400 likes | 600 Views
ŽIVI RURALNI KULTURNI PROSTORI. Doc. dr Predrag Cvetičanin 09 .04.201 4. SEOSKI AMBIJENTI KAO ŽIVI KULTURNI PROSTORI.
E N D
ŽIVI RURALNIKULTURNI PROSTORI Doc. dr Predrag Cvetičanin 09.04.2014
SEOSKI AMBIJENTI KAO ŽIVI KULTURNI PROSTORI • Svi narodi imaju izraženu potrebu davanja posebnog izraza (stila) svojim tvorevinama. Taj duh naroda i vremena ispoljava se na narodnoj nošnji, na upotrebnim predmetima, u muzici, a takođe i na stambenim i drugim objektima. • Poznata je činjenica da je svaka spontano razvijena arhitektura u funkciji trenutno postojećih uslova i mogućnosti određene sredine. • Ona se razvija pod uticajem tri osnovne komponenete: a) načinaživota i potrebastanovnika, b) građevinskiogmaterijalakoji se ima na raspolaganju u neoposrednom okruženju i c) klimatskih prilikadotičnog kraja.
SEOSKI AMBIJENTI KAO ŽIVI KULTURNI PROSTORI • Vremenom se tradicionalna narodna arhitektura gubi, stapa u opšte civilizacijske karakteristike. • Današnja naselja više nisu prepoznatljiva, ona nose pečat vremena, ali često ne i naroda i prostora na kojem nastaje. Pod uticajem brzog napretka tenologije, komunikacija, nestaju stari građevinski objekti i sa njima i pokretni delovi, pokućstvo. • Seoska arhitektura XVIII i XIX veka u Srbiji i Vojvodini jakobrzo nestaje.
SEOSKI AMBIJENTI KAO ŽIVI KULTURNI PROSTORI • Uporedo sa tim procesom javlja se i proces zaštite objekata i predmeta folklorne umetnosti. Najčešće se zaštita vrši na licu mesta, "in situ", što je sigurno jedan od najpravilnijih konzervatorskih postupaka. • Na taj način spomenik je ostavljen da živi u ambijentu u kojem je nastao, koji bi trebalo da omogući najbolji život i normalno funkcionisanje. • Međutim, dosadašnje iskustvo je pokazalo da je to vrlo teško sprovesti i da takvi objekti uglavnom vremenom propadaju napušteni od dotadašnjih vlasnika
ETNO PARKOVI Doc. dr Predrag Cvetičanin 09.04.2014
ETNO-PARKOVI • Izlaz iz takve situacije traži se u jednom novom vidu zaštiteruralnearhitektureI autentičnih načina života, izlaganjem spomeničkih objekata na otvorenom prostoru, na jednom mestu, u etno parkovima. • Etno parkovi ili "muzeji pod vedrim nebom" ("open air museum") predstavljaju izložbene zbirke starinskih tipskih zgrada i pratećih objekata koji im pripadaju, sačuvanih na licu mesta ili nameštenih na drugom, pogodnijem prostoru u prirodi.(Pavlović,1986.) • Prvi etno park ili »muzej pod vedrim nebom« je otvoren davne 1888.g. u blizini Osla (King Oscar's collections), kojiidanasfunkcioniše.
