SISTEMI I NAČINI PRIMENE INTERNET TEHNOLOGIJA

1. SISTEMI I NAČINI PRIMENE INTERNET TEHNOLOGIJA

2. Uvod • Internet tehnologije suvereno vladaju svetskom informatičkom scenom • Procesu koji traje skoro pune tri decenije, a posebno se intenzivno odvija poslednjih deset godina • U međuvremenu se pojavilo, ali i praktično napustilo, više sistema i načina primene internet tehnologija

3. Klasifikacija načina primene • Postoje različiti pristupi u klasifikaciji načina primene • Internet, intranet ili ekstranet mreže • Web prezentacijama i Web aplikacijama • dvočlana, tročlana ili višečlana arhitektura programskih sistema (n-tier) • Podele mogu biti i na platformski zavisne ili nezavisne tehnologije

4. Sadržaj izlaganja • Web servis i posledice do kojih je došlo povodom promovisanja Web servisa • Dva skupa Internet tehnologija koja podržavaju rad sa Web servisima • J2EE (Java 2 Platform Enterprise Edition) platforma, orijentisana na programski jezik Javu, • .NET skup tehnologija, orijentisan na Wintel platformu (Windows+Intel)

5. XML kao pokretač promena • XML - pokretač promena u načinu gledanja na arhitekturu IS u Internet okruženju • XML je jezik koji omogućava razmenu, odnosno delenje podataka između različitih aplikacija, u formi XML dokumenata • Aplikacije, distribuirane u okviru Interneta u obliku Web aplikacija, ne moraju više biti unapred upoznate sa strukturom i semantikom podataka koji razmenjuju

6. XML dokument • XML dokument je samobjašnjiv skup podataka, koji pored samih podataka kao predmeta poruke, sadrži i meta podatke pomoću kojih se ti podaci mogu potpunije interpretirati • Činjenica da neka Web aplikacije može posredstvom XML poruke ad hoc komunicirati sa drugom Webaplikacijom, raspoloživom negde u okviru Interneta, otvara nov pogled na arhitekturu i metodologiju razvoja informacionog sistema • Okvir opšteg rešenja problema interoperabilnosti

7. Web servis (1) • Web servis je skup funkcija upakovan kao jedinstven entitet i postavljen negde na Internetu da ad hoc služi drugim programima • Web servisi su gradivni blokovi za izgradnju otvorenih distribuiranih informacionih sistema

8. Web servis (2) • Treba da omogući brzu i jeftiniju izgradnju pouzdanih informacionih sistema korišćenjem tuđih usluga, raspoloživih, proverenih, definisanog kvaliteta • IS može da povezuje organizacione delove istog preduzeća, ili preduzeće sa poslovnim partnerima ili potencijalnim kupcima • Važno! Formirana Web aplikacija može delom da predstavlja i Web servise koji preduzeće takođe nudi na Internetu!

9. Evolucija Web servisa • Nije reč o revoluciji u tehnologiji izrade aplikacije, već u načinu primene. • Mnoge firme u svetu su na zatvorenim platformama velikih sistema odavno razvile vrlo složene, vremenom proverene i zato stabilne informacione sisteme, korišćenjem konvencionalnih proceduralnih jezika, kakav je, na primer, COBOL. • Pristup takvim informacionim sistemima je tipično preko alfanumeričkog terminala

10. Evolucija Web servisa • Osamdestih godina veliki računari se povezuju sa PC-jima u lokalnim računarskima mrežama • Korišćena je tehnologija emulacije terminala na personalnom računaru radi pristupa aplikaciji • Devedesetih godina veliki računari se povezuju sa PC-jima preko Internet • Koristi se trik. Srednji sloj, middleware, dobija zadatak da se terminalskoj aplikaciji predstavi kao terminal, a potom izvrši dodatnu obradu dobijenih podataka radi njihovog korišćenja u Internetu. Odatle je i potekao koncept sadašnjeg Web servisa.

11. Šta traži Web servis? • Da bi neko mogao koristiti naš Web servis, koji nudimo kao uslugu, prvo mora znati da on uopšte postoji • Web servis moramo objaviti na posebnoj Internet lokaciji, mestu gde će doći drugi korisnici Interneta da se raspitaju • Naša objava mora da bude potpuna, da sadrži specifikaciju interfejsa, poslovne zahteve, poslovne procese, moguće nivoe kvaliteta servisa (QoS), pravne i finansijske uslove korišćenja

12. Prednosti Web servisa • Približavanje paradigmi industrijskog način proizvodnje poslednjih vek i po • Praktično se trajno rešava problem interoperativnosti, nastao kao posledice korišćenja raličitih programskih jezika i različitih sistemskih platformi • Interkonektivnost, drugi ključan problem u realizaciji distribuiranih informacionih sistema, uspešno rešen upravo uvođenjem internet tehnologija

13. Prednosti Web servisa • Softversko nasleđe se koristi u punoj meri • U prvi plan dolaze preduzeća sa stabilnim i proverenim softverskim rešenjima • Ponuđač web usluge pravi web servis: • koristeći postojeće elemente softverskog nasleđa ili • razvijajući potpuno nove aplikacije, • Sloboda da koristi programske jezike, gotove komponente, razvojne i izvršne platforme prevashodnom po sopstvenom izboru

14. Objava Web usluge • Napravi se dokument na WSDL (Web Service Description Language) jeziku, kojim se formalno opisuje svoj ponuđeni servis, • Registruje se servis na UDDI registru (Universal Description, Discovery, and Intergration), Internet lokaciji predviđenoj za objave servisa, i time omogućio i svom softveru da koristi tuđe usluge, i zainteresovanim korisnicima da pronađu njegov servis

