1 / 25

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja. Redakcija Kvartalnog monitora FREN decembar 2008. Srbija i finansijska kriza. Svetska ekonomska kriza pogađa Srbiju Kanal preko koga se kriza prenosi – neravnoteža u razmeni sa inostranstvom

otto
Download Presentation

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja Redakcija Kvartalnog monitoraFRENdecembar 2008.

  2. Srbija i finansijska kriza • Svetska ekonomska kriza pogađa Srbiju • Kanal preko koga se kriza prenosi – neravnoteža u razmeni sa inostranstvom • izvoz (oko 7,5 mld eur) je nizak u odnosu na uvoz (oko 15 mld eur), pa je deficit veliki (preko 7 mld eur) • Sve dok je pristizao visok priliv sredstava iz inostranstva (krediti, doznake i SDI)... • ... postojala je i stabilnost (stabilan kurs, rast deviznih rezervi, visok rast privrede, umerena inflacija) • Sada su ovi prilivi osetno smanjeni • Manje dostupni i skuplji krediti; manje SDI • Manji priliv evra, pritisak na dinar => dinar je u poslednjih dva meseca značajno oslabio

  3. Šta nas očekuje • Dve mogućnosti • Haotično prilagođavanje – kriza u punom smislu reči • Nekontrolisana depresijacija => skok inflacije => pad proizvodnje • Blago prilagođavanje • Kontrolisana depresijacija => umerena inflacija => usporavanje privrede • Iako rizici postoje, scenario blagog prilagođavanja mnogo verovatniji... • ...ali potrebne i odgovorne politike: restriktivni budžet...

  4. Visoki prilivi kapitala... • Komparativno posmatrano: • Liberalizacije i globalizacija bankarskog sektora dovodi do visokih priliva kapitala • Ovo važi kako za Srbiju, tako i za skoro sve ekonomije u tranziciji • U zemljama Istočne Evrope dodatni faktor je približavanje EU

  5. ...finansiraju visoku potrošnju... • Otvaraju se veliki tekući deficiti izazvani velikim kapitalnim prilivima • Posebno velike deficite imaju Srbija, Bugarska i baltičke zemlje • Pogrešna percepcija da su visoki prilivi kapitala trajni, rezultat “domaćih uspeha”... • ...što za posledicu ima veliki rast javne potrošnje, umesto štednje “za crne dane”

  6. Kapitalni prilivi dovode i do apresijacije nacionalnih valuta • Zbog velikih priliva deviza, snažne realne apresijacije valuta zemalja u tranziciji • Još dva razloga za realnu apresijaciju: • Valute su inicijalno bile podcenjene • Visok rast produktivnosti

  7. Svetska kriza – zastoj u prilivima • Zbog svetske finansijske krize, od septembra dolazi do naglog zastoja u kapitalnim prilivima • Valute mnogih zemalja naglo depresiraju

  8. Koje su moguće posledice? komparativna analiza • Kapitalni prilivi dovode do: • ubrzanja privrednog rasta • nepoljopriv.BDV: 6,6% 2004; 9,5% 2007 • rasta deficita tekućeg računa • 11,6 BDP 2004; oko 18% BDP 2008 • apresijacije valute • oko 30% realna apresijacija od 2004 do 2008 • smanjivanja inflacije • oko 17% 2005 na oko 5% u H1 2007 • ali i do povećanja javne potrošnje Deficit tekućeg računa Promena deviznog kursa Promena stope rasta BDP Promena stope inflacije

  9. Posledice: deficit tekućeg računa • Deficit tekućeg računa u 2008. biće oko 18% BDP, tj. oko 6 milijardi evra • Iduće godine smanjenje • Verovatno na oko 16% BDP (oko 5 mld. EUR) • Potrebno prilagođavanje od 1 mld. EUR • Npr. rast izvoza 10%, uvoz blagi pad (2%-3%) • Narednih godina dalje smanjivanje • Do 2012. ispod 10% BDP Deficit tekućeg računa

