Pore z na dobit preduzeća

Porez na dobit preduzeća

Preduzeća i njihove osobine • Preduzeća su zakonom regulisani oblik poslovne organizacije, obično s ograničenom odgovornošću akcionara i nezavisnim pravmnim statusom • Ograničena odgovornost • Veštačko pravno lice

Zašto se preduzeća oporezuju? • Samo ljudi mogu da snose teret poreza • Argumentacija za oporezivanje preduzeća: • preduzeća su nezavisni subjekti, • preduzeća imaju posebne priviliegije, kao što je ograničena odgovornost • štiti se integritet poreza na dohodak građana

Poreske stope • Zakonske poreske stope su po pravilu proporcionalne • u nekim zemljama se odobravaju niže poreske stope za npr. mala preduzeća • progresivnost koja se time uvodi je bilansno zanemariva • Efektivna poreska stopa može značajno da se razlikuje od zakonske

Utvrđivanje oporezive dobiti preduzeća • Dobit preduzeća(neto dohodak) utvrđuje se tako što se bruto dohotka preduzeća (prihodi) umanjuje se za troškove koji su nastali pri njegovom ostvarivanju: • troškovi materijala i sl. • troškovi rada, • troškovi kamata, ali ne i dividenda • troškovi amortizacije • Napomena: oporeziva dobit u Srbiji se utvrđuje korekcijom bilansa uspeha čija izrada je zakonom propisana, a u SAD ne postoji zakonska obaveza izrade bilansa uspeha - preduzeća su obavezna samo da podnose poreski bilans

Odbijanje amortizacije • Kupovinom osnovnih sredstava koja se koristi više godina samo se menja struktura imovine • Stvarno smanjenje vrednosti osnovnih sredstva u određenom periodu (usled upotrebe ili proteka vremena) predstavlja ekonomsku amortizaciju • Ekonomska amortizacija nije poznata poreskoj upravi- stoga ona određuje poreski vek trajanja nekog osnovnog sredstva • Zakonom se može dopustiti preduzećima da neka sredstva amortizuju brže nego što odgovara ekonomskoj amortizaciji • Moguće je čak i da se dozvoli jednokratan otpis nekog osnovnog sredstva • Ubrzana amortizacije i jednokratan otpis smanjuju obavezu po osnovu poreza na dobit preduzeća

Opšta analiza poreskih ušteda usled amortizacije T = poreski vek osnovnog sredstva D(n) = proporcija vrednosti osnovnog sredstva koja može biti umanjena od oporezive dobiti un-oj godini θ = stopa poreza na dobit (u Srbiji 10%) r = oportunitetni troškovi finansijskih sredstava (npr.10%)) Sadašnja vrednost ušteda po 1 dinaru vrednosti osnovnog sredstva iznosi: ψ = θ * D(1) + θ * D(2) + … + θ * D(T) 1 + r (1 + r)2 (1 + r)T

Poreske uštede usled odbijanja amortizacije • Amortizacijom se često smanjuje efektivna vrednost osnovnog sredstva • Visina ušteda zavisi: • visine poreske stope - što je stopa viša uštede su veće • dužine perioda T - što je period kraći uštede su veće • metoda amortizacije – veći otpisi na početku perioda donose veće uštede

Primer poreskih ušteda usled amortizacije

Amortizacija nematerijalne imovine • Mnoge vrste nematerijalne imovine generišu prihode u dužem vremenskom periodu • Utvrđivanje adekvatnog plana amortizacije takve imovine, sa poreskog stanovišta, je vrlo komplikovano • Primer: • kako amortizovati troškove reklamne kampanje • na koji period se raspoređuju ovi troškovi, koji metod amortizacije treba da se primenjuje i dr.

Ostale poreske olakšice • Osim navedenih troškova u mnogim zemljama se uvode dodatna poreske olakšice pri oporezivanju dobiti, kao što su: • umanjuju iznos poreza – investicioni poreski krediti • umanjuju poresku osnovicu (ubrzna amortizacija, pokrivanje gubitaka budućim dobicima, umanjenje obaveza za novoosnovana pravna lica- poreski odmori i dr)

Investicioni poreski krediti • Investicioni poreski krediti predstavlju vrstu poreske olakšice kojom se umanjuje porez na dobit za određeni procenat vrednosti investicija • Investioni poreski kredit smanjuje efektivnu cenu kupljene imovine • efektivna cena kupljene imovine=(1 – k)q • gde je k = investicioni poreski kredit, a q = cena kupljene imovine • Primer kupljena imovine vredi 1000 EUR, investcioni poreski kredit iznosi 10%, iz čega ledi da efektivna cena kupljene imovine iznosi 900 EUR • Investicioni poreski krediti su važan oblik poreskih olakšica u Srbij, dok su u SAD ukinuti 1986. godine