15. SOAP • Ponuđač Web usluge omogućuje pristup svom web servisu posredstvom SOAP-a (Simple Object Access Protocol) • SOAP koristi XML jezik za specificiranje pozivnih parametara i rezultata rada servisa • SOAP se služi aplikativnim HTTP protokolom koji koriste svi Web serveri • SOAP je jednostavan komunikacioni protokol, što znatno polakšava izgradnju jednostavnih web servisa • Jednostavnost SOAP-a predstavlja ograničenje pri izvođenju složenijih poslovnih transakcija, pa je razvijen sofisticiraniji webXML protokol kao podrška za B2B

16. J2EE • Skup industrijskih standarda sa zadatkom da podrži i pojednostavi projektovanje, dizajn i implementaciju višečlanih, n-tier, složenih Web aplikacija u otvorenom okruženju Interneta • Sun Microsystems predvodi udruženje koje radi na daljem razvoju J2EE standarda, kao pogleda na distribuirane informacione sisteme zasnovane na korišćenju Web servisa • Osnova svakog J2EE rešenja je programski jezik Java

17. Java • Platformski neutralan jezik, što znači da svaka platforma predstavlja njeno prirodno okruženje • Java jezik je jezik virtuelne mašine za Javu (JVM)

18. Sistem korisničkog interfejsa virtuelne mašine Aplikativni softver za virtuelnu mašinu Pomoćni programi virtuelne mašine Operativni sistem virtuelne mašine Komunikacioni softver virtuelne mašine

19. Java i J2EE • Razvojni inženjeri pišu izvorni kod na Javi, koji se potom prevodi u bytecode • Bytecode predstavlja intermedijalni jezik koji mora biti interpretiran, na svakoj platformi specifično pomoću JRE (Java Runtime Enviroment), da bi bio izvršen • Aplikacija i komponente moraju biti pisani na Javi da bi bili po J2EE standardu

20. Java i J2EE • Programski jezik Java se do sada prvenstveno koristio za pisanje serverskog dela aplikacije po modelu klijent-server, tipično za web aplikacije i softverske komponente, odnosno za aplete na strani klijenta • J2EE aplikacija se zatvara uz pomoć komponente kontejner koji pruža gotove odgovarajuće servise telu aplikacije, kao što su transakcioni servis, servis zaštite u transportu, servis trajnog skladištenja

22. .NET • Microsoftov pogled na arhitekturu i tehnologiju rada informacionih sistema zasnovanih na korišćenju Web servisa • Za razliku od J2EE pogleda, .NET nije samo skup standarda, već pre svega skup komercijalnih tehnologija koje omogućavaju razvoj na Web servis orijentisanih aplikacija

23. .NET • .NET platforma polazi od nadgradnje zatečenih tehnologija kompanije Microsoft, • Do same arhitekture .NET informacionog sistema se došlo postupkom reinženjeringa, za razliku od J2EE arhitektura, koja je rezultat dogovora grupacije firmi okupljenih oko Sun Microsystems, a za koju se tek potom razvijaju odgovarajuće tehnologije • Microsft marketinški pristupa promociji .NET platforme, pa mnogima ostaje nepoznata suština .NET arhitekture

24. Web servisi Framework i biblioteke: ASPNET, ADONET, Windows forms Standardi razmene(SOAP,WDSL) Opšti razvojni alati (Visual Studio.Net) Komponentni model Objektni model i specifikacija zajedničkog jezika Okruženje za izvršenje zajedničkog jezika (CLR)

25. J2EE i .NET • J2EaE je oslonjen na koncept jednog univerzalno prihvaćenog jezika - Jave, raspoloživog na svakoj konkretnoj platformi, kao gradivnog elementa J2EE aplikacije • .NET dozvoljava da gradivni elementi .NET aplikacije budu sastavljeni od programa napisanih na različitim programskim jezicima, na primer, COBOL-u!

28. . NET serveri • SQL Server 2000 kao server baza podataka, • Exchange 2000 Server kao kolaboracionu platformu i server unificiranih poruka • Commerce Server 2000 za elektronsku trgovinu • Application Center Server 2000 za rad klastera servera (serverskih “farmi”), • Host Integration Server 2000 za integraciju aplikacije sa softverskim nasleđem, • Internet Security and Accelaration (ISA) Server 2000 kao osnovni mehanizam zaštite (sigurnosni zid i proxy), • BizTalk Server 2000 za podršku integraciji složenih poslovnih procesa, bilo unutar kompanije ili sa poslovnim partnerima, posredstvom Interneta

29. .NET podrška • Visual Studio.NET, snažno integrisano razvojno okruženje za .NET aplikacije. • C# je programski jezik, veoma sličan Javi, koji je posebno pogodan za razvoj .NET aplikacije, • Za podršku pri razvoju i već razvijenih web servisa Microsoft je razvio i Hailstorm, servis čiji su predmet rada drugi servisi

30. Feature J2EE .NET Type of technology Standard Product Middleware Vendors 30+ Microsoft Interpreter JRE CLR Dynamic Web Pages JSP ASP.NET Middle-TierComponents EJB .NET Managed Components Database access JDBC SQL/J ADO.NET SOAP, WSDL, UDDI Yes Yes Implicit middleware(load-balancing,etc) Yes Yes

31. SISTEMI I NAČINI PRIMENE INTERNET TEHNOLOGIJA Dušan Starčević, starcev@fon.bg.ac.yu Kopaonik, decembar 2001.