Međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava u oblasti životne sredine

1. Međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava u oblasti životne sredine Marko Milenković MA,LLM Institut društvenih nauka

2. Životna sredina i ljudska prava • Pristup pitanju zaštite životne sredine kao problemu zaštite ljudskih prava • Definisanje prava na zdravu/adekvatnu životnu sredinu – korisnost pristupa • Šta ovaj pristup konkretno da omogući u pravnoj praksi – ostvarivanje zaštite životne sredine

3. Sadržaj • Nivoizaštiteživotnesredineipravanazdravuživotnusredinu - kratak istorijski osvrt • Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu • Globalni instrumenti za zaštitu životne sredine • Evropski instrumenti

4. Pravo i politike zaštite životne sredine natri nivoa • Međunarodni • Evropski/regionalni • Nacionalni (uključujući regionalni i lokalni unutar suverenih država)

5. I.Nivoi zaštite životne sredine i prava na zdravu životnu sredinu - kratak istorijski osvrt • “Od konvencija o ribarenju do formiranja Ujedinjenih Nacija” • Od 1945 doStokholmske konferencija 1972 • Od Stokholma do Rija 1972-1992 • Rio konferencija (1992) i posle nje (podela: Philipe Sands, Principles of International Environmental Law, 2002.)

6. 1. Od konvencija o ribarenju do formiranja Ujedinjenih Nacija • 1900. Konvencija o zaštiti divljih ptica i životinja u Africi (prvi instrument zaštite ekosistema kao celine) • Fur Seals Arbitration (Arbitraža o trgovini fokinim krznom)- ekstrateritorijalno važenje ekoloških normi jedne države1893

7. Trail smelter case (Slučaj topionice u Trejlu)- prekogranično zagađenje1941 • Obaveza da se ne uzrokuje (ekološka) šteta teritoriji druge države - kasnije postaje načelomeđunarodnog ekološkog prava

8. 2. Od osnivanja Ujedinjenih nacija (1945)doStokholmske konferencije • Povelja Ujedinjenih Nacija ne sadrži odredbe o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine • Porast broja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o zaštiti životne sredine posle II Svetskog rata • Uspon globalne svesti o ekološkim problemima

9. Međunarodni paktovi 1966. • Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima • Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima • OVI DOKUMENTI NE SADRŽE ODREDBE O PRAVU NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

10. Međunarodni pakt o ekonomskim i socijalnim pravima • Pravo ljudi da slobodno teže svom ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju (član 1) • Pravo da se slobodno odlučuje o svojim prirodnim bogatstvima i resursima • Unapređivanje svih aspekata industrijske i higijene životne sredine

11. 3. Od Stokholmske konferencije 1972 doKonferencije u Riju • 1972 Konferencija o čovekom okruženju • Stokholmska deklaracija postavlja pojedina osnovna načela • Formiranje UNEP • Princip 1 –adekvatna zaštita životne sredine je ključna za dobrobit čoveka i uživanje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na život

12. Ozonskiomotači klimatske promene • 1985 Konvencija o zaštiti ozonskog omotača • 1987 Montrealski protokolo supstancama koje ugrožavaju ozonski omotač • Veliki uspeh prava zaštite životne sredine • Obavezno preduzimati mere radi zaštite zdravlja i životne sredine (član 2)

13. 4. 1992 Konferencija u Riju – trijumf modela održivog razvoja i poraz Međunarodnog ekološkog prava • Konferencija o životnoj sredini i razvoju • Puna promocija održivog razvoja • 3 stuba održivog razvoja -ekonomski razvoj -društveni razvoj -zaštita životne sredine

14. Rezultati Rija • Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju • Agenda 21 • Neobavezujuća načela za šume • Okvirna konvencija Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) • Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD)

15. Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju • Princip 1 “Pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom”

16. Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju • Princip 10 • Dostupnost informacija • Uključivanje u donošenje odluka • Efektivan pristup sudsoj zaštiti i upravnom postupku, uključujući naknadu štete i dostupnost pravnih lekova

17. Agenda 21 • Informacije radi donošenja odluka • Inkorporacija održivog razvoja u međunarodne dokumente o ljudskim pravima • Insistiranje na većoj ulozi država, ne pojedinaca

18. Kritike Rija • Prilična razočaranost među ekološkim pravnicima -,,Razvodnjene” odredbe • UNFCCC – bez dogovora o smanjenu emisije gasova staklene bašte (sledi Kjoto protokol) • Konvencija o biološkoj raznovrsnosti kao primer ,,nemoćnog pravnog instumenta” • Nije postojala volja za usaglašavanjem okvirnog međunarodnog dokumenta

19. II. Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu • Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu nije kodifikovano na međunarodnom nivou • Proceduralni aspekti prava - razvijenije • Materijalni aspekti prava – sredina adekvatna očuvanju zdravlja i blagostanja?