Poreski tretman dividendi i neraspoređene dobiti • Preduzeće može dobit da zadrži ili da isplati akcionarima • ako zadrži dobit preduzeća plaća samo porez na dobit, • zadržana dobit utiče na rast vrednosti akcija preduzeća, a kapitalna dobit se oporezuje tek nakon prodaje akcija • ako preduzeće isplati dividende, one se oporezuju porezom na dohodak građana • deo dobiti koji se isplati u obliku dividendi se dvostruko oporezuje • Dvostrukuim oporezivanjma dividendi, poreski sistemi podstiču zadržavanje dobiti i preduzeću • U mnogim poreskim sistemima smanjuje se ili ukida oporezivanje prihoda od dividendi u okviru poreza na dohodak građana • bitno je ukupno fiskalno opterećanje dohotka od kapitala

Efektivna stopa poreza na dobit • Efektivna poreska stopa se po pravilu razlikuje od zakonske • Izračunavanje efektivne poreske stope na nivou preduzeća zahteva uzimanje u obzir svih olakšica i oslobađanje: ubzana amortizacija, poreski krediti, druge vrste olakšica i podsticaja, uticaj inflacije i dr. • u SAD zakonska stopa poreza na dobit iznosi 35%, a efektivna stopa 32% • u Srbiji zakonska stopa iznosi 10%, a efektivna stopa 5-6% • Postoje različiti metodološki problemi pri računjanju efektivne kamatne stope: izbor diskontne stope, da li se odbijanje rashoda za kamate tretira kao olakšica ili ne i dr.

Raspodela poreskog tereta i višak poreskog tereta • Porez na dobit se može tretirati kao: • porez na kapital preduzeća • porez na ekonomski profit (Štiglicov model) • Porez na dobit kao porez na kapital preduzeća: • raspodela tereta poreza na dobit; teret porez na dobit snose vlasnici kapitala u korporativnom i nekoroporativnom sektoru ali i radnici • porez na dobit smanjuje akumulaciju kapitala i stvara višak poreskog tereta • višak poreskog tereta u SAD se procenjuje na oko 24% od prikupljenog poreza

Porez na ekonomski profit • Ekonomski profit je profit koji vlasnici firmi ostvaruju iznad oportunitetnih troškova svih faktora proizvodnje • Ako je dobit jednaka ekonomskom profitu tada: • nije moguće prevaljivanje poreskog tereta – ceo teret snose vlasnici kapitala • ne postoji višak poreskog tereta, porez na dobit ne stvara distorzije ne menja cene i količine. • Prethodne pretpostavke ne odgovaraju oporezivanju dobiti u stvarnosti, jer se pri ooprezivanju dobiti ne odbijaju oportunitetni troškovi vlasnika kapitala • Ipak Štiglicov model je relevantan jer ukazuje na to da višak poreskog tereta zavisi od strukture finansiranje preduzeća

Štiglicov model G = prihod od mašine pre oporezivanja r = kamatna stopa U odsustvu poreza na dobit preduzeće kupuje mašinu ako: G – r > 0 (a) Ako postoji porez na dobit sa sledećim osobinama: (1) dobit je oporezovana po stopi θ (2) neto dobit = G – r Preduzeće kupuje mašinu samo ako je: (1 – θ)(G – r) > 0, što je ekvivalentno uslovu (a)

Efekti poreza na dobit na ponašanje • Porez na dobit utiče na važne odluke preduzeća: • ukupan obim fizičkih investicija, • vrste fizičke imovine koja će se kupiti, • način finansiranja investicija

Uticaj na ukupne fizičke investicije • Važno pitanje je kako stopa poreza na dobit ili olakšice (investicioni krediti, ubrzana amortizacija) utiču na odluke o investiranju • Uticaj poreza na dobit na investicije analizira se pomoću sledećih modela: • modela akceleratora, • neoklasični model, • model gotovinskog toka.

Model akcelaratora • U okviru model akcelaratora pretpostavlja se da je odnos između kapitala i proizvodnje fiksan • Povećanje tražnje imlicira povećanje proizvodnje, a to zahteva dodatne investicije • U ovom modelu nivo investicija ne zavisi od poreskih podsticaja: • poreski podsticaji mogu da smanje cenu kapitala, ali tražnja za kapitalom u ovom modelu ne zavisi od njegove cene

Neoklasični model • U neoklasičnom modelu odnos kapitala i proizvodnje nije fiksiran tehnologijom nego zavisi od troškova upotrebe kapitala • Troškovi upotrebe kapitala uključuju oportunitetne troškove i direktne troškove, kao što su amortizacija i porezi • Rentabilan je samo projekat koji donosi veći prinos od troškova upotrebe kapitala • Ako se troškovi kapitala povećavaju preduzeća biraju manje intenzivne tehnologije

Uticaj poreza na troškove upotrebe kapitala • Troškovi upotrebe kapitala pre uvođenja poreza = (r + δ) gde je r stopa prinosa po odbitku poreza, a δ ekonomska amortizacija kapitala • Neto profit od 1$ profita je = (1 – θ) * (1 – t), gde je θ stopa poreza na dobit, a t stopa poreza na dohodak • Troškovi upotrebe kapitala nakon uvođenja poreza (C) dobijaju se iz jednačine: (1 – θ) * (1 – t) * C = (r + δ) • Rešavanjem prethodne jednačine dobije se: C = (r + δ) (1 – θ) * (1 – t) • S obzirom da su θ i t u intervalu (0,1), sledi da uvođenje poreza povećava troškove upotrebe kapitala

