PRIRODNI VS. KULTURNI PROSTORI

1. PRIRODNI VS. KULTURNI PROSTORI Doc drPredragCvetičanin 26.02.2014.

2. PRIRODNA I KULTURNA RAZNOLIKOST Doc drPredragCvetičanin 26.02.2014.

3. PRIRODNA I KULTURNA RAZNOLIKOST • Prirodna i kulturna raznolikost polako nestaje što predstavlja ozbiljnu pretnju za čovečanstvo, a može se održati samo posredstvom ponovnog povezivanja prirode i kulture – koje savremeni svet drži strogo razdvojenim. • Prirodna raznolikost – biodiverzitet • Biolozi najčešće definišu biodiverzitet kao „ukupnost gena, vrsta i eko-sistema u regionu“ • Biodiverzitet se može posmatrati kao mera zdravlja eko-sistema.

4. PRIRODNA RAZNOLIKOST • Zaštita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugrožene biljne i životinjske vrste štite od negativnog čovekovog delovanja. • Ona se sastoji od čitavog niza metoda i radnji koje zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih bioloških disciplina (šumarstvo, poljoprivreda, hortikultura, farmacija i sl.) i mogu se grupisati u tri osnovne celine: • Naučna osnova za zaštitu ugroženih vrsta • Pravna zaštita ugroženih vrsta • Praktične mere zaštite ugroženih vrsta

5. NAUČNA OSNOVA ZA ZAŠTITU UGROŽENIH VRSTA • Prviiveomaznačajankorak u ostvarivanjuzaštitejesteevidentiranjeugroženihvrstafloreifaune. Tome služetakozvane„Crveneknjige“. • One predstavljajunaučno-stručnepublikacije u kojimasunavedenesvevrsteorganizamakojepodležuzaštitipremameđunarodnojklasifikacijistepenaugroženosti:• vrstepredistrebljenjem;• vrste u opasnosti od istrebljenja;• ranjive (osetljivevrste);• retkevrste. • Postoji, nažalost i „Crnaknjiga“istrebljenihvrsta

6. PRAVNA ZAŠTITA UGROŽENIH VRSTA • Na osnovu naučnih podataka o stepenu ugroženosti vrsta donose se pravna akta (zakoni, uredbe, naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije) na međunarodnom ili nacionalnom nivou, na osnovu kojih se različitim vrstama, u zavisnosti od stepena i karaktera ugroženosti, dodeljuje odgovarajući nivo pravne zaštite.

7. PRAKTIČNE MERE ZAŠTITE UGROŽENIH VRSTA • „In – situ„ zaštita • „Ex – situ„ zaštita • Reintrodukcija • Introdukcija • Edukacija i prezentacije

8. KULTURNA RAZNOLIKOST • Univerzalnadeklaracija o ljudskimpravima (1948.), • Pakt o građanskimipolitičkimpravima (1966.), • Pakt od ekonomskim, socijalnimikulturnimpravima (1966.), • Univerzalnadeklaracija o kulturnojraznolikosti (2001), • Agenda 21 zakulturu (2004) • Konvencija o zaštitiipromocijiraznolikostikulturnihizraza (2005),

9. KULTURNA RAZNOLIKOST • U UNESCO Univerzalnojdeklaraciji o kulturnojraznolikosti (2001.) ističe se da je „kaoizvorrazmena, inovacijeikreativnosti, kulturnaraznolikostneophodnaljudskomroduistokolikoi bio-diverzitetprirodi“ (član 1.) • Agenda 21 zakulturu u svomprvomčlanunavodi: „Kulturnaraznolikost je najvažnijabaštinačovečanstva. Ona je proizvodvišehiljadagodinaistorije, plod zajedničkogdoprinosasvihljudi, njihovihjezika, mašte, tehnologijaistvaralaštva“

10. KULTURNA RAZNOLIKOST • Nasuprottendencijamakakulturnomfundamentalizmu, u UNESCO Konvenciji o zaštitiipromocijiraznolikostikulturnihizraza (2005), navodi se da „kulturnaraznolikostmožebitizaštićenaiunapređenasamoukolikosuzagarantovanaljudskapravaiosnovneslobode, kaoštosuslobodaizražavanja, informisanjairazmeneinformacija, kaoimogućnost da pojedincibirajuodgovarajućekulturneizraze. Niko se ne možepozivatinaodredbeoveKonvencije da bi kršioiliograničavaoljudskapravaiosnovneslobodeodređene u Univerzalnojdeklaraciji o ljudskimpravimailizagarantovanemeđunarodnimpravom“.

11. PRIRODNI/KULTURNI PROSTORI Doc drPredragCvetičanin 26.02.2014.

12. DEFINISANJE KULTURNIH PEJSAŽA • U mnogim delovima sveta razvoj ljudske civilizacije i ljudska intervencija u prirodi je neke prirodne prostore očuvala nedirnute, ali i stvorila i održala neka druga okruženja koja su bogatija u vrstama, lepoti scene, istorijskog interesa i rekreativnih mogućnosti nego prirodna divljina. • Ova okruženjakojisuprodukti kultivisanja prirodnih prostora od strane čovekatokom dugog perioda nazivamokulturnimpejsažima.

