D vostruko oporezivanje

1. Dvostruko oporezivanje

2. Međunarodno dvostruko oporezivanjeUzroci međunarodnog dvost. oporez.Mere za eliminaciju dvos. oporez.Metoda izuzimanjaMetoda običnog kreditaMetoda punog kreditaUgovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

3. Međunarodni aspekti oporezivanja • Cilj ovog dela je da studentima pruži neophodna teorijska i praktična znanja o fenomenu dvostrukog međunarodnog oporezivanja, kao i o aktuelnim merama koje se primenjuju u našoj zemlji u cilju otklanjanja efekata međunarodnog dvostrukog oporezivanja.

4. Dvostruko oporezivanje • Dvostruko pravno oporezivanje predstavlja pojavu u kojoj se poreski obveznik u vezi sa istim objektom oporezivanja, oporezuje istim ili sličnim porezima, za isti period od strane više poreskih vlasti koje su istog ranga • Dvostruko pravno oporezivanje predstavlja jedna od oblika višestrukog oporezivanja • Višestruko oporezivanje postoji kada se isti poreski obveznik i isti poreski objekat (osnovica) oporezuju više puta, istim, sličnim ili različitim porezima • Dvostruko pravno oporezivanje može biti: • Međunarodno dvostruko oporezivanje • Unutrašnje dvostruko oporezivanje

5. Sukob poreske vlasti kao uzrok međunarodnog dvostrukog oporezivanja 1. Sukob između ograničene i neograničene poreske obaveze- zemlja rezidenstva oporezuje svetski dohodak svog rezidenta, a zemlja nerezidenstva samno dohodak koji je ostvaren na njenoj teritoriji. Na primer, rezident Velike Britanije ostvaruje svoj dohodak u Velikoj Britaniji i prihode od dividendi u Srbiji. Ovaj poreski obveznik platiće porez na celokupan svoj dohodak u Velikoj Britaniji i porez na prihode od dividendi u Srbiji.

6. Sukob poreske vlasti kao uzrok međunarodnog dvostrukog oporezivanja 2. Sukob između dve neograničene poreske obaveze – zemlje primenjuju različite kriterijume za utvrđivanje poreskog rezidenstva (na primer jedna zemlja primenjuje kriterijum državljanstva, a druga kriterijum rezidenstva) ili različito definišu poresko rezidenstvo (na primer, jedna zemlja definiše poresko rezidenstvo kao stalno mesto boravka u trajanju 183 dana, a druga stalno mesto boravka u trajanju od 90 dana.

7. Sukob poreske vlasti kao uzrok međunarodnog dvostrukog oporezivanja 3. Sukob između dve ograničene poreske obaveze – na primer, matično preduzeće koje se nalazi u Austriji uzelo je kredit u Holandiji za svoju poslovnu jedinicu u Srbiji. Kamata može biti oporezovana u Austriji ili Srbiji u zavisnosti ko plaća kamatu. Ukoliko kamatu holandskoj banci plaća poslovna jedinica iz Srbije, kamata će biti oporezovana u Srbiji. Ukoliko kamatu holandskoj banci plaća matično preduzeće iz Austrije, kamata će biti oporezovana u Austriji.

8. Dvostruko oporezivanje - uzroci nastanka • Dvostruko oporezivanje nastaje kada je jedan poreski obveznik povezan sa više poreskih vlasti po različitim osnovama bitnim za oporezivanje • Osnove za oporezivanje: • rezidentstvo (državljanstvo) • izvor dohotka ili dobiti • Rezidentstvo je osnova za uspostavljanje pune poreske vlasti, dok je izvor dohotka ili dobiti osnova za uspostavljenje ograničene poreske vlasti nad obveznikom

9. U slučaju sukoba poreskih zakona i definisanja mera za njihovo otklanjanje može se desiti: da se oporezivanje u potpunosti izvrši u zemlji rezidenstva; da se oporezivanje u potpunosti prepusti zemlji izvora; da se oporezivanje prema kategorijama dohotka podeli između dve zemlje.

10. Praksa... U praksi se najčešće pojava međunarodnog dvostrukog oporezivanja otklanja tako što države delimično odustaju od svojih poreskih suvereniteta u meri koja omogućuje da se otklone situacije u kojima dolazi do preklapanja poreskih nadležnosti. Pravila za otklanjanje dvostrukog medjunarodnog oporezivanja nikada se ne primenjuju na celokupan poreski objekat, već samo na odredjene njegove delove.

11. Mere za eliminaciju dvostrukog oporezivanja Metoda izuzimanja Metoda kredita

12. Metoda izuzimanja Prestavlja metodu po kojoj se odredjeni delovi imovine ili dohotka oporezuju isključivo u drugoj zemlji. Reč je o postupku kod kojeg se u zemlji rezidenstva izuzima dohodak ostvaren u zemlji izvora.

