1 / 20

Prof.dr Vesna Radoman

Stimulativni i destimulativn i faktori unutar porodice u psi hičkom i komunikativnom razvoju deteta. Prof.dr Vesna Radoman. Deci sa komunikativnom i drugim oblicima ometenosti. Nedostaju povećane stimulacije za razvoj jer vrlo često imaju manjak iskustva o svakodnevnim životnim situacijama.

wan
Download Presentation

Prof.dr Vesna Radoman

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Stimulativni i destimulativni faktori unutar porodice u psihičkom i komunikativnom razvoju deteta Prof.dr Vesna Radoman

  2. Deci sa komunikativnom i drugim oblicima ometenosti • Nedostaju povećane stimulacije za razvoj jer vrlo često imaju manjak iskustva o svakodnevnim životnim situacijama. • Deci sa ometenošću nedostaju mnogobrojna iskustva koja dete bez ometenosti njihovog uzrasta ima. Ona se manje kreću , manje kontaktiraju i manje komuniciraju, manje izlaze iz kuće.

  3. Porodica • Zbog toga mora dodatno i pojačano stimulisati razvoj takvog deteta. • Proces habilitacije i rehabilitacije deteta mora veštački stimulisati niz aktivnosti i podsticati porodicu da to pojačano čini. • Trebalo bi savetovati porodicu da sa sobom vode dete (svuda gde je to moguće); u prodavnicu, u posetu prijatelju, u dečje pozorište, sportske aktivnosti ili posmatranje sportskih događaja, na izlete, upoznavanje prirode, na putovanja. Trebalo bi organizovati susrete sa vršnjacima koji sa i bez ometenosti, ali i druženje sa starijima i mlađima (to je moguće sa članovima šire porodice ali i izvan nje).

  4. Gašdanov eksperiment (Gashdan) • Eksperimentalnu grupu su činila deca istog mentalnog uzrasta MU=4g.(ali različita po kalendarskom). To su bila deca sa sniženim mentalnim sposobnostima i fizički ometena deca. Kontrolna grupa:imala jednak mentalni i kalendarski uzrast od 4g. • Testovni materijal činili su predmeti iz svakodnevnog života grupisani po zajedničkoj situaciji:

  5. Gašdan- nastavak • I grupa- izleti i provod (ZOO,park, bazen, izlet) • II gr. - usluge (prodavnica,frizerski salon, garaža,pijaca • III gr. - domaći poslovi (metle,krpe za praš. posuđe, pokućstvo, nameštaj ) U svakoj grupi predmeta Egr. prepoznavala je manji broj predmeta od Kgr.

  6. Logoped bi trebalo da tokom habilitacije i rehabilitacije deteta Istovremeno radi sa njegovom porodicom pružajući joj psihološku podršku -koristeći psihoterapijske principe koje poznaje -koristeći savetovanje i informisanje roditelja o svim relevantnim činjenicama vezanim za razvoj deteta (ne samo govora) - Edukujući roditelja o različitim oblicima stimulacije deteta(komunikativne igre)

  7. Efekti porodičnog uticaja na ranu vokalizaciju i komunikaciju • Nekoliko studija pokazalo da je verbalno i komunikativno obogaćivanje od strane članova porodice značajno uticalo na povećanje vokalizacije i bablinga kod bebe. Pokazalo se da bebe više vokaliziraju kada im majke govore paralelno dok one proizvode glasove i slogove. Interesantno je da se vokalizacija ne povećava kada je obezbeđeno samo prisustvo majke koja ne govori (Waisberg)

  8. Istraživanje Irvin-a • Bebe od 13-30mes. kojima su majke svakodnevno čitale 15-20min.produkovale su mnogo više bablinga nego kontrolna grupa. • Dalja ispitivanja su pokazala da je uz to vrlo bitna i emocionalna pratnja. Casler je izlagao decu impersonalnom, bezličnom ponavljanju nizova brojeva i to nije imalo efekta na razvojno napredovanje beba

  9. Porodična na spram institucionalnoj nezi • Mnoge studije pokazale su negativne razvojne efekte produžene institucionalizacije. Razvoj govora a često i razvoj IQ-a trpi , posebno razvoj verbalne inteligencije. Slični efekti su konstatovani u porodicama gde se malo komunicira sa decom i gde nema verbalne stimulacije.

