta i biljnih vrsta koje ne rastu kao samonikle na ovom području • Jedan od razloga preporuke gajenja lekovitog bilja je i prihod koji se može ostvariti. On je daleko veći od prihoda koji se ostvaruje gajenjem tradicionalnih ratarskih kultura (pšenica, kukuruz itd.). • Da bi jedno poljoprivredno domaćinstvo moglo tržišno da funkcioniše, neophodno je da gaji 5-10 ha pod lekovitim biljem, zavisno da li je to jedina proizvodnja na gazdinstvu.

35. Podsetnik • u procesu proizvodnje droga od gajenog bilja, berba i sušenje predstavljaju dve veoma značajne faze • vreme berbe potrebno je usaglasiti sa sadržajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se koristi kao droga, • cvet se bere kad se potpuno otvori, po suvom vremenu, • nadzemni deo se kosi ili se žanje, iznad zemlje u visini do 10-tak cm, takođe po suvom vremenu. • odvozi se u prevoznom sredstvu bez sabijanja, u prostor za sušenje, u najkraćem mogućem roku, da bi se izbegle promene do kojih dolazi usled izlaganja svetlosti, • promene do kojih dolazi usled nepravilne berbe, prevoza ili sušenja, a manifestuju se promenom boje droge ili netipičnim mirisom, znak je da je došlo i do promene u hemijskom sastavu. Tako izmenjena droga je u većini slučajeva izgubila i na kvalitetu.

36. Podsetnik • koren se vadi kada je zamljište umereno vlažno, otresa i • pere pre sušenja ili nekog drugog postupka koji mu prethodi • (npr. ljuštenje), • da bi se koren lakše osušio nekad se pristupa sečenju, • list se odvaja od osušene herbe. Može da se radi ručno, • trešenjem vilama (nana, matičnjak) ili mašinski, • kod biljnih vrsta kod kojih se kao droga koristi plod ili seme, • vrši se jednofazna ili dvofazna žetva, • posle žetve neophodno je doraditi seme u doradnom centru, • pri čemu se uklanjaju žetveni ostaci i ostale primese, • posle sušenja droga se pakuje u slamarice i natron vreće, • GAP – Dobra PoljoprivrednaPraksa

37. Hvala na pažnjiProf. dr Tomislav ŽivanovićPoljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu