Poglavlje VI- Preduzetničke strategije

1. Poglavlje VI- Preduzetničke strategije

2. 1. Šta određuje svaku poslovnu strategiju? • Poslovna strategija preduzeća određena je sa tri ključna faktora: potrebe kupaca, potrošačke grupe i alternativne tehnologije, na osnovu kojih preduzeće odlučuje šta, koliko, kada i na koji načina treba da ponudi tržištu. • Svaka poslovana strategija mora da se zasniva na objektivnim, sveobuhvatnim i pouzdanim analizama postojećeg stanja, ako i kreativnim sagledavanjima ne samo poželjnih nego i budućih stanja. • Buduća stanja donose značajne neizvesnosti i rizike, što karakteriše svako preduzetničko ponašanje, pri čemu zbog turbulentnih promena okruženja, sve teže doći do pouzdanih vizija budućnosti.

3. 1. Šta određuje svaku poslovnu strategiju? • Menadžeri su ti koji moraju da razvijaju posebne veštine „razrokosti“ tj. sposobnosti da „jednim okom“ opažaju sve što se dešava u samom preduzeću, a da „drugim okom“ gledaju na pojave u relevantnoj okolini svog svog preduzeća. • Menadžeri treba da razvijaju i tzv.“šesto čulo“(intuicija, predosećaj,slutnja, vizija i sl.), da opažaju stvarnost iz svih mogućih uglova,a to je strateško mišljenje.

4. 1. Šta određuje svaku poslovnu strategiju? Strategija se definiše kao orijentacija preduzeća na dugi rok koja treba da osigura uspešnost.Strategija se javlja na više organizacionih nivoa u preduzeću, zbog toga govorimo o nekoliko vrsta strategija: • Korporativna strategija- se bavi svrhom i ciljem preduzeća kako bi opravdala očekivanja vlasnika i najvažnijih stejkholdera, te stvorila dodatnu vrednost različitim delovima preduzeća. • Strategija poslovnih jedinica nastoji pronaći za konkurentnost u svako pojedinom preduzeću. • Operacionalizaijske strategije se bave načinima usklađivanja resursa, procesa i ljudi, kao i njihovih veština sa korporativnom i strategijom poslovnih jedinica. • Funkcijske strategije utvrđuju ciljeve, načine i sredstva za optimizaciju sopstvenog delovanja u okviru jedinstvenog strateškog plana.

5. 1. Šta određuje svaku poslovnu strategiju? • Taktika označava specifične akcije i načine za omugućavanje postizanja strategije. • Misija je opšti izraz za svrhu organizacije. • Vizija je željeno buduće stanjr organizacije. • Strateška arhitektura označava kombinaciju organizacionih procesa, resursa i kompetencija kako bi se ostvarila strategija. • Strateški menadžment definišemo kao proces koji uključuje određivanje ciljeva, stratešku analizu, strateško odlučivanje, oblikovanje i implementaciju strategije i kontrolu realizacije. • Strateška pozicija definiše se kao položaj preduzeća u odnosu na neposrednu i posrednu konkurencij, kao i onu koja se nože predvideti u budućnosti. • Strateške odluke su najčešće povzane ili utiču na dugoročnu usmerenost preduzeća, a durektno su vezane za njegov cilj.

6. Koja 4 rešanja nudi SWOT analiza? • Preduzetnik(preduzeće) mora neprekidno osmatrati poslovnu okolinu tj. predviđati nedolazeć promene. U praksi su se razvili modeli i alati pomoću kojih se pokušava što preciznije otkriti šta predstavlja snage, a šta slabosti samog preuzeća, a šta su prilike, a šta pretnje koje dolaze spolja. • SWOT analiza je menažderska tehnika ili alat, odnosno matrica unutrašnjih i spoljnih činilaca.

7. Koja 4 rešanja nudi SWOT analiza? PRIMER SWOT ANALIZE SNAGE(STRENGHTS) • Kvlitetan proizvod • Odlična tehnologija • Niski troškovi poslovanja • Lojalni kupci • Duga tradicija SLABOSTI(WEAKNESESS) • Nerazvijena tehnologija • Višak zaposlenih • Nerazijen marketing • Zapostavljena inovativnost i IR(istraživanje i razvoj) ŠANSE, PRILIKE(OPPORTUNITITIES) • Prodor na nova tržišta • Porast tražnje • Nove mogućnosti izvoza • Uvođenje nove tehnologije PRETNJE(THREATS) • Porast troškova • Pad tražnje • Konkurent razvija uspešniji proizvod • Superiornija tehnologija kod konkurencije

8. Koja 4 rešanja nudi SWOT analiza? • Postoje četiri grupe mogućih rešenja: • maksimiziranje snage u cilju maksimiziranja prilika u okolini (maxi-maxi strategija) • minimiziranje slabosti radi iskorišćavnja prilika (mini-maxi strategija) • maksimiziranja snaga u cilju minimiziranja pretnji(maxi-mini strategija) • minimiziranje slabosti i minimiziranje prilike(mini-mini strategija)

9. 3. Navedite najvažnije škole strateškog mišljenja U literaturi se razlikuje 10 škola o evoluciji strategije kao procesa za realizaciju ciljeva i to od 1970.godine. • Škola dizajniranja strategiju posmatra kao proces koncipiranja suštinskog nastupa za savladavanje internih slabosti i eksternih pretnji, ako i korišćenje internih snaga i eksternih šansi. • Škola planiranja strategiju vidi kao formalizovana proces palniranja koji se može razbiti na pojedine faze i podržati različitim instrumentima, ako što su budeti, priogami i operativni palnovi. • Škola pozicioniranja se razvija 1980-tih. Strategija se svodi a utvrđivanje pozicije preduzeća u grani, a palneri postaju analitičari. • Preduzetnička škola vidi proces stavranja vizije od strane kreativnog lidera koji iam značajnu kontrolu i nad sprovođenjem vizije u život.

10. 3. Navedite najvažnije škole strateškog mišljenja • Kod kognitivne škole, strategija je mentalni model, mapa, šema ili koncept za postizanje ciljeva. • Škola učenja formulaciju i implementaciju strategije vidi kao bliske povezane etape u menadžement procesu, te su stoga svi zaposelni u preduzeću stratezi u realizaciji ciljeva preduzeća. • Škola uticaja stvaranje strategije vidika o proces pregovaranja. • Kulturološka strategija strategiju posmatra kao socijalni proces temeljan sistemu kulturoloških vrednosti preduzeća i nacije. • Škola uticaja okruženja strategiju definiše kao stepen slobode sa kojim preduzeće manevriše u okruženji • Po školi konfiguracije startegija predstavlja: zaključno dizajniranje, intuitivno vizioniranje i stalnu potrebu za učenjem, proces transformacije, uključuje individualno razmišljanje, socijalnu interakciju, predstavlja analizu prošlosti, pregovaranje u sadašnjosti i programiranje budućnosti.

11. 4.Koji su uslovi potrebni za implementaciju strategije? • Kako nije lako i jednostavno doneti odgovarajuću strategiju, isto tako teško je primeniti i realizovati, odnosno implementirati. Implementacija strategije uključuje razne aktivnsoti menadžmenta, neophdne da stave strategiju u pokret, uspostave startešku kontrolu koja prati napredatk i obezbeđuje postizanje ciljeva organizacije,osim jasnoće i čvrste strategije treba da postoji visoka svest i profesionalna odgovornost menadžmenta zaduženog za sprovođenje strategije. • Postoji još nekoliko uslova koje je potrebno obezbediti za uspeh u implementaciji odgovarajuće strategije, kao što su: tehnologija, ljudski resursi, sistem narađivanja, proces odlučivanja, organizaiona struktura.

12. 4.Koji su uslovi potrebni za implementaciju strategije? Osim navedenog, menadžeri moraju imati jasna ovlašćenja i odgovornost u procesu starteške kontrole koja uključuje: • Nadzor kritičkih spolajšnjih faktora koji mogu da utiču na osvarljivost strateških planova • Predviđanje efekata akcija • Informacioni sistem koji obezbeđuje povratnu sregu sprovođenja i efikasnosti starteških planova.

13. 5. Koje generičke strategije poznajete? • Iskustvo savremenog poslovanja dokazuje da je jedini pouzdan način opstanka preduzeća na tržištu postizanje konkurentske prednosti. Da bi se to postiglo preduzeće (ili preduzetnik) mora da se opredeli koju vrstu prednosti želi da postigne, ako i da izvši izbor tržišnogpodručja na kojem želi da posluje. To podrazumeva visok stepen znanja, iskustva, a uz prisustvo rizika. • Konkurentska prednost postoji uvek kada je preduzeće u nečemu (produktivnosti, kvalitetu,ekonomičnosti, imidžu na tržištu itd.) delotvornije od svojih suparnika, odnosno kada je uspešnije u privalačenju kupaca i njihovom uveravanju da njegovi proizvodi imaju superiornu vrednost za kupca.

14. 5. Koje generičke strategije poznajete? M. Porter identifikovao je tri generičke konkurentske strategije: • strategija troškovnog vođstva koja se svodi na izgradnju konkurentske prednosti najnižih troškova u celoj industriji • strategija diferencijacje u celoj industriji • strategija fokusiranja sa svoje dve karakteristike: fokusiranim troškovnim vođstvom i fokusiranom diferencijacijom.

15. 9. Objasnite strategiju izvorne inovativnosti • Strategija izvorne inovativnosti, koju znameniti P.Drucker naziva strategijom ko će brže, ko će bolje, temelji se na pokušaju zauzimanja vodeće ili pak dominirajuće pozicije ne nekom novom tržištu, novoj ekonomskoj branši ili pak nekoj novoj javno uslužnoj delatnosti. Preduzetnicima ne ostvalja mesta za greške, tj. mogućnost za popravku, ali ako uspe preduzetnika bogato nagrađuje. Ovu strategiju slede samo visoko ambiciozni preduzetnici koji streme visokim razvojnim ciljevima. Strategija sebazira na korenitim promenama, na stavranju novih potreba i lansiranju novih proizvoda i usluga, stavranju potpuno novih tržišta, stvaranju potpuno novih proizvodnih ili uslužnih procesa, ili pak stvaranju potpuno novih javnih uslužnih delatnosti. Ključni aspekt ove strategije jeorijentacija na novo, drugačije, nepoznato i neprovereno.

