Instrumenti sa ž icama Duva č ki instrumenti Udaraljke Instrumenti sa dirkama

1. OŠ “Kralj Petar” NIŠ Muzički instrumenti Instrumenti sa žicama Duvački instrumenti Udaraljke Instrumenti sa dirkama Kompozitori kraj

2. Na koncertu orkestra, žice koje trepere, daju zvuk: violini, violi, violončelu, kontrabasu, gitari, harfi, pa čak i klaviru… Po načinu dobijanja tona delimo ih na: • Gudačke instrumente i • Trzalačke instrumente. gudački  početak trzalački

3. Instrumenti na kojima se ton proizvodi uz pomoć gudala, nazivaju se GUDAČKI INSTRUMENTI • violina • viola • violončelo • kontrabas žičani8  početak

4. VIOLINA Romansa za violinu i orkestar • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Šale o violinistima • Najlepša dela Večinu melodija u svim kompozicijama klasične orkestarske muzike, sviraju violine.  početak gudački

5. Gudački instrumenti su se razvili iz raznih vrsta violi ( viola da gamba; viola da braco), koje su bile upotrebljavane od XV do XVIII veka. • Poseban značaj u njihovom tehničkom usavršavanju imaju čuvene porodice iz Kremone: • AMATI • GVARNERI* • STRADIVARI* *(njihove violine i danas vrede milione dolara, pa mnogi violinisti moraju da se odluče izmedju kupovine violine ili nove kuće). početak violina

6. Pre svakog sviranja violina se mora naštimovati; • Desna ruka drži gudalo; • Prstima leve ruke skraćuje se dužina žice ( tako dobijamo više tonove) • Sviranje na violini nije nimalo lakoč; • Majstor violinista, može izvesti tri, pa i četiri tona istovremeno; • Postoje razni načini sviranja (npr. vibrato, picikato…) violina

7. Johan Sebastijan Bah Ludvig van Betoven Volfgang Amadeus Mocart Johanes Brams Petar Čajkovski Jan Sibelijus Maks Bruh Antonio Vivaldi Feliks Mendelson Nikolo Paganini i mnogi drugi … Mnogo je kompozitora koji supisali kompozicije za violinu violina  početak

8. Najlepša dela za violinu • “Romansa za violinu i orkestar” - L.V.Betoven • ”Koncert za violinu i orkestar„ - J.Brams • ”Koncert za dve violine i orkestar„- J.S.Bah • ”Koncert za violinu i orkestar„ - J.Sibelijus • ”Koncert za violinu i orkestar„ - P.I.Čajkovski • ”Koncert za violinu i orkestar„ - F.Mendelson • ”Koncert za violinu i orkestar„ - V.A.Mocart • ”Koncert za violinu i orkestar„ - Maks Bruh   početak violina

9. Nikolo Paganini (1782 - 1840) • ”Đavolji violinist„ iz Đenove. • Njegova tehnika zadivila je mnoge muzičare toga vremena (R. Šumana, F. Šopena, F. Lista). • Drugi su mislili da se radi o madjioničarskim trikovima (njegova tehnika sviranja bila je neverovatna za to vreme). VIRTUOZ početak violina 

10. Pitanja: Kakva je razlika između violine i viole? Viola duže gori. • Kakva je razlika između violine i tramboline? Kada skačes na trambolini, izuješ se. • Kakva je razlika između violine i crnog luka? Kada seckate violinu, ne plačete. • Kako postižete da tri violiniste sviraju savršeno usklađeno? Ubijete dvojicu.  početak violina 

11. PROLEĆE Antonio Vivaldi VIOLA Nešto veća od violine, ima duže žice i naravno, daje dublje tonove. • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Najlepša dela gudači  početak

12. Paul Hindemit Georg Filip Teleman Vilijam Volton Johan Huml Petar I. Čajkovski Hektor Betlioz Maks Bruh Rihard Štraus i mnogi drugi … Brojni kompozitori supisali kompozicije za violu:  početak viola 

13. Pre svakog sviranja i viola se mora naštimovati; • Desna ruka drži gudalo, kao kod violine; • Prstima leve ruke skraćuje se dužina žice ( tako dobijamo više tonove); • Sviranje na violi je teže nego na violini, zbog njene veličine; • Violista, mora da izvodi neverovatne pokrete, da bi izveo visoke tonove; • Postoje razni načini sviranja (vibrato, picikato…). viola 