ETNO-PARKOVI • Veliki broj potencijalnih turista žele povratak prirodi, mirnom životu, selu. Najčešće vrednosti koje su pokretački faktori turističkog boravka u seoskom ambijentu su sledeće: • originalna, čista i neoštećena priroda sela omogućava ne samo seljanima nego i turistima da očiste svoja čula, osete mirise, zvuke i boje prirode; • učestvovanje u životu seoske zajednice u velikoj meri omogućava zadovoljavanje potrebe za igrom. Povratak selu i prirodnom načinu života omogućava turisti povratak u "detinjstvo humanosti čovečanstva" putem arhaičnih oblika života i rada. • komuniciranje sa članovima domaćinske grupe, a preko njih i sa ostalim seljanima je vrednost koja turisti omogućava zadovoljenje potreba za druženjem i kolektivnim prazničkim raspoloženjem
ETNO-PARKOVI • Etno parkovi su sigurno vrlo dobar način za turističku prezentaciju graditeljskog nasleđa sa svim pratećim detaljima vezanim za način života, verovanja i običaje nekog naroda. Mnoge zemlje, već davno su pristupile formiranju etno parkova kao efikasnog načina zaštite i prezentacije ruralne arhitekture. • Etno-parkova ima u svim krajevima sveta. Svaki je na svoj način i privlačan s različitih stanovišta. Najviše i najlepših parkova ima u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, skandinavskim zemljama, i u našem okruženju, u Bugarskoj, Rumuniji,Mađarskoj (Sant Andreja)
ETNO-PARKOVI • U Srbiji je prvi etno park osnovan u selu Kupinovo, a na Zlatiboru je oformljen etnopark Sirogojno. • Na jednom od obronakaMokre gore, naMećavniku, sagrađen je savremenietno park „Drvengrad“.https://www.youtube.com/watch?v=JmO-BibPz_Q
ETNO-PARKOVI • Mnogi memorijalni muzeji imaju jednovremeno i odlike etnografskih muzeja pod vedrim nebom. To su prvenstveno rodne kuće pojedinih istaknutih ličnosti koje su sa sela. Ovakve kuće, s pokućstvom i okućnicom, najčešće su tipični predstavnici narodne arhitekture pojedinih naših oblasti. • Takva je kuća velikana srpske pismenosti i etnologije Vuka Karadžića u Tršiću kod Loznice i kuća Miloša Obrenovića u Gornjoj Crnući pod Rudnikom, ili rodna kuća naučnika Mihajla Pupina u Idvoru u Banatu. Ovoj skupini priključujemo “Hristićevu kuću" u Pirotu (danas Narodni muzej), jednu od najlepših u Srbiji.
ETNO-PARKOVI • Pored toga, preostale su izvesne urbane i ruralne celine, kao spomenički kompleksi od etnografskog značaja. I njih bismo mogli, u izvesnom stepenu, smatrati muzejima pod vedrim nebom. Takvih celina ima više. One se javljaju u gotovo svim krajevima zemlje. I ovi su ambijenti od značaja za turizam ne samo zbog svojih arhitektonskih vrednosti već i zbog arhaičnog načina života, koji se u ovakvim skupinama održao. • Najzad, i seoske crkve brvnare, svojom arhitekturom, obradom i istorijskim značajem, predstavljaju dragocene spomenike narodnog neimarstva, za koje je turizam sve više zainteresovan.
(RURALNE) UMETNIČKE KOLONIJE Doc. dr Predrag Cvetičanin 09.04.2014
UMETNIČKE KOLONIJE • Umetničkakolonijapredstavljaokupljanjeumetnikaikreativnihpraktičara, koji se privremenoilitrajnopreseljavajunanekomirnomesto, obično u ruralnepredele, daleko od velikihgradova, kako bi zajednoradili. • Zarazliku od umetničkihudruženja, gdeosnovuzaokupljanjepredstavljaju pre svegastilskesličnosti, kodruralnihumetničkihkolonija je to najčešćezajedničkatežnjazaneposrednimdodiromsaprirodom.
SINONIMI • Veoma često, u različitim jezicima, kao sinonimi za ovaj termin koriste se i nazivi umetnička sela (artist village), umetnička odmarališta (artist retreat), umetnički distrikti (arts district), umetničke gilde (artist guild) ili umetničke rezidencije (art residency). • https://www.youtube.com/watch?v=WqemqZdKGJI
RURALNE UMETNIČKE KOLONIJE • Ruralne umetničke kolonije su se razvile u hibridneatrakcijekulturnogturizmakojekombinujuseloiumetnost, tradicionalnukulturuiprirodnelepotesasavremenomumetničkomprodukcijom. • Izuzetna atraktivnost i brojni potencijali kojima raspolažu ruralne umetničke kolonije, doveli su u nekim razvijenim zemljama i do njihove preterane komercijalizacije. • Nasuprot tome, u zemljama u razvoju, ovaj značajan umetnički fenomen još uvek nije sagledan u potpunosti, nije identifikovan kao kulturno nasleđe, niti aktiviran kao potencijal kulturnog turizma.