  10. Posledice: kurs/1 • Iskustvo drugih zemalja: • Po zastoju kapitalnih priliva, depresijacija • Realni kurs u jednoj godini oslabi toliko da se poništi apresijacija akumulirana kroz celu epizodu priliva • Slabljenje realnog kursa kroz nominalnu depresijaciju • Srbija: moguća realna depresijacija od oko 40% • Nakon oktobra i novembra, ravnoteža bi bila postignuta nakon još oko 15% realne depresijacije • Nominalna depresijacija prema evru: • oktobar: 11% • novembar: 5% • Nove mere NBS privremeno zaustavile trend • Možda je sad dobra prilika za prilagođavanje kursa Promena deviznog kursa

  11. Posledice: kurs/2 • Evro-JTR definišu međunarodnu konkurentnost domaće privrede • Kombinacija tri veličine: kretanja deviznog kursa, produktivnosti i zarada • Domaća privreda tržišnim mehanizmima (rastom produktivnosti) ublažila efekat apresijacije dinara za oko 7 procentnih poena • Od početka visokih priliva kapitala rast evro-JTR oko 24% • U Q4 2008. “vraćeno” preko 10% konkurentnosti naglom depresijacijom • Preostalo još preko 10% realne depresijacije u 2009. da bi se konkurentnost vratila na nivo pre početka visokih kapitalnih priliva • Očekujemo rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti u 2009. Promena evro-JTR

  12. Posledice: inflacija /1 • Inflacija u 2007. i 2008. pre svega posledica faktora sa strane tražnje • Naftni derivati i hrana • U 2009. će doći do smirivanja inflacije, najverovatnije jednocifrena • Sa strane ponude: • Pojeftinjenje nafte i drugih sirovina (inflacija ↓) • Depresijacija (inflacija ↑) • Niži rast zarada (inflacija ↓) • Sa strane tražnje • Zastoj kredita (inflacija ↓) • Pad privredne aktivnosti (inflacija ↓) • Umerena fiskalna politika (neutralno) • Niži rast zarada i kočenje penzija (neutralno) • Glavni rizik: nekontrolisana depresijacija

  13. Posledice: inflacija /2 Prolaz (pass-through) od kursa ka cenamana malo (Mladenović i Petrović, 2008): • Direktan prolaz Jul 2001 – Jul 2008: uključena nominalna apresijacija i ciljanje inflacije. Šta je smanjilo pass-through? p = 0.21epe + 0.33w + 0.11poil – 0.50 Jul 2001 - April 2006: period nominalne deprsijacije p = 0.36epe + 0.30w + 0.10poil - 0.71

  14. Posledice: inflacija /3 B. Ukupan prolaz:Drugi krug efekata – akomodirajuća makro politike i indeksacija plata Total pass-through from exchange rate to prices: Impulse response (pt+j / epet+j)

  15. Promena stope inflacije Posledice: inflacija /4 • Na srednji rok očekujemo dalje smirivanje inflacije • Očekujemo da se inflacija u Srbiji više obori nego što je slučaj u proseku (grafikon)

  16. U 2009. neminovno usporavanje privredne aktivnosti Stopa rasta će biti prepolovljena: Sa oko 7% u 2008. na oko 3% u 2009. Ipak, verujemo da će recesija biti izbegnuta Efekti krize na pojedinačne sektore Najverovatniji rezultat: rast 3% Rizici: Nekontrolisana depresijacija Veća ekspanzija javne potrošnje od planirane Eskalacija i produžavanje finansijske krize Posledice: privredni rast /1

  17. Promena stope rasta BDP Posledice: privredni rast /2 • Na srednji rok očekujemo oporavak stope rasta privrede • Nakon rasta od oko 3% naredne godine, 2010. oporavak privrede • Za tri do četiri godine stopa rasta verovatno ponovo oko 6% do 7% godišnje

  18. Budžet za narednu godinu /1 • Startna pozicija za restriktivnu fiskalnu politiku u 2009. godini je vrlo nepovoljna • Očekivani deficit u 2008. do 2% BDP • Ali, glavno povećanje u Q4 • Jednokratno povećanje penzija za 10% u trenutku početka finansijske krize; preliće se u 2009. godinu povećana potrošnja za 1,2% BDP • Preuzeta je obaveza finansiranja zajedničkog ulaganja sa FIAT-om • Odluka o smanjenju carina na uvoz robe iz EU • Fiskalni deficit u Q4 čak 3,5% kvartalnog BDP