14. Gudački instrumenti su se razvili iz raznih vrsta violi (viola da bračo; viola da gamba), koje su bile upotrebljavane od XV do XVIII veka; • Viola da bračo (viola za ruke), nešto veća od violine dobila je značajno mesto u orkestru; • Zbog melanholičnog zvuka, kompozitori je upotrebljavaju u kompozicijama i kao solo instrument, za postizanje odredjenih efekata; • Češće upotpunjuje harmoniju i svira alt violini. viola početak

15. Najlepša dela za violu • ”Orkestarska svita„ - Johan Sebastijan Bah • ”Don Kihot„- Rihard Štraus • “Trauermusik” - Paul Hindemit • ”Pikova dama„ - Petar I. Čajkovski • ”Koncert za violu i orkestar„ - Georg F. Teleman • ”Koncert za violu i orkestar„ - Vilijam Volton • ”Sonata za violu i orkestar„ - Paul Hindemit • ”Sonata u Es-duru„ - Johan Huml viola početak

16. "Labud" Kamij Sen-Sans VIOLONČELO • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Najlepša dela Ovaj instrument ima predivan, bogat, pevajući ton. Pored violine, najznačajniji je instrument orkestarskog, kamernog i solističkog muziciranja. početak gudački 

17. Antonjin Dvoržak Jozef Hajdn Johanes Brams Petar Čajkovski Klod Debisi Đoakino Rosini Rihard Štraus Kamij Sen-Sans i mnogi drugi … Zamnogekompozitoreviolončeloje biloinspiriracija  početak violončelo 

18. Pre svakog sviranja i violončelo se mora naštimovati kao violina ili viola; • Desna ruka drži gudalo; • Prstima leve ruke skraćuje se dužina žice ( ali je sada taj razmak dosta veći, nego kod npr. violine); • Zbog veličine ovog instrumenta, pri sviranju se pridržava kolenima; • Na pod se oslanja specijalnom nožicom, koja je deo instrumenta. violončelo 

19. Gudački instrumenti su se razvili iz raznih vrsta violi (viola da gamba; viola da bračo), koje su bile upotrebljavane od XV do XVIII veka. • Viola da gamba (viola za noge), primetno je veća od «viola da bračo« (violine i viole); • Vekovima su kompozitori zapostavljali ovaj instrument, davali mu samo prateće melodije; • Na sreću, kompozitori su vremenom uvideli lepotu zvuka ovog instrumenta; • Zato danas imamo prelepe primere u kojima uživamo slušajuci solo deonice ovog instrumenta. violončelo   početak

20. Najlepša dela za violončelo • “Labud” - Kamij Sen-Sans • ”Koncert za violončelo i orkestar„- Jozef Hajdn • ”Sonata za violončelo„ - Johanes Brams • ”Koncert za violončelo i orkestar„ - A.Dvorzak • ”Varijacije na rokoko temu„ - P.I.Čajkovski • ”Sonata za violiončelo„ - Klod Debisi • Uvertira za operu”Vilijam Tel„ - Dj. Rosini • ”Don Kihot„ - Rihard Štraus  početak violončelo 

21. "Slon" Kamij Sen-Sans KONTRABAS Najdublji od svih gudačkih instrumenata. Ovaj instrument je sposoban da svira mnogo dublje nego što iko može da peva. • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Najlepša dela gudači  početak

22. Gudački instrumenti su se razvili iz raznih vrsta violi (viola da gamba; viola da bračo), koje su bile upotrebljavane od XV do XVIII veka. • Ova viola da gamba« (viola za noge), zajsta je ogromna; • Ovaj instrument najpre je imao šest žica; • U XVII veku ima tri žice; • U Parizu je prvi put ušao u orkestar i do danas je ostao nezamenljiv. kontrabas  početak

23. Pre svakog sviranja i kontrabas se mora naštimovati kao i svi žičani instrumenti; • Desna ruka drži gudalo; • Prstima leve ruke skraćuje se dužina žice ( ali je sada taj razmak zajsta veliki). • Zbog veličine ovog instrumenta, basisti sede na visokim stolicama; • Ogroman je, veći od prosečne ljudske visine. kontrabas 

24. Franc Šubert Ludvig van Betoven Igor Stravinski Gustav Maler Henri Eksel Serž Kuzinski Domeniko Dragoneti Kamij Sen-Sans i drugi … Dela za solo kontrabas pisali su:  početak kontrabas 

25. Najlepša dela za kontrabas • “Slon„ - Kamij Sen-Sans • ”Koncert za kontrabas i orkestar„- Serz Kuzevički • ”Sonata za kontrabas„ - Franc Šubert • ”Koncert za kontrabas i orkestar„- D.Dragoneti • ”Sonata za kontrabas„ - Henri Eksel • ”Simfonija br.9 „ - L. van Betoven • ”Simfonija br.1„ - Gustav Maler • ”Svita Pulcinela„ - Igor Stravinski kontrabas   početak