13. Metoda kredita Metoda po kojoj se poreskom obvezniku odobrava poreski kredit u visini poreza koji je platio u drugoj zemlji. Naime, poreskom rezidentu se prvo oporezuje sav dohodak ostvaren i u zemlji i u inostranstvu, a dvostuko oporezivanje se eliminiše tako što mu se dozvoljava da od utvrdjenog poreza odbije porez plaćen u drugoj zemlji. Pri tome se odbijanje poreza može sprovesti primenom metoda punog kredita ili metoda običnog kredita.

14. Metoda kredita Metoda punog kredita podrazumeva da se poreskom obvezniku umanjuje poreska obaveza za celokupan iznos poreza koji je platio u drugoj zemlji. Metod običnog kredita podrazumeva da se kredit obračunava po propisima koji postoje u zemlji rezidenstva,tj.da se iznos poreza koji je stvarno plaćen ne uzima u obzir, već se dohodak ostvaren u inostranstvu oporezuje po stopama koje važe u zemlji i tako dobijen iznos poreza priznaje kao poreski kredit.

15. Izbor metode za eliminisanje ili ublažavanje dvostukog oporezivanja Sa stanovišta država, metoda koja se primenjuje treba da obezbedi horizontalnu pravičnost, da ne narušava neutralnost na svetskom tržištu, da bude što jednostavnija i da sprečava izbegavanje plaćanja poreza.

16. Izbor metode za eliminisanje ili ublažavanje dvostukog oporezivanja Metoda kredita je danas najrasprostranjenija u svetu i ide u prilog razvijenim zemljama. Pošto su porezi u razvijenim zemljama viši, metoda kredita obezbeđuje razvijenim zemljama veće poreske prihode na račun nerazvijenih zemalja. S druge strane, poreski prihodi zemlje rezidenstva zavise od visine poreza u zemlji izvora.

17. Izbor metode za eliminisanje ili ublažavanje dvostukog oporezivanja Sa aspekta iskorišćavanja poreskih pogodnosti koje nude pojedine zemlje, metoda poreskog kredita je efikasnija u odnosu na metod izuzimanja. Ukoliko bi se primenjivala metoda izuzimanja to bi značilo da su prihodi poptuno izuzeti od oporezivanja s obzirom na to da prihod ostvaren u zemlji izvora uživa privilegije. U suprotnom, metoda poreskog kredita omogućava da se izbegne poreska evazija prouzrokovana poreskim privilegijama u zemlji izvora.

18. Sprečavanje dvostrukog pravnog oporezivanja • Mere za sprečavanje međunarodnog dvostrukog pravnog oporezivanja • unilatralne – predstavljaju jednostrane zakonodavne akcije jedne zemlje kojima se nastoji suzbiti dvostruko oporezivanje; • Međunarodne mere (bilateralne ili multilateralne). • U cilju ujednačavanja međunarodnih konvencija OECD i UN su izradili modele konvencija. Međunarodne konvencije predstavljaju saglasnost volja različitih zemalja sa ciljem da se proizvedu određeni pravni efekti. • Unutrašnje dvostruko oporezivanje se sprečava adekvatnom podelom poreskih nadležnosti između različitih nivoa države (lokalne zajednice, pokrajine, federalne jedinice, centralnog nivoa)

19. Ostali oblici višestrukog oporezivanja • Postoji veći broj fenomena sličnih dvostrukom pravnom oporezivanju, kao što su: • Nadoporezivanje • Kumuliranje poreza • Dvostruko ekonomsko oporezivanje • Nadoporezivanje postoji kada se isti poreski obveznik u istom vremenskom periodu za isti poreski objekat oporezuje identičnim porezom od strane dva poreske vlasti različitog ranga (lokalni i centralni porez na dohodak) • Nadoporezivanje može biti: međunarodno i interno

20. Ostali oblici višestrukog oporezivanja • Kumuliranje poreza postoji kada isti poreski obveznik, plaća u istom perioduviše različitih poreza na isti poreski objekat (primer carine +PDV, akcize+PDV) • Kumuliraranje poreza može nastati plaćanjem poreza istim ili različitim nivoima vlasti • Ekonomsko dvostruko oporezivanje postoji kada različiti poreski obveznici u istom vremenskom periodu, na isti poreski objekata plaćaju različite poreze (npr. oporezivanje dobiti preduzeća) • Višestruko oporezivanje može da ima značajne distorzivne efekte, što je naročito slučaj sa dvostrukim ekonomskim oporezivanjem

21. Poređenje različitih oblika višestrukog oporezivanja