Prezentacija za konferenciju Danas

1. Prezentacija za konferencijuDanas Reformisanje javnog sektora Srbije Bogdan Lissovolik stalni predstavnik MMF u Beogradu Beograd, 12. april 2011.

2. Struktura prezentacije • Zašto reforma? • Definisanje vremenai obima reformi • Principi reforme • Primeri: • Poreska administracija • Fond plata javnog sektora • Drugi sektori savelikimudelom u potrošnji(zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura, itd.)

3. Zašto reformisati javni sektor u Srbiji? • Da se podstakne širi privredni rast. Javni sektor u Srbiji je usmeren na potrošnju, ne na proizvodnju – on je stub “starog” modela rasta – potrebno ga je preureditiu pravcu investiranja i boljih javnih usluga… • Da se urede fiskalni računi.Potrebna im je korekcija posle krize; u suprotnom, javni dug bi ugušio privredu. Postoje nova korisna fiskalna pravila, međutim, ona ne mogu sama po sebi da obezbede rezultate. • Deficiti su veći od održivih deficita (1% odBDP) • Prihodi kao % od BDP će opadatido 2015.; • Javni dug brzo raste (i porašće sa restitucijom)

4. Reforme potrebne da dovedu u red… Deficite izazvane potrošnjom Skok javnog duga Nema šanse za zdravu privredu ako fiskalni računi izmaknu kontroli: ključni neposredan rizik jesu povećanja plata/penzija

5. Neadekvatno planiranje /kontrola srednjoročnih rashoda slabi fiskalnu poziciju… Srbija ima tendenciju da na srednji rok precenjuje račun budžeta...… uglavnomzato što u velikoj meri potcenjuje buduće rashode…

6. Vreme za reformu i njen obim Kada/kako reformisati? Šta je “javni sektor”? Republička Vlada+ Fondovi socijalnog osiguranja+ Lokalna samouprava+ Javna preduzeća Ključni rizik: rupe u zakonu radi izbegavanja reformi manipulisanjem obimom javne administracije (“agencije,” javna preduzeća) – zemlje poput Grčke i Portugala na ovome su se “opekle”; • “Kratkoročno:”zamrzavanja – “iznudjene” mere – gube svoju draž, mogu biti politički neodržive; • “Srednjoročne:”racionalizacija kroz “pametnije” mere – zahtevaju duboko poznavanje, pripremu i proaktivne korake (videti dole) • Ključni rizik: vakum između kratkoročnih i srednjoročnih mera;

7. Kakva vrsta javnog sektora je potrebna? Ona koja podržava produktivnost privatnog sektora, takav da… U tržišnoj privredi država je često sudija: dobra i profesionalna vlada poznaje svoje komparativne prednosti i ograničenu ulogu • Nije suviše skup! • Pruža bolje javne usluge: • Nepristrasnu regulativu (pravosuđe, regulatorna tela) • Visoku javnu bezbednost (policija) • Dobar ljudski kapital (obrazovanje) • Dug radni vek (zdravstvo) • Efektivne usluge/ulaganja (MF, infrastruktura, javna preduzeća) Ovi koraci bi takođe popravili loš rang poslovnog okruženja u Srbiji!

8. Kako “sa manjeuraditi više”? (videti izveštaj naših kolega iz SB) Ključni ciljevi: Metode za postizanje: Adekvatnog planiranja budžeta: Realno budžetiranje; Programski orijentisano budžetiranje; Stručno, ne “političko” rukovođenje (javna preduzeća, ministarstva, itd.) Poštena politika plata /nagrađivanja; Sektorske reforme (dole) • “Više”:maksimirati kvalitet rezultata • Teško da se definiše? Primeri: • PISA rezultati u obrazovanju • Rezultati u zdravstvu, itd. • “Sa manje”:svesti troškove na minimum • Šta je razuman standard? • Poređenje % potrošnje sa drugim zemljama • Sektorski pokazatelji u odnosu na druge zemlje: odnos broja nastavnika/učenika, bolničkih kreveta, itd. Radi se o podsticanju produktivnosti kroz bolje planiranje i podsticaje odozdo-nagore…