13. DEFINISANJE KULTURNIH PEJSAŽA • Godine 1979. upisanje na svetsku listu prirodne baštine prvi mešoviti predeo Tikal u Gvatemali, veliki nacionalni park (tropskih kišnih šuma) koji takođe uključuje i jedan od najvećih Mayan predela - i upisan je na bazi kulturnih i prirodnih kriterijuma. • Do 1992. godine bilo je upisano 14 takvih mešovitih predela na Listu, i dobili su naziv »kulturni pejzaži«.

14. DEFINISANJE KULTURNIH PEJSAŽA • Kulturni pejzaži su deo transformisane prirode nastale kao rezultat čovekove težnje da oblikuje i prilagodi prirodu u skladu sa svojim potrebama i posebnim konceptom kulture. Kulturni pejzaži su rezultat sinergije prirode i ljudskog delanja. • Pejzaž se može razumeti kao određena konfiguracija, topografija vegetacije, korišćenja zemlje i obrasca naseljavanja koji ne ograničava koherentnost prirodnih i kulturnih procesa i aktivnosti. • Ovo je definicija modernog koncepta pejzaža, koja vodi više računa o procesima nego obrascima

15. NASTANAK I RAZVOJ TERMINA KULTURNI PEJSAŽ • U nemačkoj tradiciji pejzaž (landshaft) je naučni termin. Veliki naučnik Aleksandar von Humbolt (geograf i biolog) je početkom devetnaestog veka dao prvu naučnu definiciju pejzaža kao apsolutne karakteristike dela zemlje. • Humbolt je faktički bio osnivač pejzažne ekologije, iako on nije koristio ovaj izraz koji je inače prvi put upotrebio 1939. godine, Carl Troll, poznati nemački geograf i botaničar.

16. NASTANAK I RAZVOJ TERMINA KULTURNI PEJSAŽ • Termin pejzaž je kombinacija reči staro-germanskog porekla i glagola scapjan što znači: raditi, biti zauzet, raditi nešto kreativno uglavnom sa već postojećim planom i dizajnom u glavi. • U toku evoluiranja nemačkog jezika, scapjan je postao schaffen, tako zadržavajući uglavnom prvobitno značenje, ili shape (oblikovanje) na engleskom, stavljajući akcenat na kreativni dizajn ili esteski izgled zemljišta. • Već navedeni glagoli schaffen, shape i colere, u osnovi opisuju procese, promene, dinamiku ili sukcsecivnost fenomena, evoluciju. Kulturni pejzaž je posledica kulturne evolucije zemljišta ili u zemljištu.

17. KULTURNI PEJSAŽI • Unesco organizacija danas na svojoj listi ima proglašeno ukupno 82 prostora u vrsti i kategoriji kulturnog pejzaža (http://whc.unesco.org/en/culturallandscape). • U zavisnosti od oblika interakcija kao i vidljivog rezultata u okruženju danas se razlikuju tri osnovna tipa kulturnog pejzaža: • Jasno izvojeni kulturni pejsaži – dizajnirani pejsaži • Organski pejsaži • Asocijatiivni pejsaži

25. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • Jasno odredjen pejzaž je ono što je čovek zamislio i stvorio sebi, odnosno to su vrtni i parkovski pejzaži konstruisani iz estetskih razloga koji su često združeni sa religioznim ili drugim spomeničkim građevinama i ansamblima. • Ova kategorija pejzaža je brojna na Listi svetske kulturne i prirodne baštine. • Ova vrsta pejzaža najbolje se sagledava na primerima kao što su park Aranhues u Španiji ili parkovi dvoraca Versaj i Fontainebleau u Francuskoj, Schonbrunn u Austriji itd.

26. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • Istorijski vrt je definisan kao arhitektonski i umetnički istorijski spomenik. • Veličina ovih kulturnih pejzaža postavlja specifično pitanje u odnosu na granice i menadžment ovih predela, a kreće se od nekoliko desetina kvadratnih metara (kao što su oni u sklopu dvoraca i vila), do nekoliko stotina km2 koji su dizajnirani kao prostrani parkovi, kao što je kulturni pejzaž Woerlitz u Nemačkoj na preko 500 km2.

27. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • FRANCUSKI VRT • Francuski formalni vrt (jardinà la française) predstavlja stil vrta koji je baziran na simetriji i principu uvođenja reda u prirodu. • Ovajstil je doživeo svoj vrhunac u XVII veku sa stvaranjem vrtova Versaja, koje je za Luja XIV kreirao pejsažni arhitektAndré Le Nôtre. • Ovaj stil je bio kopiran na brojnim drugim dvorovima širom Evrope

28. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • FRANCUSKI VRT • Formalni francuski vrt se razvio iz francuskog renesansnog vrta, stila koji je bio inspirisan italijanskim renesansnim vrtom sa početka XVI veka. • Ovi vrtovi su građeni da reprezentuju harmoniju i red, ideale Renesanse i da prizovu vrline antičkog sveta.

29. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • Tvorci fancuskog formalnog vrta su svoju delatnosti videli kao ogranak arhitekture i uređivali prirodu u skladu sa principima geometrije, optike i perspektive • Vrtovi su dizajnirani kao građevine, sa sledom soba kroz koje je posmatrač trebalo da prođe sledeći utvrđene putanje.

34. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • ENGLESKI VRT • Engleski pejsažni vrt ili engleski pejsažni park predstavlja tip vrta koji je nastao u Engleskoj početkom XIX veka i proširio se po Evropi kao dominantni stil, zamenjujući više formalni, francuski vrt. • Engleski vrt je prikazivao idealizovanu sliku prirode i često je bio inspirisan pejsažima slikara poput Nikole Pusena (Nicolas Poussin) ili Kloda Lorena (Claude Lorraine) • U nekim slučajevima inspiracija su bili klasični kineski vrtovi koje su u to vreme opisivali putnici po Dalekom Istoku.

35. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • ENGLESKI VRT • Engleski vrt je obično uključivao i jezero, blago talaste travnjake sa okolnim drvećem, replike antičkih hramova, gotske ruine, mostove i drugu pitoresknu arhitekturu, čiji je cilj bio da stvore utisak idilično pastoralnog pejsaža.

36. JASNO IZDVOJENI – DIZAJNIRANI PEJSAŽI • ENGLESKI VRT • Tvorcem engleskog vrta smatra se Lanselot „Capability“ Brown koji je simplifikovao vrt uklanjajući iz njega geometrijske strukture, aleje i ribnjake zamenjući ih travnjacima, izolovanim grupama drveća, veštačkim jezerima i kanalima u pokušaju da stvori idealni pejsaž engleskog ruralnog okruženja. • On je poredio svoju ulogu sa ulogom pesnika ili kompozitora.

44. NAJLEPŠI PARKOVI SVETA • http://www.youtube.com/watch?v=-Ys-jkVpETU • http://www.youtube.com/watch?v=DkLoI5WV3W0 • http://www.youtube.com/watch?v=rWU6VHYECDM • http://www.youtube.com/watch?v=t6ArElsvCUA

45. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Suštinski evolutivni kulturni pejzaži posledica su interakcije ljudi i okruženja, odnosno, oni su posledica topografije, klimatskih uslova i ljudskog delovanja itd. • Oni imaju dimamičku socijalnu ulogu u savremenom društvu, zapravo su neraskidivi deo tradicionalnog načina života gde evolucioni procesi još traju. • Suštinski kulturni pejzaž predstavlja veći deo zemljine površine sa vidljivim tragovima prilagođavanja prirode potrebama svakodnevnog življenja čoveka, pa i na najnepristupačnijim okruženjima.

46. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Živi kulturni pejzaži mogu se definisati kao sjedinjeni prošli načini života i ono što je vidljivo u modernom vremenu. • Vreme i kontinuitet igraju važnu ulogu u razvoju ovih pejzaža. Neki kulturni pejzaži predstavljaju kontinuiran razvoj tokom milenijuma dok su se drugi razvijali mnogo brže (na primer promene u poljoprivrednim pejzažima tokom dekada). • Živi kulturni pejzaži su dinamični, nikad statični.

47. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Agrarni pejsaži su pravi primer suštinskih pejzaža. • Odlični primeri su vinogradi koji proizvode spektakularne tradicionalne pejzaže sa velikom kulturnom i istorijskom vrednošću, kao što su predeli Toscane, Provance, Bordoa, Alzasa i drugi u Evropi

48. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Reliktni pejzaži, kao posebna kategorija organskih pejzaža, su osnovni arheološki predeli, gde je proces organske evolucije došao do kraja i gde su obilni tragovi ranije eksploatacije i razvoja sačuvani ispod i unutar sekundarnog vegetacionog pokrivača. • Primeri koji mogu biti navedeni ovde su praistorijski i protoistorijski pejzaži koji opstaju kao rad zemlje i drugih elemenata.

49. SUŠTINSKI EVOLUTIVNI – ORGANSKI PEJSAŽI • Ekstremni primeri bili bi foslini arheološki pejzaži koji su očuvani kao neplodni i močvarni, kao što je slučaj sa Bodmin močvarom u jugo-zapadnoj Engleskoj, ili divljina Mayan polja u centralnoj Americi. • Postoji još jedna važna kategorija reliktnih pejzaža. Industrijske aktivnosti kao što je rudarstvo, kamenolomi i proizvodnja metala, stakala, papira i keramika obeležile su pojedine periode i stavile duboke tragove. • Mnogi nisu korišćeni posle industrijske operacije: klasični rudnici srebra u Lavrionu u Grčkoj, ili ''Gold Rush'' naseobine Klondyke.

50. ASOCIJATIVNI PEJSAŽI • Asocijativni kulturni pejzaži predstavljaju vezu izmedju fizičkog i spiritualnog aspekta koji je veoma važan, a posledica je prirodnih i kulturnih običaja domorodaca ili pak religioznih redova, mistika ili umetnike • Asocijativni kulturni pejzaž izražava akustičnu, kinetičku i vizuelnu nedodirljivost (slika svetla, boja i oblika u pejzažu).