NASTANAK I RAZVOJ • U periodu između 1820-1920. godine, nekoliko hiljada umetnika je učestvovalo u formiranju oko stotinak ruralnih umetničkih kolonija u Evropi, SAD i šire. • To je bio masovni pokret slikara iz tradicionalnih umetničkih centara na selo i predstavlja značajan fenomen umetničke prakse druge polovine devetnaestog i ranog dvadesetog veka. • Ova mesta imala su važnu ulogu u kulturnoj razmeni do tada nezapamćenoj u istoriji zapadne umetnosti, a u periodu od 1870-1910. godine, postale su i dominantan vid internacionalne umetničke prakse.
NASTANAK I RAZVOJ • U početku, one su bile zajednice umetnika, uglavnom slikara, koji su u ovim selima radili i živeli neko vreme. Kombinacija posvećenosti određenoj ruralnoj oblasti, kao i grupnom životu baziranom na prijateljstvu, bile su njihove glavne karakteristike. • Vrhuncemu razvoju ovog fenomena smatra se poslednjih tridesetak godina 19. i prvih desetak godina 20. veka, kada je nastalo preko dve trećine umetničkih komuna.
NASTANAK I RAZVOJ • Do prve radikalne promene karaktera umetničkih kolonija došlo je u kasnom devetnaestom veku. • Iz različitih razloga, kolonije su počele da privlače štampu, veliki broj umetnika amatera, naročito žena i veliki broj turista, a sve manje afirmisanih stvaralaca.
NASTANAK I RAZVOJ • I pored činjenice da su prezirali turiste i promene koje su oni sa sobom doneli, kao i bilo kakvu identifikaciju sa njima, umetnici su bili deo posebne vrste turizma, koju istoričar James Buzzard u svojoj knjizi The Beaten Track (Utabana staza), naziva anti-turizam. • On tvrdi da se moderni turizam od samog početka u ranom devetnaestom veku sastojao od dva međuzavisna pravca, turizma i anti-turizma i da su anti-turisti sebe i svoje projekte doživljavali potpuno suprotnim od onog što se smatralo površnim turizmom.
NASTANAK I RAZVOJ • Na prelazu vekova došlo je do opadanja interesa mnogih ozbiljnih umetnika za rad u kolonijama, ali amateri i turisti nisu bili jedini faktor koji je tome doprineo. • Ovakav sled događaja bio je posledica toga što je praksa slikanja na otvorenom i portretisanja ruralnog života prestao da bude vitalni interes naprednijih umetnika, čiji je avangardni modernizam sa sobom doneo prelaz sa nostalgičnih ruralnih idila na utopijske urbane ideale.
UMETNIČKE KOLONIJE DANAS • Već od 60-ih godina XX veka započeli su intenzivniji napori brojnih međunarodnih organizacija na definisanju i zaštiti kulturnog nasleđa. • Mnoge ruralne umetničke kolonije tada su identifikovane kao jedinstveno nacionalno kulturno nasleđe i čitavi istorijski ruralni distrikti ili samo građevine sa okolinom upisani su u Nacionalne registre kulturnih dobara, a nekima je priznat i status Nacionalnog istorijskog obeležja, što je značajno uticalo na porast turističke tražnje za ovim proizvodima i dalo snažan podstrek razvoju kulturnog turizma na ovim lokacijama.
