300 likes | 1.04k Views
Daunov sindrom. Nastaje usled hromozomskog disbalansa koji uzrokuje niz deficita u kognitivnom, jezickom, licnosnom i fizickom razvoju Pona
E N D
1. Dete sa Daunovim sindromom
Prof.dr Vesna Radoman
2. Daunov sindrom Nastaje usled hromozomskog disbalansa
koji uzrokuje niz deficita u kognitivnom, jezickom, licnosnom i fizickom razvoju
Ponašanje i intrapsihicko funkcionisanje su vrlo karakteristicni i lako uocljivi
3. Deca sa Daunovim sindromom Najveca kategorija dece sa intelektualnim zaostajanjem u razvoju koja se identifikuje obicno na rodenju
Tri grupe istraživaca:
1. Engleska (Caningam Berger)
2.Australija (Berry)
3.SAD (Cicchetti,Serafica)
4. Grupa iz SAD Smatra da je u pitanju samo usporena razvojna linija koja kasneci prati uobicajene razvojne faze i probleme vezane za odredene uzraste
5. Australijanci i Britanci Smatraju da je intelektualni razvoj DS dece potpuno razlicit i specifican
6. Inteligencija Istraživaci se vecinom slažu da deca sa DS imaju IQ (DQ)oko 70 tokom prve ,eventualno druge godine života a zatim on sa uzrastom opada
Neki istraživaci tvde da ova deca otpocinju život sa prosecnim,normalnim IQ ili drugi tvrde da pocinju sa IQ ispod normalnog a zatim se svi slažu da on opada sa uzrastom
Odrasli u proseku imaju MU na nivou 4-6 godina
7. Interpretacija rezultata To što njihove sposobnosti opadaju ne treba tumaciti kao da oni mogu sve manje i manje nego da njihove mentalne sposobnosti ne rastu srazmerno kalendarskom uzrastu
8. Empirijska istraživanja Dameron 1963g. Cunningham 1976g. Su izvestili o visini prosecnog IQ od 80 i 90 na uzrastu od 6-18 nedelja (neke DS bebe imale su cak izmedu 90 i 110) ali nakon tog perioda on pocinje da pada , iznoseci 50-60 u drugoj polovini prve godine
9. Istraživanja Dicks-Mireaux (1972g.)Carr (1970g.) Prvo istraživanje radeno je na uzrastu od 16 nedelja i pokazalo je kvocijente ispod normalnih
Drugo istraživanje je radeno na uzorku beba starih 6 nedelja koje su takode pokazale kvocijente ispod normalnih
10. Širok raspon intelektualnog zaostajanja Postoji velika raznolikost u stepenu intelektualnog zaostajanja. Ona se krece od teže: IQ=30-40, preko
umerene: IQ=40-50 do
lake: IQ= 50-70. Retko (2-3%) dostižu
granicne IQ= 70-80
Prosecna postignuca dece merena pomocu DQ do 5 godine krecu se 55-75 a zatim opadaju pa stagniraju i maksimum dosežu 13-15g
11. Kognicija Pažnja kratkotrajna i površna (narocito vidna i slušna)
Pamcenje je pretežno mehanicko , kratkotrajno i selektivno (vezano za potrebe i emocije)
Mišljenje je na najkonkretnijem nivou (preovladuju vizuelne predstave oblika, boja, slika koje se teško uopštavaju)
Transfer naucenog u nove situaciju je otež
12. Perceptivne sposobnosti
Oko 60%dece sa DS ima deficite slušne percepcije
30-40% ima deficite vizuelne percepcije
(slabovidost,razrokost itd.)
13. Mnogi istraživaci su našli Da se jaz izmedu normalne i DS dece širi narocito ako nema dodatne stimulacije
Izgleda da je sredina u kojoj se odgaja dete od velikog uticaja
DS deca iz institucija znacajno zaostaju iza DS dece koja žive u svojim porodicama
Cak deca prvobitno odgajana u svojim porodicama a zatim prebacena u instituciju ostaju superiorna još 3-4god u odnosu na decu institucionalizovanu od rodenja
14. Razvoj govora Neke bebe progovaraju u 12 m. Ali vecina u 2godini. Neki progovaraju u 6godini.Neki ostaju mutisticni
Melin i Vajt 1973g. Su utvrdili da:
fraze sklapaju izmedu 1-8 god.
