atletika 2

1. atletika 2

2. Jedan od prvih rezultata zabeležen je 26. septembra 1824. god. U Engleskoj( 1,57m) • Pojava tartan zaletišta, specijalnih dušeka za doskočište, sprinterica i dr. doprinela je visini skokova blizu 2,5m • Skok motkom se krajem 18. veka upražnjavao kao gimnastička vežbe • Kao atletska disciplina javlja se na prvom šampionatu Engleske 1866. godine (3,05m) • Amerikanac Marcus Wright (1912. g. 4,02m) postigao je prvi svetski rekord koji je priznala IAAF, tvorac je moderne tehnike skoka motkom • Pojavom novih materijala postavljaju se nove biomehaničke osnove ovih skokova

3. Skokovi- nastanak i razvoj • Na 13 Olimpijskim igrama uveden je petoboj a u okviru njega skok u dalj • Savremeno izvorište skoka u dalj ima na takmičenju univerziteta Kembridž-Oksford održanom 1864. godine • Do početka ovog veka najviše se upražnjavala zgrčna tehnika skoka u dalj dok pojedini skakači kao Irac I. Lane (1875) koriste uvinuće • U Americi se pojavljuje koračna varijanta dalja, prvi sa jednim i po korakom je skočio E. Gourdin 1921. god. • Na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiku Bob Beamon (SAD) je sjočio 8,90 m koračnom tehnikom sa 2,5 koraka • Skok u vis se pojavio početkom 19. veka na škotskim i irskim takmičenjima

4. Atletski skokovi • Zbog složenije strukture atletskih skokova, oni se smatraju “tehničkim disciplinama” • Cilj atletskih skokova je preskočiti određenu visinu ili daljinu pomoću određenih rekvizita ili bez njih • Postoje dve grupe skokova u odnosu na cilj skoka: 1) Daljinski skokovi – gde je cilj postići što veću daljinu 2) Visinski skokovi – gde je cilj savladati što veću visinu • Struktura kretanja kod atletskih skokova deli se u četiri faze • Faze, koje slede jedna iza druge, uslovljene su prethodnim pokretima, te određene, učinjene greške imaju značajan uticaj na ispravnost pokreta u sled. fazama

5. Fazna struktura atletskih skokova • Struktura kretanja kod skokova deli se u četiri faze: • Zalet: početno ubrzanje, pun zalet i priprema za odskok • Odskok(odraz): rad odskočne noge, rad ekstremiteta koji vrše zamah • Let • Doskok • Zalet – cilj ove faze je da skakač kretanjem stvori takvu optimalnu horizontalnu brzinu, koja će njegovo telo vinuti što više ili što dalje • Određivanje optimalne brzine zaleta je prilično delikatan zadatak

6. Skakač svoj zalet izvodi uvek sa tačno određenog mesta gde započinje početno ubrzanje na dva moguća načina: iz mesta i iz zaleta • Pun zalet se izvodi optimalnom brzinom a tempo zaleta je progresivno ubrzavajući, dok se optimalna brzina postiže u predposlednjem koraku • Zadnja tri koraka zaleta nazivaju se priprema za odskok • U toku ova tri koraka nastaju promene u načinu trčanja, menja se kretanje težišta tela, menja se dužina i konstrukcija koraka, položaj i ugao trupa i ritam poslednjih trkačkih koraka • Jedno od najvažnijih zadataka ove faze je spuštanje težišta tela, pretposlednji korak je duži od prethodnih a ugao u zglobu kolena i potporne noge i tla se smanjuju • Iz nižeg položaja tež. tela skakač na dužem putu može delovati silama u odskoku

7. Postavljanje stopala u predposlednjem ( najdužem ) koraku može biti: preko prednjeg, spoljnog dela stopala; preko celog stopala i preko pete žto zavisi od skakačke discipline • Poslednji korak je kraći i brži i omogućava skakaču da postavi stopalo bez negativne horizontalne reakcije, pa se odrazna noga postavlja “gebućim” korakom • Odskok – suštinski deo skokova koji traje od momenta postavljanja odrazne noge na tlo do momenta napuštanja sa tla • Cilj odskoka je da se uz što veću horizontalnua brzina pretvori u što veću vertikalnu brzinu a suma ove dve brzine određuje ugao uzletanja i početna brzina • Prilikom odraza se razlikuju: 1)kontakt sa tlom 2)moment vertikale i 3)napuštanje tla

8. U fazi ativnog odskoka ( zadnje odupiranje) težište tela se usmerava u željenom pravcu i ovo je osnovna faza odraza • Zamasi rukama mogu biti: naizmenični, paralelni sa savijenim i opruženim rukama • Zamasi nogu mogu biti: opruženi u zglobu kolena i savijeni u zglobu kolena 3) Let – zavisi od skakačke discipline ali putanja težišta tela se ne može promeniti, osim uz dejstvo spoljne sile

9. Skok u dalj • Skakači u dalj posle određene dužine i brzine zaleta odražavaju se jednom nogom sa odskočne daske a doskok se vrši sunožno ili jednom nogom • Postizanje ravnomernog, ritmičnog ubrzanja je najteži zadatak zaleta • Faza aktivnog odskoka nastaje opružanjem u zglobu kuka, kolena i skočnog zgloba što u mnogome uslovljava dužinu skoka • U toku leta načinjeni pokreti mogu da produže skok za još koji cm • Cilj pokreta u letu je održavanje ravnoteže tela tokom leta i stvaranje najpovoljnijih preduslova za bezbedno “prizemljenje”