UMETNIČKE KOLONIJE DANAS • Esencijalnarazlikaizmeđu svihkolonijadanas u svetuodnosi se nastepennjihoveinstitucionalizacije, odnosnoaktivnostikontinuiranogobezbeđivanjapodrškeiresursasavremenimumetnicima, pa je u tom smislumogućerazlikovati: • Istorijskeumetničkekolonijekojedanasuglavnom vise nisuaktivne • Umetničkekolonijetzv. umetničke rezidencijekojesudanasnajbrojnijeinajaktivnije • Aktivnimodel kratkotrajnihumetničkihkolonijakojipostojiu zemljamacentralneiistočneEvrope
UMETNIČKE KOLONIJE DANAS • U poslednjih par decenija, otkrivanjenajrazličitijihmogućnostikojepružasinergijafenomenaumetničkihkolonijaikulturnogturizma, uticao je napromenunjihovestruktureiorganizacijeirazvojabrojnihtrendova u okviruobafenomenanarazličitimnivoima. • Svevećanaseljenostovihlokacijajavlja se kaoposledica: • Ruralnenostalgije • Ekološkogpokreta • Promovisanjakreativnihindustrija u uspostavljanjuodrživograzvojasela, kojidovodi do migracijeumetnika u ruralneoblasti
POZITIVNI EFEKTI UMETNIČKIH REZIDENCIJA • Jedna od glavnih karakteristika umetničkih rezidencija danas je u pokušaju da ožive i unaprede kulturni život zajednica u kojima se nalaze i stvore više aktivnosti za posetioce. • One tako postaju kulturni centri u mnogim ruralnim zajednicama, čije funkcije nisu samo artistička stimulacija, prezentacije i difuzija umetnosti već su postale fokus kulturnog života ovih zajednica, čiji je uticaj vidljiv u njihovom svakodnevnom životu.
POZITIVNI EFEKTI UMETNIČKIH REZIDENCIJA • Umetničke rezidencije danas su postale kreativni posrednici između umetnika i publike sa zahtevima da ne samo budu edukacione, već i da prodube znanja i stumulišu senzibilitet publike, samoedukaciju i kontinuirani rad na sebi. • One pokušavaju da podstaknu i socio-kulturni razvoj zajednice i uključe publiku u kreaciju umetničkih dela. Na ovaj način one kreiraju potpuno nove relacije između umetnika i publike, gde niko nije pasivan i svi imaju moć da kreiraju.
POZITIVNI EFEKTI UMETNIČKIH REZIDENCIJA • Projekat je često boravak umetnika u lokalnoj zajednici i komunikacija umetnika i publike, a glavni cilj je kvalitet te komunikacije. Impuls za zajedničkim radom umetnika počinje da biva sve više dokumentovan kao značajan trend u umetničkom stvaranju. • Tako je zajednički umetnički prostor (shared workspace) novi model rezidencije, koji podstiče interakciju među umetnicima. Oko 30% rezidencija u Sjedinjenim državama sledi ovaj interaktivni model kolonije, dok još 20% procenata u isto vreme obezbeđuje i privatni i zajednički studio. (Primer Exploratorium, San Francisco). https://www.youtube.com/watch?v=Mig_uTX5Lq4
POZITIVNI EFEKTI UMETNIČKIH REZIDENCIJA • Pored podrške umetnicima, briga o životnoj sredini je za mnoge kolonije od jednake važnosti. Neke kolonije imaju i pravila o netoksičnim studijima, trude se da edukuju umetnike o netoksičnim materijalima i slično. • Ovo je naročito slučaj kod ruralnih kolonija koje su prirodno povezane sa ekološkim pokretom. (Primeri:The Sacatar Foundation in Bahia, Brasil, Atelier and Residental Artist Retreat in Sapello, New Mexico).
UMETNOST STARIH ZANATA Doc. dr Predrag Cvetičanin 09.04.2014
OŽIVLJAVANJE UMETNOSTI STARIH ZANATA • U ukupnimnaporimaiakcijamaoživljavanjairevitalizacijekulturnognasleđa, kulturnihprostoranisuzaobiđeninistarizanatikaorecidivistvaranjaljudiranijihvremena. • Primerioživljavanjastarihzanata, kako u ruralnimtakoi u gradskimsredinamasurazličitiinalaze se u celomsvetu[Ekonomuzeji, Santa Klara de Kobre, Craft&Design Town u Škotskoj, Eurotex]http://www.crafttownscotland.org/
EKONOMUZEJI • Dobar primer gde su objedinjeni tradicionalni zanati, dobra poslovna praksa i turizam jeste svakako koncept Ekonomuzeja ili tačnije, Međunarodnog mrežnog udruženja EKONOMUZEJA® (International Economuseum Network Society, The Société internationale du réseau Economuseé), koji predstavlja jedinstvenu mrežu starih veština i zanata objedinjenih jedinstvenim imenom i razvojnim konceptom. http://www.economusee.com/en
EKONOMUZEJI • Koncept Ekonomuzeja je osmišljen 1992. godine u Kvebeku, sa ciljem da se promovišu tradicionalne zanatlijske veštine preko edukativnih ruta sa muzejskom interpretacijom i preko prodaje u suvenirnici. • Ekonomuzeji pomažu promovisanje proizvoda lokalnih zanatlija i na taj način obezbeđuju zaposlenje stanovništvu, a u isto vreme oživljavaju tradiciju i nasleđe i stavljaju je u pravi kontekst.