Recenice sklapaju 1,5-11god
15. Govor i jezik Ekspresivni i receptivni govor oštecen
Receptivni prednjaci nad ekspresivnim prvih godina (verbalne instrukcije i sl.)
Do 3-4g. Obicno se sporazumevaju gestom i mimikom uz retko i sporadicno korišcenje reci. Teško imitiraju gestove, reci, zvuke..
Ritam govora je neujednacen i eksplozivan
16. Komunikacija Plac DS bebe je razlicit u kvantitetu i kvalitetu
Reakcije odraslih su da je plac “neprijatniji” od placa normalne dece. Ovo utice na kvalitet i kolicinu kontakata
Kontakt ocima sa majkom kasni 2,5 nedelja (javlja se u 7 nedelji)
Vokalizacija pocinje kasnije i ima je manje ali se povecavaju oko 20 nedelje kada ih ima više nego kod normalne dece. Oko 17m.majke veoma skracuju izuste.
Pojava osmeha u 7 nedelji (3 nedelje kasni) i dužina osmehivanja je manja pa raste
17. Komunikacija majke Majke DS beba govore više a zatim se to sve više povecava sa uzrastom beba da bi na uzrastu DS beba oko 17meseca smanjile broj izusta cak i do nivoa samo jedne reci
-direktivnije su
-instruišu i daju uputstva
18. Govorni poremecaji
Cesta je pojava mucanja koja se javlja nakon uvecavanja fonda reci i tokom usvajanja sintaksickih struktura
Artikulacija je obicno slaba i teško razumljiva
19. Socijalni i emocionalni razvoj Generalno gledano socijalni razvoj ide
2-3g.ispred intelektualnog.
Generalno gledano deca pa i odrasli su cesto veseli, prijateljski raspoloženi ,aktivni i društveni. “Prijatna priroda deteta sa DS, ispružene ruke i osmeh na licu plene pažnju okoline koja im cesto uzvraca sa nežnošcu” (Novak J.)
20. Emocionalne reakcije Burno izražavanje emocija
Ceste promene raspoloženja, izlivi emocija radosti koji mogu brzo da se promene u ljutnju, durenje,ljubomoru, tugu
Željni su pohvale i pažnje
Impulsivni (ne mogu da odlože trenutno zadovoljenje potreba)
Tvrdoglavost i jogunstvo
Ponekad su sebicni
21. Serafica &Cicchetti 1976g 1981g Opservirali DS i normalnu decu od oko 3g u situacijama separacije od majke
DS deca reagovala manje (kada majka napusti prostoriju nisu plakali kao normalna deca osim u jednom slucaju)
Kada su se majke vracale u prostoriju DS deca su provodila manje vremena u fizickom kontaktu sa majkom.
Pokazali manju uznemirenost u prisustvu stranca
22. Adolescenti Karakteristika ponašanja je rigidnost (otežan prelazak iz jedne u drugu situaciju i perseveracije)
Seksualni razvoj takode može da kasni i
da be bude nedovršen
23. Da li je moguce unaprediti razvoj dece sa DS Generalni zakljucak je pozitivan.
Podsticajna sredina ubrzava njihov razvoj
Rani tretman po mogucnosti zapoceti od 3m. daje dobre efekte
Mereno testovima inteligencije napredak se može postici od10-15 IQ poena
24. Znacaj habilitacije i stimulacije Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca napreduju
Kaningam i Sloper pokazali da su bolje napredovala DS deca iz porodica gde je bilo više poseta strucnjaka (svakih 6 nedelja) nego tamo gde je bilo 3 posete godišnje)
Ranije zapoceta stimulacija (od rodenja) daje bolje efekte (nego tek nakon prve godine)
25. Ciljevi habilitacije Usvajanje poželjnih oblika ponašanja
Izgradnja pozitivne slike o sebi
Stimulacija komununikativnih sposobnosti kroz igru
Rad sa porodicom koju treba psih. podržati i edukovati
Odrediti narednu zonu razvoja i uskladiti tretman