9. Aspekt ljudskih resursa u okviru produktivnosti javnog sektora Glavni prioritet Možda ne toliko hitno… Obrazovati više ljudi i na bolji način Prilagoditi nastavne programe škola/univerziteta Kupiti najsavremeniju opremu Povećatinadoknadu za prekovremeni rad • Postavljanje kvalitetnih ljudi na odgovorna radna mesta • Bolja i obimnija obuka na radnom mestu • Funkcionalna IT koja se koristi u celini • Isto plaćanje za “isti” rad, istinski bonusi za “produktivnost” Istinsko usko grlo u javnom sektoru nije toliko sistem obrazovanja, već nedostatak mogućnosti za razvoj veština na radnom mestu i nedovoljno napredovanje u javnoj službi isključivo na bazi zasluženog, uključujući nedostatak angažovanja ljudi na bazi konkurencije

10. Primer I: Poreska administracija Cilj (produktivnosti): Glavni načini/metode za postizanje: Oslanjati se uglavnom na dobrovoljnopoštovanje propisa Blagovremeno obaveštavanje poreskih obveznika? (pozivi, “call”centri) Dobra analiza /poznavanje poreskih obveznika za sve naplate “Call”centar? Analiza na bazi rizika? Analiza poreskog jaza? Revizije? Odgovarajući IT sistem? • Naplatiti maksimalan prihod– ali na nepristrasan način: • Olakšati poslovanje jeste ključni cilj poreske administracije: smanjilo bi sivu ekonomiju

11. Rezultati poreskih inspekcija u 2010. Kako se može poboljšati korišćenje poreskih revizija? • Oko 2,000 “poreskih inspektora,” ali mnogisamo obrađuju prijave! • Više od 90 procenata inspekcija se fokusira na mikro i male firme! • 75% inspekcija nije dalo rezultate (cilj ne morabiti 0, ali 75% je previsoko) Odabrati slučajeve za inspekciju iz ukupne analize zasnovane na riziku…

12. Primer II: fond plata u javnom sektoru Zaposlenost Plate Zamrzavanja Indeksacija? Reforma plata i platnih razreda Korekcije koje predvode sindikati • Prirodno smanjivanje / zamrzavanje zapošljavanja • Ograničenje zapošljavanja – kako preraspodeliti? • Smanjenje zaposlenja u LSU? • Dobrovoljniodlasci? • Racionalizacije? • Zašto je reforma poražena? – šta činiti? • Loše koncipirana? (previše brza)? • (ii) Solidarnost/sažaljenje prema zaposlenim u javnom sektoru? • (iii) Nedostatak političkevolje? Slojevi onih koji su zaposleni po političkoj liniji? • (iv) Teška situacija na tržištu rada? • (v) Negativna selekcija?

13. Čini se da je javni sektor Srbije ima višak zaposlenih i da je preplaćen

14. Druga ključna područja javne potrošnje Gde? Kako? Metod kapitacije, metod prema dijagnostičkoj grupi (DRG) u bolnicama Kapitacija, konsolidacija škola/časova Planiranje i realizacija projekata Odnos radnika/penzionera Prošireni ciljani programi (MoP, dečji dodatak) Restrukturiranje od slučaja do slučaja, veća transparentnost, kontrola, privatizacija • Zdravstvena zaštita • (previše ne-bazičnog osoblja) • Obrazovanje • (loši PISA rezultati, malo časova rada) • Infrastruktura • Penzije • Socijalna pomoć • Neciljane beneficije • Javna preduzeća

15. Zaključne napomene • Mada privatni sektor uglavnom vuče privredni rast, produktivna vladaima suštinsku ulogu u njegovom oslobađanju; • Srpske vlasti imaju načine za poboljšanje svoje produktivnosti; • U globalizovanom konkurentskom svetu, zapostavljanje efikasnosti javnog sektora jeste nedopustiv luksuz koji privredu skupo košta!

16. Thank you! Hvala! www.imf.org www.imf.org/external/country/SRB/rr/