10. U zavisnosti od vrste pokreta koji skakači čine u letu, razlikujemo sledeće tehnike skoka u dalj: • Zgrčna tehnika – ova tehnika je najmanje efikasna što se tiče produženja skoka u fazi leta, koriste je uglavnom početnici i učenici • Tehnika uvinuća skoka u dalj – Ova tehnika daje najbolje uslove za racionalan doskok • Koračna tehnika skoka u dalj – ako se izvede pravilno njom se postižu najbolji rezultati i danas se ona najviše upražnjava • Može da se izvede sa 1,5 ili sa 2,5 koraka u toku leta 4) Doskok – skakač amortizuje kontakt tela sa podlogom i može da se izvede na tri načina: čučnjem, “sedanjem” pored otiska i “sedanjem” u otisak stopala

11. Troskok • Troskok zahteva od skakača izrazito jaku muskulaturu i zglobno – ligamentarne veze • Skok se izvodi tako što nakon odraza skakač se dočekuje na nogu kojom se odrazio, zatim se dočekuje na drugu nogu, kojom izvodi odskok u treći skok • Troskok ima tri kretna dela: poskok, korak i skok • Odnos skokova je: poskok 36-38%, korak 29-30% i skok 33-35% • Poskok treba da iskoristi maksimalno postignutu brzinu za što duži poskok a sa druge strane, od te brzine treba uštedeti što više za dalje izvođenje sledećeg koraka • Korak se izvodi sa iste odrazne noge i horizontalna brzina je manja nego kod poskoka – istovremeno velika snaga

12. Skok – treći kretni deo a njegov cilj se podudara sa ciljem skoka u dalj te se oni realizuju na isti način istim sredstvima • Rad ruku obavlja se na dva načina naizmenično i paralelno

13. Skok u vis Ni jedna disciplina u atletici nema toliko varijanti tehnike, ni mogućnosti za realizovanje zadatka koju disciplina traži a u ovom slučaju je to savladavanje maksimalne moguće visine jednonožnim odrazom • Razlikujemo nekoliko tehnika skoka u vis: prekoračna tehnika “makazice”,duple “makazice”, zgrčna, opkoračna i leđna tehnika – “fozberi - flop” • Danas je leđna tehnika jedina koja egzistira na takmičenjima • Zalet – kod “makazica “se izvodi pravolinijski koso u odnosu na letvicu a kod “flopa” je polukružni • Cilj zaleta je da se razvije optimalna brzina i to pomoću progresivnog ubrzanja

14. Početno ubrzanje se započinje sa tačno određenog mesta i na dava načina: iz mesta i iz kretanja • Pun zalet se razvija tako što se optimalna brzina dostiže na račun povećanja frenkvencije i dužine koraka • Skakaču je potreban nagib ka centru zamišljenog kruga u zaletu i on to postiže trčanjem po polukružnoj liniji, gde naginjenjem tela mora savladati centifugalnu silu koja ga teži izbaciti van kruga • Nagibom skakač osigurava da iz otklona postavi nogu u odraz, što rezultira efikasnim skokom • Posle odraza, horizontalna sila telo skakača gura napred pa bez otklona, što obezbeđuje polukružni zalet, skakač bi rušio letvu pre dostizanja potrebne visine • Priprema za odskok – 2-3 koraka pre odraza, preko peta

15. Treći korak, od mesta odskoka, izvodi se brže od prethodnih, a stopalo se postavlja na petu 2) Odskok – rastojanje između mesta odskoka i letvice zavisi od ugla pod kojim se vrši zalet a mesto odskoka zavisi od brzine zaleta, brzinsko-snažnih sposobnosti skakača i tehnike samog skoka • Najviše karakteristično je savijanje kolenog zgloba zamajne noge (135-140 stepeni) • Zamah ruku može biti naizmeničan i paralelan i kada je ruka vodilja pravca leta 3) Let – nastavlja se okretanje oko uzdzžne ose tela, skakač zamajnu nogu i dalje drži gore, isturi kukove i kao posledica toga odrazna noga, savijena u kolenom zglobu, dostiže visinu zamajne noge a trup se savija u zaklon,što dovodi do daljeg savijanja kolena

16. U lučnom položaju skakač se nalazi iznad letvice, gde je brzina okretanja oko poprečne ose tela najveća • Preko letve prvo prelazi glava ili ruka vodilja, trup, karlica ide na dole a kolena na gore i opružanjem u zglobu kolena, skakač prenosi i pete preko letvice 4) Doskok – kod “flopa” je na pleća sa blago ukrućenim telom i povlačenjem kolena pored ušiju

17. Skok motkom • Motke su bile od različitog materijala: drvene, metalne a u novija vrema i elastične motke od veštačkog materijala • Tri tipa motke: meke , srednje i tvrde • Strukturu kretanja skoka motkom čine sledeće faze: • Zalet – zavisi od hvata i nošenja motke a deli se na dva dela : trčanje s motkom i postavljanje motke u kutiju • Odskok - važan je brz zalet i precizan ubod a prenošenje energije na motku počinje još na tlu kada se ona savija, ugao odraza je najmanji u odnosu na druge skokove 14-20 stepeni • Potporna faza –vis, zamah, skupljanje, opružanje odupiranje • Let - bezpotporna faza • Doskok – na leđa, velikom površinom tela

18. http://www.youtube.com/watch?v=x4yhE5KEPq0 • http://www.youtube.com/watch?v=8_RfK2rp2To • http://www.youtube.com/watch?v=byBlB_NKOvc • http://www.youtube.com/watch?v=2p86D2xjvvg