20. Da li i na koji način je moguće kodofikovati ljudska prava u oblasti zaštite životne sredine? • Nemogućnost postizanja konsenzusa u pogledu standarda • Razlike u pravnim tradicijama • Da li je moguće definisati pravo na zdravu/pristojnu životnu sredinu?

21. Šta sve čini pravo na zdravu životnu sredinu? Šta je sadržaj? Koja su to ovlašćenja? Koja ograničenja? • Pitanje vrednosti u svakom pojedinačnom društvu

22. Da li je i na koji način zaštita životne sredine pitanje ljudskih prava? • Pitanje zaštite života, zdravlja, imovine • Pitanje odgovornosti vlada ako postoji pravo kao takvo

23. Dodatak postojećim pravima • Veza prana na zdravu/adekvatnu životnu sredinu i drugih prava • Pravo na život • Pravo na zdravlje (i samo veoma kompleksno) • Pravo na imovinu

24. Veza sa postojećim (prepoznatim i priznatim) pravima kao osnova zaštite • U nedostatku definicije prava, zaštita se ostvaruje kroz zaštitu drugih prava • Ovaj pristup je koristan ali ograničen pošto je antropocentričan • Primeri međunarodni forumi i praksa ESLJP

25. Pravo na životnu sredinu kao proceduralno pravo • Pristup informacijama • Učešće javnosti u donošenju odluka – procena uticaja i strateška procena uticaja • Instrumenti za pravnu zaštitu pred sudovima u upravnom, parničnom (i krivičnom postupku)

26. Proceduralizacija ekološkog prava • Trend okretanja teorije i normativne prakse uvođenju detaljnih standarda procedura u oblasti zaštite životne sredine • Izgradnja instrumenata za zaštitu prava na zdravu životnu sredinu na međunarodnom i nacionalnom nivou

27. Proceduralizacija i Ustav RS • Ustav RS prilično počiva na ovoj koncepciji • Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. • Ustav Srbije se ograničava na obaveštavanje

28. Izazov/problem definisanja prava • Definisanje prava samo po sebi nije napredak ako nije sveobuhvatno i ako ne vodi visokom nivou zaštite • Problem da se definišu materijalni aspekti • Proceduralne aspekte je mnogo lakše definisati

29. III. GLOBALNI INSTRUMENTI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE • Nepostojanje međunarodne konvencije o zaštiti životne sredine (debata o potrebi postojanja) • Mogućnosti da se usvoji Deklaracija ili Protokol uz neku od postojećih konvencija • Nepostojanje međunarodne organizacije za zaštitu životne sredine (debata o potrebi postojanja)

30. Aktivnosti UNEP • Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je formirao ekspertsku grupu čiji je zadatak bio da definiše Deklaraciju o ljudskim pravima i životnoj sredini • Završena 2010 ali nikada objavljena (neslaganja oko fundamentalnih pitanja u vezi sa principima zaštite ljudskih prava)

31. Aktivnosti Komiteta Ujednjenih nacija za ljudska prava • 1994 prvi neuspeli pokušaj definisanja prava • Draft Declaration of Principles on Human Rights and the Environment, ECOSOC, Human Rights and the Environment, Final Report (1994) UN Doc E/CN 4/Sub 2/1994/9

32. Nova inicijativa 2011 • UN Human Rights Council (UN HRC) res. 16/11, ‘Human Rights and the Environment’, 24 Mar. 2011. • Ideja – formulisanje preporuka o obavezama u vezi sa uživanjem ljudskih prava koja se odnose na “bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu”

33. Dodatak postojećem korpusu prava • Da li je potrebno kreirati pravo na na pristojnu životnu sredinu u međunarodnom pravu ljudskih prava? • Problemi definicije i antropocentrizma

34. IV. EVROPSKI INSTRUMENTI • Arhuska konvencija • ESPOO konvencija • Evropska konvencija o ljudskim pravima • Evropska socijalna povelja

35. Arhuska konvencija • Striktno proceduralna • U velikoj meri predstavlja kodifikaciju proceduralnih prava koja su već ranije bila razvijena u nacionalnim jurisdikcijama • Član 9. obezbeđivanje pravne zaštite

