Monetarna politika u režimu fleksibilnog deviznog kursa

1. Monetarna politika u režimu fleksibilnog deviznog kursa

2. Ekspanzivna monetarna politika pomera krivu LM udesno, usled čega dolazi do pada kamatne stope. • Smanjivanje kamatne stope podstiče kapitalne investicije, zbog čega se povećava nacionalni dohodak. • Porast dohotka dovodi do povećanja uvoza, što negativno utiče na platni bilans. • Na drugoj strani, pad kamatne stope smanjuje prinose inostranih investicija, zbog čega dolazi do odliva kapitala. Pri većoj mobilnosti kapitala, veći je odliv kapitala, a time je veće i pogoršanje platnog bilansa. • Neravnoteža platnog bilansa pokreće mehanizam prilagođavanja finansijskog i robnog tržišta.

3. Za razliku od režima fiksnog deviznog kursa, višak ponude domaće valute usled deficita platnog bilansa dovodi do promene deviznog kursa (depresijacija domaće valute) u sistemu fluktuirajućeg deviznog kursa (usvojena pretpostavka o stabilnosti cena znači da se radi o realnoj depresijaciji). • Usled toga, BP kriva se pomera udesno. • Ranije smo videli da depresijacija popravlja trgovinski bilans zbog relativnog pojeftinjenja domaće robe, koju sada više kupuju kako domaći tako i inostrani kupci.

4. Rezultat se ogleda u pomeranju krive IS udesno (značajnije poboljšanje tekućeg računa zbog depresijacije dovodi do većeg pomeranja krive IS na položaj IS’). • Imajući u vidu značaj obima kretanja kapitala, potrebno je da razmotrimo posledice razlika u nivou mobilnosti kapitala na efikasnost monetarne politike. U tome će nam pomoći grafikon 7.6.

6. Rezultat se ogleda u pomeranju krive IS udesno (značajnije poboljšanje tekućeg računa zbog depresijacije dovodi do većeg pomeranja krive IS na položaj IS’). • Imajući u vidu značaj obima kretanja kapitala, potrebno je da razmotrimo posledice razlika u nivou mobilnosti kapitala na efikasnost monetarne politike. U tome će nam pomoći grafikon 7.6. • Već smo videli da ekspanzivna monetarna politika pome-ra krivu LM udesno na položaj LM’, zbog čega opada kamatna stopa, raste nacionalni dohodak, i pogoršava se tekući i finansijski račun, odnosno platni bilans.

7. Sporiji odliv kapitala u uslovima niske mobilnosti kapitala rezultira neznatnim pogoršanjem platnog bilansa. • Do-maća valuta neznatno depresira, BP kriva se pomera udesno na položaj BP’ i popravlja platni bilans. • Depresijacija valute popravlja trgovinski bilans, pomerajući istovremeno IS krivu udesno na položaj IS’. U grafikonu 7.6. zapažamo da se krive BP i IS zajedno pomeraju udesno jer domaća valuta depresira sve dok privreda ne dospe u stanje simultane unutrašnje i spoljne ravnoteže, što se događa na višem nivou na-cionalnog dohotka (tačka C na panelu (a) u grafikonu 7.6).

8. Ekspanzivna monetarna politika, pri niskoj (nepotpunoj) mobilnosti kapitala, pomera domaći obim proizvodnje (koji je identičan realnom nacionalnom dohotku) iz tačke A u tačku B, odnosno u našem primeru realni nacionalni dohodak se povećava od 300 na 400 jedinica. • Prateći efekat porasta nacionalnog dohotka je pogoršanje tekućeg i finansijskog računa. Zahtevana depresijacija za obnavljanje ravnoteže platnog bilansa nije velika pri niskoj mobilnosti kapitala, zbog toga što nije potrebno veliko pomeranje krive IS da bi se stiglo od tačke B u tačku C, u kojoj je platni bilans ponovo u ravnoteži. Pošto monetrana ekspanzija dovodi do porasta dohotka i obnavljanja simu-ltane unutrašnje i spoljne ravnoteže na višem nivou dohotka, efika-snost monetarne politike je veća nego u režimu fiksnog deviznog kur-sa

9. To je razlog zbog koga je pomeranje krive IS udesno, prikazano na panelu (b) u grafikonu 7.6., znatno veće nego pri niskoj mobilnosti kapitala. Veći rast tražnje za domaćim proizvodima dovodi do većeg rasta nacionalnog dohotka. Originalno pomeranje krive LM, usled mo-netarne ekspanzije, isto je kao i na panelu (a), jer se privreda pomera iz tačke A u tačku B. Međutim, dodatni rast dohotka, prouzrokovan depresijacijom domaće valute (pomeranje iz tačke B u tačku C), znatno je veći u slučaju visoke mobilnosti kapitala. To se može videti i na panelu (b) u grafikonu 7.6., gde je rast dohotka od tačke A do tačke B isti kao u slučaju niske mobilnosti kapitala, ali je zato porast dohotka u razmaku od tačke B do tačke C znatno veći (od 400 na 550 jedinica).

10. Ranije smo videli da rast ponude novca dovodi do smanjivanja kamatne stope. • Da bi, uprkos porastu ponude novca, domaća kamatna stopa ostala na nivou svetske kamatne stope, devizni kurs mora depresirati u meri koja će podstaći rast tražnje za novcem, koji će se izjednačiti sa rastom ponude novca. • To se postiže tako što depresijacija poboljšava tekući račun i nacionalni dohodak, usled čega dolazi do porasta tražnje za novcem dok se privreda kreće od polazne do krajnje tačke, duž BP krive.

11. Ranije smo videli da rast ponude novca dovodi do smanjivanja kamatne stope. • Da bi, uprkos porastu ponude novca, domaća kamatna stopa ostala na nivou svetske kamatne stope, devizni kurs mora depresirati u meri koja će podstaći rast tražnje za novcem, koji će se izjednačiti sa rastom ponude novca. • To se postiže tako što depresijacija poboljšava tekući račun i nacionalni dohodak, usled čega dolazi do porasta tražnje za novcem dok se privreda kreće od polazne do krajnje tačke, duž BP krive.