26. TRZALAČKI INSTRUMENTI Svi instrumenti kod kojih ton nastaje trzanjem žica, spadaju u ovu grupu. Najvažniji predstavnici su: • Harfa • Gitara žičani   početak

27. koncert za flautu, harfu i orkestar HARFA • Istorijski razvoj • Sviranje • Kompozitori • Najlepša dela Instrument specifičnog zvuka. Mek, divan, magičan ton harfe, daje specifičnu boju orkestru. trzalački   početak

28. Začetak harfe nalazimo još kod muzičkog luka; • Susreće se još dve i više hiljada godina pre naše ere; • Upotrebljavali su je Egipćani, Asirci, Jevreji, Grci i drugi narodi; • Današnji oblik harfe konstruisao je poznati graditelj klavira Erar; • Koristi se u simfonijskom orkestru, kao pratnja za glas ili neki drugi instrument; • Koristi se i solistički zbog specifičnog zvuka i lepih efekata.  početak harfa 

29. Pre svakog sviranja harfu moramo naštimovati; • Štimovanje nije tako jednostavno, jer harfa ima 47 žica; • Harfa ima i pedale koje se pokreću nogama; • Svaka od pedala ima po tri položaja (za osnovni, sniženi i povišen ton); • Da bi se svirač lakše snalazio, pojedine žice su obojene; • Postoje razni načini sviranja (najpoznatiji je glisando). harfa 

30. Volfgang Amadeus Mocart Petar Iljic Čajkovski Franc List Johan Štraus Moris Ravel Nikolaj Rimski-Korsakov Klod Debisi Bedžih Smetana Gustav Maler i drugi… Mnogo je kompozitora koji supisali kompozicije za harfu  početak harfa 

31. Najlepša dela za harfu • ”Koncert za flautu i harfu„ - V. A. Mocart • ”Valcer cveća„- P. I. Čajkovski • “Višegrad” - B. Smetana • ”Alegro za harfu i gudače„ - Moris Ravel   • ” Simfonija br. 5 „ - G. Maler • ”Šeherezada„ - N. R. Korsakov • ” More„ - KlodDebisi  početak harfa

32. Najlepša dela za harfu    početak harfa

33. Volfgang Amadeus MOCART (1756-1791) koncert za flautu, harfu i orkestar • Živeo je samo 35 god. • Pisao je lako i brzo, zato je i ostavio brojna dela; • Prve kompozicije stvarao je sa 5 god. (zapisivao ih je njegov otac); • Njegova muzika je sinonim za sklad i savršenstvo. AnEgdOtA harfa flauta

34. Petar Iljič ČAJKOVSKI 1840 - 1893 • Napustio je prava i posvetio se muzici; • Uskoro predaje na Moskovskom konzervatorijumu; • Nadežda fon Mek, novčano mu je pomagala; • U Rusiji se od muzike nije moglo živeti; • Proveo je život u nemaštini i mnogo je patio, ali njegova muzika odiše ljubavlju i vedrinom; • „Krcko Oraščić” je postao najpopularniji balet na svetu. harfa

35. GITARA • Istorijski razvoj • Sviranje • Najlepša dela Koristi se kao solistički i kao prateći instrument za glas i u raznim orkestrima. trzalački   početak

36. Gitaru su u Evropu doneli iz Arabije, gde je još u srednjem veku bila poznata; • U Španiji u XVI veku postiže visok umetnički ugled; • Nastala je kombinacijom jednog arapskog i španskog instrumenta; • U XVII i XVIII veku gitara je jedan od najpopularnijih instrumenata i Italiji i Španiji; • Ove zemlje su joj ostale verne do danas. • Intresantno je da je graditelj violina Stradivari, bio i graditelj gitara.  početak gitara

37. Kao i svaki žičani instrument, moramo je naštimovati; • Na ovom instrumentu postije pražići, između kojih se nalazi određeni ton; • Moguće je odsvirati više tonova istovremeno; • Malo je koriste u orkestru, pretežno za postizanje specijalnih efekata, više je srećemo u narodnoj i zabavnoj muzici; • Paganini je osim sviranja na violini bio virtuoz i na gitari.  početak gitara

38. Najlepša dela za gitaru • “Concierto de Avanjuez” - Hoakin Rodrigo • ”Koncert za gitaru i orkestar„ - Antonio Vivaldi • ” Fantazija „ - Hoakin Rodrigo gitara  početak