16. 10. Objasnite strategiju kreativne imitacije • Mada u naslovu postoji nelogičnost jer ako je nešto imitirano, onda nije kreativno. • T.Levitt je bio u pravu kad je uveo ovaj pojam, jer je u današnje vreme postoji obilje sjajnih imitacija koje nekad čak i premašuju orginal. • Nijedna inovacija(proizvod, usluga ili proces) koji se po prvi put lansiraju na tržište nikad anije tako idealna da joj ništa ne fali. Zbog toga, preduzetnik-stvaralački initator dotičnu inovaciju usavršava do nivoa boljih ekonomskih ili tržišnih performansi te potencijalnim kupcima nudi proizovd, uslugu ili proces koji su primereni njihovim željama i potrebama. • Preduzetnik čeka da neko drugi izađe s nekom nedorađenom novinom i onda s ebaca na posao.Osmišljava i na tržište izlazi s proizvodom, uslugom ili procesom koji primerenije zadovoljavaju kupce, od novine stvara ono što kupci žele i za šta su spremni da plate.

17. 11. Objasnite strategiju „preduzetničkog džudo-a” • P.Drucker ovu strategiju naziva strategijom udri tamo gde ih nema. Nebrojano puta uspešni japanski preduzetnici su ovu strategiju efikasno primenjivali protiv Amerikanaca i svaki put ih uspeli nadmašili. On navodi pet uvreženih loših navika koji pridošlicama omogućavaju korišćenje preduzetničkog džudo-a u trenutku preuzimanja vodećeg položaja: 1. Navika koju u američkom slengu nazivaju NIH( Not Invented Here-nije izumljeno ovde), što je drugi izraz za arogantno verovanje američkih kompanija da je neka novina vredna pažnje samo pod uslovom ako su je oni izmislili. 2. Sklonost ka što većem profitu kroz politiku cena poznatu pod nazivom ubiranje kajmaka

18. 11. Objasnite strategiju „preduzetničkog džudo-a” 3. Verovanje da je kvalitet nekog proizvoda, usluge ili procesa podudaran onome što je što je proizvođač u njih ugradio, a ne onome što kupac želi i od njih očekuje te za šta je spreman da plati. 4. Verovanje da se visok profit može da se osvari, osim ubiranjem kajmaka, može ostvariti tzv.premijskom cenom 5. Navika maksimizacije, a ne optimizacije, odnosno pokušaj da se istim proizvodom, uslugom ili procesom zadovolje svi potencijalni korisnici.

19. 12. Objasnite strategiju ekoloških niša • Ona pretpostavlja zauzimanje monopolskog položaja na nekom malom prozvodnom, neproizvodnom ili javno-uslužnim području. Sledbenici strategije ekoloških niša uživaju u svojoj anonimnosti i zaštićenosti, uzimaju novac,a slavu prepuštaju drugima. • Strategija ekoloških niša najuspešnija je od svih do sada prikazanih strategija, jer svojim sledbenicima omogućava toliko veliku neuglednost i neprimetnost da nikom ne pada na pamet da im bude konkurent. • P.Drucker navodi tri stretegije ekoloških niša: • Strategija naplatnog mesta • Strategija specijalizovanih veština • Strategija specijalizovanih tržišta

20. 12. Objasnite strategiju ekoloških niša • Strategija naplatnog mesta - ova strategija ima svoja ograničenja. Kada neka firma popuni nišu, ona ne može proširivati ili nadzirati svoju delatnost, jer nezavisno od kvaliteta i cene proizvoda, usluga ili segmenata, potražnja za njima njima zavisi od tražnje za proizvodom, uslugom ili procesom čiji ona samo mali sastavni deo. Firma koja koristi ovu strategiju može se razvijati samo u meri u kojoj se razvijaju firme i njeni kupci.

21. 12. Objasnite strategiju ekoloških niša • Strategija specijalizovanih veština- ova strategija uspeva u situacijama kada dolazi do stvaranja nekih novih ekonomskih branši ili novih javno uslužnih delatnosti, novog tržišta ili novog proizvodnog ili uslužnog trenda. Potrebno je sistemsko praćenje područja koja omogućavaju povoljnu priliku za inovaciju kroz primenu neke specijalizovane proizvodne ili uslužne veštine, a što će novoj firmi omogućiti vodeći ili dominirajući položaj. Najbolji primer za niše specijalizovanih veština nalazimo u automobilskoj industriji.

22. 12. Objasnite strategiju ekoloških niša • Strategija specijalizovanih tržišta- ova strategija je slična strategiji specijalizovanih veština, s tom razlikom što se ona oslanja na poznavanje nekog tržišta ili ciljnog tržišnog segmenata

23. Strategije vođstva u troškovima, strategija diferencijacije i strategija fokusiranja detaljno ćemo obraditi na predavanjima i vežbama. Većina grupa je rekla da bi više želeli 6.poglavlje.