36. Arhus convention compliance committee • Član 15 • Tumačenja Konvencije i davanje preporuka • Čine ga i eksperti nominovani od strane nevladinih organizacija • Nije telo koje sankcioniše nesprovođenje Konvencije

37. Veza Arhuske konvencije i EKLJP • Sva tri prava koja predviđa Arhuska konvencija su integrisana u korpus (evropskih) ljudskih prava kroz praksu suda u Strazburu • Uži obim prava garantovan EKLJP (sudska praksa) od Arhuske

38. EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA I OSNOVNIM SLOBODAMA • Ključni instrument za zaštitu ljudskih prava na kontinentu • Katalog prava razvijem kroz protokole • (Relativno) efikaksan sistem sudske zaštite i sprovođenja odluka

39. EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA I OSNOVNIM SLOBODAMA • Pravo na životnu sredinu nije definisano konvencijom • Neuspeli predlozi da se pravo na zadovoljavajuću (viable) životnu sredinu uvede kroz protokol (poslednji pokušaj 2010)

40. Principi izvedeni iz EJKLJP • Pravo na život (član 2) • Poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8) • Pravo na imovinu (protokol 1 član 1) • Pristup informacijama • Donošenje odluka u ekološkim stvarima i učešće javnosti • Pristup pravdi u ekološkim stvarima

41. Pravo na život (član 2) • Obaveza države da spreči ugrožavanje života koje je posledica opasne delatnosti ili prirodnih nesreća • Obaveza da pravni okvir omogući licenciranje, vršenje, kontrolu takvih aktivnosti • Obevzbeđivanje adekvatne pravne zaštite

42. Poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8) • Faktori u vezi sa životnom sredinom moraju uticati na privatni i porodični život ili na dom • Mora da postoji prelazak granice ometanja (meri se prema svakom konkretnom slučaju) • Postojanje balansa između javong i privatnog interesa • Zaštita živt sred. (naročito u kontekstu prostornog planiranja) je legitimno ograničenje ovog prava

43. Pravo na imovinu (protokol 1 član 1) • Generalno gledano ne postoji pravo na uživanje imovine u “prijatnoj okolini” • Mora se postići balans između različitih interesa – važnost zaštite životne sredine • Obaveza države da obezbedi uživanje prava može proisteći iz obaveze da se kontroliše opasna aktivnost

44. Pravo da se dobije i podeli informacija od značaja za živ. sre. • Član 10 – sloboda izražavanja • Restrikcije moraju biti propisane zakonom, legitimne i proporcionalne • Ne postoji obaveza javnih vlasti da prikupljaju informacije! (ali Arhus obaveze)

45. Pristup informacija u ekološkim stvarima • Ipak, članovi 2 i 8 mogu u nekim slučajevima nametati izvesnu obavezu javnim vlastima da obezbede pravo pristupa informacijama u vezi sa životnom sredinom • Postoji obaveza države da obezbedi informaciju ukoliko su ugroženi pravo na život ili na poprdični život/dom

46. Ukoliko država organizuje aktivnosti koje mogu ugroziti zdravlje mora pružiti mogućnosti da se dobiju sve relevantne informacije • Ukoliko se izvode procene uticaja na životnu sredinu ili zdravlje javnost ima pravo da bude obaveštena o rezultatima

47. Donošenje odluka o ekološkim stvarima i učešće javnosti • Kada odluka može uticati na interese pojedinaca, mora se omogućiti da organima predstave svoje pozicije • Kada se donose važne odluke u vezi sa životnom sredinom i ekonomskim razvojem potrebno je izvršiti procene i javnosti se mora pružiti uvid u rezultate

48. Pristup pravdi • Pravo na pravično suđenje i pristup pravdi u ekološkim stvarima (član 6) kada postoji veza između građanskog prava koje se štiti i ekološkog problema • Udruženjima pravo da štite člana ali ne uvek i da pokreću slučajeve kada brane javni interes

49. Evropska povelja o socijalnim pravima • Pravo na zaštitu zdravlja i životna sredina u zaključcima Socijalnog komiteta • Direktno ustanovljena veza između zdravlja i zagađenja • Usvojene preporuke koje se odnose na unapređenje zakonodavnog okvira, edukacije..

50. Guerra vs. Italy (1998) • Aplikant je ukazao na povredu prava na informisanje s obzirom da vlada nije pružila informacije o opasnostima fabrike kao ni procedurama za slučaj incidenta • NE POSTOJI sama po sebi dužnost vlade da sakuplja, obrađuje i diseminira informacije o stanju životne sredine na osnovu člana 10