Uticaj poreza na troškove upotrebe kapitala • Relevantno je pitanje kako ubrzana amortizacija i investicioni poreski krediti utiču na cenu upotreba kapitala? • Odbici za amortizaciju smanjuju troškove kapitala za faktor (1- ψ) gde je ψ sadašnja vrednost odbitaka za amortizaciju • Investicioni poreski krediti smanjuju troškove upotreba kapitala za (1-k) • Zbirni uticaj ubrzane amortizacije i poreskih kredita na cenu upotreba kapitala iznosi (1- ψ -k) • Cena upotrebe kapitala koja uključije uticaj poreskih stopa, ubrzane amortizacije i investcionih poreskih kredita jednaka je: C = (r + δ) * (1 – ψ –k) (1 – θ) * (1 – t)

Efekat troškova upotrebe kapitala na investicije • Kako cena upotreba kapitala utiče na investicije? • u modelu akcelatora uticaj ne postoji • Pri ekonometrijskom ocenjivanju kako cena upotebe kapitala utiče na investicije javljaju se ne značajni problemi: • uticaj očekivanja, • povećanje tražnje za investicionim dobrima može da poveća njihovu cenu i neutrališe efekat poreskih podsticaja – što model ne obuhvata • u otvorenoj privredi smanjivanjem cene upotrebe kapitala privlače se strane investicije, ali domaća štednja uprkos poreskim stimulacijama može da se investira u inostranstvo • Sumarno koeficijent elastičnosti investicija u odnosu na troškove upotreba kapitala iznosi oko 0,4, što podržava neoklasični model

Model gotovinskog toka • Gotovinski tok je razlika između priliva i odliva sredstava preduzeća • Poslovni ljudi trvde da što je veći gotovinski tok preduzeće više investira • U neoklasičnom modelu gotovinski tok se ne uključuje • interna i pozajmljena sredstva imaju istu stopu prinosa • preduzeće nema ograničenja u pogledu zaduživanja • Neki ekonomisti smatraju da je pretpostavka o identičnm troškovima sopstvenih i pozajmljenih sredstava pogrešna • zajmodavci mogu da precenuju rizičnost projekta • stoga su sopstvena sredstva jeftinija • Neka empirijska istraživanja potvrđuju statističku povezanost gotovinskog toka i investcija, ali nije izvesno kako funkcioniše uzročnost. • Ako važi model gotovinskog toka , tada bi i paušalni porez na dobit smanjivao investicije

Uticaj poreza na dobit na strukturu imovine • Poreski sistem podstiče investicija u one vrste imovine za koje se odobrava visoka amortizacija

Uticaj poreza na dobit na finansiranje preduzeća • Sa obzirom da se dividende oporezuju, sledi da je za vlasnike akcija u odsustvu rizika povoljnije da profit reinvestiraju, sve dok ne odluče da prodaju akcije • U SAD oko 56% neto profita se isplaćuje kroz dividende • Zašto preduzeća plaćaju dividende? • isplata dividendi je signal o snazi preduzeća • efekat klijentele: politika dividendi se prilagođava visini graničnih poreskih stopa akcionara

Efekti poreza na dobit na politiku dividendi • Poreski sistem podstiče preduzeća da smanjuju isplatu dividendi • Postoje empirijski dokazi da smanjivanje stope poreza na dividende utiče na rast isplata dividendi: • koeficijent elastičnosti dividendi u odnosu na granične poreske stope iznosi oko 0,5% • Moguće je da se zadržavanjem dobiti u preduzećima povećavaju njihove investicije • Akcionari pri donošenju investicionih odluka uzimaju u obzir i investcije preduzeća čije akcije poseduju • ukoliko preduzeća čije akcije poseduje više investira oni smanjuju privatnu štednju

Finansiranje zaduživanjam ili emisijom akcija • Preduzeća biraju između zaduživanja i emisije akcija • Kamate se odbijaju od poreza na dobit, dok se dividende ne odbijaju, što podstiče preduzeća na zaduživanje, • Zašto se preduzeća ne finansiraju isključivo zaduživanjem? • preterano zaduživanje povećava troškove servisiranja dugova i verovatnoću bankrota preduzeća • spoljni izvori finasiranje su skuplji, zbog precenjivanja rizika • Jedno ekonometrijsko istraživanje ukazuje na to da smanjenje stope poreza na dobit za 10 procentnih poena (pp) smanjuje za 4 pp finansiranje aktive zaduživanjem

Da li je poreski sistem izazvao finansijske skandale u preduzećima • Postoje uverenje da je isplata dividendi najpouzdaniji signal o finansijskom zdravlju preduzeća • Ostali signali kao što su finansijski i revizorski izveštaji lakše su podložni manipulacijama • Ukoliko poreski sistem destimuliše isplatu dividendi tada podstiče oslanjanje na signale koji su podložniji manipulacijama i time doprinosi učestalosti finansijskih skandala • Ne postoje empirijske verifikacije prethodne ideje.

Pore z na dobit preduzeća