  19. Budžet za narednu godinu /2 • Ipak u 2009. godini fiskalna politika će biti restriktivnija • Priodi i rashodi budžeta Republike neće realno rasti (rast približno kao i inflacija) • Konsolidovani javni rashodi (ali i prihodi!) smanjiće se za 2 pp BDP • Deficit se neće bitno promeniti u odnosu na celu 2008: • deficit budžeta Srbije: oko 1,6% BDP • konsolidovani defiicit: oko 1,5% BDP

  20. Budžet za narednu godinu /3 • U okviru rashoda: • Plate će rasti u skladu sa inflacijom, kao i u 2008. godini • Već dve godine umerenog rasta plata • Penzije će biti zamrznute, dok su u 2008. godini povećane za oko 35% • Neophodno je promeniti zakon o usklađivanju • Subvencije će biti smanjene za 15% u odnosu na 2008. godinu • Materijalni troškovi će biti zamrznuti na nominalnom nivou • Javne investicije iz budžeta će biti manje za 31,5% • ...ali će manjak biti nadoknađen investicijama u Koridor 10 koje se finansiraju iz kredita... Fiskalni stimulans... Oko 300 mil evra? (0,75% BDP-a) • U okviru prihoda: • smanjeni su prihodi od carina, a PDV će sporije rasti • povećani su prihodi od akciza

  21. Budžet za narednu godinu /4 • Ipak prisutni su brojni rizici • Potrebna sredstva... • za finanasiranje deficita (oko 50 mld din) • i otplatu glavnice javnog duga (oko 43 mld din) ...biće teško obezbediti (ukupno oko 1,1 mlrd evra) • Ukoliko rast BDP bude znatno manji od planiranog i prihodi će biti manji, a to će zahtevati dodatno smanjenje potrošnje • Mnogi zahtevi za povećanje javne potrošnje su samo privremeno odloženi (rast penzija, primena opšteg kolektivnog ugovora, zathevi rezervista i dr.) • Mogućnost njihove aktuelizacije je stalno prisutna

  22. Široka slika • Iskoristi krizu za značajnu realnu depresijaciju dinara – dostizanje održivog nivoa • Pad inflacije i privrednog rasta – smanjivati referentnu kamatnu stopu • Ipak će biti fiskalnog stimulansa: Deficit fiskalni oko 600 mil evra (1,5%) Koridor 10 oko 300 mil evra? (0.75%) Devizna štednja, polovina se troši? 130 mil evra? (0,35%) Ukupno oko 2,6% BDP-a ‘deficit’, tj. potrošnja veća od prihoda

  23. Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji? /1Autori: Pavle Petrović, Aleksandra Nojković ... 12 zemalja: 1993-2008 ... uključujući i Srbiju: 2001-2008 ... ekonometrijsko ocenjivanje: panel Pokretači na strani tražnje: Monetarna i fiskalnapolitika • Stimulisanje rasta proizvodnje iznad trenda (output gap) • Fiskalni deficit • Statistički značajni: glavni okidači inflacije u 90-im.: labava monetarna i fiskalna politika u prvom periodu tranzicije

  24. Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji? /2Autori: Pavle Petrović, Aleksandra Nojković Pokretači na strani ponude: • Rast cena nafte i hrane • Statistički značajni: glavni okidači inflacije u 2000-im. Pokretač inflacione epizode: 2007-2008. je rast cena hrane. Trnazicione zemlje se 'uozbiljile' osim Mađarske... • Izbori se tokom celog perioda pojavljuju kao statistički značajan okidač inflacionih epizode, sa velikim ponderom • U Srbiji izbori kraj 2003. → inflacija počinje 2004. i izbori 2007, 2008; inflacija 2008. ... mehanizam: veliki rast javne potrošnje pred izbore

  25. Pod lupom 1: Šta pokreće inflaciju u ekonomijama u tranziciji? /3Autori: Pavle Petrović, Aleksandra Nojković • Režim deviznog kursa (fleksibilan kurs i rukovođeno plivanje (=0), 'srednji režim' (=1), onda meko fiksiranje (=2) i čvrsto fiksiranje – devizno veće (=3)) • Fleksibilan kurs dinara 'koči' pokretanje inflacije, dok je ekstremno fiksni kurs u Bugarskoj (devizno veće, 'evro') značajan pokretač

More Related