Socio-kulturni uticaji sportskog turizma

1. Socio-kulturni uticaji sportskog turizma

2. Teoretske postavke koje pomažu razumevanju odnosa između domaćina i turista • Pozitivne socio-kulturne uticaje sp.turizma • Negativne socio-kulturne uticaje sp.turizma • Pitanje nasilja • Pitanja socijalne ravnopravnosti • Pitanja kulturne homogenosti

3. Kultura ponašanja, etički principi • Nova radna mesta kada su u pitanju veliki sp. Događaji • Dolazi do izgradnje nove ili preuređenja stare infrastrukture • Očuvanje pa čak i oživljavanje kulturnih običaja

4. Može doći i do šireg značaja: • Društvena zajednica neda podršku razvoju turizma • Do netrpeljivosti domaćina i turista? • Ne završetak radova na vreme ili otkazani radovi. • Izgradnja objekata u sred grada ili oblasti, dovodo do gužve u saobraćaju , galame, povećanja buke...

5. Povećanje stope kriminala • Loše ponašanje sportskih turista • Tuče i huliganstva • Prodaja karata na crno

6. Smit (1978) video kako se turizam razvija kroz sedam faza • “Istraživače” je video kao malobrojne, samo dovoljne i sposobne da u potpunosti prihvate lokalne uslove. • Pravi istraživači nisu turisti,srodniji su antropolozima • Danas, teško naći primer, speleolozi ili ronioci istraživači podmorskih prostora

7. “Elitni” turisti, razlikuju se od istraživača jer putuju, bili su svuda, u potrazi za nečim novim i različitim. • Može izabrati avanturističku vožnju kanuima na reci Zambezi u Zimbabveu • Ova grupa lako se prilagođava lokalnim normama

8. “Nekonvencionalni” turisti su npr, četvoronedeljnim putovanjem po Nepalu, nastoje da urade nešto što je van norme • Mogu se naći u većim grupama i pre “trpe” nego što se prilagođavaju turističkim uslovima

9. “Neobični” turista uglavnom teži neobičnim iskustvima unutar nešto predvidljivijeg aranžmana • Dvodnevno splavarenje unutar posete Aljaske • Koriste objekte lokalnog stanovništva i interesuje ih lokalna kultura ali se radije opredeljuju za svoj “sigurni” lanč paket

10. “Inicijalni masovni” prisutni su u većem broju iako češće putuju individualno • Vole šetnje u zemljama koje su slične njihovoj • Zapadna obeležja, barovi , pabovi.. • Klime.., moderne buseve..

11. “Masovni” veoma brojni. Zadržavaju vrednosti srednje klase i imaju relativno visoka primanja. Oni očekuju “Zapadna obeležja”, vrsta turista koji očekuju obučenog vodiča koji govori veliki broj jezika • Njihovo prisustvo je primetno sezonski • “Klupska formula “ ima jak uticaj na masovni turizam

12. “Čarter” turisti putuju na odmor u grupama na primer na skijanje, i prema njima se kao da imaju standardizovane ukuse i zahteve • Aerodrom, organizovani prevoz do destinacije • Individualnost se gubi unutar grupe • “Zapadnjačka obeležja”

13. Doksei 1975 razvio “Irridex”(indeks iritacije), model odnosa između rasta turizma i stresa zajednice • “euforija” lokal zajedn i domaćini vide koristi od turista, izvor prihoda, mogućnost zapošljenja...priređuju dobrodošlice ...manje turista lako se prilagođavaju lok. zajed.

14. Kako se broj turista povećava , domaćini spoznavaju da ralativno mali broj ljudi ima koristi od toga. • Posetioci se uzimaju zdravo za gotovo, kontakt postaje formalniji • Odgovor domaćina postaje “apatija” • Rast turizma menja odnos, lokalna zajednica shvata da je marginalizovana

15. Potrebno je pojačati infrastrukturu i napraviti pojačanu ravnotežu domaćin-gost • Ukoliko infrastruktura zakasni dolazi do “Antagonizma” iritacija ili otvoreno iskazivanje netrpeljivosti prema turistima