EKONOMUZEJI • Idejni tvorac ovog koncepta je arhitekta i etnolog Siril Simar (Cyril Simard), koji je zamislio da se formira zajednica ljudi koja će moći da očuva tradicionalnu proizvodnju i znanje, dok u isto vreme kreira kulturno inovativni turistički proizvod. • OsnovnielementimisijekojusprovodiUdruženjeEkonomuzejasusledeći: • očuvanjestarihzanata, • javnoprikazivanjetokaproizvodnje, štopredstavljaposebanpozitivandoživljajkodpublike, • dodatnaprodajaproizvedenihpredmeta, čime se osiguravaprofitabilnost.
EKONOMUZEJI • Dodatnavrednost je to štopublikamože da vidi to šta se proizvodi, može da razgovarasazanatlijama, opipaipomirišeceotokproizvodnje. • Zazanatlije je to ohrabrujuće, zatoštoonizapravodobijajupotvrdu da to štoradeimanekuvrednost, i to prekojavnogodobravanja od straneposetilaca, štopredstavljaizuzetnostimulativnupovratnuspregu. • ProdajaproizvodanasamommestukojeturistiposećujuobezbeđujefinansijskunezavisnostEkonomuzeja, a posetiocimaomogućava da dobijuiiskustvoiproizvod
EKONOMUZEJI • Da bi se zanatskaradionicapretvorila u Ekonomuzej, potrebno je da ispunišestosnovnihelemenata: • Trebada imamestozarecepcijuidočekgostiju, gdećezanatskaradnjabitipredstavljenakaodeomrežeEkonomuzejaigdećestajatioznakapartnerākojisudeomreže. • Trebada imaradionicuzaproizvodnjukoja je otvorenazaposetoceigde se zanatlijaslužiisključivotradicionalnimmetodamaproizvodnje. Ovo je srceEkonomuzejagdezanatlijai/ilinjegovtimstvarapredmeteinspirisantradicionalnimmetodama. Posetioci moraju da vide zanatlije na delu kako bi razumeli proces proizvodnje.
EKONOMUZEJI 3. Treba da ima mesto za interpretaciju gde se može objasniti istorijsko i kulturno nasleđe zanata (stari alati i proizvodi, istorijske informacije). 4. Treba da ima još jedno mesto za interpretaciju gde se prikazuje kako su se tradicionalni zanati uklopili u savremeni život i potrebe današnjeg čoveka. 5. Treba da ima dokumentacioni centar gde se mogu naći dodatne informacije o zanatima. 6. Prodajnomestogde se mogukupitiproizvodinapravljeninalicumesta („onsite“).
EKONOMUZEJI • Prvi član Ekonomuzeja 1992. godine bila je zanatska radnja za proizvodnju papira Sen Žil (Papeterie Saint-Gilles), koja koristi tehnike iz XVII veka. • Danas je sistem Ekonomuzeja dosta proširen i čine ga tri upravljačke organizacije: jedna u Kvebeku, jedna u Atlantskoj Kanadi za četiri atlantske pokrajine (Novi Brunsvik, Nova Skoša, Njufaundlend i Labrador i Ostrva princa Edvarda) i jedna za dodatnu prekookeansku ekspanziju. • Trenutno Ekonomuzej ima 31 člana u Kvebeku i 11 u Atlantskoj Kanadi