120 likes | 242 Views
Projekat 2007CB16IPO006-2009-1-47 “PČELARSTVO BEZ GRANICA”. IZLOŽBA PČELINJIH PROIZVODA I PČELARSKOG INVENTARA Vidin , 14.12.2011 – 16.12.2011 Ovaj projekat se sufinansira od strane EU preko programa prekogranične saradnje po IPA Bugarska – Srbija CCI br. 2007CB16IPO006.
E N D
Projekat 2007CB16IPO006-2009-1-47 “PČELARSTVO BEZ GRANICA” IZLOŽBA PČELINJIH PROIZVODA I PČELARSKOG INVENTARA Vidin, 14.12.2011 – 16.12.2011 Ovajprojekat se sufinansiraodstrane EU prekoprogramaprekograničnesaradnje po IPA Bugarska – Srbija CCI br. 2007CB16IPO006
Borbasabolestimaištetočinama u organskompčelarstvu • Osnovni uslov za borbu s bolestima i štetočinama u organskom pčelarstvu je identifikacija mera i stvaranje uslova koji bi sveli na minimum rizik od razvoja i širenja odgovarajuće bolesti ili štetočina. • Ako se to pokaže kao nedovoljno, u prilozima Naredbe i Zakonima je za svaku granu i deo proizvodnjeopisano, koja sredstva za lečenje i profilaksu su dozvoljena i odobrena.
U organskompčelarstvukaoposaoiaktivnostizaograničavanjeirazvojbolestiištetočina se akcentiraju pet osnovnihtema, kojesuopisanei u zakonodavstvu: • Poreklo pčela – proizvođač uzima u obzir i prilagođavanje vrste lokalnim uslovima, vitalnost i otpornost pčela na bolesti i štetočina. Prednost imaju Evropske vrste Apis mellifera i njihovi lokalni eko tipovi.
2. Lokacija pčelinjaka – lokacija pčelinjaka je u blizini dovoljne količine medonosnih biljaka, izvori nektara i polena u radijusu od 3 km od pčelinjaka su organski ili divlji i lokacija pčelinjaka je na dovoljno velikom rastojanju od bilo kakvih izvora mogućeg zagađenja.
3. Košnice – dozvoljeno je korišćenje svih poznatih sistema od prirodnih supstanci i materijala, sa spoljašnim premazivanjem prirodnim bojama i materijalima i unutrašnjem premazivanjem samo voskom i propolisom. Nije dozvoljeno spoljašnje premazivanje bojama, lakovima, lazurnim lakovima industrijskog i sintetičkog porekla. 4. Pčelinji vosak – samo sopstveni vosak od prirodnog gradiva ili vosak sa izvršenom analizom suvih ostataka i dozvolom od strane kontrolnih organa.
5. Briga za pčelinja društva i prihrana – na kraju proizvodnog perioda u košnicama se obavezno ostavljaju rezerve meda i polena u količinama neophodnim za ishranu pčela tokom zime.Veštačka prihrana je dozvoljena kada je opstanak košnica doveden u pitanje zbog nepovoljnih klimatskih uslova, nakon odobravanja od strane kontrolnog organa.
Sve dosad nabrojane aktivnosti deluju povoljno na razvoj pčelinjih društava, ali u pčelarskoj praksi se sprovode i sledeće mere: • Izbor produktivnih i otpornih na bolesti vrsta i sorti pčela • Sistematska briga o pčelinjim društvima prema godišnjem dobu: • Zamena matica u slučaju nužde • Redovni pregledi pčelinjih društva uz rano otkrivanje bolesti • Kontrola trutovskog legla • Održavanje higijene i veterinarsko –sanitarnog stanja pčelinjaka i pomoćnih objekata i primena redovne, preventivne dezinfekcije i dezinsekcije opreme i pčelinjskog inventara. • Pravovremeno uništavanje zaraženih materijala i izvora infekcije i primena konačne dezinfekcije. • Redovna zamena satnih osnova • Neprekidno održavanje dovoljnog broja pita sa medom i polenom u košnici • Zazimljavanje košnica neophodnim količinama meda i polena, dovoljnih za normalno prezimljavanje pčelinjih društava.
Kada se konstantuje zaraza ili paraziti kod pčelinjih društava vlasnik osigurava veterinarsko lečenje, a u slučaju zaraznog oboljenja, lečenje se sprovodi tako što se pčelinjaci stavljaju u karantin. Za lečenje se koriste: • Fitoterapeutski lekovi (prirodni ekstrati i eksencije s isključenjem antibiotika); • Homeopatski lekovi (prirodni, životinjski ili mineralni). Kada ova sredstva ne daju efekta u borbi s bolestima i parazitima i postoji opasnost od izumiranja pčelinjeg društva, veterinar onda uključuje sintetisana hemijskim putem alopatska veterinarska sredstva i antibiotike. Posle upotrebe sintetisanih hemijskim putem alopatskih veterinarskih sredstava, sve voštane pite se menjaju novim ramovima s voskovom osnovom, proizvedenom od poljoprivrednog gazdinstva s organskom proizvodnjom, a tretirana pčelinja društva se nalaze u prelaznom periodu godinu dana.
Dozvoljeni preparati protiv VAROE: • Mravlja kiselina 60% i 85% rastvor (s različitim tipovima isparivača). • Oksalna kiselina 4% (aerosol – tretiranje gasom) • Mlečna kiselina 15% (tretiranje prskanjem) i druga eterična ulja (kristali ili isparivači timola, eukaliptusovo ulje, mentol i kamfor )
Tretiranje timolom početkom sezone – m. april Na 25 kg sirupa /rastvoren pčelinji med i voda 1:1/ dodaje se 3-5 gr. timola • Timol je predhodno rastvoren u alkoholu. 36-40 gr. timola u 50-60 gr. alkohola na 300 l vode. • Dobijeni rastvor alkohol-timol rastvara se u toploj vodi i dodaje sirupu. • Upotrebljava se 3 puta tokom 5 dana. Tretiranje protiv varoatoze društva mravljom kiselinom oko 10-20 maja. • Od 20-25 ml. 60% - mravlje kiseline na jednu pčelinju košnicu tokom 5 dana. Tretiranje timolom posle završetka glavne paše – m. juli /kraj/ • Skidaju se magacini i tretira se timolom u kristalu – po 7 gr. Na pčelinje društvo. Kontrolnim društvima se stavlja list ambalažne hartije namazan zejtinom i prati zaraženost istog.
Najvažniji zadatak je tretiranje pčela protiv varoe • To se obično radi u oktobru-novembru kada nema legla u košnicama. • Tretira se oksalnom kiselinom – 30 gr. na 1 l vode nakapavanjem ili se svaka pita obrađuje pulverizatorom po 50-60 ml na košnicu. • Temperatura pri tretiranju ne treba biti niža od 5°C.
HVALA NA PAŽNJI! “OVAJ DOKUMENT JE NAPRAVLJEN UZ POMOĆ EVROPSKE UNIJE KROZ PREKOGRANIČNI PROGRAM PO IPA BUGARSKA - SRBIJA CCI BR. 2007CB16IPO006. JEDINSTVENU ODGOVORNOST ZA SADRŽAJ PUBLIKACIJE IMA UDRUŽENJE „BUGARSKA U EVROPI“ I ONA NI NA KOJI NAČIN NE IZRAŽAVA ZVANIČNU POZICIJU EVROPSKE UNIJE ILI ORGANA OVLAŠĆENOG ZA UPRAVLJANJE PROGRAMOM.”