  10. Osnovni stimulativni uslov unutar porodice • Emocionalna inteligencija roditelja i sposobnost empatije, emocionalno obrazovanje • Brazelton kaže da roditelji moraju da shvate da njihovi postupci mogu da pomognu da se izgrade samouverenost deteta, podstakne njegova radoznalost i omogući zadovoljstvo pri učenju ali i da se upozori na ograničenja.

  11. Suštinski važna činjenica jeste • Emocionalna toplina, ljubav i briga o detetu, EQ • Roditeljska verbalizacija ali jednako i neverbalni postupci prema detetu , a posebno pomoć roditelja detetu da se nosi sa sopstvenim osećanjima • Saosećanje i razumevanje deteta od strane roditelja je ključno • Negativne efekte na kompletan psihički razvoj ima zanemarivanje, odbacivanje ali i preterana briga sa prezaštitničkim odnosom ili pak stroga i kruta disciplina sa hladnim emocionalnim odnosom

  12. Prezaštitnički odnos • Je često prisutan kod roditelja sa decom koja imaju neki oblik ometenosti • Ne pruža adekvatne uslove za psihički razvoj deteta, njegovo osamostaljivanje i sazrevanje • Ovaj odnos je najčešće posledica osećanja krivice ili osećanja sažaljenja

  13. Kod deteta sa ometenošću nekad je teško povući granicu između • Šta je objektivno uslovljena briga koju nameće ometenost (prelazak ulice gluvog deteta) a šta prebrižnost i prezaštićivanje (roditelj oblači svoje gluvo dete u 7g.). • Izvestan prelazak te granice i blage oscilacije oko nje su relativno normalne ali stručnjak mora da reaguje kada sretne izražene slučajeve prezaštićivanja

  14. Bliže bihejvioralno određenje prebrižnog odnosa • Nedopuštanje detetu da preduzme aktivnosti primerene njegovom uzrastu a da nisu ometene hendikepom kao što je samostalni izlazak van kuće • Prekomerno angažovanje roditelja tamo gde dete može samostalno delovati (roditelj mu sve priprema, organizuje ili radi umesto njega) • Izražavanje nerealnih strahovanja i strepnji od svih mogućih opasnosti koje prete detetru

  15. Prezaštićujući i prebrižan odnos • Sputava dete sa ometenošću u fizičkom i psihičkom sazrevanju (odlaže sazrevanje) i dovode do stvaranja pasivnog odnosa iščekivanja deteta da sve drugi urade umesto njega. • Prebrižnost porodice prema detetu sa ometenošću vodi ka njegovoj infantilizaciji i nezrelosti

  16. Suprotan pol odnošenja jeste preuveličavanje detetovih moći • Ređe se sreće i posledica je nesvesnog mehanizma odbrane roditelja (negacija) , nameće visoke ideale i gaji velike aspiracije koje je detetu vrlo teško dostići. Ovo nekad vodi dotle da roditelj odbacuje potrebu za re(habilitacijim). • Ovakav odnos je za dete izvor velikih frustracija i osećanja manje vrednosti i nesigurnosti u sebe

  17. Permisivan odnos • Kada roditelji manje ili više dopuštaju detetu ono što on želi, obično oni su previše popustljivi,previše maze dete i daju mu mnogo više vlasti nego što mu je objektivno potrebno.Detetu je dopušteno da radi ono što želi ne zato što je npr. majka nezainteresovana , nego nije sposobna da se odbrani,zauzme stav i kaže”ne”.

  18. Deca na ovakav odnos reaguju • Promene raspoloženja i ponašanja od poverenja do nepoverenja, od zavisnosti do nezavisnosti, od prijateljskog do neprijateljskog i agresivnog reagovanja. neposlušnost, bunt,česti temper tantrumi, krajnje zahtevni prema drugim ljudima, dominantni u odnosima sa drugom decom • Ovo je tipična slika”razmaženog deteta”

  19. Autoritaran odnos • Stroga disciplina i beskompromisan stav, bez nežnosti i pokazivanja da je dete prihvaćeno.Oni često pokazuju ili kažu da je dete u potpunosti loše • Dete se oseća odbačeno, loša slika o sebi, dete razvija osećanje očekivanja da će i u budućnosti biti kažnjavano u novim ali i nejasnim situacijama, perzist.anksioznost

  20. Goleman: tri emocionalno pogrešna roditeljska odnosa(Huven&Gottman) • Potpuno zanemarivanje osećanja deteta • Suviše popustljivosti: primećuju negativna osećanja • Prezriv odnos koji ne poštuje dečje emocije

More Related